Republički zavod za informatiku i Internet pripremio je prikaz stanja razvoja eUprave u Republici Srbiji u 2008. godini. Analizirani su podaci o ključnim pokazateljima i proceni stepena razvijenosti servisa eUprave u Republici Srbiji, koji su u potpunosti uporedivi sa podacima za zemlje članice EU, budući da su prikupljeni metodologijom razvijenom od strane Evropske komisije.

Analiza stanja eUprave rađena je po ovoj metodologiji prvi put za 2007. godinu u saradnji sa Centrom za proučavanje informacionih tehnologija. Zavod je takođe učestvovao u definisanju i praćenju skupa parametara za merenje razvijenosti u okviru regionalnih Inicijativa za elektronsku jugoistočnu Evropu, kao i Inicijative za razvoj širokopojasnih mreža. Ti rezultati korišćeni su u ovoj analizi i pružaju mogućnost uporednih analiza sa zemljama u regionu, kao i ocenu napretka u oblasti elektronske uprave u Srbiji.

Pročitaj ostatak

Kao nastavak projekta Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo (MTID) kojim je izvršena procena IKT infrastrukture gradova i opština u Srbiji, Republički zavod za informatiku i Internet (RZII) je u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) pokrenuo projekat izrade Internet prezentacija lokalnim samoupravama koje se nalaze u ciljnoj grupi. Cilj projekta je da, u što je moguće kraćem vremenu, sve opštine u Srbiji imaju svoje web sajtove.

Na osnovu Upitnika za procenu IKT infrastrukture gradova i opština u Srbiji kreiranim od strane MTID, a koji su nadležni iz lokalnih samouprava bili u prilici da popune, i na osnovu istraživanja koje je sproveo Republički zavod za informatiku i Internet, 11 opština, čija imena slede (po abecednom redosledu), ne poseduju zvaničnu Internet prezentaciju:

• Bajina Bašta
• Crna Trava
• Crveni Krst -Niš
• Ćićevac
• Majdanpek
• Nova Varoš
• Preševo
• Rača
• Rakovica – Beograd
• Sečanj
• Trgovište

Slika: Izgled okvirnog modela web sajta za opštine, napravljen od strane RZII

Uvećaj sliku

Republički zavod za informatiku i Internet je kreirao templejt tj. standardni model web sajta koji će biti ponuđen opštinama koje nemaju web sajt, a nalaze se u grupi nerazvijenih. Od opština se očekuje saradnja sa SKGO i RZII u smislu pripremanja sadržaja web prezentacije. Okvirni model web prezentacije napravljen je u skladu sa principima ePristupačnosti i ima vizuelni identitet u skladu sa Preporukama za izradu web prezentacija organa državne uprave (u zaglavlju grb, adresni podaci, mogućnost za direkno kontaktiranje sa sajta itd).

RZII je organizovao okrugli sto na kome je konsultovana radna grupa SKGO za IKT povodom okvirnog modela web sajta. Tom prilikom članovi radne grupe izneli su vredne sugestije koje su u velikoj meri i uvažene.

Opštinama će ubrzo biti upućen poziv na saradnju sa RZII i SKGO i dostavljanje potrebnih sadržaja, kako bi se njihove Internet prezentacije što pre objavile.

Hostovanje web sajtova obezbediće RZII, koji će zajedno sa SKGO i MTID pružiti podršku opštinama u svim aktivnostima neophodnim za objavljivanje sajtova kao i obuci za dalje održavanje sajtova. Poziv za obuku biće upućen i svim ostalima opštinama koji žele da unaprede svoje sajtove.

Ovaj projekat je deo većeg projekta RZII – Unapređenje Nacionalnog portala eUprave, čiji je jedan deo i integracija lokalne samouprave u Nacionalni portal eUprave.

Ono što važi za korisnike privatnih računara, važi i za vlasnika računarskog centra. Jer, kada on pogleda svoje stotine ili hiljade računara ili servera, ono što vidi je pre svega – ogroman račun za struju.

Prema procenama instituta Borderstep, samo u Nemačkoj se potrošnja struje u računarskim centrima utrostručila u periodu od 2000. do 2006. godine. Cena te struje se sa 250 miliona povećala na 850 miliona evra. Ako se tako nastavi, u narednih pet godina će doći do novog udvostručenja potrošnje struje.

