Ministar za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije Jasna Matić razgovarala je danas u Briselu sa potpredsednikom Evropske komisije (EK) za Digitalnu agendu Nili Kros o trendovima na tržištu elektronskih komunikacija i njihovom zakonodavnom okviru u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo navodi se da je na sastanku Matić i Kros na marginama konferencije „ICT 2010: Digitaly Driven“, koja se od 27. do 29. septembra održava u Briselu, bilo reči o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji i Evropi.

Matić je tom prilikom naglasila da je posebno značajna finansijska podrška EU u vrednosti od više od 20 miliona evra za sprovođenje projekata razvoja digitalne ekonomije, pre svega za digitalizaciju TV signala i razvoj elektronske uprave u Srbiji.

Ona je dodala da naučnici iz Srbije aktivno koriste i dostupne fondove u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Prema njenim rečima, kroz IPA fondove Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo sprovodi projekat „Podrška procesu prelaska na digitalno emitovanje TV signala“ u vrednosti od 10,5 miliona evra.

Matić je obavestila Kros i o novom Zakonu o elektronskim komunikacijama, procesu privatizacije kompanije “Telekom Srbija”, harmonizaciji nacionalnih politika i propisa sa evropskim regulatornim okvirom u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i o projektima koji podržavaju razvoj digitalne ekonomije u Srbiji, a koji su finansirani iz fondova EU.

Kros je ukazala na to da podržava Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo u daljem korišćenju evropske Digitalne agende kao okvira za liberalizaciju svih segmenata tržišta telekomunikacija.

Konferencija „ICT 2010: Digitaly Driven“ je naveći evropski forum na kome se predstavljaju istraživanja i inovacije u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Centralna tema konferencije, kojoj prisustvuje više od 6.000 učesnika, jeste opredeljivanje preostalih finansijskih sredstava iz Sedmog okvirnog programa za istraživanje i tehnološki razvoj (FP7) koji predstavlja mehanizam za finansiranje istraživanja u Evropi od 2007. do 2013. godine.

U okviru programa FP7, koji vredi 50 milijardi evra, mogu se obezbediti novčana sredstva za različite naučne i istraživačke projekte, među kojima najveći udeo u vrednosti od 9,1 milijarde evra imaju projekti iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Naučnici i stručnjaci iz Srbije koji se bave informaciono-komunikacionim tehnologijama aktivno su uključeni u program FP7 i postižu zapažene rezultate. Oni su i najveći korisnici ovih fondova u jugoistočnoj Evropi.

Digitalnu agendu Srbije po evropskom modelu sprovodi resorno ministarstvo kako bi građani i privrednici koristili informaciono-komunikacione tehnologije u cilju povećanja kvaliteta života i konkurentnosti privrede.

Nova InFocus IN3900 serija interaktivnih projektora donosi potpuno novu dimenziju nastavi, poslovnim sastancima, treninzima i prezentacijama. S interaktivnom olovkom, ovi projektori omogućavaju potpunu interaktivnost, poput interaktivne table – s tomrazlikom što u ovom slučaju tabla nije potrebna. Dovoljno je uključiti projektor, spojiti ga na računar i interaktivna olovka je spremna za rad – bez kalibracije, na udaljenosti i do nekoliko metara.

Zahvaljujući širokougaonom sočivu, ovi projektori projektuju sliku s vrlo male udaljenosti, raspolažu s velikim brojem različitih kompjutorskih i video ulaza i sa Displaylink tehnologijom za spajanje projektora preko USBkablova ili bežično. Oba modela, IN3914 i IN3916, odlikuje jačina svetla od 2700 ANSI lumena i garancija od 5 godina, a IN3916 model, omogućava priključak i do 32 računara i istovremeni prikaz ekrana do 4 računara.

Ustavni sud Srbije predstavio je prekjuče novi, redizajniran, web sajt koji bi građanima trebalo da omogući lakšu komunikaciju sa sudom, a sudijama olakša rad. Od 27. septembra 2010. godine u funkciji je redizajnirani i inovirani sajt Ustavnog suda sa unapređenim programskim i tehničkim mogućnostima.

