U okviru Konferencije Information Technology Interfaces – ITI 2008 (http://iti.srce.hr/) održane u Cavtatu 23-26 juna 2008. godine, organizovani su sastanci radne grupe Inicijative za elektronsku jugoistočnu Evropu (eSEE) i radnog stola za razvoj širokopojasnog Interneta u jugoistočnoj Evropi (bSEE), kao i Programskog saveta Centra za razvoj eUpravljanja (CeGD). Domaćin skupa bio je Središnji državni ured za e-Hrvatsku (http://e-hrvatska.hr/).

Sastancima su prisustvovali predstavnici Republike Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Republike Srbije, Unmik/Kosovo, Ekonomske komisije UN za Evropu, Centra za razvoj eUpravljanja iz Slovenije i INA Akademije iz Grčke. Iz Republike Srbije, kao predstavnik, sastancima je prisustvovala mr Marija Kujačić, rukovodilac grupe za razvoj elektronske uprave, iz Republičkog zavoda za informatiku i Internet.

Na sastanku eSEE Inicijative, učesnici su prezentirali izveštaje o statusu implementacije eSEE Agende Plus, bSEE Akcionog plana, kao i preostalih prioriteta iz eSEE Agende. Predstavnik Regionalnog Saveta za saradnju predstavio je program rada Saveta za 2008/2009 godinu, a prezentirane su i nove eSEE i bSEE matrice, sa unapred dogovorenim parametrima po kojima će se pratiti dalji razvoj.

U Republici Srbiji postoji napredak u statusu implementacije ciljeva i prioriteta na kojima je bio dosadašnji fokus. On se ogleda u početku implementacije Zakona o elektronskom potpisu, preuzimanjem uloge centralnog sertifikacionog autoriteta od strane Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo.

Napredak ka standardizaciji u oblasti korišćenja IKT od strane institucija državne uprave i lokalne samourave napravljen je i izradom Preporuka za izradu veb prezentacija organa državne uprave, koje su usvojene na Vladi. Aktivnosti Republičkog zavoda za informatiku i Internet na iniciranju projekta izrade Resursnog centra za obrazovne sadržaje, pružanjem tehničke podrške, takođe su ocenjene kao doprinos razvoju eInkluzije i eObrazovanja.

Zaostajanja i prepreke razvoju informacionog društva u Srbiji odnose se na:

*
Zakonski okvir koji još nije zaokružen (ne postoji Zakon o elektronskom dokumentu, nije usvojen Zakon o eTrgovini, Zakon o elektronskim komunikacijama, nije ratifikovana Konvencija o visokotehnološkom kriminalu (cyber crime), nije usvojen Zakon o zaštiti podataka, niti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti);
*
Rad regulatornih tela odvija se uz nedovoljno precizno usvojena pravila, koja ostavljaju prostor za nepravilnosti u njihovom radu. Postoji i nerazumevanje o značaju i suštini uloge regulatornih tela i načina njihovog funkcionisanja. Neophodno je osnivanje regulatornih tela čiji će rad biti usmeren ka regulaciji u oblasti IKT sigurnosti i zaštiti privatnosti;
*
U Srbiji još nije izrađen Akcioni plan za sprovođenje eSEE Agende Plus za razvoj informacionog društva 2007-2012;
*
Nacionalni portal eUprave ne zadovoljava dva od četiri prihvaćena kriterijuma i neophodno je koordinirano raditi na podizanju nivoa i broja servisa, a u portal ugraditi funkcionalnosti koje će ga učiniti pristupačnim.

U oblasti uvođenja programa Single Window, Srbija je pomenuta kao zemlja u kojoj je sistem uveden ali treba raditi na pojednostavljivanju procedura. U toku su aktivnosti na osnivanju podkomiteta za otklanjanje trgovinskih barijera u svim članicama Inicijative.

Kao zajednički faktori usporavanja razvoja informacionog društva u čitavom regionu prepoznati su nepostojanje sistematičnosti u primeni tzv. Benchmarking metodologije, nepostojanje regionalne saradnje između institucija koja se bave praćenjem i publikovanjem statističkih podataka informacionog drištva, kao i nepostojanje Okvira za Interoparabilnost u regionu.

