1. marta počela je akcija „6 meseci gratis“ za poslovne ADSL korisnike. Uslovi akcije su navedeni u nastavku, u zavisnosti od toga da li ste novi ili postojeći Beotelnet ADSL korisnik.

Svi novi korisnici BeotelNet ADSL-a na uplaćenih mesec dana, dobijaju mesec dana gratis, i to šest puta zaredom. Akcija za nove korisnike važi do 31. maja 2010.

Svi postojeći korisnici ostvaruju svoje besplatne mesece ukoliko uplate do 30. aprila, 3 ili 6 meseci odjednom. Na uplaćena 3 meseca, častimo korisnike sa još 3 meseca, svi koji uplate 6 meseci dobiće još 6 meseci besplatnog korišćenja.

Sedmi Međunarodni sajam obrazovanja EduFair 2010 održaće se od 11. do 13. marta u hotelu Kontinental u Beogradu. Kao i prethodnih godina, Računarska gimnazija će predstaviti svoj nastavni plan i program, uspehe svojih dosadašnjih učenika i nastavni kadar škole.

Računarska gimnazija poziva sve zainteresovane učenike da posete njihov štand na predstojećem sajmu i dobiju odgovor na pitanje zašto upisati Računarsku gimnaziju.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić izjavio je u intervjuu za današnje izdanje dnevnog lista “Blic” da je cilj da ulaganja u nauku u Srbiji u 2015. godini dostignu jedan odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

Presonalmag prenosi delove ovog razgovora.

Planovi za investiranje u nauku i tehnološki razvoj:

– Prvi test naše ozbiljnosti u investiranju u naučni i tehnološki razvoj Srbije biće početak izgradnje Istraživačke stanice Petnica, kupovina opreme za predstojeći petogodišnji naučno-istraživački ciklus, ali i izgradnja stanova za naše naučnike u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Prelazimo na konkretne korake. Upravo smo dogovorili 200 miliona evra sa Evropskom investicionom bankom za nauku i tehnologiju, koji će biti duplirani iz drugih izvora. Deseti deo tog novca biće namenjen za povratak naše naučne dijaspore. Predstoje pozivi za konkretne projekte, koji će biti upućeni sredinom maja. Nameravamo da najpoželjnijim povratnicima rešimo stambeno pitanje, omogućimo slobodu u odabiru saradnika i opreme.

Koliko je visokoobrazovanih građana otišlo iz Srbije od 2000. godine:

– Prema proceni profesora Vladimira Grečića, devedesetih godina Srbiju je napustilo približno 17.000 diplomaca. Nakon 2000. godine emigracija je smanjena, otišlo ih je oko 2.000. Najveći broj je iz oblasti informacionih tehnologija i prirodnih nauka. Formiramo ozbiljnu bazu podataka na tu temu na sajtu Ministarstva nauke, gde se nalazi i Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije za period 2010–2015. godine, kao i elementi dogovora sa EIB-om. Naš cilj je 400 visokokvalitetnih povratnika u sledećih pet godina. Najbitnije je da vratimo ljude koji mogu da ojačaju celokupnu naučnu zajednicu, da dovedu evropske fondove i privuku svetske tehnološke firme.

Kako zadržati mlade istraživače koji se sad formiraju:

– Naš najvažniji problem i jeste kako da zadržimo i razvijemo postojeći potencijal. Ova strategija je pre svega za one koji su danas u Srbiji i koji mogu najviše da doprinesu. U poslednjih godinu dana uspeli smo da povećamo plate istraživačima za 30 odsto. Početna plata je nešto više od 40.000 dinara. Na većini fakulteta i instituta zarade postaju pristojne i iznose u proseku 800 evra i idu do 1.200 evra. Veći je problem novac za bavljenje naukom i manjak tehnoloških preduzeća koja mogu da uposle naše naučnike. Moje ključno zaduženje sledeće dve godine biće neposredni kontakt sa liderima 300 najvećih tehnoloških firmi u svetu, među kojima su “Simens”, “Erikson”, IBM, “Novartis”, HP, “Majkrosoft” da bismo ih kroz konkretne aranžmane ubedili da im se više isplati da imaju svoje ljude i ogranke u Srbiji, umesto da nam odvode najbolje ljude.

