Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo otvorilo je javnu raspravu o pravilniku kojim se definišu minimalni uslovi za raspisivanje javnog nadmetanja za dobijanje radiofrekvencija za pružanje usluga bežičnog pristupa u frekvencijskom opsegu između 3.4 i 3.8 GHz.

Javna rasprava počinje danas i trajaće narednih 15 dana. Rasprava će biti zaključena okruglim stolom koji će se održati u petak, 22. februara, sa početkom u 13 sati, u Privrednoj komori Srbije (Terazije 23, sala na 8. spratu). Od stručne javnosti se očekuju sugestije vezane za broj licenci, oblasti pokrivanja, rok u kome treba da se dostigne odgovarajuća pokrivenost, period na koji se izdaje licenca… Primedbe i sugestije mogu se slati na adresu bratislava.sumzerovic(at)mtid.sr.gov.yu.

Da bi predlozi učesnika u javnoj raspravi bili objavljeni na sajtu Ministarstva, potrebno je da budu poslati i običnom poštom, na papiru, sa overom autora, na adresu “Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd”, sa napomenom “Za javnu raspravu o pravilniku WiMax”.

Po utvrđivanju konačnog teksta i objavljivanja u Službenom glasniku, Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) će obaviti proceduru javnog nadmetanja i izdati odgovarajuće licence.

Preko WiMax tehnologije, građanima će biti omogućeni brzi Internet pristup i telefonske usluge. WiMax tehnologija, pre svega, omogućava pristup na fiksnoj lokaciji, u kući ili na poslu, međutim nove generacije WiMaxa pružaju servis na proizvoljnoj lokaciji, tako da korisnik može da menja poziciju kada koristi laptop ili slični uređaj. Ova tehnologija koristi bežični pristup i, samim tim, zahteva manja ulaganja. Ministarstvo smatra da će putem nje da se ubrza primena Interneta u Srbiji, što je veoma važno za razvoj naše ekonomije i društva u celini.

Istovremeno će se ubrzati obezbeđivanje telefonskih usluga svim građanima i rešavanje problema dvojnika. Ministarstvo je u nacrtu pravilnika predložilo da se podele regionalne licence po okruzima. To je u skladu sa politikom decentralizacije koja je u evropskom duhu, a takođe omogućava da i manje firme mogu da konkurišu za licence. Prema nacrtu pravilnika, u svim okruzima će biti podeljene po tri licence, osim u Beogradu, gde će biti izdata samo jedna licenca, jer je veliki deo opsega već ranije bio dodeljen.

Telekomutiranje znači da ljudi obavljaju svoje radne zadatke, koristeći računarske mreže i druge telekomunikacione tehnologije, a da nisu smješteni u istom prostoru, čak ni u istom gradu, ni državi. To je omogućilo novi način rada. Uposlenici su umreženi u računarske mreže i preko njih rade na zajedničkim poslovima i projektima. Fizički ne moraju biti smješteni u istom prostoru.

Amerikanac Jack M. Niles tvorac je pojma telekomutiranje još od 1973.godine. Kad je počeo sa radom na telekomutiranju smatran je futuristom.

Niles je autor mnogih knjiga iz ove oblasti: «Telecommunications-Transportation Tradeoff» iz 1998.god, «Managing Telework” iz1999.god, a biblijom telekomutiranja smatra se knjiga “Making telecomuting happen“, koja je izdata 1994. godine u USA .
Ovakav način rada trend je u svijetu jer omogućava bolju radnu efikasnost, a firme bilježe značajne uštede. Znači, možete obavljati svoj posao, ne žureći u javni prijevoz i saobraćajnu gužvu, a obavljate ga na najkavalitetniji mogući način. Razvoj novih računarskih tehnologija omogućio je ovakav način rada.

Danas već milioni ljudi širom svijeta rade na ovakav način, posebno u USA i Japanu. Tek ponekad svrate u svoju firmu, ali rade svakodnevno. Ljudima koji rade na informacijama, naučnim projektima, koji proizvode informaciju ili riječ, radno mjesto može biti bilo gdje.
Tvorac telekomutiranaja Jack Niles je sproveo projekte u više od 100 američkih kompanija i u vladama Kalifornije, Arizone, Washingtona, te u Los Angelesu i u drugim vladinim agencijama? širom USA i Evrope, uključujući Evropsku komisiju.
Nije više pitanje dostupnosti radnoga mjesta, već vremena dolaska do njega ali ako ste umreženi onda taj problem gotovo da ne postoji.

