Interne

Predstavljajući studiju norveške konsultantske kuće Boston konsalting grup (BCG), Vasić rekao da se u istraživanju predviđa da će u Srbiji, u periodu 2010. do 2020. godine, 81 odsto domaćinstava koristiti Internet ili oko tri miliona priključaka na globalnu informatičku mrežu.

„Korišćenjem Interneta javna administracija čini svoje poslovanje bližim građanima i preduzećima. Elektronska uprava pruža doprinos ubrzavanju tranzicije ka ekonomiji zasnovanoj na znanju, lakšim pristupom i korišćenjem usluga javne administracije”, rekla je Jasna Matić, ministar za telekomunikacije i informaciono društvo na sastanku Posebne radne grupe za razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji i predstavnika Američke privredne komore.

„Preduzeća imaju koristi od manjeg opterećenja administracijom, što doprinosi efikasnosti i ekonomskom razvoju. Što je još važnije, otvorenija i interaktivnija javna administracija može da stimuliše i učešće građana u demokratskom procesu. Prelazak na elektronsko poslovanje podrazumeva i krupne promene unutrašnjih procedura rada administracija, koje mogu biti veoma komplikovane za sprovođenje. Stoga je izazov za administracije da se prilagode i uvedu inovativne načine rada, uključujući zdrava i stabilna partnerstva sa privatnim sektorom”, rekla je ministarka Matić.

Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), kao najveće dobrovoljno udruženje investitora, kontinuirano naglašava značaj uvođenja elektronske uprave u Srbiji. Predsedavajuća Odbora za informacione i komunikacione tehnologije AmCham-a, Svjetlana Brekić, rekla je da bi primenjivanje koncepta e-uprave značajno povećalo efikasnost državne administracije. „Smanjenje birokratije, ubrzanje administrativnih procedura, smanjenje troškova poslovanja i podizanja kvaliteta usluga, očekivane su posledice uvođenja e-uprave u Srbiji”, dodala je Brekić. Uvođenje e-uprave u sve organe vlasti dovešće do podizanja nivoa Vladinih usluga građanima, poboljšanja interakcije sa poslovnim sektorom i do efikasnijeg upravljanja u Srbiji.

Učesnici Posebne radne grupe složili su se da je elektronizacija rada javne administracije neophodna da bi se obezbedilo da Republika Srbija iskoristi puni potencijal koje pruža informaciono društvo i izbegne udaljavanje od Evropske unije u pogledu digitalizacije.

Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) predstavlja 180 stranih i domaćih kompanija koje su ukupno investirale više od šest milijardi dolara i zapošljavaju više od 60 hiljada ljudi u Srbiji. Misija Američke privredne komore u Srbiji jeste da promoviše najbolja američka poslovna iskustva, vrednosti i odgovorno partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, koje vodi ka ekonomskom razvoju kroz trgovinu i investicije.

Na seminaru o uspostavljanju nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, održanom u Beogradu 27.11.2009. godine, svečano je pušten u rad inicijalni geoportal “geoSrbija“

Republički geodetski zavod, u saradnji sa norveškom državnom agencijom za kartografiju i katastar Statens kartverk u okviru projekta “RGZ-SK Tvining projekat 2008 – faza 3″, započeo je inicijalne aktivnosti na uspostavljanju nacionalne infrastrukture prostornih podataka u Srbiji (NIGP), u skladu za aktuelnim evropskim inicijativama kao što je INSPIRE direktiva.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Nenad Tesla i ambasador Kraljevine Norveške Haakon Blankenborg svečano su pustili u rad inicijalni geoportal “geoSrbija”. Inicijalni geoportal omogućava pristup servisima pretraživanja i pregleda za određeni broj metapodataka, setova prostornih podataka i servisa putem Interneta za profesionalne korisnike, kao i za široku javnost.

Od danas geoportal je dostupan na adresi www.geosrbija.rs

Predstavnici norveškog partnera prezentovali su iskustva u kreiranju NSDI u Norveškoj i viđenje pozicije Srbije u ovoj oblasti:

• NSDI u Norveškoj, John Naustdal, direktor za kartografiju, katastar i NSDI u Statens Kartverk-u;
• Zašto je NSDI misija važna za RGZ?, Oskar Henriksen, konsultant Statens Kartverk-a;

Radni tim za izradu geoportala predstavio je aktivnosti koje je Republički geodetski zavod realizovao na uspostavljanju NIGP-a:

• Nacrt strategije za uspostavljanje NIGP-a u Srbiji;
• Metapodaci i editor metapodataka;
• Saradnja između subjekata NIGP-a;
• Demonstracija funkcionalnosti geoportala.

