Odbornicima Skupštine opštine Inđija dodeljeni su krajem marta notebook računari, i na taj način je ispunjen i poslednji uslov za održavanje elektronskih sednica SO koje se uvode prvenstveno u cilju racionalizacije troškova, ali i osavremenjivanja i organizacije rada ovog organa

„Svi odbornici su uvideli kvalitet ove novine u radu SO i glasali za uvođenje elektronskih sednica. Na ovaj način sednice će se realizovati mnogo kvalitetnije i jeftinije“ rekao je predsednik Skupštine Alaksandar Kovačević.

Kupovina kompjutera i štampača je jednokratna investicija Opštine, ni računari ni oprema neće pripadati lično odbornicima, već će oni pomenutu opremu zadužiti na period trajanja njihovog mandata, a zatim će ona pripasti njihovim naslednicima.

„Odbornici su potpisali izjave koje im garantuju korišćenje računara u periodu trajanja njihovog mandata“ – kaže Dragana Stepanović, sekretar Skupštine opštine Inđija.

Opštinska Agencija za IT, GIS i komunikacije izradila je softverski sistem koji će biti instaliran svakom odborniku na računar, i organizovala obuku za sve zainteresovane odbornike. „Mi smo izvršili obuku svih koji su bili zainteresovani, ali moram da priznam da j to mali broj. Agencija za IT, GIS i komunikacije sprovešće i dodatnu obuku u trajanju od 2-3 sata u popodnevnim časovima. Duža obuka nije potrebna jer je softver veoma jednostavan za korišćenje“- rekao je Mile Bodrožić, direktor Agencije za IT, GIS i komunikacije.

Inđija je tokom 2008. godine, kao neku vrstu probe, uvela elektronsko zakazivanje sednica Opštinskog veća. Ovo se pokazalo kao izuzetno korisno iskustvo, a takođe je opravdana i primarna funkcija – ušteda i racionalizacija troškova. Na osnovu ovog pozitivnog iskustva pokrenuta je inicijativa da se ovakav način rada uvede i u Skupštinu, tako da će prva aprilska sednica ujedno biti i prva elektronska sednica SO.

U sredu 26. maja u Opatiji je svečano otvoren 33. Međunarodni skup za informacijsku i komunikacijsku tehnologiju, elektroniku i mikroelektroniku – MIPRO 2010. Skup je počeo sa radom u ponedeljak 24. i trajao je do petka 28. maja. Skup je okupio oko 1.000 učesnika iz 30 zemalja sa radovima iz područja ICT delatnosti različitih problematika vezanih za ekonomiju, obrazovanje, nauku, velike sisteme i državnu upravu, te lokalnu samoupravu.

Tokom svečanog otvaranja premijerno je u ovom delu Evrope, prisutnima demonstriran bežični prenos podataka uz rekordne brzine prenosa do 42 Mbps. To su izvanredno dostignuće učesnicima MIPRO-a prezentovali mr. sc. Gordana Kovačević, predsednica Ericssona Nikole Tesle i Mladen Pejković, predsednik Uprave Vipneta.

„Vip korisnici, uz HSPA+ tehnologiju, već surfuju najbržom mrežom u Hrvatskoj. Dual Carrier HSDPA tehnologija predstavlja novi iskorak u razvoju brzina i kapaciteta bežičnog pristupa internetu, te svrstava Hrvatsku visoko na listi zemalja u korišćenju bežičnog broadbanda. Značajan rast broja korisnika bežičnog broadbanda dokaz je da su korisnici prepoznali prednosti usluga i proizvoda koje nudimo što još jednom potvrđuje da je Vipnet sa razlogom lider na tržištu bežičnog broadbanda”, istaka je M. Pejković, predsednik Uprave Vipneta.

MIPRO, međunarodni, stručni i edukativni skup, najveća je, najstarija i po strukturi najsloženija međunarodna manifestacija ne samo u Hrvatskoj već i u ovom delu Europe, a okuplja učesnike iz svih krajeva sveta. Kao i dosadašnji skupovi i MIPRO 2010 bio je mesto prožimanja nauke, obrazovanja i ekonomije. Učesnici skupa imali su priliku da prisustvuju nizu savetovanja, okruglih stolova, radionica i seminara.

