Excel prepoznaje određene tipove podataka koje zatim obeležava odgovarajući Smart Tag oznakama, a u zavisnosti od prepoznatog tipa podataka Excel će vam ponuditi različite akcije koje možete sprovesti nad podacima u datoj ćeliji

Korišćenjem Smart Tags funkcije u svakodnevnom radu sa Excel dokumentima, umnogome možete sebi olakšati rad i smanjiti utrošak vremena.

Kako ovi Smart tagovi funkcionišu?

Excel u radnim listovima prepoznaje određene tipove podataka koje zatim obeležava odgovarajući Smart Tag oznakama (ljubičasti trouglić u donjem desnom uglu ćelija). U zavisnosti od prepoznatog tipa podataka Excel će vam ponuditi različite mogućnosti, odnosno različite akcije koje možete sprovesti nad podacima u datoj ćeliji.

Na primer, ukoliko u adresaru MS Outlook-a imate kontakta pod imenom Pera Perić, i recimo isto to ime se pojavi u nekoj od Excel-ovih ćelija, to ime će biti prepoznato i obeleženo Smart tagom, a iza oznake će vam se ponuditi akcije za slanje novog e-maila, zakazivanje sastanaka, otvaranje detalja o tom kontaktu i slično.

Znači, funkcijom “pametnih tagova” integriše se celokupni MS Office paket kako bi vama izašao u susret i bio vam od pomoći na svakom koraku. Treba napomenuti da su po početnim podešavanjima Smart tagovi isključeni, odnosno da ukoliko želite da funkcionišu morate ih uključiti.

Aktiviranje Smart tagova

Da bi ste aktivirali Smart tagove uradite sledeće:

U padajućem meniju [Tools], kliknite [AutoCorrect Options], te zatim u novom dijalog prozoru kliknite tab [Smart Tags].

Potvrdite polje check-polje [Label data with smart tags].

Upotreba Smart tagova

Kada Excel prepozna određeni tip podataka, datu ćeliju obeležiće indikatorom Smart tagova – ljubišastim trouglićem u dnu ćelije. Da bi saznali koje su sve akcije moguće sa sadržajem u ćeliji, postavite kurzor iznad samog indikatora kako bi vam se pojavilo dugme [Smart Tag Actions]. Kliknite strelicu, desno od dugmića kako bi videli padajući meni sa akcijama vezanim za ovaj tag.

Prema sopstvenim potrebama, iz padajućeg menija izaberite odgovarajuću akciju, odnosno funkciju koja će obraditi sadržaj iz date ćelije.

Funkcija koju vam predstavljamo rezultuje najvećim prosečnim vrednostima izabranog bloka ćelija

Zamislite situaciju da imate radni list na kome treba da rangirate nekakve rezultate po prosečnoj vrednosti. Recimo da imamo rezultate nekoliko ispita određenog broja studenata, gde imamo sledeća polja: sedam kolona koje sadrže naslov: [Naziv], [Kol1](kolokvijum), [Kol2], [Kol3], [Kol4], [Test] i [Prosek]. U koloni [Prosek] imaćemo formulu koja će izračunavati samo četiri najbolja rezultata. Ukoliko se u obzir uzima i test, onda on treba da uđe u prosek kao jedan od četiri najbolja rezultata.

Ovakvu kalkulaciju moguće je izvesti u svim poznatijim programima za tabelarna izračunavanja, jer svi oni imaju funkciju koja vraća n najvećih ili n najmanjih vrednosti iz određenog dijapazona. U programima Microsoft Excel i Lotus 1-2-3 naziv funkcije je LARGE, a, recimo, u programu Quattro Pro LARGEST. Excel-ova formula koja će vratiti tri prosečne najveće vrednosti iz bloka B2:F2, može da izgleda ovako:

=AVERAGE(MAX(B2:F2);LARGE(B2:F2;2);
LARGE(B2:F2;3);LARGE(B2:F2;4))

U Lotus 1-2-3 funkcije AVERAGE i LARGE, menjaju funkcije @AVG i @LARGE. Istovremeno, odgovarajuće funkcije u programu Quattro Pro jesu @AVG i @LARGEST.

