• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Distribucija prezentacija

Morate da prezentujete nekom auditorijumu, a nemate mogućnosti da iznajmite skupi projektor? Nema problema, psotoji rešenje. Zahvaljujući TiffanyScreens softveru (dostupan za Windows, Mac, čak i Linux) možete svima koji vas slušaju i poseduju računar da isporučite (transferujete) pripremljene prezentacij, tako da je prisustvo projektora sada suvišno.

Pretpostavka za upotrebu  TiffanyScreens alatke je da slušaoci poseduju laptop računare sa WiFi podrškom. Tiffany Screens će putem WiFI VPN-a detektovati sve računare u prostoriji i emitovati im sadržaj prezentacije sa računara predavača. Sve što je potrebno je da predavač klikne Play dugme, a auditorijum Watch na sopstvenim kompjuterima. Pored navedenog, osim ovog “klijent-server” koncepta, Tiffany Screens dozovaljva korisnicima čak i da međusobno “dele ekrane”, odnosno da zavire na radnu površinu drugih učesnika (naravno ako je Tiffany Screens softver instaliran i kod njih).

Tiffany Screens  nije besplatan (freeware verzija može da emituje prezentaciju na 3 laptopa) ali je sa cenom od 40-tak dolara ipak mnogo povoljnije i prihvatljivije rešenje u odnosu na nabavku projektora.

Sony Razor – fleksibilni displej

Sony je prošle nedelje na svom sajtu predstavio tanki savitljivi elektro-luminescentni displej debljine samo 0,25 milimetar, a zvanično će javnosti biti prikazan ove nedelje na jednom akademskom simpozijumu u Kaliforniji. Na slici i donjem video-zapisu možete videti razor tanki fleksibilni ekran dijagonale 2,5 inča koji je zasnovan na kombinaciji organske tranzistorske tehnologije na filmu sa oraganskom elektro-luminescentnom displej tehnologijom.

Prva pretpostavka je da će ovi ekrani biti ugrađivani u notebook računare, iz više razloga, kao prvo “nesalomivi” su u odnosu na današnje LCD ekrane koji se lome u slučaju pada, veoma slu lagani što je od velike važnosti kod sistema gde se zahteva mala težina, i proširuje se ugao gledanja, a kod savijanja nema gubitka kvaliteta slike.

Pogledajte video i sve će vam biti jasnije:

Još jedan iPhone klon

CECT P168 pored pravo iPhone-a

Ostalo je još nekih 20-tak dana do zvaničnog puštanja iPhone-a “u opticaj”, a do tog dugo očekivanog momenta tržište će zatrpati iPhone klonovi.

Poslednja dva su CECT P168 i Aniol V2000. Oba klona odlikuju veliki touchscreen ekran, dual-SIM mogućnos, 2 megapikselne kamere i slične multimedijalne mogućnosti, te oba modela naravno dolaze iz Kine.

Aniol V2000

OLPC organizuje Game Jam

Neprofitna organizacija One Laptop per Child (OLPC) najavila je prvi Game Jam sa ciljem kreiranja open-source igara potrebnih u edukacione svrhe za OLPC računar koji će biti deljen deci u najsiromašnijim državama sveta. Game Jam će se održati od 8 do 10 juna i trebao bi da okupi na stotine game developera, eduaktora, autora, muzičara, umetnika i scenarista koji će zajednički raditi na kreiranju ovih igara.

ThinkPad Reserve Edition

Da li je na pomolu osvežavanje IBM Lenovo ThinkPad serije, implementacija novih materijala poput kože recimo ili revolucija u notebook dizajnu (možda se radi o Yoga dizajnu), ostaje nam da sačekamo da vidimo?

A do tada ostaje nam da samo nagađamo put promena gledajući ovaj teaser sajt koji je najavio jedan od izvršnih direktora iz Lenovo odeljka zaduženog za dizajn i identitet:

http://www.thinkpadreserve.com

Novi YouTube plejer

YouTube testira novu verziju plejera koji možemo videti na stanicama ovog video servisa, a unapređenja se ogledaju u domenu interakcije i proširenja ponude unutar jednog “frejma“. Novom plejeru dodata je funkcija koju već poseduje Google Video plejer da to je da se putem klizača može “skočiti” na bilo koji deo video sadržaja bez obzira da li se video “učitao” do kraja.

Takođe za svaki video, unutar plejera biće prikazan preview 10 drugih video sadržaja koji su u relaciji sa onim koji se prikazuje, a sa novim plejerom neće se morati više čekati da video protekne do kraja kako bi se prešlo na drug,  a pored ovoga tu su po bočnim uglovima  i dugmići “prethodni” i “sledeći”, već viđeni na Joost plejeru, koji omogućavaju preskok na druge srodne video sadržaje.