Juče je završena četvrta Srpska informatička olimpijada za učenike osnovnih i srednjih škola. Organizatori olimpijade su Ministratsvo prosvete, Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja i Društvo matematičara Srbije, a domaćini takmičenja bili su Računarski fakultet i Računarska gimnazija. Na osnovu ukupnih rezultata poznato je četvoro učenika osnovnih škola koji će sačinjavati srpsku olimpijsku ekipu koja će nas predstavljati na četvrtoj Balkanijadi iz informatike u julu u Bosni i Hercegovini.
Naši najbolji mladi informatičari su:

Andrej Ivašković, OŠ pri Matematičkoj gimnaziji, Beograd
Nikola Kostić, OŠ pri Matematičkoj gimnaziji, Beograd
Ivan Dejković, OŠ „Vožd Karađorđe“, Niš
Dimitrije Erdeljan, OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, Novi Sad

Četiri najbolja srednjoškolca iz Srbije predstavljaće nas na 22.-oj Međunarodnoj informatičkoj olimpijadi, koja će se održati od 14. do 21. avgusta u Kanadi. To su:

• Luka Milićević, Matematička gimnazija, Beograd
• Dušan Zdravković, Gimnazija „Svetozar Marković“, Niš
• Boris Grubić, Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“, Novi Sad
• Nemanja Trifunović, Matematička gimnazija, Beograd

Dvanaest najbolje plasiranih maturanata dobilo je stipendije za četvorogodišnje studije na Računarskom fakultetu:

• Luka Milićević, Matematička gimnazija, Beograd
• Nemanja Trifunović, Matematička gimnazija, Beograd
• Uglješa Stojanović, Računarska gimnazija, Beograd
• Nikola Mrkšić, Matematička gimnazija, Beograd
• Dušan Perović, Matematička gimnazija, Beograd
• Stefan Stanković, Gimnazija, Smederevo
• Mladen Čičić, Gimnazija, Velika Plana
• Srđan Krivokapić, Računarska gimnazija, Beograd
• Ljiljana Rajačić, Matematička gimnazija, Beograd
• Hristina Zlateska, Matematička gimnazija, Beograd
• Sanja Delčev, Matematička gimnazija, Beograd
• Mihajlo Cekić, Matematička gimnazija, Beograd

Čestitke pobednicima kao i ostalim takmičarima preneli su Ana Kaplarević-Mališić, predsednik Komisije za takmičenja, Katarina Milanović, predstavnik kompanije Microsoft i Ljiljana Bjeličić, predstavnik Računarske gimnazije. Kompanije Microsoft i ComTrade IT Solutions and Services nagradile su naše najbolje informatičare.

Na svečanosti organizovanoj u Kulturnom centru Inđija dodeljeni su računari učenicima srednjih i osnovnih škola sa teritorije opštine Inđija, koji su za vreme svog školovanja postigli maskimalan uspeh. Vaučere su najboljim učenicima dodelili predsednik opštine Inđija, Goran Ješić, pomoćnik predsednika opštine, Petar Filipović i šef odborničke grupe SPS, Sreten Jovanović.

„Želim da čestitam vama i vašim roditeljima na sjajnom uspehu. Vaši roditelji puno ulažu u vas i bez njih ne biste bili ono što jeste. Želim vam da budete sjajni učenici i dobri studenti. Neki od vas za koji dan će dobiti i opštinske stipendije koje su najveće u Srbiji. Inđija je opština budućnosti i mi želimo da ulažemo u znanje, samo tako možemo da budemo najbolji u ovom delu Evrope, a Inđija to svakako jeste i ona će uvek biti uz vas“ rekao je Goran Ješić.

Opština Inđija već petu godinu za redom kroz akciju „Znanje se isplati“ dodeljuje računare najboljim đacima i na taj način ulaže u njihovu budućnost i obrazovanje. Inđija je jedina opština koja umesto knjigama vukovce nagrađuje računarima i legalnim softverom.

Ova akcija se sprovodi u saradnji sa kompanijom „Microsoft“ koja uz računare učenicima obezbeđuje besplatan operativni sistem Windows 7. U proteklih 5 godina opština Inđija dodelila je više od 500 računara, a danas je svoj računar preuzelo još 124 vukovca.