Treba izraditi Akcioni plan za ePristupačnost na nivou regiona.

Za ePoslovanje do kraja 2008. godine treba identifikovati sve prepreke za stvaranje povoljne klime za razvoj preduzetništva, posebno malih i srednjih preduzeća, kao i privlačenje investicija. Ovo je tema o kojoj će biti posvećana i ministarska konferencija koja se planira za 2009. godinu.

Digitalizacija biblioteka i kulturne baštine je tema koja će biti u centru pažnje na sledećem sastanku radnih grupa.

Istaknuta je i potreba da se u nastavu osnovnih škola IKT uvedu kao obavezne, i da se obezbedi odgovarajući kvalitet nastave. Implementacija nacionalnih portala za eObrazovanje, kao i regionalno povezivanje doprinelo bi podizanju kvaliteta nastave i generalno nivoa znanja svih učesnika u procesu obrazovanja.

Na sastanku Programskog Saveta (Program Advisory Committee) Centra za razvoj eUpravljanja (CeGD) izložen je program rada Centra, i dogovoreno je da članice koje to još nisu učinile imenuju svoje predstavnike u Programskom Savetu. Ovaj Savet ima zadatak da, na osnovu ocene potreba, predlaže programe obuka koje će organizovati i realizovati Centar. Srbija nije još imenovala svog predstavnika u Programski Savet, i potrebno je da to uradi u što je moguće kraćem roku.

Bez obzira na to da li ste kod kuće ili u pokretu kada koristite Nintendo DS™ Lite nova Logitech® PlayGear Pocket Lite™ maska nudi najbolju zaštitu i prilikom nošenja i igranja. Maska polikarbonske konstrukcije PlayGear Pocket Lite pruža zaštitu, a u isto vreme obezbeđuje pristup kontrolama i konekcijama.

U masku mogu da se smeste do četiri igre za DS Lite. Da biste je personalizovali, iskoristite priloženi templejt da precrtate svoj omiljeni crtež, a zatim ga isecite i ubacite u prednji deo maske.

Čvrsta maska, Logitech PlayGear Pocket Lite, u prodaji se očekuje u avgustu.

Od 11. do 16. avgusta u Novom Sadu u prostorijama Fakulteta Tehnickih Nauka održaće se intenzivni kurs za obuku SAP programera u organizaciji kompanije GTB Systems.

Predavači su inostrani sertifikovani SAP programeri i konsultanti sa dugogodišnjim iskustvom rada na SAP projektima.

Nakon završenog teorijskog dela kursa, sledi praktični deo u kome će svim polaznicima biti omogućeno učestvovanje u radu na konkretnom IT projektu kojim će rukovoditi senior SAP programeri. Detaljnije…

Nakon uspešnog okončanja oba segmenta ovog kursa, najboljim polaznicima će biti ponudjen stalan posao SAP programera.

SAP je vodeća svetska kompanija za poslovna rešenja sa više od 43.400 kupaca širom sveta i po veličini treći u svetu nezavisni proizvođač softvera, a posao SAP programera je jedan od najplaćenijih u IT vodama.

Više informacija o SAP-u sistemu pogledajte na stranici O SAP sistemu…

Za vise informacija o kursu pročitajte ovde, ili nam se možete obratiti putem mail-a na info@sapku.rs

U roku od samo četiri dana, svaki drugi maturant četvorogodišnje srednje škole u Srbiji potražio je rezultate prijemnog ispita na fakultete na sajtu prijemni.infostud.com, što je pokazatelj visokog korišćenja Interneta među ovom generacijom ali i značaja prisustva visokog obrazovanja na Internetu.

Naime, od 1. do 4. jula, u jeku objavljivanja upisnih rang lista, sajt prijemni.infostud.com je imao 29.000 različitih posetilaca, a prema podacima Zavoda za statistiku, ove godine je četvrti razred srednje škole završilo oko 54.000 maturanata.