Prema navodima instituta Borderstep, potrošnja struje u računarskim centrima je 2008. godine iznosila nešto više od 10 teravat-časova. To odgovara količini struje koju potroše četiri termoelektrane srednje veličine, a košta 1.100.000 evra.

Firma Host jurop iz Kelna, u jednoj hali ima 5.000 servera koji u mrežu šalju 45 gigabita u sekundi. To je količina informacija koju bi moglo da prenese nekoliko hiljada udruženih DSL-kablova.

Serveri rade 24 sata dnevno. Između ostalog, služe za održavanje virtuelnih radnji sa mešovitom robom. Potrebno im je neprekidno snabdevanje strujom – a to znači i veliki trošak. Samo u toj hali, godišnje se potroši onoliko struje koliko potroši 7.000 prosečnih domaćinstava.

Rešenje – virtuelni serveri

Kada je, 2005. godine, struja drastično poskupela, firma Host jurop je počela da traži načine da obuzda ogromnu potrošnju. Uz početno povećanje troškova za 20 odsto, nalaženi su načini da se uštedi struja. Jedna od najvažnijih mera bila je izmena načina hlađenja servera. Konstruisan je sistem za hlađenje koji je kroz sistem sprovodio spoljni vazduh, a zbog toga su i serveri drukčije raspoređeni. Tek kada temperatura vazduha leti pređe 25 stepeni, uključuje se i električni kompresor koji hladi halu. To nije jedina mera.

„Onaj ko zaista želi da uštedi energiju, mora da interveniše u samom sistemu servera. Potrebna je virtualizacija”, kaže Patrik Pulvermiler direktor kelnske firme.

Zvuči tajanstveno – ali reč je o sasvim praktičnoj meri: serveri moraju racionalno da se opterećuju, a programima je potrebno upravljati tako da pri istom učinku radi praktično samo dve trećine servera. To se postiže programskim rešenjem koje se zove: stvaranje virtuelnih servera. To je ključ smanjenja potrošnje struje. Stručnjaci smatraju da je zahvaljujući tom rešenju za posao koji treba da obavi 5.000 servera dovoljno samo njih 3.000.

Elektro-motori koriste energiju mnogo uspešnije nego benzinci ili dizelaši. Korišćenjem iste primarne energije, sa električnim motorom se pređe 4 do 5 puta veća razdaljina nego sa “gutačima benzina”…

Za zaštitu klime bi bilo od velike koristi kada bi na ulicama bilo što više vozila koja koriste struju umesto benzina. Vlada u Berlinu pridaje veliki značaj električnom pogonu vozila. Na ulicama u Nemačkoj do 2020. treba da se nađe milion elekričnih i hibridnih vozila. Zvuči ambiciozno, ali u elektrifikaciji individualnog saobraćaja drugi su otišli još dalje: u Kaliforniji, na primer, uvideli su potencijal električnog automobila i odlučno rade na njegovom izlasku na tržište.

Zaštititi klimu i zaraditi novac

Auto budućnosti biće – na struju. U to se u međuvremenu uverilo veoma mnogo stručnjaka za saobraćaj između San Franciska i San Hosea. Sa autom na električni pogon moglo bi se naime ostvariti ono o čemu sada mnogi u Silikonskoj dolini sanjaju: da se zaštiti klima i zaradi novac. Najbolji primer za takav način razmišljanja je Firma “Tesla motors” čiji će sportski dvosed na električni pogon sledeće godine biti uvezen u Nemačku.

0-100 km/h za 4 sekunde!

„Ovo ovde je prototip”, objašnjava Danijel Najdžen iz firme “Tesla motors” u Menio parku. On je 95 odsto identičan sa serijskim modelom i koristi se za testiranje. Auto koji je već vozio Met Dejmon je svetloplave boje i pljosnat je kao iverak. Karoserija se sastoji od ugljenih vlakana, sedišta su engleska a kokpit spartanski. Platežni kupci kao što su Džordž Kluni i Arnold Švarceneger oduševljeni su automobilom. Nisu pravili pitanje oko cene od 100.000 dolara. Displej koji se nalazi levo od volana pokazuje u kom stanju se nalazi baterija koja je teška 450 kg i smeštena se iza sedišta.Ona se sastoji iz 7000 litijumsko-jonskih ćelija koje se koriste i u laptopu. Danijel Najdžen pali motor. Elektromotor težak 45 kg koji posle paljenja ne proizvodi buku niti vibracije. Samo pritisak na pedalu za gas otkriva da je spreman. Uključuje se u saobraćaj i daje gas – ubrzanje je kao kod motorcikla. Automobil za 4 sekunde postiže brzinu od 100 km. Veće ubrzanje gotovo da nemaju ni druga serijska vozila.