Međunarodni projekat OpenOffice.org oglašava početak programa u kome studenti računarstva mogu da steknu iskustvo, pokažu svoje znanje i zarade do 3.500 evra razvijajući tokom leta najpopularniji slobodan kancelarijski paket OpenOffice.org.

Program je osmišljen kao podrška novim programerima da uz mentorsku podršku učine prvi korak i priključe se projektu i razviju neku novu mogućnost u programu.

OpenOffice.org je glavni konkurent i otvorena zamena za paket Microsoft Office. Radi na uobičajnim računarima, dostupan je i na srpskom i na engleskom jeziku i može da se besplatno preuzme sa sajta projekta http://sr.openoffice.org.

Ovo je prilika za studente da steknu iskustvo rada na projektu sa više od 7.000.000 linija C++ koda i da uz podršku iskusnih programera naprave deo paketa OpenOffice.org koji će svakodnevno da koristi više stotina miliona ljudi širom sveta.

Može li biti izazovnije i pogodnije za budući programerski CV?

O projektu OpenOffice.org

OpenOffice.org je najpopularniji slobodan kancelarijski paket, glavni konkurent i otvorena zamena za paket Microsoft Office. Dostupan je na svim popularnim platformama (MS Windows, GNU/Linuks, Apple OS X, Oracle Solaris) i sastoji se od programa za obradu teksta Writer, programa za tablice Calc, prezentacije Impress, šeme i crteže Draw i programa za rad sa bazama podataka Base. Posebni delovi dostupni iz drugih programa su još program za zapis matematičkih formula Math i Chart, program za izradu grafika.

Softver se od 2000. godine razvija kao međunarodni projekat nastao sa idejom da svako može da ga koristi bez ograničenja. Programski kod je otvoren sa dozvolom da se proučava, menja i tako izmenjen objavljuje dalje. Glavni sponzor projekta je korporacija Oracle, a na projektu sarađuju i kompanije Novell, RedFlag, IBM, RedHat, Google i šira zajednica.

Instalacija programa može da se besplatno preuzme sa sajta http://sr.openoffice.org.

Lokalizacija na srpski jezik postoji od 2002. godine, a od 2007. je podržana od strane Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije sa ciljem da se ovaj osnovni računarski softver učini redovno dostupnim građanima, privredi i javnoj upravi. Projekat lokalizacije u saradnji sa zajednicom realizuje Matematički fakultet u Beogradu.

Program plaćene prakse za studente

Program počinje 31. maja i traje do 30. oktobra. Zainteresovani studenti treba da do 30. juna (rane prijave su poželjne) prijave temu, predlog na čemu žele da rade od kuće tokom tri letnja meseca uz podršku mentora iz OpenOffice.org zajednice.

Predlog teme

Neki predlozi su navedeni na viki stranici.

Pored stavki sa ove liste studenti mogu da izaberu i neki od prijavljenih zahteva za unapređenje sa najvećim brojem glasova ili stavku sa javne TODO listepojedinačnih komponenti u okviru OpenOffice.org projekta. Vodi računa da javna TODO lista na Vikiju može biti zastarela, pa je najbolje da se na brzinu raspitaš kod glavnih programera na IRC kanalu ili e-poštom. Na Vikiju postoji i stranica sa nadimcima programera koji rukovode delovima koda.

Svaka komponenta ima i svoju javnu razvojnu dopisnu listu (Mailing list) što je odlična prilika za prvi kontakt sa programerima. Na primer, komponenta Writer ima svoj sajt i razvojnu dopisnu listu dev@sw.openoffice.org. Pisma poslata na ovu e-adresu prosleđuju se svim prijavljenima i čuvaju u javnoj arhivi. Za prijavu na listu treba poslati praznu poruku na dev-subscribe@sw.openoffice.org i potom odgovoriti (Reply) na potvrdnu poruku. Sada pošalji pismo na adresu liste sa pitanjem u vezi teme koja ti se učinila zgodnom i raspitaj se je li još uvek aktuelna. Možda će programeri imati i neki bolji predlog.

Dopisna lista za sva pitanja u vezi sa programom prakse je na adresi internship@openoffice.org, a uvek se možeš javiti i domaćoj ekipi preko razvojne liste projekta u Srbiji dev@sr.openoffice.org. Rado ćemo ti pomoći u svim nedoumicama oko prijave za praksu.