Čim Skupština usvoji zakone, krećemo sa izgradnjom Petnice i stanova treće lamele bloka 32A na Novom Beogradu namenjenih istraživačima. Konkurs je završen i 200 porodica čeka. U maju raspisujemo i konkurs za naučnu opremu u vrednosti od 50 miliona evra. On će biti striktno povezan sa konkursom za istraživačke projekte za period 2011–2015. Sledeće godine počinje izgradnja Centra za promociju nauke u Beogradu. Svi osnovci i srednjoškolci će prolaziti kroz tu instituciju i tako će se na vreme identifikovati talenti. Nemamo dovoljno dece da bismo izgubili ijednog budućeg naučnika, doktora nauka, inženjera. U centru ćemo naučno i tehnološki obrazovati i ministre, poslanike, direktore, novinare.

Ima li Srbija bazu naučnika:

– Ima. Približno 8.600 naučnika, što je dva puta manje nego što bi nam trebalo kao zemlji članici EU, s tim što bi onda bar trećina trebalo da radi u preduzećima.

Da li ima malo mladih istraživača:

– Da, demografska struktura je loša. Zbog toga ćemo u saradnji sa Ministarstvom prosvete za predstojeću školsku godinu odrediti podsticaje kroz finansiranje stipendija i doktorskih studija u tehničkim i prirodno-matematičkim branšama koje su nam potrebne za budućnost zemlje.

Stavljanje akcenta na prirodne i tehničke nauke:

– Akcenat je u ovom trenutku stavljen na prirodno-matematičke i tehničke nauke. Društvene nauke i humanistika su, međutim, podjednako važni, počev od arheologije, preko etnologije, borbe za srpski jezik. Neverovatno je da naši društveni naučnici rade, a da skoro niko iz ministarstava i preduzeća sa njima nema kontakte. Povezaćemo ih. Nacionalni identitet najbolje se brani kroz nauku i kulturu.

Kada se može očekivati da će Srbija imati naučnika među 5.000 najcitiranijih u svetu:

– U roku od pet godina. U februaru je agencija “Tompson Rojters”, koja meri citiranost naučnika u svim disciplinama, izdvojila Srbiju kao svetsku naučnu zvezdu u usponu. Krenulo je!

O motivaciji istraživača većim zaradama:

– Napokon smo napravili adekvatan sistem. Patenti će pripadati institucijama, ali će barem polovina prihoda od komercijalizacije pripasti pronalazačima. U ovom ciklusu ćemo platiti za patent svakome ko ima mogućnost da ga registruje u Srbiji i na evropskom nivou. Hoćemo da dokažemo da rad u tehnologiji može i te kako da se isplati.

Koliko će se izdvajati za nauku 2015. godine kada će svi delovi Strategije biti primenjeni:

– Srbija za nauku izdvaja približno 100 miliona evra, što je 0,3 odsto BDP-a. Po tome smo na samom dnu Evrope, koja je upravo sebi zadala cilj – tri odsto BDP izdvajanja do 2020. Ova godina bi trebalo da bude bolja, 0,4 do 0,5 odsto BDP-a ukoliko se krene sa primenom kredita Evropske investicione banke. Plan je da u 2015. dođemo do jedan odsto BDP-a, oko pola milijarde evra, od čega bi trećina trebalo da dođe iz privatnog sektora.

Prvi potpredsednik-zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i ministar za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić posetili su danas Policijsku stanicu Savski venac i tom prilikom im je na ličnim kartama formiran kvalifikovani elektronski sertifikat.

Dačić je istakao da će građani Srbije koji imaju lične karte sa čipom moći da formiraju elektronske sertifikate koji će omogućiti da se lične karte koriste kao sredstvo za elektronsko potpisivanje i identifikaciju u virtuelnom svetu.

On je ukazao na to da će usvajanjem uredbe o dopuni Uredbe o upisu podataka u ličnu kartu i Uredbe o upisu Sertifikacionog tela MUP-a u registar kvalifikovanih elektronskih sertifikata svi građani koji imaju lične karte sa čipom moći da u policijskim stanicama besplatno dobiju sertifikate za digitalno potpisivanje.