Telekomutiranje je značajan napredak u organizaciji rada i savremenom društvu informatičkih tehnologija, a između ostalog doprinosi i zaštiti životne sredine, biranju najsposobnijih i kreativnih kadrova, oslobađanju prostora i organizovanju radnoga vremena. Izmijenilo je sliku klasičnog odlaska na posao.

Koje su prednosti ovog načina rada?

Tu je ekonomska dobit na prvom mjestu jer su prisutni brzina i kvalitet.
Zatim ekološka dobit. Smanjenje saobraćajnih gužvi u velikm gradovima smanjuje zagađenje zraka, buku i potrošnju goriva .
Također postoji korist od toga što smanjenje putovanja na posao, omogućava porast drugih putovanja, naprimjer turističkih, izlete i drugo jer uposlenici vrijeme koje su koristili za duge odlaske na posao mogu iskoristiti na drugi način, mnogo korisniji i manje stresan.
Zatim, tu su pogodnosti za same uposlenike koji ne moraju poštovati strogo radno vrijeme jer njihov rad traje dok se ne završi posao ili , a forma o trajanju radnoga vremena postaje nebitna .

Amerikanci, koji su i u mnogo čemu drugom prednjačili, radili su ispitivanja i usporedbe između klasičnog načina rada i telekomunitiranja. Pokazalo se da ovakav način rada pogoduje velikim američkim gradovima, kao što je Los Angeles koji ima problem smoga i saobraćajnog zagušenja.

Brojka uposlenih u Japanu, koji rade ne ovaj način, popela se na 6,5 posto od ukupnog broja uposlenih i taj trend raste. U japanskom Ministarstvu telekomunikacija godišnje svaki šesti zaposlenik radi jedan dan od kuće, koristeći broad band internet vezu, što znači da će se smanjiti broj sati provedenih u zgradi, a efikasnost će biti veća.

Zaključak je da je informatičko doba donijelo i promjene u organizaciji poslovanja i dosadašnjega shvatanja rada.

Može se desiti da će poznati poslovni tornjevi, kojih imamo širom svijeta, postati suvišni i poslužiti nekoj drugoj svrsi jer će radnici biti negdje drugdje, u svojoj kući ili hotelu, možda čak i u parku.

Neto prodaja kompanije Cisco u drugom kvartalu fiskalne 2008. godine iznosi 16,5% više u odnosu na prethodnu godinu, saznaje se iz objave finansijskih rezultata

Cisco®, svetski lider u umrežavanju, koji unosi promene u način na koji se ljudi povezuju, komuniciraju i sarađuju, podneo je juče izveštaj o poslovanju u drugom tromesečju za period koji se završio 26. januara 2008. godine. Cisco navodi da neto prodaja iznosi 9,8 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od 16,5% u odnosu na prethodnu godinu. Neto dohodak na bazi opšteprihvaćenih principa u računovodstvu (GAAP) za drugi kvartal iznosi 2,1 milijarde dolara ili 0,33 dolara po akciji, a prihod pro forma (koji nije ostvaren na bazi GAAP) iznosi 2,4 milijardi dolara ili 0,38 dolara po akciji.

“Cisco je uspešno završio još jedan kvartal ostvarujući povećanu dobit na širokom geografskom prostoru sa velikim asortimanom proizvoda i usluga,” rekao je John Chambers, predsednik i glavni izvršni rukovodilac kompanije Cisco. “Sposobnost kompanije Cisco da shvati tržišne tranzicije i dalje je ključni faktor našeg dugoročnog uspeha.”

Neto prodaja za prvih šest meseci fiskalne 2008. godine bila je 19.4 milijardi dolara, u poređenju sa 16.6 milijardi dolara za prvih šest meseci fiskalne 2007. godine. Dobit na bazi GAAP za prvih šest meseci fiskalne 2008. iznosi 4.3 milijardi dolara ili 0.68 dolara po akciji, u poređenju sa 3.5 milijarde dolara ili 0.56 dolara po akciji za prvih šest meseci fiskalne 2007. godine. Pro forma neto dohodak za prvih šest meseci poreske 2008. godine iznosi 4.9 milijardi dolara ili 0.78 dolara po akciji, u poređenju sa 4.0 milijarde dolara ili 0.64 dolara po akciji za prvih šest meseci fiskalne 2007. godine.