To znači da je maturantima u vreme upisa presudna brzina dolaženja do informacija i ažurnost koju Internet kao medij omogućuje, a koju su ostvarili preko sajta prijemni.infostud.com. Neki fakulteti i visoke škole ukazali su poverenje ovom sajtu objavivši rezultate upisa čak samo na njemu, a ne i na svojim zvaničnim Internet prezentacijama

Prema poslednjem istraživanju, najbrojniji posetioci ovog Infostudovog sajta su maturanti gimnazija i srednjih ekonomskih škola (63%) a čak trećina je završila razred sa odličnim uspehom. Skoro polovina posetilaca, tačnije njih 44%, dolazi na prijemni.infostud.com jer na njemu, kako sami kažu, „ima više informacija nego na sajtu fakulteta/visoke škole”. Najčešće pretražuju informacije o studijama u zemlji, a podjednako su im aktuelni i testovi sa prošlogodišnjih prijemnih ispita, informacije o prijemnim rokovima, kao i saveti za uspešnu pripremu i polaganje prijemnog.

Tokom juna ove godine kompanija KING ICT potpisala je ugovor o spajanju sa firmom Plus Plus d.o.o., jednim od vodećih regionalnih Oracle Certified Partnera

Kompanija Plus Plus d.o.o. proteklih godina se profilisala kao jedna od preduzeća čija je ekspertiza u Oracle-u uveliko doprinela da se relativno mala firma uspešno probije na tržište velikih i ključnih kupaca u regionu. Osim toga, Plus Plus je razvio i aplikativno rešenje za upravljanje ljudskim potencijalima (HRplus) koje koriste brojne firme širom regiona. Uspešan konsalting velikim sistemima o infrastrukturi i održavanju Oracle baza podataka osigurao je Plus Plus-u, osim domaćih, i velike međunarodne klijente.

Sa ciljem jačeg zajedničkog angažmana u dizajniranju IT sistema i rada sa bazama podataka, te daljem razvoju aplikativnih rešenja u zemljama regije, kompanije KING-ICT i Plus Plus dogovorile su spajanje kako bi na taj način sinergijski otvorile prostor za dalje unapređenje poslovanja na obostranu korist.

Radi jednostavnijeg poslovanja, partneri su osnovali novu posebu firmu – MAGIS ICT d.o.o. – koja će u potpunosti preuzeti poslovanje u ime Plus Plusa.

„Upravo sinergija kojom mala firma dobija mogućnost korišćenja infrastrukture i logistike većeg sistema, a donoseći know-how o Oracle tehnologiji te softverskim rešenjima u upravljanju ljudskim potencijalima, postiže se maksimum zajedničke saradnje i veseli me da firma uz ovako jakog partnera kreće u nove poslovne uspehe koje bismo kao mali puno teže sami ostvarili“, izjavio je Mario Ujević, suvlasnik Plus Plusa.

„KING ICT kontinuirano unapređuje svoje poslovanje, oslanjajući se na strategiju jačanja portfolia i ljudskih potencijala kompanije. Izuzetno smo zadovoljni što smo uz visoke kompetencije u Oracle tehnologiji, gotovim softerskim rešenjima i kvalitetnim zaposlenima, osigurali i mogućnost rada sa proširenom bazom postojećih kupaca Plus Plus-a sa kojima do sada KING ICT nije imao poslovnu saradnju“, izjavio je Ivan Malić, član Uprave KING ICT-a.

Sa željom da svojim korisnicima donesu novu dodanu vrednost, partneri pod novim nazivom „MAGIS ICT“ započinju proces unapređenja dosadašnjeg razvoja i praktične primene najnovijih dostignuća u primeni Oracle rešenja te daljnjeg širenja portfelja usluga.

Britanska kompanija za IT sigurnost i kontrolu, Sophos, je objavila novi Technical paper koji sadrži 10 korisnih saveta za zaštitu Apple Macintosh računara. Technical paper je sastavio Graham Lee, viši Mac inženjer u Sophos-u sa dugogodišnjim iskustvom u sferi zaštite.