Prvi potpredsednik Vlade je naveo da promene raznih pravilnika u cilju omogućavanja elektronske komunikacije građana sa državom u što širim okvirima postaju obaveza svih institucija.

Te izmene će omogućiti da građanin u većini svojih potreba koje zahtevaju obraćanje državi može da se predstavi elektronski svojom ličnom kartom, potpiše zahtev kvalifikovanim sertifikatom i dobije od države adekvatan odgovor, dodao je Dačić.

Na taj način, kako je istakao, redovi na šalterima će sigurno biti manji, a građanima dostupnija komunikacija sa organima državne uprave.

Dačić je naveo da je od uvođenja identifikacionih dokumenata u obliku “smart kartice” podneto više od 1,1 milion zahteva za izdavanje lične karte sa čipom, što čini 70 odsto ukupnog broja zahteva građana za ličnu kartu.

On je najavio rad na novim servisima za izdavanje uverenja o prebivalištu ili uputa za atest vozila, i objasnio da se relativno lako mogu realizovati servisi svih vrsta potvrda i da je na taj način vrlo praktična i prijava policiji kriminalnog dela putem interneta.

Elektronska komunikacija je potpuno bezbedna, naglasio je prvi potpredsednik Vlade i dodao da svaki građanin, uz ličnu kartu, dobija i svoju lozinku.

Takođe, Dačić je istakao da za početak, pored besplatnih sertifikata, MUP svima nudi i gotovu aplikaciju za digitalno potpisivanje i softver za pristup ličnoj karti za integraciju kvalifikovanog elektronskog potpisa građana u poslovne procese države i privrede.

Matić je najavila da će narednog meseca početi sa radom portal elektronske uprave Vlade Srbije.

Prema njenim rečima, veliki je značaj elektronske uprave jer se smanjuju vreme i troškovi dobijanja određenih dokumenata, a povećava se transparentnost i sužava prostor za korupciju.

Ona je naglasila da je važno to što je MUP, koji sarađuje sa velikim brojem građana, uspešno savladao elektronsku sertifikaciju potpisa, i ocenila da se na taj način štedi vreme i novac građana.

MUP je nakon PTT “Srbija” i Privredne komore Srbije treći značajan subjekt koji je omogućio elektronske potpise, ukazala je Matić.

Iz kompanije ” Yu Point” podneta prva poreska prijava putem elektronskog potpisa. Elektronski sertifikat PKS donosi uštede svima koji ga koriste jer štedi novac i vreme, ali i olakšava i pojednostavljuje poslovanje.

Domaća preduzeća mogu od danas da podnose poreske prijave Poreskoj upravi elektronskim putem iz pet velikih gradova – Beograda, Niša, Kragujevca, Novog Sada i Leskovca. Ova savremena pogodnost moguća je zahvaljujući elektronskom potpisu, odnosno elektronskom sertifikatu koji ima Privredna komora Srbije, a koji je dobila 11. septembra prošle godine. Sertifikat o elektronskom potpisu Privredna komora Srbije izdaje besplatno svojim članicama, odnosno velikim i malim kompanijama, kao i privrednim subjektima.

Prva elektronska poreska prijava poslata je iz kompanije “Yu Ponit”, a učinio je to njen vlasnik i generalni direktor Zoran Drakulić. Za sada je ovo pilot projekat koji Privredna komora Srbije radi zajedno sa Poreskom upravom, a već od 1. januara iduće godine podnošenje poreskih prijava elektronskim putem uz elektronski potpis biće zakonska obaveza.