Jedno punjenje za 300 km

„Čim se skoni noga sa pedala za gas elektromotor funkcioniše kao generator i puni bateriju”, objašnjava Danijel Najdžen. Sa jednim punjenjem sportski auto može da pređe preko 300 km. Za uobičajene dnevne vožnje automobilom, to je više nego dovoljno. Baterija se puni noću u garaži, jer tada kalifornijski snabdevač nudi po veoma povoljnim cenama struju dobijenu na pogon vetra. Tako da je punjenje jeftinije nego na benzinskoj pumpi. Zbog toga su u “Tesla motorsu” ubeđeni u uspeh i u dobru prodaju  porodične limuzine koja treba da se pojavi na tržištu 2011.

Bandere za „tankovanje”

Ričard Louental, osnivač i šef firme “Kulomb tehnolodžiz”, planira izgradnju mreže inteligentnih stanica za punjenje električnih automobila: „Izazov je u tome što, dokle god se ne uspostavi gusta mreža stanica za punjenje, Elektromotori za mnoge neće biti atraktivni. S druge strane, postavljanje stanica za punjenje biće isplativo tek kada bude bilo dovoljno električnih automobila koji će ih koristiti.” – U decembru će grad instalirati prve stanice za punjenje na rasvetnim stubovima. Oni kojima je potrebna struja parkiraće jednostavno pored njih, priključiće se i za nekoliko sati napunice bateriju.

Baterije za iznajmljivanje

Novoosnovano preduzeće “Beterplejs” iz Palo Altoa želi da pored stanica za punjenje izgradi i mrežu stanica za menjanje baterija gde bi ruka robota prazne baterije, u roku od nekoliko minuta, zamenila punim. I onda bi vožnja mogla da se nastavi bez pauze za punjenje. Time bi se prevazišao problem da elektro-motor sa jednim punjenjem može da pređe samo ograničenu razdaljinu. Firma “Beterplejs” želi da iznajmljuje skupe baterije kako bi se smanjila cena za elektro-motor. Na baterije otpada veliki deo troškova električnog automobila. Rate za iznajmljivanje baterija amortizovale bi se same od sebe zahvaljujući prepolovljenim računima. Da li je koncept održiv treba da pokaže pilot projekat koji će se sprovesti u Izraelu i Danskoj. Na ulicama treba da se  pojavi oko 100.000 električnih automobila Reno-Nisan.

Nemci moraju da pripaze!

Za deset godina, snabdevači strujom i proizvođači automobila imaće potpuno drugačiji poslovni model od današnjeg. Pokretljivost u buducnosti biće zasnovana na električnom automobilu. Kalifornija bi sada trebala da uskoči u taj voz. Inače ce Japan, Kina, Francuska ili Nemačka biti brže. Apel je naišao na razumevanje. Gradonačelnici regiona San Francisko u međuvremenu su objavili da žele da njihov region učine motorom elektro-mobilne budućnosti. Za nemačke proizvođače automobila to znači da moraju da paze da ne izgube priključak.

Transcend Information, Inc. (Transcend®), svetski leader u proizvodnji memorije, danas je predstavio novi dodatak svoje StoreJet™ linije prenosnih hard diskova. StoreJet 25M-R predstavlja inovativnu kombinaciju anti-shock konstrukcije kućišta i atraktivnog dizajna.

Zahvaljujući atraktivnom crveno crnom dizajnu, StoreJet 25M-R se ističe među konkurencijom. Ovaj disk savršen je primer Transcendove predanosti u stvaranju high-tech proizvoda namenjenog onima koji cene inovaciju ali i lep dizajn i stil. Nežno zaobljene ivice i gladak dizajn čine ovaj disk ugodnim i jednostavnim za prenos.