Ukoliko biste želeli da u prosek uđe i rezultat testa, ukoliko postoji, prethodna formula će biti nešto kompleksnija. Excel-ova verzija ovakve formule bi bila:

=IF(ISBLANK(F2);AVERAGE(B2:E2);
AVERAGE(F2;MAX(B2:E2);
LARGE(B2:E2;2);LARGE(B2:E2;3)))

Ukoliko u polju ćeliji F2 nema ničega, uzeće se jednostavni prosek bloka B2:E2.

Ukoliko na nekom dokumentu radi više ljudi preporučljivo je koristiti alatku za praćenje izmena u radnoj svesci radi bolje kontrole i organizacije dokumenta

U jednom od ranijih priloga, govorili smo o kometarima i načinu komentarisanja u Excel-u. Komentari su dovoljni kada samo vi radite na nekom dokumentu (radnoj svesci), radi vašeg boljeg snalaženja. Ali, šta ako na datom dokumentu radi više ljudi, od kojih svako po nešto dodaje ili oduzima datoj radnoj svesci. U ovom slučaju preporučljivo je da koristite alatku “Track Changes“, tj. opciju praćenja izmena u radnoj svesci. Ova opcija vam omogućava vidite ko je i kada uneo neke izmene, kao i mogućnost da te izmene prihvatite ili odbacite (ovo važi u slučaju da ste šef). Za dokumente za koje ste zainteresovani, praćenje treba početi odmah na početku, pri prvim izmenama.

Evo kako započeti praćenje:

• Otvorite dokument u kome želite da pratite izmene, te izaberite meni “Tools > Track Changes > Highlight Changes“.
• U novom dijalogu “Highlight Changes” prvo potvrdite polje “Track changes while editing.“, kojim osiguravamo praćenje izmena, a zatim potvdite i ostala polja za potvrdu: When, Who i Where. Pored svakog od ovih polja ćete videti i liste sa dostupnim opcijama. U prvoj listi možete da izaberete vreme početka praćenja, u drugoj koga od korisnika želite da pratite i u trećoj možete da odredite referencu dela radnog lista za praćenje.
• U donjem delu prozora imate još dva polja, prvim potvrđujemo da želimo da se na radnom listu vide markeri izmena, a drugim poljem potvrđujemo da želimo da se na posebnom radnom listu formira spisak svih izmena.
• Kada ste izabrali sva podešavanja, kliknite “OK“.

Probajte sada da izvršite izmenu vrednosti u nekoj ćeliji. Odmah po napuštanju date ćelije videćete mali plavi marker, koji označava da je u datoj ćeliji izvršena neka izmena. Da bi videli detalje o izmeni, dovoljno će biti da pokazivač miša dovedete iznad date ćelije. Odmah pored ćelije, pojaviće “oblačić” sa informacijom o izmeni (kao na slici).

Sledeći redovi su namenjeni šefovima, odnosno onima koji odlučuju da li će se izmene u radnom listu prihvatiti ili odbaciti. Da bi izvršili kontrolu promena, uradite sledeće:

• Otvorite radni list sa izvršenim izmenama sadržaja i izaberite meni “Tools > Track Changes > Accept or Reject Changes“.
• Prvi dijalog koji će se pojaviti je sličan onom prvom koji smo objasnili, a u njemu možete da izaberete koje od promena želite da pregledate. Nakon podešavanja kliknite “OK“.
• Otvoriće vam se novi dijalog “Accept or Reject Changes” u kome će vam se izlistavati sve izvršene promene sa informacijama, kada su načinjene i od čije strane. Na vama ostaje samo da izaberete između dva dugmeta:
  • Accept – što znači da prihvatate datu izmenu, ili
  • Reject – što znači da odbacujete izmenu. Nakon izbora ovog dugmeta, promena će biti poništena.

Na jednom mestu, ukratko vam prikazujem pregled operatora različitih tipova, koji se koriste u krairanju formula

U Excel-ovim radnim listovima možete da izvodite operacije sa vrlo različitim podacima. Operacije predstavljaju vrstu operacije koju želite da izvedete nad elementima formule i ćeliji. Excel pruža četiri različite vrste oeratora u zavisnosti sa kakvim tipom podataka radite. Podela izgleda ovako:

• Aritmetički operatori – pomoću njih vršimo različite matematičke operacije:
  • množenje ( * ) – primer: 3*2
  • deljenje ( / ) – primer: 30/6
  • sabiranje ( + ) – primer: 5+5
  • oduzimanje ( - ) – primer: 10-5
  • stepenovanje ( ^ ) – primer: 2^3 (isto bi bilo 2*2*2)
  • postotak ( % ) – primer: 10%
• Tekstualni operatori – imamo jedan operator:
  • spajanje stringova ( & – ampersand ) – spaja jedan ili više stringova u jedinstveni string. Primer: “prva” & “druga” rezultat “prvadruga”
• Operatori upoređivanja – pomoću njih vršimo upoređivanje dve vrednosti u ćelijama. Kao rezultat ovih operacija dobijamo logičku vrednost, TRUE ili FALSE:
  • jednako ( = ) – primer: A4=B2
  • veće ( > ) – primer: A4>B2
  • manje ( < ) – primer: A4
  • veće ili jednako ( >= ) – primer: A4>=B2
  • manje ili jednako ( <= ) – primer: A4<=B2
  • različito, nije jednako ( <> ) – primer: A4<>B2
• Operatori referenci – pomoću njih vršimo kreiranje raspona ćelija (skupa ćelija) za proračune u formulama:
  • dvotačka ( : ) – dobijanje jedne reference od referenci koje se nalaze između navedenih – primer: A4:A7 (spajanje u skup ćelija sve ćelije u opsegu od A4 do A7, uključujući i njih same)
  • zarez ( , ) – predstavlja operaciju unije, spaja višestruke reference u jednu referencu – primer: SUM(A4:A7, C3:C8).

Alatka AutoRecover namenjena je za snimanju informacija za (eventualni) oporavak dokumenata, i to snimanju svih otvorenih radnih sveski

Microsoft je dosta vremena utrošio na zaštitu dokumenata od slučajnih, i eventualnih “padova” Excel-a, koji mogu da se dese iz raznih razloga. Nova alatka na ovom polju zove se “AutoRecover“, a namena joj je snimanje informacija za (eventualni) oporavak dokumenata, i to snimanje svih otvorenih radnih sveski. Podrazumevano je da se snimanje ovih informacija vrši na svakih 10 minuta, ali i to se može promeniti. Izaberite meni “Tools > Options” i pređite na karticu “Save”, ovde možete i ukloniti ovu opciju poništavanjem polja za potvrdu, a ako ćete je zadržati, u produžetku unesite interval (u minutama – od 1 minute do 2 sata) snimanja. U polju ispod možete odrediti i lokaciju snimanja ovih informacija na disk.

Kada budete restartovali Excel, nakon pada sistema ili samo Excel-a, dočekaće vas task pane Document Recovery, koji sadrži listu oporavljenih fajlova uz pomoć opcije AutoRecover. Ovaj task pane omogućava korisniku da izabere verziju dokumenta koju će koristiti nakon “pada” sistema. Možete birati između tri verzije: prva verzija je originalni dokument, druga verzija je verzija koja je snimljena pre “pada” i treća verzija je AutoRecover verzija.

Excel 2002 sada u sebi poseduje i novu Office-ovu mogućnost – Safe Mode. Sve Office aplikacije koje krahiraju pri startup-u biće sledeći put pokrenute u Safe Mode-u. Ova opcija je vrlo slična Safe Mode-u Windows-a, kada ovaj krahira. U Safe Mode-u Excel će pokušati da otkrije uzrok “pada”, i pokušaće da taj uzrok otkloni. Kada detektuje eventualni problem, prikazaće poruku koja opisuje prirodu problema, a zatim vam nudi da otkloni problem ili da redovno startuje Excel. Da napomenemo još i to da i “ručno” možete podići Excel u Safe Mode-u tako što dodate “/safe” u komandu liniju, ili držeći taster “Ctrl” startovanju Excel-a.

Filtiranjem podataka putem ugrađene funkcije možete da vrlo brzo i lako da ekstrahujete podatke po nekom kriterijumu koji je vama bitan

Šta raditi kada imate dobro uređenu i formatiranu tabelu, a trebalo bi da odštampate samo neke podatke iz tabele? Pa, uz pomoć filtriranja podataka, odnosno izdvajanja nekolicine podataka u odnosu na celinu, po nekom kriterijumu. Za ovu potrebu imamo dve mogućnosti, prva mogućnost je uz pomoć ugrađene funkcije za filtriranje (AutoFilter), a druga uz pomoć ugrađene funkcije uslovnog formatiranja (Conditional formatting). Prvi metod smo ranije objasnili, a sada ćemo malo više o ovom drugom, manje poznatom, metodu.