-Privredna komora Srbije je akreditovana od Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo kao Kvalifikovano sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata za pravna i ovlašćena fizička lica i PKS je to počela da radi – rekao je Miloš Bugarin, predsednik PKS. – Elektronski sertifikat PKS donosi uštede svima koji ga koriste jer štedi novac i vreme, ali i olakšava i pojednostavljuje poslovanje. Podnošenje poreskih prijava obavlja se lako i jednostavno, a PKS radi i na razvijanju drugih servisa., kao što su prijavljivanje i odjavljivanje radnika.
Bugarin je podsetio da elektronski potpis omogućava firmama i građanima da dokumenta potpisuju elektronskim putem bez svojeručnog potpisa, sklapaju ugovore i obavljaju druge transakcije. Dodao je da uz PKS, pravo na izdavanje sertifikata o elektronskom potpisu imaju još PTT i MUP Srbije.
Razvijajući servise za korišćenje elektronskog potpisa, Privredna komora Srbije pomaže da se korišćenje interneta u Srbiji poveća, a privreda godišnje uštedi, prema procenama PKS, oko 600 miliona evra.
Pomoćnik direktora Poreske uprave Dejan Vidojević, rekao je da će ovaj pilot projekat već od 1. januara prerasti u zakonsku obavezu jer se pripremaju izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji će uvesti kao obavezu podnošenje poreskih prijava elektronskim putem.
-Do 1. marta iduće godine projekat će biti sasvim gotov i u primeni, s tim što će do 1. juna trajati probni period, a posle toga podnošenje poreskih prijava obavljaće se putem intereneta uz elektronski potpis – najavio je Vidojević. – Na ovaj način brže će se iskoreniti takozvana „siva zona“ i svaki oblik korupcije jer na šalterima imate kontakte zaposlenih i onih koji podnose prijave. Kada se to radi elektronskim putem toga nema, prijava jednostavno stigne i ide na dalju obradu.

Vidojević je rekao da ljudi koji sada rade na šalterima u Poreskoj upravi neće biti proglašeni za tehnološki višak i dobiti otkaze, nego će se prekvalifikovati kako bi obavljali poslove kontrole u Poreskoj upravi.

Zoran Drakulić, vlasnik “Yu Pointa” nije krio zadovoljstvo što je njegova firma počela da koristi ovaj servis i u Srbiji. -Mi smo aktivni članovi Privredne komore Srbije, a ovaj servis će nam pomoći da smanjimo troškove – naglasio je Drakulić. – Već imamo iskustva sa plaćanjima putem interneta i u poslovanju sa bankama. To nam je pomoglo da smanjimo administraciju i ubrzamo tokove novca.

U prezentaciji koju je predstavio Đuro Vojnović, direktor Centra za informatiku i elektronsko poslovanje PKS, videlo se koliko je jednostavno i lako podneti poreske i druge prijave i elektronski potpisati dokumenta, a koliko su velike uštede u vremenu, novcu.

Registar nacionalnog Internet domena Republike Srbije (RNIDS) proslavio je treću godišnjicu od osnivanja i drugi rođendan .RS domena. Svečanost je održana u prostorijama Privredne komore Srbije, na kojoj su prisustvovali: ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić, predstavnici Privredne komore Srbije, SPC i Ministarstva odbrane, kao i nekoliko uvaženih gostiju iz inostranstva – Vim Dengezele (Wim Degezelle), menadžer za komunikacije u Savetu evropskih registara nacionalnih domena najvišeg nivoa (Council of European National Top Level domain Registers – CENTR), Julija Ovčinkova (Julia Ovchinnkova), član saveta Koordinacionog centra za domen .RU (Coordination Center for TDL .RU) i dr. Manel Sanroma (Manel Sanroma), član stručnog saveta Fondacije “tačkaKat” (Fundacio puntCat).

U okviru simpozijuma organizovane su i prateće aktivnosti – okrugli sto o uvođenju IDN-a (Internet Domain Name) u Srbiji, koji je istovremeno bio i početak javne rasprave vezi sa uvođenjem ćiriličnog domena, a ista prilika je iskorišćena i za susret sa ovlašćenim registrima. Predstavnici stranih registara prisutne su uputili u način rada njihovih nacionalnih registara i izneli svoja iskustva.

Julija Ovčinkova, predstavnica Koordinacionog centra za .RU domen, iznela je podatak da .RU domen postoji već 14. godina i da je za to vreme registrovano oko 2,5 miliona domena. Za lokalizovani IDN domen prijavili su se već prvog dana kada je ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) počeo proces registracije. Za njihov ćirilični domen odabran je – .RF.