Pored Republičkog geodetskog zavoda predstavnici pojedinih državnih institucija predstavili su prostorne podatke iz njihove nadležnosti i viđenje svoje uloge u kreiranju NIGP-a:

• Republički hidrometeorološki zavod;
• Republički zavod za seizmologiju;
• Ministarstvo rudarstva i energetike;
• Vojnogeografski institut.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Nenad Tesla pozvao je sve institucije da se pridruže ovoj inicijativi i daju svoj doprinos u kreiranju funkcionalne nacionalne infrastrukture o prostoru za dobrobit društava u celini.

Norveška kompanija “Bard Mikkelsen” pokreće jedinstven i sasvim novi eksperiment u oblasti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora koji pri tom ne ispuštaju štetne gasove u atmosferu.
Cilj projekta je da se ovlada procesom proizvodnje struje iz energije koja se oslobađa pri mešanju slatke i morske vode. Osmoske elektrane kao odgovor na klimatske promene

Pri tom procesu, slatka voda se prirodno upija u slanu i rastvara je, a protok vode kroz polupropusne membrane je dovoljan za pokretanje turbine i proizvodnju struje.

Prvi čovek norveške kompanije “Bard Mikkelsen” iz Statkrafta je rekao da bi ova tehnologija mogla da ponudi važno rešenje za izazove koje pred čovečanstvo postavlja proces globalnog otopljavanja.

Britanski stručnjak za oblast energetike, profesor Ian Fels sa “Kraljevske inžinjerske akademije” objasnio je u programu BBC-ja princip rada osmoskih elektrana.

“One rade zahvaljujući osmoskom pritisku, tj tendenciji koncentrisanih rastvora da se razblažuju. Ako je takav rastvor okružen vodom, on upija tu vodu i razblažuje se. Ako između te slatke vode i recimo slane vode (kao u ovom slučaju) postavimo membranu – slana voda će upiti slatku i pritisak će biti povećan. To je zapravo osmoski pritisak. I onda, taj pritisak može da se prenosi preko turbine gde stvara električnu energiju”.

Ahilova peta projekta

Profesor Fels dodaje da je korišćenje osmoskog pritiska samo jedan od mnogih novih načina za dobijanje energije koji su danas predmet naučnih istraživanja.

“Sve te načine vredi istražiti do izvesnog stepena, a u ovom slučaju možda je zapravo i moguće da se proces uveća do dovoljno velikog obima (razmene energije) – iako mislim da će se pokazati da je Ahilova peta ovde membrana koja odvaja slatku od slane vode. To će biti vrlo problematično, ali hemičari su pametni ljudi i možda će uspeti da nađu rešenje”, kaže profesor Fels.

Po njegovom mišljenju stručni tim norveške firme “Bard Mikkelsen” su ostvarili mali napredak ali je on manji nego što misle.

“Ljudi retko govore o tome koliko sve košta. Čestitam onima koji prave male korake napred ali oni zapravo pri tom samo teše svoju savest dok zapravo uspevaju da dodirnu samo periferiju problema. Oni koji pažljivo isključuju svoj mobilni telefon da bi štedeli bateriju, za godinu dana će uštedeti onoliko energije koliko se potroši za jednu sekundu vožnje automobila”, upozorio je profesor Ian Fels sa “Kraljevske inžinjerske akademije” povodom vesti o predstavljanju prototipa nove tipa “zelene” elektrane u Norveškoj.

20. novembra, u 8 časova i 8 minuta, Vikipedija na srpskom jeziku dobila je svoj stohiljaditi članak. Jubilarni članak je o Paklenim ostrvima, arhipelagu kod Hvara, koji se sastoji od 16 ostrva, a njegov autor je na Vikipediji poznat pod pseudonimom XZ.

Web Fest 2009 je sinoć završen dodelom nagrada za najbolje web sajtove i projekte i svečanom ceremonijom zatvaranja, u skupštini grada Beograda.

Posle dva meseca borbe između 2200 sajtova iz celog regiona za zvanje najboljih u 17 kategorija, juče su pred velikim brojem zvanica otvorene pobedničke koverte, saopštena imena pobednika i u duhu Oskara dodeljene pobedničke Web Fest statuete, čime je pala zavesa na najveći regionalni internet festival.

