Irfanview je najpoznatiji besplatni program za gledanje i obradu slika, koji koriste milioni ljudi. Njegov autor, Irfan Škiljan, danas uspešan samostalni programer, u Austriju je stigao kao izbeglica iz Jajca

Karta do Amerike ili Švedske bila je preskupa, tako je Irfan Škiljan, sasvim slučajno, završio u izbegličkom centru u Austriji, u malom selu nadomak Beča.

„Nisam imao ni deset njemačkih maraka kod sebe“, priča Irfan „Tu sam učio i njemački i tu smo u tom logoru, tako su zvali tu kasarnu, upoznali i dosta ljudi iz tog sela.“ Kada su vlasti odlučile da raspuste centar, neki meštani su izbeglicama ponudili smeštaj u njihovim kućama. Irfanovi domaćini čekali su penziju.

„Njima je trebao neko da malo pomogne, da nahrani mačku kada oni nisu tu, jednostavno da pripazi malo kuću. Onda sam ja takođe rekao da bi studirao, oni su rekli super, onda je taj djeda kupio svoj prvi kompjuter, ja sam, naravno, sve instalirao i malo vježbao na njemu, malo se zezao.“

Temelji programa nastali tokom studija

Usledile su studije na tehničkom univerzitetu, a kada je studentima zatrebao program za sortiranje slika – Irfan je udario temelj uskoro najpopularnijem besplatnom programu na celom WEbu.

„I onda sam ja to pokazao tim mojim jaranima na faksu i oni su bili oduševljeni i onda su počeli, hajde dodaj ovo, dodaj ono,.. i tako je krenulo“, priseće se Irfan. I tako se rodio Irfanview – najjednostavniji i najstabilniji program za gledanje, obradu i sortiranje slika.

„Možeš da sortiraš slike, da kažeš ove su sa plaže, ove sa planine, ove ću malo da smanjim, ovima ću popraviti boje i tako, ove ću markirati i poslati prijeteljima, tako ga većina ljudi koristi.“

Običnoj “raji” džabe, firme plaćaju licencu

Irfanview danas korisnici širom sveta mesečno sa interneta skinu preko milion puta. Za svega jedan megabajt software-a licencu plaćaju samo firme – za ličnu upotrebu program je besplatan. Običan čovek, objašnjava Irfan Škiljan, ima i važnijih izdataka.

„Mislim da nema smisla da se ono što čovjeku svaki dan treba, prodaje“, smatra Irfan. Idealizam, koji se bazira na principima altruizma.

„Pa jeste idealistički, jeste malo i ja sam imao marksizam u školi i odrastao sam u određenom sistemu i možda sam na neki način idealista. Ali ja nemam problema sa tim, jer me ispunjava kad čitam mailove koje, evo, već godinama dobijam, desetine hiljada mailova, kako su ljudi oduševljeni, zahvalni i kako im se sviđa taj altruistički princip. Mislim da je to najbolja simbioza da tako kažem – običan čovjek ne plaća ništa, firme imaju budžet, plan, one plaćaju licencu, ali i ona je u nekim normalnim okvirima, da tako kažem. To što je program besplatan za pojedinca, to je naravno i reklama, jer onda više ljudi sazna za program i preporučuje ga dalje.“

Treba biti uporan

Irfan Škiljan rodom je iz Jajca, rat u Bosni i Hercegovini naneo mu je kaže dosta bola. Ali je na kraju ipak pobedio njegov optimizam. „Svašta je bilo, meni je na primjer u ratu poginuo jedini brat. I, znaš, kad čovjek malo pogleda svoj život unazad …i meni je dosta ljudi pomoglo. Bilo je loših stvari, ali se to prevaziđe i to je i bolje tako… ove bolje stvari su važnije.“

Irfan Škiljan danas radi kao samostalni programer, a svima sa dobrom poslovnom idejom savetuje: „Treba jednostavno vjerovati u to, treba vjerovati u sebe i treba naravno biti uporan, to je najvažnije. I kada stvar dobro krene, ne treba biti ni pohlepan, niti treba prebrzo dodavati nešto i mijenjati, nego polako!“

Više od 80 odsto mladih daje prednost takozvanim društvenim igricama u odnosu na one u kojima je igrač sam za uređajem. Ali, takve igre iziskuju dosta vremena, pri čemu se i učešće plaća…

Muzika je postala sastavni deo sveta računarskih igrica. Tomas Blendel, predstavnik američkog proizvođača igara „Activsion”, koji spada u najveće na svetu, kaže da se ta branša razvija tako da korelira i prožima se sa pojavama u kulturi mladih. Najbolji primer za to jeste žanr muzičkih igara, koje jasno pokazuju kako se muzička industrija sa svojim proizvodima i industrija igara sa svojim, međusobno dopunjuju.