Sada se nalaze u završnoj fazi tog procesa te očakuju da će prvi ćirilični domeni biti registrovani u drugoj polovini ove godine. Do kraja godine očekuje da će biti registrovano oko 10.000 ćiriličnih domena, najpre prioritetnih korisnika i zaštićenih brendova. Dr. Manel Sanroma, predstavnik katalonske fondacije je rekao da .KAT domen postoji 5 godina i da reprezentuje oko 10 miliona katalonaca.

U dosadašnjem radu registrovao je oko 40 hiljada .KAT domena. Predstavnik CENTR-e, Vim Degezele, je rekao da po njihovim saznanjima sajtovi koji imaju registrovane lokalne domene u proseku zarađuju više od sajtova koji su registrovani pod globalnim domenima. Prednost lokalnih domena je i to što postoji mnogo veći izbor atraktivnih imena domena od globalnih.

U zemljama severozapadne Evrope 85% novih sajtova registruje se pod lokalnim domenima. Generalni zaključak je da treba maksimalno podržati inicijativu RNIDS-a da se nacionalno pismo uvede u korišćenje na Internetu kao jedan od načina da se zaštiti kultura i jezik u svojoj izvornoj formi, što je težnja svih nacionalnosti koje imaju svoje pismo. Ovaj skup je iskorišćen da se još jednom podvuče da će .YU domen biti ugašen 30. marta 2010. u 12 časova.

Nova strategija usluge „Garancija bez obzira na sve“ obuhvata digitalnu kampanju i angažovanje društvenih medija

Toshiba, jedna od najvećih kompanija u računarskom sektoru, pokreće prvu regionalnu komunikacijsku kampanju kojom promoviše jedinstveni garancijski paket pod nazivom ’’Garancija bez obzira na sve’’. To podrazumeva nov korporativni blog (www.garancijabezobzira.rs), niz kratkih onlajn filmova, angažovanje blogera, aktivnosti na Facebooku i razni promotivni programi.

Goran Kurt, marketing menadžer za jugoistočnu Evropu i Izrael Centralnoevropskog sektora za kompjuterske sisteme, kaže: „Nova kampanja podržava našu strategiju putem koje želimo da ljudi shvate da, bez obzira što su Toshiba laptopovi oduvek poznati po svojoj pouzdanosti i kvalitetu, želimo da budemo sigurni da se iskustvo naših korisnika neće ni na koji način izmeniti’.

„Garancija bez obzira na sve“ pruža korisnicima dodatni nivo zadovoljstva, zaštite u slučaju štete ili krađe, kao i pokrića u slučaju gubitka posla.

Garancija zadovoljstva omogućava korisniku da radi i igra se, a u slučaju da nije potpuno zadovoljan kupljenim laptopom, može da ga vrati u roku od dve nedelje od kupovine.

Pokriće slučajne štete omogućava zamenu ili popravku laptopa ukoliko se slučajno ošteti u roku od godinu dana.

Uz Pokriće krađe Toshiba daje korisnicima isti ili odgovarajući laptop ako je originalni ukraden u roku od godinu dana.

Sa Pokrićem nezaposlenosti korisnicima koji kupe Toshiba laptop biće vraćen novac u slučaju da iznenada izgube posao u prvoj godini nakon kupovine i pružiće im priliku da zadrže kupljeni model kao deo dogovora.

Besplatna „Garancija bez obzira na sve“ važi za svaki novi kupljeni Toshiba laptop. Da bi dobili ovu garanciju, korisnici moraju da prihvate pravila i uslove i registruju svoju novu mašinu sedam dana nakon kupovine na adresi www.nomatterwhatguarantee.com za standardnu Toshiba garanciju i „Garanciju bez obzira na sve“.

„Garancija bez obzira na sve” uvedena je pre godinu dana, u pravo vreme, u ekonomskoj situaciji. Ovim potezom smo dodatno učvrstili poziciju Toshibe kao pouzdane robne marke među partnerima i krajnjim korisnicima. Naši kupci mogu uvek da se osećaju sigurno kada kupuju Toshiba laptop“, izjavio je Adrijan Vazdar, biznis menadžer za region Jadrana kompanije Toshiba Europe GmbH.