Za potrebe primera, kreiraćemo jednostavnu tabelu koja sadrži rezultate Internet šahovskih partija koje ste odigrali. U prvom redu imamo naslove kolone, sa nazivima “Partija” i “Rezultat”. Ispod naslova “Partija” imamo poređane odigrane partije koje smo označili sa A, B, C, D, E, F, G i H (po jedno slovo u svakoj ćeliji), a ispod u koloni “Rezultat” unesite same rezultate odigranih partija. Za rezultat ćemo koristiti jedan od tri moguća ishoda: “Pobeda”, “Neresena” ili “Izgubljena” (vidi sliku).

Prećićemo sada na samo filtriranje podataka i to uz pomoć funkcije Conditional formatting, koja nam inače služi za primenu određenih komandi i akcija na izabrane ćelije radnog lista. Ovaj način je malo komplikovaniji od “AutoFilter”-a, ali ćete uz pomoć ove metode imati više kontrole.

U prvu desnu ćeliju pored tabele unesite tekst “Prikazi samo”.

U susednu ćeliju dodajte “Pobeda”.

Selektujte ovu ćeliju i bold-ujte tekst.

Potom selektujte sve ćelije koje poseduju rezultate šahovskih partija, pa izaberite meni “Format > Conditional formatting”.

Sada dolazi onaj teži deo. Ono što treba da uradimo je da primenimo izvesno pravilo na selektovane ćelije. Ovo pravilo će glasiti: “Ukoliko se sadržaj bilo koje od selektovanih ćelija poklapa sa sadržajem ćelije koja se nalazi desno od tabele, onda prikaži tu ćeliju”. Primenu ovog pravila vršimo na sledeći način:

U drugoj po redu, padajućoj listi prikazanog dijaloga, izaberite soluciju “equal to”.

U polju desno od prethodnog, kliknite na malu ikonicu koja se nalazi u krajnjem desnom uglu.

Kliknite mišem na ćeliju uz desnu ivicu tabele (onu koja sadrži “Pobeda”). Nakon klika oko ćelije ćete videti animiranu liniju. Pritisnite Enter i vratićete se u pređašnji dijalog.

Kliknite na dugme “Format…”, te u novom dijalogu podesite boju fonta na crvenu i primenite “Bold” stil. Potom kliknite na “OK”.

I na kraju, radi primene pravila klinite na “OK”.

Da bi ova metoda u potpunosti bila funkcionalna, tekst ostalih ćelija obojite u belu boju (takođe uz pomoć Conditional formatting-a), tako da se boja teksta poklopi sa pozadinom. Nakon ovoga videćete samo partije u kojima ste pobedili protivnike. Ukoliko bi sada umesto “Pobeda”, u ćeliju desno od tabele, uneli “Neresena”, bile bi prikazane samo partije koje su odigrane nerešenim rezultatom. Nedostatak ove metode je što odjednom možete da vidite samo jedan set podataka.

Uz pomoć “parčeta” VBA programskog koda moguće je za samo nekoliko sekundi izvršiti izmene nad velikim brojem ćelija, a za koje bi nam trebalo mnogo više vremena ukoliko bi iste radili ručno

Zamislite recimo da vam se javi potreba da zbog nekih zakonskih izmena morate da na pravite izmene u ćelijama velike Excel tabele. Ako recimo imate tabelu sa 5000 slogova (ćelija), trebaće vam sigurno dva dana da izmenite vrednost u svakoj ćeliji. Ipak, zahvaljujući VBA programskom okruženju unutar MS Office-a, ova operacija može da se izvrši za vrlo kratko vreme, u roku od nekoliko sekundi.