“Zadovoljni smo Ciscovim finansijskim rezultatima i stabilnom linijom stope rasta u toku ovog tromesečja”, rekao je glavni finansijski rukovodilac kompanije Cisco, Dennis Powell. “Nastavićemo da investiramo u raznolik tehnološki portfolio na novim tržištima uz očuvanje sposobnosti da vodimo računa o dugoročnoj vrednosti akcija.”

Što se značajnijih akvizicija tiče, treba istaći kupovinu kompanije Navini Networks, lidera u bežičnoj industriji širokog pojasa. Navini je razvio rešenje WiMAX, novinu u oblasti bežične telefonije. Cisco je takođe završio sa kupovinom Securent Inc., vodećeg provajdera u oblasti upravljanja kompjuterskim programima za potrebe preduzeća.

Treba istaći i to da je Cisco dostigao broj od 100 Cisco TelePresence korisnika, koji koriste ovu tehnologiju u preko 40 zemalja. Ova tehnologija za vođenje sastanaka na daljinu budi sve veće interesovanje i pruža značajan doprinos društvu, s obzirom da se primenom ovog sistema eliminiše nužnost prelaženja puta do sagovornika prevoznim sredstvima, što između ostalog smanjuje emisiju ugljen dioksida u vazduhu.

Teniski klub Gemax će od 11. do 17. februara po šesti put biti domaćin profesionalnog ATP turnira, Challenger serije, sada pod nazivom Sony Ericsson Open.

U pitanju je najznačajnijia teniska manifestacija u našoj zemlji, koja će našim teniserima u usponu omogućiti još bolju poziciju na ATP listi i ulazak u sam vrh muške konkurencije svetskog tenisa.

Da bi se ovako komleksan događaj uspešno realizovao, neophodna je pouzdana i kvalitetna tehnička podrška.

Kao i na predhodnom turniru, i ove godine će se za to pobrinuti firma DESK, koja iza sebe ima velika i značajna iskustva:

· Teniski turnir Gemax Open 2006

· Microsoft Sinergija 2006 i 2007

· Kongres Svetske zdravstvene Organizacije Beograd 2007

· Evropsko prvenstvo u košarci za žene u Italiji 2007

· World Cyber Game Beograd 2007

Zahvaljujući korišćenju savremne IT tehnologije, ovaj turnir će se izdvojiti od ostalih po izuzetnim tehničkim mogućnostima. Korisnici interneta moći će uživo da prate mečeve putem Video streaming-a i Live Scorebord-a, a posetioci i novinari imaće neograničeni pristup internetu u WiFi zoni.

DESK će i ovoga puta obezbediti sve neophodne računare, servere i opremu, koja će tokom trajanja turnira biti na raspolaganju kako igračima tako i svim prisutnim novinarima.

AMD će tokom održavanja Cebita u Hanoveru predstaviti svoje nove procesore sa tri jezgra, bazirane na novom K10 jezgru. Procesorsko jezgro K10 prvi put je implementirano u Phenomom platformi, a u direktnom poređenju sa Athlonima X2, na istom taktu, brži je za nekih desetak posto.

Phenom koji je izgrađen na četiri jezgra ima problema sa bugom u TLB bufferu, zbog čega je usporen 15-ak posto, dok budući trojezgreni Toliman procesori neće patiti od pomenutog problema. Korigovani Phenom procesori biće dostupni u drugoj polovini gosine.

Toliman je izrađen u 65 nm proizvodnom procesu, a opremljeni su sa 2 MB L3 cache memorije i biće više nego zanimljiva alternativa Intelovim procesorima.

Sophos, jedan od lidera na svetskom tržištu u IT sigurnosti i kontroli, objavio je da je njegovo rešenje Sophos Anti-Virus 7.0 nagrađeno sa VB100 nagradom. Rezultati testiranja ovog proizvoda, objavljeni su u februarskom izdanju Virus Bulletin magazina. Za dobijanje prestižne VB100 nagrade po čak 40-i put, zaslužna je sposobnost ovog rešenja da 100% otkrije još nepoznate viruse.

Virus Bulletin je testirao 27 različitih anti-virusnih proizvoda i to u kategorijama stope otkrivanja, broj lažnih pozitiva i brzine skeniranja na Windows Server 2003 platformi. Sophos je uspešno detektovao sve poznate ali i nepoznate viruse, bez lažnih pozitiva čime je i nadmašio ostale proizvođače sličnih proizvoda.