Preliminearna selekcija

Kada definišeš temu popuni prijavni formular nakon čega će ti, u slučaju da je prijava dovoljno interesantna, biti dodeljen mentor sa kojim možeš na dalje da sarađuješ. Mentor će te sprovesti kroz pribavljanje OpenOffice.org izvornog koda i kompiliranje na tvom operativnom sistemu.

Nije loše da ova dva koraka pokušaš unapred jer su neophodna za svaki dalji rad, uputstva su dostupna na Vikiju. Kada pribaviš izvorni kod pogledaj ipregled izvornog koda po direktorijumima. Kompilacija za GNU/Linuks će ti verovatno biti jednostavnija od kompilacije za MS Windows ukoliko poznaješ osnovne alatke za programiranje pod GNU/Linuksom, a ceo sistem možeš da instaliraš i kao virtuelnu mašinu, na primer uz pomoć softvera Oracle VirtualBox. Za prve sledeće korake pogledaj Vodič za programere.

Mentor će verovatno želeti da ti postavi neki jednostavan zadatak vezan za predlog, kako bi bilo provereno tvoje znanje i snalažljivost pre konačnog izbora.

Konačni izbor

Studenti primljeni u program će biti objavljeni na posebnoj stranici. Svaki student primljen u program sa uspešno završenim projektom primiće 3500 evra i to u tri isplate. Na početku 500 evra po prijemu u program, 1500 evra po uspešnoj oceni na polovini programa i preostalih 1500 evra po uspešnom završetku.

Kako je reč o uplatama iz inostranstva u ime organizacije Team OpenOffice.org e.V. registrovane u Hamburgu, Nemačka i/ili direktno od korporacije Oracle učesnici programa će biti dužni da sami izmire porez i doprinose po važećem zakonu.

2. juna održaće se trinaesti po redu, tradicionalni godišnji „Prijem“ koji organizuje Društvo Srbije za odnose s javnošću (DSOJ), nacionalna strukovna organizacija profesionalaca iz oblasti odnosa s javnošću. Na PRijemu će biti dodeljena „PRiZNANJA“, PRestižne godišnje nagrade DSOJ za najbolje komunikacijske kampanje, projekte i inicijative. Događaju će, pored predstavnika struke iz komercijalnih i javnih preduzeća, prisustvovati i predstavnici medija, PR agencija i uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije.

Za nagrade ove godine, u 12 kategorija, prijavilo se rekordnih 96 radova. U finalnom izboru konkuriše 36 projekata iz korporativnog, javnog, neprofitnog sektora. Ko je sve dobio „PRiZNANJA“ i koja je PR agencija proglašena za agenciju godine saznaćemo u sredu, 02. juna 2010. godine u 18 časova, u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“, Bulevar kralja Aleksandra 77a.

Od nedavno su  multifunkcionalni solarni punjač za mobilne telefone, fotoaparate, iPod, mp3 i mp4 plejere, PDA mini kompjutere i sl., dostupni i kod nas. Svojom zamenjivom polimernom baterijom visokog kapaciteta, koja se preko ugrađenog solarnog panela puni uz pomoć sunčeve svetlosti i veštačkog svetla ili preko USB konekcije sa računarom, izuzetno je koristan i praktičan u raznim prilikama.

Kompaktna i laka za rukovanje, ova trajno samopunjiva eksterna baterija dobro će vam doći kad god vam se van kuće isprazni mobilni telefon ili neki od pomenutih malih digitalnih uređaja. Pruža osećaj sigurnostina putu, poslu, odnosno, svuda gde ste bez standardnog elektropunjača ili električne mreže. Solarni ponjači dostupni su u dve boje: SM6096C u crnoj boji i u pink boji SM6096P .

Tehničke specifikacije:

1. Visoka efikasnost transformacije solarne energije: preko 17%.
2. Solarni panel: 5.0v/70 mA (Max) mono-kristalni silikonski panel
3. Baterija: 1200 mAh – ugrađena polimerna baterija visokog kapaciteta
4. Izlazni napon: 5.5 V
5. Izlazna jačina: 350-800 mA

Kako radi solarni punjač?