Ovaj inovativni spoj atraktivnog dizajna i anti-shock konstrukcije kućišta nudi izvanrednu zaštitu smeštenih podataka od različitih vibracija i oštećenja ali i od iznenadnih ispadanja iz ruke ili sa stola ( prema strogim američkim vojnim standardima MIL-STD-810F 516.5 – Transit Drop).

Opremljen sa 2.5-inčnim SATA hard diskom, “OneTouch” Auto-Backup tasterom, i besplatnim StoreJet™ softverom, ovaj atraktivan disk  može se nabaviti u kapacitetima od 250GB i 320GB.

Prestigio je predstavio svoj novi i moderniji logo koji bi trebao da doprinese boljoj prepoznatljivosti branda i njegovih hi-tech proizvoda.

Otvorena internet učionica u OŠ ”Starina Novak” u Beogradu

Gospodin Žarko Obradović, ministar prosvete i gospodin Branko Radujko, generalni direktor Telekom Srbija, danas su svečano otvorili internet učionicu u OŠ Starina Novak, koju je Telekom Srbija opremio besplatnim internet priključkom i sa 20 računara.

branko_radujko_generalni_direktor_telekoma_srbija_i_dr_zarko_obradovic_ministar_prosvete1

branko_radujko_generalni_direktor_telekoma_srbija_i_dr_zarko_obradovic_ministar_prosvete_2

ucenici_os_starina_novak_-_telekom_srbija_nas_prijatelj

Od decembra 2008. godine, kada su Telekom Srbija i Ministarstvo prosvete pokrenuli projekat uvodjenja interneta u škole pa do sada, Telekom Srbija je uveo internet u oko 50% škola širom Srbije. Posle potpisivanja protokola o uvodjenju interneta, Telekom Srbija je uz podrsku Minstarstva prosvete i Ministarstva za telekomunikacije i informaticko drustvo pokrenuo akciju e-dukacij@, ciji je cilj da se, pored uvodjenja interneta, skole opreme racunarima. Slogan akcije je Znati dati!, a podrazumeva apel svim kompanijama u Srbiji da se prikljuce Telekomu Srbija u e-dukaciji i opreme internet ucionice.

“Pre nekoliko meseci počeli smo projekat uvođenja interneta u sve osnovne i srednje škole. Do sada je u oko 50% škola uveden internet. Rokovi za završetak projekta biće ispunjeni i sve škole će do 1. septembra 2009 imati internet. Telekom radi na ovom projektu i rezultati su odlični. Uvođenje interneta veoma je važna stvar kako bi obrazovanje dobilo odgovarajući tretman koji zaslužuje.Cilj nam je da unapredimo obrazovanje uvođenjem novih tehnologija koje će poboljšati kvalitet znanja i povećati informatičku sposobnost dece. Važnu ulogu u ovom prjektu imaju nastavnici koji će naučiti decu da koriste internet i njegove prednosti. Naravno deca ne treba da zaborave na knjigu i njeno korišćenje” - rekao je dr Žarko Obradović, ministar prosvete.

Ovo je zaista široka društvena akcija sastoji se iz tri komponente. Prva podrazumeva uvođenje interneta u sve osnovene i srednje škole u Srbiji, a druga predstavlja opremanje internet učionica. Do sada smo uspeli da uvedemo internet u oko 940 škola. Veoma nam je drago što je 15-ak velikih kompanija prepoznalo značaj akcije doniranja racunara i priključilo se. U vreme kriza, ulaganje u znanje je najispaltljivije jer će nam posle krize znajnje i umeće biti najpotrebnije.

Treći segment predstavlja nadzor i zaštita dece od neprimerenih sadržaja za koje se posebno zalaže Ministarstvo telekomunikacija. Sve tri komponente su kompatibilne i u narednoj školskoj godini deca će imati kvalitetniji pristup zananju. Prirodni nastavak akcije „e-dukacija@” je umrežavanje svih izvora znanja – kao što su biblioteke sa ciljem da sadašnjim i budućim đacima Srbije omogućimo da na lakši i efikasniji način dođu do određenih tema, informacija, sadržaja- rekao je Branko Radujko, generalni direktor Telekoma Srbija a.d.