“Sve čestitke Sophos-u za osvajanje VB100 nagrade po četrdeseti put,” izjavio je John Hawes, tehnički konsultant za Virus Bulletin. “Instalacija i konfigurisanje Sophos-ovog proizvoda je prošla bez ikakvih problema i demonstrirala je izvanrednu brzinu skeniranja sa default podešavanjem. Ostvarena je stoprocentna detekcija čitave kolekcije virusa na slobodi, i zbog tih rezultata, s pravom dobija još jednu VB100 nagradu.”

• Read about reviews, industry awards and certifications received by Sophos products

Nešto više o Virus Bulletin-u i testiranju možete pogledati na sajtu www.virusbtn.com.

Izvršni direktor američkog proizvođača rešenja za pretraživanje interneta Yahoo Jerry Yang poručio je zaposlenima da čelnici kompanije istražuju mogućnosti za eskiviranje ponude za preuzimanje koju im je ponudio softverski div Microsoft

U poruci poslanoj elektronskom poštom Yang je kazao da uprava tek treba da odluči kako će reagovati na Microsoftovu ponudu za preuzimanje, vrednu 44,6 milijardi dolara u gotovini i deonicama.

“Uprava pomno procenjuje široku lepezu potencijalnih strateških alternativa u složenim i promenjivim uslovima“, napisao je Yang u poruci zaposlenima, ističući da Microsoftova ponuda jasno ukazuje na mogućnost Yahooa da obnovi nekadašnju slavu. Uprava kompanije istaknula je u javnosti tek da pomno ispituje opcije koje uključuju i nastavak nezavisnog poslovanja.

Jedan  izvor je ipak izjavio agenciji AFP da je kompanija primila pozive “određenog broja zainteresovanih strana” te da raspolaže širokom lepezom strateških opcija, uključujući dodelu poslova internet oglašavanja konkurentskom Google-u u statusu podizvođača, budući da se on pokazao pravim majstorom u generisanju prihoda na tom području.

Odbije li Microsoftovu ponudu, uprava Yahooa naći će se pod pritiskom da deoničare umiri izdašnom isplatom gotovine odnosno da čak posudi novac kako bi mogla da otkupi deonice i pretvori Yahoo u privatnu kompaniju većinskih deoničara.

Ericsson i Lenovo, treći najveći proizvođač PC računara na svetu, dogovorili su se da još tokom ove godine u Lenovo ThinkPad prenosnike integrišu modul za mobilni širokopojasni pristup temeljen na HSPA tehnologiji. Lenovo je tako postao prvi veliki Ericssonov kupac ovih modula zasnovanih na globalno najrasprostranjenijoj komercijalnoj tehnologiji za širokopojasni pristup.

HSPA (High-Speed Packet Access) omogućava korisnicima iskustva u krstarenju Internetom kao da pristupaju posredstvom DSL (Digital Subscriber Line) tehnologije tj. digitalne pretplatničke linije, ali bez upotrebe bakrenih parica do krajnjeg korisnika usluge. Zasada je omogućena gornja downlink brzina do 14,4 Mbps i vršna upload brzina (uplink) do čak 2.0 Mbps.

Trenutno postoji više od 160 telekomunikacionih mreža koje nude komercijalni HSPA pristup za preko milijardu krajnjih korisnika širom sveta. Ericssonovi moduli za mobilni širokopojasni pristup pružaju jednostavno i troškovno efikasno rešenje za „korisnike u pokretu“, a optimalno integrisani u ovakve prenosne računare, a osim vrhunskih komunikacionih performansi, pružaju i vrlo štedljivu potrošnju baterija.

Koristeći prednosti vlastitog HSPA chipseta i patentnih prava, Ericsson putem vrlo konkurentnog rešenja utiče i na daljnje širenje tržišta u ovom području. Projekcije ukazuju da će 2011. godine, od otprilike 200 miliona novokupljenih prenosnih računara godišnje, njih čak 50 posto imati ugrađen HSPA modul za mobilni širokopojasni pristup.

Tako će korisnici imati stvarni širokopojasni pristup internetu sa potpunim setom usluga, birajući ne samo mjesto i vreme koje im najviše odgovara, već i uređaj sa kojeg će pristupiti.

Tim astronoma je pronašao više od 250 planeta u vrlo udaljenim solarnim sistemima, a među njima možda i jednu sličnu našoj.