Novost je i dugme “Menu” u donjem desnom uglu preko koga se dolazi do embedding koda za blogove i sajtove, ili do YouTube URL-a matične stranice.

Automatsko čitanje sa usana

Sećate li se Kujubrikove “2001: Odiseje u svemiru” kada Hal razotkriva zaveru usmerenu protiv njega čitanjem sa usana članova posade koji se izoluju od svevidećeg Halovog oka iza staklene pregrade misleći da će njihova konverzacija ostati tajna. Ali … Hal menja ćud i preduzima mere neophodne za samoodržanje.

Najnoviji softver koji koriste nemački naučnici da protumače reči Hitlera sa privatnog filma koje je načinila Eva Braun u njihovom planinskom odmorištu Berghof, omogućava upravo tehnologija automatskog čitanja sa usana prikazana u kultnom SF-u.

Softver omogućava prepoznavanje govora snimljenog iz gotovo svakog ugla i transferu u skript-tekst koji se može iskoristiti za razne svrhe, a jedna od budućih namena softvera je njegova implementacija u sistem mreže javnih kamera kako bi se smanjile terorističke pretnje praćenjem sumnjivaca. Ovim uz kamere nije potrebno instalirati i mikrofone, koji su većinom usled buke i šuma neupotrebljivi na javnim mestima.

U sledećem video snimku možete pogledati emisiju emitovanu na britanskom Kanalu 5 tehnologiji čitanja sa usana:

Najmanji bilbord na svetu – “We promote” ručkica

Beogradska kompanija “We promote” patentirala je “ručkicu” namenjenu jednostavnom i funkcionalnom nošenju torbi, kesa, paketa, nazvanu -”Carry it“. To je prvi proizvod te vrste u svetu. “Ručkica” je izrađena od plastike i sastavljena iz dva dela, unutrašnjeg i spoljašnjeg.

Radi se o “novom reklamnom mediju” ili, po rečima uglednog marketing eksperta, ovaj proizvod je jedan od najmanjih bilborda na svetu. “Ručkica” će se nalaziti u svim hipermarketima, a na svakoj ima dovoljno mesta i za reklamnu poruku, koja će zbog funkcionalnosti proizvoda svakodnevno i primetno, komunicirati sa korisnikom Carry it® istovremeno mu pomažući. Spoljni i unutrašnji deo se mogu kombinovati u raznim bojama firmi. Poruke se mogu gravirati ili štampati.

Japan kreira “bežično ostrvo”

Prema vestima National9 News kanala, Japan planira da kreira bežično područje na jednom svom ostrvu u toku 2008. godine na kojem će se senzori koristiti za pomoć stanovništvu.

Kako bi se ovaj program pravilno razvio japanska vlada će potpisati sporazum sa proizvođačima elektronike, provajderima telefonskih usluga, proizvođačima automobila i drugim kompanijama čije je učešće neophodno.

Kako bi se ovaj program pravilno razvio japanska vlada će potpisati sporazum sa proizvođačima elektronike, provajderima telefonskih usluga, proizvođačima automobila i drugim kompanijama čije je učešće neophodno.

Koja je uloga bežičnog područja? Senzori koji će biti raspoređeni u okviru bežičnog ostrva pratiće pokrete pešaka pre nego što se oglase upozorenja za lokalne vozače, a ovim potezom će se bolnicama omogućiti da daljinskim putem prate zdravstveno stanje stanovnika ove oblasti.

Bežična zona će najverovatnije biti uspostavljena na Hokaidu ili Okinavi, gde ima manje smetnji od radio talasa.

Dizajn i pitanje upotrebljivosti…

Na ovu temu me je navela nedavna rasprava na EliteSecurity-ju forumu Web Razvoj koja se povela oko teme Pitanje upotrebljivosti.

Veliki broj diskutanata po ovoj temi lako prelazi preko pitanja upotrebljivosti (stepena upotrebljivosti) i prosto ga zanemaruje, dok se istovremeno apostrofira vizuelni doživljaj, ili tačnije estetika vizuelnog. Ali sta je zapravo estetika? Još je Platon rekao da je estetika – “lepota u oku onoga koji gleda”. Znači, na prvom mestu to je jedan subjektivni doživljaj jedinke, koji na početku nema nikakve veze za fukcionalnošću onoga što se posmatra. Ukoliko estetiku odvojimo od funkcionalnosti, dobijamo umetnost koja većinom ne zahetava bilo kakvu interaktivnost, već je to najčešće pasivno/subjektivni doživljaj. Akvarel nekog slikara može, ali i ne mora da vam se svidi, dok na drugoj strani iza manje ili više atraktivnog dizajna (web dizajna) stoji funkcionalnost koja mora da zadovolji određene potrebe.