Studije slučaja će zadavati renomirane kompanije na našem tržištu- Coca- Cola Hellenic, Holcim, Kon Tiki Travel i British American Tobacco

Na Fakultetu organizacionih nauka od 9. do 11. aprila ESTIEM po treći put organizuje jedan od najvećih događaja edukativnog karaktera, sa ciljem da okupi studente, profesore i menadžere spremne na izazove savremenog poslovanja. “Case Study Show 2009″ je manifestacija internacionalnog karaktera, na kojoj će učesnici imati prilike da steknu praktična iskustva rešavanjem studija slučaja.

Od 9 do 11. aprila studenti FON-a imaće priliku da budu u ulozi menadžera i da se oprobaju u realnom poslovanju i izazovima savremenog menadžmenta, radeći u internacionalnim timovima sa studentima iz cele Evrope. Rame uz rame sa predstavnicima kompanija, najhrabriji studenti završnih godina imaće tri dana da svojim sposobnostima i umešnošću primene stečena znanja rešavanjem studije slučaja, koja predstavlja moderan način učenja. Studije slučaja će zadavati renomirane kompanije na našem tržištu Coca-Cola Hellenic, Holcim, Kon Tiki Travel i British American Tobacco.

Prvog dana događaja 9. aprila održaće se “Company Day” na kome će se kompanije predstaviti studentima, a svi zainteresovani imaće priliku da ostave CV i time potraže put do svojih  snova. Oni nešto mlađi – srednjoškolci imaće priliku da dođu i osete put uspeha, ali i izazova koji će morati da ponesu kao budući studenti.

Više možete pronaći na: www.estiem.org.rs

Grad kao München može da smanji emisiju CO2 do 90 posto do sredine veka bez narušavanja kvaliteta života svojih stanovnika. To je glavno otkriće nove studije pod naslovom “Održiva urbana infrastruktura: München – putevi prema budućnosti bez ugljenika“.

Po narudžbi Siemensa, Institut za klimu, životnu okolinu i energiju u Wuppertalu je ispitao kako moderna metropola kao što je glavni grad Bavarske može drastično da smanji količinu CO2 koju ispušta. Korišćenjem posebnog modela urbane četvrti, analiza konkretno pokazuje kako se transformacija u metropolu bez ugljen dioksida može postići putem infrastrukture i tehnologije. Ključne poluge za smanjenje emisija CO2 su visokoefikasne energetske aplikacije, pogotovo u zgradama, izmene u infrastrukturi na području grejanja, struje i saobraćaja, te prelazak na obnovljive izvore energije sa niskom nivoom ugljenika gde god je to moguće.

Danas 50 posto svetske populacije živi u gradovima, te se očekuje da će se ta brojka podići na 60 posto do 2025. godine. “Zato gradovi moraju biti predvodnici u zaštiti klime. Ne samo da su urbana područja najveći krivci klimatskih promena, već su i mesta gde će se te posledice najjasnije osetiti”, objašnjava Reinhold Achatz, voditelj Corporate Research and Technologies (Korporativnih istraživanja i tehnologija) u Siemens AG-u.

Nakon što je objavio studiju o održivim infrastrukturalnim rešenjima za područje šireg Londona prošle godine, Siemens sada predstavlja infrastrukturalnu analizu za München. Sa svojim Portfeljem za zaštitu životne okoline, koji je zabeležio prihode od oko 19 milijardi evra u fiskalnoj godini 2008. te je stoga najveći portfelj ove vrste na svetu, Siemens može igrati i igraće veliku ulogu u razmatranju tog problema. Kao što je Achatz primetio: “Sve veća urbanizacija i klimatske promene su dva megatrenda za koja naše tehnologije mogu dati dragocena rešenja”.

Ericsson Nikola Tesla je tokom 2008. godine, koja je sa obzirom na globalno prisutnu ekonomsku krizu te složene i dinamične uslove poslovanja u ICT industriji, bila izuzetno zahtevna, poslovao u skladu sa planovima – stabilno i sa tendencijom umerenog rasta.

Fokusiranost na strateški dobro odabrana prioritetna područja, inovativnost i unutrašnja sinergiju pokazala se presudnom za stabilnost poslovanja. Ostvaren je porast prihoda od prodaje i dobiti, te zadržan dobar nivomarži. Aktivnosti usmerene na održavanje visokog iznosa novčanih tokova takođe su donele dobre rezultate.

Pročitaj ostatak