Nova regionalna kampanja traje do 11. aprila 2010. i obuhvata sledeće zemlje: Bugarsku, Hrvatsku, Kipar, Grčku, Izrael, Maltu, Rumuniju, Srbiju i Sloveniju. Kampanju na regionalnom nivou je izradio McCann Worldgroup Rumunija: McCann Erickson, Universal McCann, MRM WorldWide,  McCann PR i Momentum.

Svi Canon-ovi imageFORMULA skeneri su sada kompatibilni sa Majkrosoftovim operativnim sistemom Windows 7

Kompanija Canon Europe, globalni lider u tehnologijama digitalizacije i štampe dokumenata, predstavila je nove drajvere za skenere za najnovije Microsoft, Apple Macintosh i Linux softverske drajvere, koji omogućavaju njenoj seriji imageFORMULA skenera da rade sa svim vodećim PC operativnim sistemima.

Nova Majkrosoft platforma Windows 7, lansirana u oktobru 2009. godine, već je široko prihvaćena širom sveta zbog svoje jednostavnosti i fleksibilnosti. Kako bi uzela učešće u ovom brzo rastućem tržištu kompanija Canon sada ima Windows 7 drajvere dostupne za preuzimanje za čitavu seriju imageFORMULA skenera.

Canon imageFORMULA DR-2010M i DR-2510M, koji su lansirani u septembru 2009. godine, predstavljeni su kao prvi Canon-ovi poslovni skeneri kompatibilni sa Apple Macintosh računarima. Oba ova kompaktna i elegantna modela sada potpuno podržavaju novi Mac operativni sistem Mac OS X V10.6 („Snow Leopard“) a zarad poboljšanja performansi i efikasnosti. Ovaj drajver je takođe dostupan za preuzimanje postojećim korisnicima.

Za organizacije koje žele da razviju svoja jedinstvena rešenja sa arhitekturom otvorenog koda, Linux drajveri su sada dostupni za Canon-ov revolucionalni prenosivi skener P-150 i izuzetno kompaktne skenere za radne grupe DR-2010C i DR-2510C. Drajveri su kompatibilni sa univerzalnim interfejsom SANE („Scanner Access Now Easy“) kako bi obezbedili standardizovan pristup komunikacije između skenera i Linux okruženja.

Šon Sjumacu, direktor evropskog Sektora za rešenja za skeniranje u kompaniji Canon Europe, rekao je: „Pojednostavljivanje načina na koji organizacije barataju dokumentima je kritično za današnje poslovno okruženje kako bi se osiguralo da korisničko iskustvo bude što jednostavnije i produktivnije. Mnoge organizacije investiraju u najnoviji PC softver na tržištu – kao što je Windows 7 i Snow Leopard – Canon je adaptirao svoje vodeće dokument skenere da podržavaju prednosti ovih operativnih sistema. Cilj nam je da obezbedimo da naši skeneri dozvoljavaju korisnicima da efikasno obrade informaciju, bez obzira koji operativni sistem koriste, i nastavićemo da osiguravamo maksimalnu kompatibilnost našeg širokog dijapazona skenera u budućnosti.“

U Centralnom Domu Vojske Srbije , u subotu 6.marta, uz donošenje zaključaka , svečano je završen ZITEH 10.

Ovom veoma značajnom naučno-stručnom skupu koji je posvećen prevenciji zloupotreba u IT sektoru , za dva dana trajanja prisustvovalo je preko 100 učesnika. Pored 35 radova, čiji kvalitet je potvrđen stručnim recenzijma i obrazložen u toku rada savetovanja, izloženi su i radovi po pozivu.

ZITEH 10 je podržalo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, Privredna komora Srbije, Privredna komora Beograda a zapaženu podršku dobio je od renomiranih Beogradskih kompanija (zlatni sponzori: Dunav osiguranje i MFC) i prijatelja Savetovanja (Univerzitet Singidunum – Institut za poslovna istraživanja, Yugoimport SDPR) i pridruženih članova (predstavništvo Microsoft, 3D-CADDIT i Division).