Solarni punjač, treba držati van torbe ili džepa; čim stignete na mesto gde ćete boraviti, treba da ga izvadite i ostavite izloženog sunčevom svetlu ili veštačkom osvetljenju. U slučaju potrebe za brzom ili potpunom nadopunom (pre odlaska na put, dok je oblačno vreme, za noćnu upotrebu ili zbog budućeg boravka u neosvetljenom prostoru…), treba ga prethodno uključiti na kompjuter preko priloženog USB kabla i napuniti. Lampica indikatora biće upaljena sve dok je bilo koja vrsta nadopune u toku a ugasiće se samo kada baterija bude maksimalno napunjena. Male priključne spravice nosite uvek sa sobom, u torbi, džepu, novčaniku…

Kad imate potrebu za dopunom bilo kog mobilnog uređaja, uključite je uz pomoć kabla ili utičnog adaptera na solarni punjač u utičnicu sa oznakom Out. Uređaji koji su priključeni na solarni punjač mogu biti korišćene i za vreme preuzimanja električne energije iz baterije solarnog punjača.

Ako solarni punjač duže nije korišćen, pre upotrebe potrebno ga je maksimalno napuniti USB konekcijom između njegove “utičnice IN” i kompjutera.

Solarni punjači mogu se nabaviti u novosadskom Postitiveu, po ceni od 2.290 dinara.

U okviru Sporazuma o poslovno tehničkoj saradnji, dana 26.05.2010.godine, u sedištu Republičkog geodetskog zavoda (RGZ-a) održan je sastanak predstavnika Elektordistribucije Beograd (EDB-a) i RGZ-a, sa ciljem realizacije ugovornih obaveza na formiranju digitalne baze katastra elektorenergetskih vodova grada Beograda.

Prezentovani su Internet servisi RGZ-a koji su javno dostupni na Web stranici www.rgz.gov.rs. Pored navedenog, prikazani su i servisi koje koriste samo državni organi.

Postignut je dogovor da se buduća saradnja proširi i na druge oblasti iz delokuruga RGZ-a i EDB-a , sa posebnim osvrtom na katastar nepokretnosti.

Web pretraživači su svima nama  olakšali život, i da ih nema treballo bi ih izmisliti. Zahvaljujući njima, za samo nekoliko sekundi možemo dobiti informacije koje su nam u datom trenutku potrebne.

U puno slučajeva nas odvedu i na stranice na koje nikad sami ne bi ni pomislili. Ali, čini se da ljude najviše na internetu zanimaju informacije o njima samima. Više od polovine internetskih korisnika barem jednom je u web pretraživač upisalo svoje ime i prezime.

Preko 57 posto internet korisnika u SAD-u zanima njihova “digitalna” reputacija, pokazalo je istraživanje Pew centra za istraživanje. To je povećanje za 10 posto u odnosu na 2006. godinu. Rezultati pokazuju kako je upravljanje reputacijom na internetu postalo veoma važno za budućnost online života. To dokazuju i poslednje reakcije korisnika Facebooka na probleme sa privatnošću.

Zbog sve češćeg objavljivanja i deljenja informacija na internetu, zabrinutost o digitalnoj reputaciji samo će rasti, piše CNN. “Studija je pokazala i da su mlađi korisnici skloniji restrikciji onoga što dele i da više pažnje pridaju upravljanju mogućnostima privatnosti”, rekla je naučnica Mary Madden. Istraživanje je sprovedeno na 2.253 osobe starije od 18 godina i to telefonski od 18 avgusta do 24 septembra prošle godine.

Povodom 20 godina saradnje firme RefotB i Nikon korporacije, kao i preseljenja Nikon servisa na novu lokaciju, kompanija REFOT B napravila je pravo iznenađenje za sve korisnike Nikon aparata. Kako bi firma REFOT B na pravi način započela rad novog Nikon Servisa, na novoj lokaciji Deli Radivoja br.1, direktno iz Japana pozvala je podršku domaćim servisera, koji se sa sve do subote 29.05.2010, uz naravno stalnu postavku domaćeg  stručnog tima, servisiraju veći broj Nikon parata. Oni su  zajedničkim snagama uspeli da u protekla dva dana servisiraju vanredno velik broj  DSLR aparata, a akcija je  podrazumevala besplatnu kontrolu i čišćenje aparata.