Gordan Kičić, poznati beogradski glumac bio je voditelj programa, a na bini su mu se pridružile brojne poznate ličnosti iz sveta zabave, sporta, posla i politike, koje su dodele nagrade. Jedna od zvezdi večeri bio je pevač Vlado Georgijev, koji je, zajedno sa ostalim, dao podršku festivalu.

Najbolje sajtove i projekte su birali žiri i publika i u svih 17 kategorija dodeljene su po dve nagrade. Žiri su sačinjavali stručnjaci iz oblasti interneta, marketinga, poslovanja i zabave, a publika je imala jedinstvenu priliku da svoj glas da putem zvaničnog sajta festivala na adresi www.wfest.org.

Web Fest je najveći festival ovog tipa u regionu, prvi put je organizovan 2007, takođe uz veliki uspeh. Kao i do sada i ove godine su pored takmičenja organizovane i radionice, čime je nastavljena misija popularizacije Interneta kod najvećeg kruga korisnika.

Humanost je takođe bila na programu, s obzirom da su dodelenje i nagrade za aktivizam, a prihod od radionica biće dodeljen u dobrotvorne svrhe Školi za decu oštećenog sluha Stefan Dečanski, iz Beograda.
kategorija glasovi publike glasovi žirija
Informativni infostud blic.rs
Poslovni creativemediaart.rs poslovi.infostud.com
Zabavni dodirnime.com vukajlija.com
Kultura/umetnost pozorista.com popboks.com
Edukativni roditeljportal.com sr.wikipedia.org
Institucionalni pouke.org djavolavaros.com
Personalni drvoumomdvoristu.com hiishii.com
Sport crvenazvezdafk.com trcanje.rs
Multimedijalni zzzurka.com 21rope.com
Blog blogoye.org/kuhinjica dnevnikeklektika.com
Forum opusteno.in.rs burek.com
Eksperimentalni kradimamu.com kradimamu.com
E-uprava bginfo.rs formular.rs
Mobilni telefon wap.telenor.rs b92.net/mobile
E-komerc emobilni.com limundo.com
Magazini dominomagazin.com ordinacija.hr
Vizuelni dizajn lazarstea.com 21rope.com

Telenorov WAP portal pobednik je ovogodišnjeg WEB FEST-a na osnovu glasova publike iz regiona bivše Jugoslavije u kategoriji sajtova za mobilni telefon. Telenor WAP našao se ispred portala RTV B92 i nacionalnog servisa RTS.

„Veoma nam je drago zbog nagrade, posebno zato što je dodeljuje publika, odnosno sami korisnici. Znači nam i činjenica da je ovo regionalno priznanje. Ovaj uspeh počiva na radu velikog tima koji neprestano unapređuje izgled i sadržaj. Trudimo se da posetiocima WAP portala pružimo pregršt korisnih informacija, ali i zabavnih sadžaja. Samo Telenor muzika danas ima više od 350 000 pesama. Zahvalni smo svima koji su Telenorov WAP portal videli kao dobar primer i dali mu svoj glas”, kaže Vladimir Suvodolac, stručnjak za nove medije u Telenoru.

Dve hiljade sajtova iz regiona za zvanje najboljih u 17 kategorija bilo je u konkurenciji na drugom WEB FEST-u.

WEB FEST je prvi regionalni festival za izbor najboljih web projekata i promociju upotrebe Interneta kod najšireg kruga ljudi. Sastoji se od izbora najboljih web sajtova po kategorijama kao i od promotivno edukativnih aktivnosti.

Telenor je sedmi po veličini svetski mobilni operator na svetu sa 172 miliona korisnika, od čega 2,832 miliona u Srbiji. Ova kompanija uživa ugled inovatora u oblasti mobilne telefonije. Nakon investicije od 1,513 milijardi evra, koja je proglašena i najvećom pojedinačnom investicijom u jugoistočnoj Evropi, Telenor zvanično posluje u Srbiji od 1. septembra 2006. godine.

Kompanija Prestigio upotpunjuje svoju liniju uredjaja za cuvanje i prenos podataka u okviru Racer kolekcije, novim DataRacer III uredjajem: 3.5” desktop eSATA eksternim hard diskom koji nudi do 2TB prostora uz neverovatnu brzinu od 7200rpm sto garantuje odlicne performanse. Novi Prestigio DataRacer III raspoloziv je u radnjama nasih partnera sirom Evrope, Srednjeg Istoka i Afrike.