U zaključcima učesnici oog skupa pored ostalog, pozivaju se Vladine institucije da ovoj sve prisutnijoj pretnji, koja nosi zajednički naziv u skraćenici ZITEH, posvete neophodnu pažnju, kako bi se kroz državnu i institucionalnu regulativu, donošenjm odgovarajućih propisa i standarda, kao i odgovarajućim opremanjem za ovu oblast zaduženih organa i organizacija i njihovom obukom doprinelo sprečavanju mogućih šteta i njihovih posledica.

Kompanija Siemens Gigaset upoznala je proteklog meseca novinare iz osam evropskih zemalja sa modelima svojih najnovijih telefona, koji uključuju fiksne telefone i IP tehnologiju, rutere i gateways (DSL i WiMAX), kao i proizvode u okviru kućne mreže.

Direktor Gigaseta u Austriji Eduard Schmidhofer najpre nam je predstavio dug put koji je prešla kompanija – od uvođenja prvog DECT telefona 1993. godine, preko ostalih inovativnosti kao što je integrisana sekretarica, hands-free sistem, SMS u okviru fiksne telefonije ili IP tehnologija za DECT telefone, pa do najnovijih modela telefona i konačnog zauzimanja prvog mesta na tržištu bežične telefonije.

Markus Schmitt-Fumian, direktor za inovaciju i dizajn, otkrio nam je zatim kako će izgledati fiksna telefonija u bliskoj budućnosti. Iako smo se zakleli na ćutanje, otkrićemo samo toliko da uskoro više nećeš morati telefon da držiš u ruci. Telefon će moći da bude integrisan i u ram slike u tvojoj sobi. Ili u tvoj iPhone.

I da će ti telefon pokazivati sliku gosta koji ti zazvoni na kućno zvono dok ti nisi tu. Recimo i da će se aktivirati glasom i da ćeš moći da ga nosiš i na reveru. Otkrićemo samo da više ništa ne možemo da kažemo jer smo Gigasetu ostavili našu kućnu adresu. Zauzvrat, pobliže ćemo te upoznati sa najnovijim modelima C590 i C595 koji su se upravo pojavili na tržištu…

DISPLEJ
Spektar boja u okviru ikonica menija 1.8” TFT displeja (65.000 boja) u tonu je sa bojom samog telefona. Prilikom biranja brojeva oni se prikazuju u prilično velikom fontu koji može biti zamenjen još većim. Upravo ova kombinacija dizajna visokog kvaliteta i izuzetne praktičnosti zaslužna je za osvajanje ovogodišnje nagrade “Reddot design award”.

LISTA POZIVA
Telefon može da primi i do 150 unosa (uključujući tri telefonska broja i e-mail adresu), koji se organizuju u šest različitih VIP grupa sa različitim zvukom zvonjenja i bojama, u zavisnoti od primljenog poziva. Poslednjih 30 primljenih poziva, sa tačnim vremenom, čuvaju se u okviru liste poziva. Mogućnost selektivnog blokiranja znači da korisnika neće uznemiravati anonimni i nepoželjni pozivi, a oni sa nepoznatih brojeva neće se oglašavati akustično, već će se samo prikazati na displeju slušalice.

MULTIPRAKTIK
Model Gigaset C590, kao i C595 su, zahvaljujući praktičnoj upotrebi kao što je bebi monitor (sobni monitor) sa integrisanim budilnikom i kalendarom, takođe prilagođeni potrebama porodice. Integrisana sekretarica Gigaset C595 modela prima pozive kada korisnik nije u mogućnosti da se javi, a može da snimi i do 45 minuta zvučnih poruka. U LED polju prikazuje se broj snimljenih poruka.

ECO MOD
Znak ECO mod na telefonu znači da telefon redukuje i do 80% energije prenosa, kao i da konzumira 60% manje električne energije. Kada slušalica stoji na svom postolju, emitovanje energije se smanjuje gotovo na nulu, a prilikom korišćenja slušalice telefon karakteriše i izuzetno nisko emitovanje zračenja!