 Technical Paper sa 10 korisnih saveta

Technical Paper je napisan kao rezultat najsvežijih istraživanja sprovedenih u SophosLabs-u, koja su ukazala na znatan rast Mac malvera. Neki od saveta uključuju i promenu default-nog Keychain password podešavanja  i čuvanje swap fajla u encrypted formatu kako bi se izbeglo otkrivanje ključnih simbola lozinke.

Intervju sa Graham Lijem na temu sigurnosti Mac računara i korisnih saveta, možete poslušati na www.sophos.com/podcasts.

U Budvi će se od 28. septembra do 3. oktobra održati INFOFEST 2008. Tokom proteklih 15 godina INFOFEST se afirmisao kao regionalni informatički skup na kome se mogu videti najnovija računarska oprema i rešenja i saopštiti autorski radovi. INFOFEST je postao mesto razmene iskustava i sticanja novih saznanja i kontakata.

Već su najavili da će svoju opremu i rešenja predstaviti kompanije: „SAGA“, „MFC“, „Microsoft“, „Promonte“, „Informatika MN“, „Motorola“, „Čikom“ i dr. Ove, kao i niz drugih IKT kompanija prikazaće, kako se njihova oprema i rešenja mogu iskoristiti u poslovanju preduzeća, državnih organa, banaka i drugih korisnika.

INFOFEST pruža priliku i da se saopšte originalni autorski radovi iz oblasti: projektovanja informacionih sistema, računarskih mreža, Interneta i elektronskog poslovanja, multimedijalnih sistema, softverskog inženjerstva, ekspertskih sistema i dr. Prijava radova je do 31. jula. Radovi se pre prihvatanja recenziraju a prihvaćeni radovi se objavljuju u zborniku.

Organizatori INFOFESTA su: Sekretarijat za razvoj Crne Gore i konsultantska kompanija „Biznis Link“ iz Beograda.

Više informacija o INFOFESTU se može dobiti na sajtu, a prijava za skup se šalje preko meila office@biznislink.co.yu.p>

RATEL (Republička agencija za telekomunikacija) osporava optužbe koje je dr Aleksandra Smiljanić dosadašnja ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo, 4. jula iznela na stranicama lista „Danas“.

Prof.dr Jovan Radunović predsednik Upravnog odbora RATEL je 9. jula u listu „Danas“ opovrgava tvrdnje da je RATEL opstruirala angažovanje Ministarstva za telekimunikacije i informatičko društvo (MTID) na liberalizaciji telekomunikacionog tržišta.

Prof. dr Jovan Radunović pre svega ukazuje da MTID nije obavestilo javnost o svojim obavezama i odgovornostima u liberalizaciji telekomunikacionog tržišta. RATEL iznosi da je upravo MTID bilo dužno da ažurira postojeći Akcioni plan u okviru Strategije razvoja telekomunikacija i predvidi dinamika aktivnosti na stvaranju harmonizovanog telekomunikacionog tržišta. MTID je ovim nečinjenjem omeo i sebe i RATEL u sprovođenju procesa liberalizacije.

U saopštenju RATEL-a se ističe da je ova agencija saglasno svojim nadležnostima i na osnovu Zakona o telekomunikacijama i Strategije razvija telekomunikacija, svojim aktivnostima obezbedila u oblasti mobilne telefonije otvoreno tržište i oštru konkurenciju koja je dovela do rasta kvaliteta usluga i pada cena.

RATEL ukazuje i da se mesecima čekalo na mišljenja MTID o ustavnosti o zakonitosti desetine dostavljenih normativnih akata i da je i to usporavalo rad.

Na kraju saopštenja prof. dr Radunović podseća i da je Vlada Republike Srbije 19. juna ukinula kao nezakonito rešenje MTID o suspenziji zakonom zagarantovane samostalnosti RATEL-a. (ICTservis)

Koji su poslednji trendovi neželjene pošte (spama) i ko su odgovorni počinioci, možete pronaći u izveštaju britanske kompanije za IT sigurnost i kontrolu, Sophos. Za drugi kvartal 2008 godine, istraživanja su ukazala na porast nivoa email spama kao i povećane upotrebe Facebook-a i mobilnih aparata za prosleđivanje spam poruka.