Svojim naprednim mogucnostima DataRacer III ce obezbediti vrhunsku brzinu, mocne performanse i efikasnost, sto ga svrstava u red “besnih” uredjaja za cuvanje i prenos vasih dragocenih podataka. Ovaj 3.5” eksterni hard disk (HDD) poseduje Serial ATA tehnologiju, high-speed USB2.0 interfejs, 7200rpm i kapacitet do 2TB i eSATA port koji omogucava transfer podataka do 3 GB u sekundi. Kao rezultat, brzina prenosa podataka je znacajno unapredjena u odnosu na USB 2.0.

Napredan sistem protoka vazduha sa dva integrisana ventilatora osigurava da hard disk ostane hladan i pri intenzivnoj upotrebi, stiteci na ovaj nacin sve vase dragocene podatke, slike i muziku.

DR3 je kompatibilan sa svakim racunarom i podrzava Microsoft Windows 2000/XP/Vista/7, Mac OS i Linux.

Kljucne karakteristike DR2:

· eSATA 3Gbita brzina prenosa podataka
· Napredan sistem hladjenja sa dva ventilatora
· LED indikator aktivnosti plave boje
· Tanak i otporan, vatreno-crveni dizajn
· Velicina: 225x145x60mm (Lx W x H)
· Garancija: dve godine

Sinoć je u skupštini grada Beograda održana ceremonija uručenja priznanja za najbolje web sajtove i projekte u okviru Web Festa 09. Formular.rs je bio nominovan u kategoriji e-uprava, i drago nam je da sa vama možemo da podelimo lepe vesti - svi zajedno smo osvojili nagradu žirija.

Projekat Formular.rs je započet pre godinu dana, inicijativom grupe građana republike Srbije kojima je dosadilo da sate i dane provode u čekaonicama ispred šaltera.

Naišli smo na veliku moralnu podršku javnosti za sprovođenje ove inicijative, te je do sada zahvaljujući požrtvovanosti ljudi iz čitave zemlje sakupljeno više od 450 procedura za dobijanje raznih dokumenata – od vađenja lične karte ili vozačke dozvole, pa do procedure za dobijanje građevinske dozvole.

Nadamo se da će ovo priznanje doprineti popularizaciji projekta i biti jedan od koraka ka skraćivanju vremena potrebnog za dobijanje dokumenata i poboljšanju komunikacija sa državnim organima.

Na projektu učestvuju Zoran Torbica, Miljana Stefanović, Milan Stanojević – David, Marko Kostić, Vladimir Aleksić – Valeks, Vladimir Trkulja, Dragana Petković, Nemanja Vladisavljević, Veroljub Zmijanac i Vukašin Stojkov – i biće nam drago da i vi postanete deo inicijative koja nam svima život može učiniti lakšim i jednostavnijim.

Broj srpskih članaka na internet enciklopediji Wikipedia ne samo što je premašio 100.000, već je Srbija, na dan postizanja tog uspeha, postala i prva u svetu po broju članaka u sklopu projekta „Wiki-vesti”, rekli su danas u Beogradu predstavnici Wikimedije Srbija.
„Prvi smo u svetu po broju objavljenih wiki-vesti”, rekao je agenciji Beta potpredsednik Wikimedije Srbija Filip Maljković.

„Na srpskom jeziku takvih vesti ima oko 20.500, a na engleskom jeziku, koji je drugi, ima ih 18.500. U projektu učestvuje 28 jezika”, dodao je.

Stohiljaditi srpski članak na Wikipediji nastao je u petak, 20. novembra oko osam sati ujutro. Posvećen Paklenim otocima kraj Hvara u Hrvatskoj, a od objavljivanja do današnje konferencije za štampu u Domu omladine Beograda, taj tekst je imao stotinak izmena i dopuna.

Wikipedia je slobodna internet enciklopedija u čijem kreiranju može učestvovati svako, pod uslovom da se registruje. Korisnik mora, takođe, da poštuje neutralnu tačku gledišta, to jest da navodi proverljive činjenice, bez stavljanja na bilo čiju stranu. Wikipedia na srpskom postoji od 2003. godine.

„Tada nismo imali mnogo posetilaca; od 2004. godine stvorila se neka vrsta zajednice, pa smo 24. marta 2005. godine imali 10.000 napisanih članaka. Do sto hiljaditog članaka trebale su nam još četiri i po godine”, rekao je Maljković.

Srpska Wikipedia je na 29. mestu po broju objavljenih članaka i najaktivnija je na prostoru bivše Jugoslavije. Na drugom mestu je slovenačka Wikipedia, na trećem hrvatska, a slede makedonska i bosanska. (Beta)