No, muzičke igre u kojima se svira u nekom virtuelnom bendu nisu jedina vrsta kolektivnih igara. Više od 80 odsto mladih daje prednost takozvanim društvenim igricama u odnosu na one u kojima je igrač sam za uređajem. Osim klasičnih igara za žurke, veoma su omiljene i igre u mreži za više igrača.World of Warcraft – jedna od najpopularnijih igara u svetuBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: World of Warcraft – jedna od najpopularnijih igara u svetu

U takvim igrama, igrač je preko interneta povezan sa hiljadama drugih korisnika i svi zajedno su u nekom virtuelnom svetu. Igrači se najčešće povezuju u stalne grupe i u mreži se sastaju redovno. Takve igre iziskuju i dosta vremena, pri čemu se učešće i plaća. Najpoznatija među njima je „World of Warcraft”, koju širom sveta igra više od milion ljudi.

Stalno novi scenario

Činjenica da takve igre gutaju vreme i novac ne dopada se mnogim stručnjacima. Takav je i profesor Bernd Šorb, stručnjak za medijsku pedagogiju.

„Ako ‘World of Warcraft’ košta 11 evra mesečno, to znači da oni koji su je izneli na tržište žele da ljudi ostanu pri toj igri. Važno je zadržati mušterije. Kreatori igre onda smišljaju scenario koji će ljude što duže držati prikovane za taj proizvod. Moram da kažem da im to odlično uspeva”.

Više od deset odsto „umreženih” igrača priznaje da vidi kod sebe opasnost od zavisnosti. To je jedna strana medalje. Druga strana pokazuje da su virtuelne igre mogućnost negovanja društvenog života. 48 odsto igrača je u virtuelnom svetu steklo nove prijatelje.Gotovo zaboravljeni TetrisBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Gotovo zaboravljeni Tetris

Pred ekranom i po 12 sati dnevno

Ima li problema sa vremenom, recimo, kada se studira? 21-godišnji Feliks tvrdi da dve nedeljue pred ispit, ne igra, već samo uči. Inače, i pored studentskih obaveza uvek nalazim i dovoljno vremena za igranje”, objašnjava Feliks. No, nisu baš svi takvi. Lorin iz Londona priznaje da je to njena zabava i hobi.

„Trenutno nemam posao i tako mogu da igram po ceo dan. To znači oko 12 sati dnevno. To je način da mi prođe vreme. Igrice su veoma važne u mom životu”.

Od puštanja novog iPhone-a u prodaju, mnogi korisnici žalili su se na Internet sajtovima i blogovima na to što iPhone često gubi signal prilikom razgovora. Jedna Amerikanka odlučila se da tuži Apple.

Džesika Smit tužila je Apple zbog loše Internet konekcije i prekida razgovora na mobilnom telefonu treće generacije iPhone i tražila odštetu ne samo za sebe već i za sve druge korisnike koji imaju iste probleme.

Smitova, iz Birmingema u Alabami, optužila je Apple za nepoštovanje garancije i opisa proizvoda, protivpravno bogaćenje i reklamnu kampanju u kojoj se iznose netačni podaci i u kojoj se tvrdi da je iPhone “dvaput brži od pola cene”, preneo je portal Cnet.

“Defektni 3G iPhone”

“Odmah posle kupovine, ona je primetila da su Internet veza, slanje i primanje elektronske pošte i tekstualnih poruka (SMS) i ostale razmene podataka sporije nego što bi trebalo da budu i nego što se reklamiraju”, navodi se u tužbi koja broji 10 strana.Redovi za kupovinu novog iPhoneaBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Redovi za kupovinu novog iPhonea

Ona iPhone u tužbi sve vreme naziva “defektni 3G iPhone” i traži da Apple zameni ili popravi telefon i isplati odštetu ne samo njoj nego i svima drugima koji imaju iste probleme, kao i da pokrije sudske troškove. U Apple-u u prvom momentu nisu davali komentare povodom tužbe.

4,5 miliona kupaca u prva tri meseca

Novi iPhone počeo je da se prodaje 11. jula i tokom samo prvog vikenda prodato je milion telefona, a očekuje se da će tokom tekućeg tromesečja biti prodato 4,5 miliona telefona, što je četiri puta više od broja prodatih iPhone uređaja prve generacije u istom lanjskom periodu.

Prema informacijama sa sajta kompanije Apple iPhone se sada prodaje u 25 zemalja, a uskoro će se pojaviti na tržištu dodatnih 50 zemalja. Među zemljama u kojima se iPhone uskoro očekuje je Hrvatska, ali za sada ne i Srbija.