Od Aprila do Juna 2008, nivo spama je porastao do 96.5% od svih poslovnih email-va. Taj procenat u prvom kvoteru tekuće godine je iznosio 92.3%, dok se sada pravna lica suočavaju sa činjenicom da je samo jedan u 28 primljenih email-ova legitiman.

Spam je skoro u svim slučajevima plasiran sa kompjutera koji su bili oteti od strane hakera. Ovi botnet kompjuteri pripadaju nedužnim stranama, koji nisu ni svesni da su sajber kriminalci preuzeli kontrolu nad njihovim računarima da bi ostvarivali  svoju finansijsku dobit. Tipično se već dešava kućnim korisnicima koji nisu na pravilan način zaštitili svoje računare sa up-to-date anti-virusnim softverom, firewall-ima i sigurnosnim zakrpama.

Sophos je identifikovao 12 zemalja koje su odgovorne za plasiranje spama širom planete:

Prelom odgovornih zemalja za prosleđivanje spama po kontinentima:

“Između Aprila i Juna 2008, kompjuterski korisnici iz Amerike i Rusije su ostali na “sramnom” prvom i drugom mestu po količini prosleđene neželjene pošte,” izjavio je Graham Cluley, viši tehnološki konsultant za Sophos. “Mora mnogo više da se radi na podizanju svesnosti o neophodnosti zaštite računara. Ovi kompjuteri su pod daljinskom kontrolom hakera koji u velikim talasima šalju hiljade i hiljade spem poruka. Pored slanja neželjene pošte, kradu se i poverljivi podaci o kreditnim karticama i bankovnim računima, kako bi se izvršile prevare identiteta.” Turska se takođe našla u vrhu ove liste sa neverovatnim povećanjem učešća u odnosu na isti period prethodne godine (kada je taj procenat iznosio 2,9).  Argentina se po prvi put našla među prvih dvanaest najzaslužnijih sa učešćem od 2,9% i time je izbacila Francusku sa ove crne liste. “Argentina je zemlja sa najbrže rastućom ekonomijom u Južnoj Americi, što automatski znači i veći broj računara i pristupa mreži,” objasnio je Cluley. “Spamerska zaposedanja računara sa slabom zaštitom dovode vlasnike u situaciju da se njihovi računari zloupotrebe i da postanu deo svetske botnet mreže. Pored povećane upotrebe savremenih dostignuća, neophodno je i razviti svest korisnika računara da se zaštite na pravi način i da spreče upravo to da im se desi.”

Sophos je takođe otkrio da spameri sve češće koriste networking web sajtove poput Facebook-a i LinkedIn-a kako bi prosledili neželjene linkove koji vode do online prodavnica i lažnih igara na sreću i finansijskih prevara.

Primer jednog Facebook spama postavljenog na korisnički ’wall’.

U Maju tekuće godine, hakeri su  zloupotrebili LinkedIn business networking sistem kako bi na najbrži način došli do novca osoba na visokim pozicijama u kompanijama. Tom prilikom spemeri su ponudili podelu nepostojećih 6,5 miliona američkih dolara nasledstva, na šta su samo najlakoverniji pristali da daju svoje poverljive podatke. Sophos-ovi eksperti su uočili da je nivo Facebook, Bebo i LinkedIn spama još uvek mali u ukupnom iznosu spama, ali da i dalje ima rastući trend kao jedan od tehnika širenja neželjenih poruka.

Drugi rastući metod širenja poruka je širenje putem SMS poruka na mobilnim telefonima. Na primer, u aprilu mesecu telefonska centrala Zoološkog vrta u Dablinu, je bila prezatrpana sa najmanje 5000 poziva ljudi koji su dobili SMS poruku na svoj mobilni telefon, koja im je govorila da hitno nazovu određen broj i da traže neku izmišljenu osobu. Taj broj je upravo i bio broj telefona Dablinškog Zoološkog vrta a imena izmišljenih osoba su svakako imala neke veze sa životinjama koje su se nalazile tamo, na primer, Rory Lion, Anna Conda, C Lion ili G Raffe. U maju su Zoološki vrtovi u Hjustonu i Brovnsvilu, Teksas, imali isti scenario.