U sledećem “parčetu” VBA programskog koda videćete kako možete da prethodni problem rešite za samo 5 sekundi:

Option Explicit

Sub Dodaj_A()
    Dim Poslednja, Z As Variant, X As Variant
    Sheets("Sheet1").Select
                      {ovde unesite naziv vašeg lista}
    Poslednja = ActiveCell.SpecialCells(xlLastCell).Address
    ActiveSheet.Range(Cells(1, 1), Poslednja).Select
    Z = Selection.Address
                     {uzimanje adrese}
        For Each X In ActiveSheet.Range(Z)
                     {petlja ...radi sve dok je...}
            If Len(X) > 0 Then
                     {pronalazi ćeliju sa odredjenim sadrzajem} 
                X.FormulaR1C1 = Chr(65) & X.Text
                     {65 je kodna oznaka za karakter 'A'}
            Else
                X.FormulaR1C1 = ""
                     {ukoliko je ćelija prazna, ne vrši se promena }
            End If
        Next
End Sub

Snimite ovaj programski kod kao novi makro i pokrenite ga. Makro Dodaj_A ce u svaku ćeliju nadograditi postojeću vrednost sa karakterom “A”. Kodna oznaka 65 rezervisana je za veliko latinično slovo “A”.

Ako intenzivno koristite Excel, onda ste se sigurno susreli sa problemom velikog broja radnih listova (sheet-ova) koji su predstavljeni putem kartica/tab-oba. Malo je pozanto da ove “jezičke” možete poređati u više redova radi bolje preglednosti

Kartice – jezičci (engl. tabs) koji se nalaze u dnu radnog prostora Excel-a, a označavaju pojedine radne listove i omogućavaju pristup istim, predstavljaju navigaciono rešenje koje se nametnulo i mnogim drugim aplikacijama. Čak se ovakvo rešenje primenjuje i kao navigaciono sredstvo na mnogim web sajtovima, u stvari, gde god je potreban organizovan i jasan pristup mnoštvu informacija. Sve do nove verzije Excel-a, verzije 2002 ili XP, nije se mnogo davalo na mogućnosti uređenja ovih navigacionih kartica. Sa novom verzijom dolazi i mogućnost bojenja pojedinih kartica radnih listova radi lakše navigacije (vidi sliku). Za bojenje pojedinačne kartice, kliknite desnim tasterom iznad kartice i izaberite opciju Tab Color, te u poznatom dijalogu izaberite željenu boju i kliknite Ok.

Kod podrazumevanog podešavanja prikaza ovih jezičaka, odjednom se prikazuju prve tri kartice, a kako dodajete nove radne listove, nadalje se ređaju nove kartice. Kada se poveća broj kartica i prevaziđe mogućnost prikaza svih kartica, određeni broj nestaje sa radne površine i tada na scenu stupaju navigacioni tasteri koji se nalaze sa leve strane kartica – jezičaka. Kada imate veliki broj radnih listova, npr. kod upotrebe Excel-a u složenim ekonomskim proračunima, da biste se kretali kroz radne listove moraćete non-stop da scroll-ujete kartice levo-desno da bi im svima pristupili.

Međutim, malo je poznato da ove kartice mogu da se prikažu u više od jednog reda. Kada jednostavno kliknete desnim tasterom iznad prostora dugmića za navigaciju dobićete listing prvih petnaest radnih listova. Ukoliko imate više od petnaest radnih listova, da bi izlistali i ostale moraćete da izaberete opciju More Sheets…. Ovim će vam se otvoriti dijalog prozor Activate sa uređenim spiskom svih radnih listova (kao na slici). Ovako ćete mnogo brže pristupati radnim listovima, kliknete na naziv radnog lista i kliknete OK.

Svaki datum i vreme u Excel-u predstavlja jedan redni broj, bez obzira na to kako formatirate prikaz sadržaja ćelije

Upotreba podataka o datumu i vremenu je vrlo bitna u MS Excel-u, a posebno funkcija koje rade sa datumima. Ali pre svega potrebno je da razumemo kako MS Excel radi sa datumima i šta za Excel predstavlja datum.

Svaki datum i vreme u Excel-u predstavlja jedan redni broj, bez obzira na to kako formatirate prikaz sadržaja ćelije. Svaki podatak o datumu se čuva kao redni broj, a predstavlja se na razne načine. Vreme u Excel-u se meri počevši od 01.01.1900 godine, pa ide sve do 31.12.2078 godine. Tako da svaki datim u ovom intervalu uzima vrednost od 1 do 65380. Prema ovom pravilu sledeći datumi imaju sledeće vrednosti:

• 01.01.1900 godine – vrednost 1
• današnji datum je 05.01.2001 godine – vrednost 36896
• 31.12.2078 godine – vrednost 65380

Kako ovo možete proveriti? Pa unesite neki datum u ćeliju i formatirajte prikaz u ćeliji, kliknite desnim tasterom iznad ćelije i izaberite Format Cell…, pa pređite na karticu Numbers i u listi izaberite General.