A kada se kaže interaktivnost, misli se na stvaranje interaktivnog odnosa između ljudskih tvorevina i samih ljudi/korisnika. Ovi odnosi mogu imati manji ili veći stepen funkcionalnosti, a kvalitet ove funkcionalnosti upravo određuje stepen upotrebljivosti ili iskoristivosti (engl. usability), koji sada predstavlja nauku za sebe. Stoga dizajniranje (web sajtova) podrazumeva izvesnu estetiku koja je ograničena potrebom da se korisniku na pravi način isporuči sadržaj (informaciju) i omogući efikasna interakcija.

Kako do većeg stepena upotrebljivosti?
Ali kako doći do toga da dizajn ima zadovoljavajući stepen upotrebljivosti? Odgovor je, korisničkim testiranjem. Pitanje upotrebljivosti bilo kog proizvoda ili usluge (dizajna), odnosno web sajta vrlo mnogo utiče na ukupnu uspešnost određenog projekta. Prethodnica bilo kakvog projekta, pa i projekta web sajta bila bi kompetentna i opsežna istraživanja (tržista, konkurencije, potencijalnih klijenata i njihovih potreba, i očekivanja itd.). Ovo je već malo teže postići u našim uslovima zbog mnogo razloga, ali je na osnovu iskustva, pretpostavki, informacija i sl., moguće izvući neke zaključke koji vam mogu pomoći u kreiranju upotrebljivih rešenja.

Kada se kreće sa projektom nekog web sajta potrebno je determinisati jasne i koncizne cilj(eve) koje treba da dosegne dati projekat. Ovaj, možda i najbitniji korak u projektovanju, se najčešće jednostavno preskoči i odmah kreće na “dizajniranje”. Pre samog procesa dizajniranja jako je bitno odrediti primarne ciljeve postavke web sajta, jer iz njih direktno proizilazi identifikacija auditorijuma (posetioca, klijenata), vrste i količine sadržaja koji će se ugraditi u sajt, te funkcija koje treba da ispuni web sajt. U ovom momentu je vrlo bitna dobra komunikacija sa klijentom (naručiocem rešenja) koja bi trebala da završi konsenzusom oko postavke primarnih ciljeva web sajta.

Proces dizajniranja
Kada su postavljeni ciljevi, moguće je identifikovati potencijalni auditorijum budućeg sajta, na osnovu čega bi se trebala prepoznati očekivanja potencijalnih korisnika. Ovo “prepoznati” važi ukoliko nema daljih istraživanja identifikovanog auditorijuma u pogledu njihovih potreba, želja i očekivanja (koja vrlo često idu iznad nivoa razmaženosti). Ova istraživanja ili prepostavke, vodile bi boljem razumevanju korisničkih zahteva onih koji neposredno rade na projektovanju web sajta, što bi trebalo da pomogne u definisanju sadržaja, strukture, te vizuelizacije i navigacije sajta (posao web/IA/UI dizajnera), koji najviše odgovaraju potrebama i zahtevima korisnika. Upravo ovi faktori vode definisanju načina i stepena implementacije dizajna i upotrebljivosti

Kada se već krene sa procesom dizajniranja treba se rukovoditi već uobičajenim i poznatim šemama navigacije, standardima, formom i formatima, jer su očekivanja posetilaca zasnovana na pređašnjem iskustvu i znanju, koje vremenom evoluira. Očekivanja posetilaca nisu ista danas, kao u odnosu na pre par godina. Sve ovo, i još mnogo toga trebao bi da ima web dizajner kada krene sa procesom grafičkog određenja sajta. Kada uradi se uradi dizajnerski prototip, prelazi se na fazu testiranja koju vrše profesionalni beta-testeri ili eksterna odabrana (laička) grupa korisnika. Zatim se sve svodi na pokušaj/grešku, tj. postojeće rešenje se vraća dizajnerima sve dok ne postigne određeni, unapred zacrtani, stepen zadovoljenja korisnika, zadržavanjem ili odbacivanjem kreiranih elemenata.

Po ovim princima kod nas (u SiCG) radi veoma mali broj studija (možda i nijedan) koji su razdvojili specijalnosti i zaduženja u okviru određenih web projekata, u cilju postizanja zadatih ciljeva. Najčešća kategorija koja se bavi web razvojem kod nas su web dizajneri/developeri (ponikli iz redova grafičkih dizajnera ili programera) koji nude “kompletna rešenja”, pa se stoga ne mogu ni očekivati adekvatni rezultati, posebno u pogledu optimizacije upotrebljivosti.

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in