‘Spear-phishing’, je postao sve prisutniji u poslednjih par meseci. Naime Spear Phishing je upotreba lažnih emal poruka sa ciljem da ubede kompanijskog primaoca da otkrije svoja korisnička imena i lozinke. Nasuprot phishing napada, koji karakteriše masovne email kampanje, spear phishing je manjeg obima i usko ciljan.

Spear phishing cilja korisnike jedne kompanije. Email poruka izgleda kao da dolazi od kolege iz IT-ja ili HR odeljenja iste kompanije kojima bi tražene informacije korisnik lako dao. Ponekad se korisnici redirektuju na lažne web prezentacije kompanije gde hakeri sakupljaju informacije koje kasnije zloupotrebljavaju. Hakeri lako mogu generisati adrese „žrtava“ koristeći spemerske programe koji generišu kombinacije imena i prezimena.

Takođe potrebno je da pošalju email poruke unutar samo jednog domena uz pomoć čega smanjuju verovatnoću da budu detektovani kao spem. Spear-phisheri sakupljaju adrese zaposlenih koristeći specijalni softver ili koristeći liste zaposlenih koje su pronašli na mrežama poput Facebook-a ili LinkedIn-a. Primere ove vrste napada videli smo na Univerzitetu Waterloo, Oak Ridge Nacionalnoj Laboratoriji i Univerzitetu Minnesota.

Kada vam dosadi plaža i plivanje, vrele sunačane dane na letovanju možete da provedete uz laptop…

Do skoro je važilo pravilo da što je manji računar, to je veća cena. Međutim kompanija „Asus”, sa svojim mezimčetom „Eee PC” je izvrnula ovo pravilo. Ove godine bi trebalo da se pojavi još nekoliko mini-računara. Eee PC 4G

„Asusov” prenosni računar „Eee PC 4G” ima ekran od sedam inča i memoriju od 512 MB, a težak je svega 920 grama. Kompatibilan je s operativnim sistemima „Linux” i „Windows XP”, hard disk je memorije četiri gigabajta, ima memoriju od 512 MB (DDR2). Prema rečima prodavaca, vrlo brzo je našao put do srca kupaca, a željno se iščekuju najnoviji modeli ovog proizvođača na srpskom tržištu.
Cena: 300 evra

MSI Wind
Radi se o uređaju vrlo sličnom prvom Asusovom „Eee PC-ju”, ali MSI se odlučio za ekran sa većom rezolucijom od 1.024×600 piksela. Dijagonala ekrana je 10 inča. „Wind” je baziran na Intelovom „Atom” procesoru kao i novi „Eee PC”, a ima tvrdi disk kapaciteta 80 GB. Na tržištu bi trebao da se pojavi narednih mesec dana. Dostupan je u više verzija, pa u zavisnosti od performansi i cena mu se razlikuje za 120 evra.
Cena: 250 – 370 evra

Acer Aspire One
Intelov Atom procesor došao je u pravi čas. I „Acer” se odlučio da svog konkurenta Eee PC-ja bazira na Atomu. Specifikacije su mu jako slične MSI-jevom „Windu”, pa tako u „Linux” verziji nudi 512 MB memorije i osam GB fleš memorije, uz ekran dijagonale 8,9 inča rezolucije 1.024×600 piksela. Bolje opremljena verzija s instaliranim paketom „Windows XP Home” opremljena je gigabajtom memorije, a može imati i klasični tvrdi disk kapaciteta 120 GB.
Cena: 234 – 310 evra

Dell mini
U trci malih i jeftinih prenosnika, „Dell” vremenski malo zaostaje za već spomenutim proizvođačima. Zna se da ima prenosnik u toj kategoriji, jer je Majkl Del viđen s njime, a čak ga je i pokazao novinarima, ali njegove specifikacije nisu poznate. Na osnovu onoga što su videli pripadnici sedme sile nagađaju da računar ima ekran dijagonale devet inča, tri USB priključka, VGA izlaz, čitač memorijskih kartica.
Cena: nepoznata

[izvor: 24 sata]