Prethodna priča važi i za vreme. S tim što kada u jednoj ćeliji imamo podatke i o datumu, i o vremenu, cifre sa leve strane desimalnog zareza predstavljaju vrednost datuma, a cifre sa desne strane predstavljaju vrednost vremena. Vrednost vremena se predstavlja razlomak od 24 časa. Ovo možete videti u sledećim primerima:

• vreme 12:00 – predstavljeno je sa 0,5
• vreme 21:22 – predstavljeno je sa 0,890277778
• vreme 09:56 – predstavljeno je sa 0,413888889

Još da napomenemo, sistem vremena sa početkom 01.01.1900 godine preuzet je radi kompatibilnosti sa programom “Lotus 123″ (softver koji je popularisao tabelarne programe, pre pojave Excel-a). Mada ovo možete da promenite na sistem sa početkom 1904 godine (kompatibilnost sa Macintosh platformom). Ovo podešavamo tako što izaberemo padajući meni Tools > Options > Calculation, i u sekciji Workbook options potvrdimo opciju “1904 date system”. Kada unosimo datum i vreme u radne listove, Excel će pravilno formatirati ćelije (redovan prikaz vremena), ali će u pozadini prilikom izračunavanja koristiti redne brojeve.

Excel poseduje odlične mogućnosti za “uvoz” informacija sa Web-a, u svoje radne listove, nad kojima kasnije možete vršiti sve što i inače radite sa drugim radnim listovima

Ako vaš posao zahteva redovno praćenje i analizu podataka sa web-a, ili jednostavno od vaših kolega dobijate izveštaje u web formatu, ne treba da brinete. Excel poseduje odlične mogućnosti za “uvoz” ovakvih informacija u svoje radne listove, nad kojima kasnije možete vršiti sve što i inače radite sa drugim radnim listovima. Prebacivanje podataka u Excel možete da izvršite na dva načina:

• Putem kopiranja i prenošenja (Copy – Paste) .
• Jednostavnim prevlačenjem iz browser-a u Excel (Drag and Drop).

U oba slučaja postupak je vrlo sličan:

Pokrenite web browser (Internet Explorer, Netscape…), prikačite se na Internet i idite na omiljenu stranicu koja sadrži tabelarne podatke. To mogu biti bilo koji podaci: finans. izveštaji, sportski rezultati, tabele itd.

Kada se učita celokupna web stranica, selektujte njen deo gde se nalaze podaci u tabeli, i to tako što kliknete levim tasterom otprilike na početak tabele, i držeći taster pritisnut, vučete u suprotnu stranu tabele. Kada selekcijom zahvatite celu tabelu otpustite taster miša.

Pokrenite sada Excel i otvorite radni list u koji želite da ubacite podatke sa web-a. Te, da bi videli i prozor Excel-a i prozor browser-a, kliknite desnim tasterom na TaskBar i izaberite opciju “Tile Windows Vertically”. Oba prozora će biti vidljiva i zauzimaće, svaki po pola ekrana.

Kliknite na selekciju, u prozoru browser-a, i držeći taster pritisnut, prevucite sadržaj u prozor Excel-a. Kada pokazivač miša bude iznad radnog lista, videćete i ocrtane konture buduće tabele. Pomeranjem miša po radnom listu vrši se i pomeranje kontura tabele, tako da datu tabele možete pozicionirati bilo gde u radni list.

Kada ste pronašli odgovarajuće mesto na radnom listu, otpustite taster miša, i vi ste upravo dobili (prekopirali) tabelu sa web-a.

i pritisnite [OK].

Kada se ovu radnu svesku snimili kao šablon, otvaranje se vrši preko File > New i šablon će imati ikonu Excel-ovog dokumenta. Da bi uneli neke izmene u postojeće šablone, idite preko menija File > Open kao što i inače otvarate ostale dokumente. Na ovaj način ste otvorili original šablona, a ne njegovu kopiju, ubacite sve plairane izmene i zatvorite šablon.

Znači, kada otvaramo šablon kao kopiju, obavezno idemo preko dijalog prozora File > New (i izaberemo željeni šablon), a kada želimo da napravimo izmene na šablonu otvaramo ga kao i svaki drugi dokument.