Upoznajte lovce na planete. Oni su deo novog trenda među naučnicima – pretraživanja galaksija. Kada je reč o otkrivanju novih planeta, Don Polako sa kraljičinog univerziteta u Belfastu, je predvodnik. Polako nalazi nove planete koristeći sistem pod nazivom Super široki ugao za pronalaženje planeta ili skraćeno SuperWASP.

Poslednj pronalazak njegovog tima je ova masivna planeta – WASP 5 – koja se nalazi u orbiti svoga sunca izvan naše galaksije. SuperWASP sistem se sastoji od 2 teleskopa koji su locirani na Kanarskim ostrvima i u Južnoj Africi. Oba teleskopa svake noći fotografišu nebo na svakih 30 sekundi. U roku od 10 minuta, svaki teleskop zabeleži svetlost 3 i po miliona zvezda. Tim naučnika koristi tehnologiju poznatu kao «tranzitni metod».

«Kada kažemo tranzit, mislimo na planete koje se kreću ispred svojih zvezda. Planete su predaleko da bi se videla crna tačkica koja se pomera ispred diska, zvezde, ali mi pratimo svetlost – pri pomeranju, planeta blokira deo svetlosti zvezde, a naši teleskopi beleže smanjenje i povećanje intenziteta te svetlosti,» objašnjava Polako.

Sve planete koje su do sada otkrivene su velike i gasovite i sličnije su Jupiteru nego Zemlji.

«Sada tražimo velike planete oko zvezda koje su slične suncu, a za nekoliko godina ćemo možda moći da se fokusiramo i na manje planete, sličnije našoj,» kaže on.

Kako se lov na drugu Zemlju intenzivira, drugi tim naučnika je pronašao vodu u atmosferi planete pod nazivom HD 189733 b, koja je udaljena 63 svetlosne godine.

Điovana Tineti, astronom sa Univerzitetskog koledža u Londonu predvodi tim koji je pronašao vodu na planeti i ni malo nije razočarana što se planeta nalazi previše blizu svog sunca, te su temperature previsoke za opstanak života.

«Živimo u sjajnom vremenu za astrofiziku. Svakog dana ili nedelje pojavi se nešto novo. Prilično sam sigurna da će u narednih 5 godina neko pronaći planete koje su slične Zemlji,» smatra Tineti.

NASIN moto za pronalaženje života u univerzumu je «pratiti vodu». Džonatan Tenison, fizičar na Univerzitetskom koledžu u Londonu se slaže da je voda ključni element, ali smatra da se iz atmosfere može izvući čak i više zaključaka.

«Ukoliko pronađete atmosferu u kojoj hemijski elementi nisu u ravnoteži to znači da na površini te planete postoji nešto što izaziva neravnotežu,» smatra Tenison.

Lov na planete može da pobudi maštu, ali ukoliko naučnici zaista pronađu drugu Zemlju, kakve će ljudi imati koristi od toga?

«Istraživanje planeta sličnih i različitih od naše će nam pomoći da bolje razumemo Zemlju,» kaže Tineti.

«Mislim da je to nešto što zanima sve ljude – da li smo jedinstveni u beskrajnom svemiru ili smo samo replike,» smatra Tenison.

I dok stručnjaci prave mapu kosmosa, tu su i neke dobre vesti za samouke astronome.

«Ulazimo u zlatno doba. Do pravih otkrića će na kraju doći obični ljudi koji bi mogli biti astronomi amateri,» zaključuje Polako.

Dakle, svi su pozvani da učestvuju u potrazi za novom planetom Zemljom.

Američki svemirski šatl “Atlantis” lansiran je danas sa Kejp Kanaverala (Florida) i on bi trebalo da prebaci do Međunarodne kosmičke stanice (MKS) dugo očekivanu laboratoriju evropske proizvodnje.

Atlantis je trebalo da poleti 6. decembra ali je zbog tehničkih problema i lošeg vremena lansiranje stalno odlagano, podsetio je DPA.

Šatl, kojim upravljaju jedan nemački i jedan francuski astronaut, sa laboratorijom Kolumbus, proizvodom Evropske svemirske agencije, trebalo bi do MKS da stigne do subote.

Evropska laboratorija Kolumbus trebalo je da postane operativna 2004. Međutim posle nesreće šatla Kolumbija februara 2003., kada je poginulo svih sedam astronauta u šatlu, slanje laboratorije je stalno odlagano.