Najvažnija novina je postavljanje baze sudske prakse na sajtu, koja omogućava pretraživanje sudskih odluka i rešenja po različitim kriterijumima. takođe,  na redizajniranom i inoviranom sajtu Ustavnog suda unapređen i način pretrage web prezentacije.

Web adresa Ustavnog suda ostaje www.ustavni.sud.rs

Sve više se govori o potrebi intenzivnijeg uvođenja informacionih tehnologija u školski sistem. No, opremanje informatičkih učionica nije samo pitanje novca. Veoma je važno da savremene učionice budu optimalno tehnički koncipirane, kako bi se, ograničenom investicijom, postigao što bolji efekat.

Po dogovoru organizatora i kompanije E-Smart Systems, izložbeni prostor ove firme će, ove godine, biti simulacioni model savremene interaktivne učionice na kome će, u „živom“ radu, biti moguć uvid u edukativnu funkcionalnost MS rešenja Windows MultiPoint Server 2010.

U cilju promocije informacionog društva, Ministarstvo za informaciono društvo Crne Gore je, početkom marta ove godine, objavilo javni poziv pod nazivom „10 za 10“ sa namerom da odabere i nagradi deset najboljih ICT rešenja, urađenih na univerzitetima u Crnoj Gori.

Konkurs je trajao do maja ove godine, a prijavljeno je 37 radova, sa svih crnogorskih univerziteta. Komisija koju je imenovalo Ministarstvo, a koju su sačinjavali ugledni stručnjaci iz ove oblasti, uvažavajući izuzetan kvalitet primljenih radova, odlučila je da, umesto deset, dodeli jedanaest novčanih nagrada autorima najboljih radova.

U konsultacijama sa stručnim organima INFOFEST-a, zaključeno je da bi bilo korisno da se nagrađeni radovi predstave na ovogodišnjem Festivalu. Pored dobijenih nagrada, nastup na Festivalu će biti dodatno priznanje autorima. S druge strane, pripadnici ICT struke će biti u mogućnosti da neposredno čuju kako mladi ljudi pristupaju ovoj problematici. Neki od menadžera ICT kompanija već su pokazali interesovanje za ovaj sadržaj, jer će to biti prilika da upoznaju stručnjake koji će, nesumjivo, kreirati ICT budućnost na ovim prostorima.

Prezentacija počinje 29. septembra, u sredu, u 17 sati u Kongresnoj Sali, a prisutnima će se obratiti pomoćnik ministra za informaciono društvo Radule Novović.

Za rusku kompaniju ovaj događaj je značajan jer joj je pošlo za rukom da se probije na evropsko tržište visokih tehnologija. To nije bilo samo složeno učiniti, već vrlo složeno, jer u toj oblasti avionske industrije vrlo je visoka konkurencija i utvrđene su tradicije. I sada će zapadnoevropski helikopter ES135 biti opremljen avionskom opremom Tranzasa. U komplet radioelektronske opreme ušao je prijemnik globalnog satelitskog sistema navigacije, sistema elektronske kartografije sa specijalnim displejem, sistem upozoravanja na opasnu blizinu zemlje. Svi uređaji su sertifikovani po evropskim normama, ističe izvršni direktor kompanije Tranzas Viktor Godunov:

To je koliko znam prvi slučaj u istoriji kada se zapadna letelica oprema ruskom avionskom opremom. Projekat nam pruža mogućnost da izalzimo na svetsko tržište i da radimo sa najboljim proizvođačima ne samo u Rusiji, već i na Zapadu.

Kompanija Evrokopter planira da postavi rusku opremu na svoje helikoptere, koji će otići u Indiju i Kinu. Sasvim je realno izaći u tandemu na tržišta tih zemalja, smatra Viktor Godunov:

To zavisi od toga kako će indijsko i kinesko tržište primati Glonas. Izgleda da ideja zajedničkog procesiranja ruskog Glonasa i američkog Dži Pi Esa zanima mnoge zemlje, u prvom redu Indiju i Kinu. Sada je Evrokopter pripremio paket tih ponuda.

Do kraja godine Evrokopter će isporučiti naručioci, ruskoj aviokompaniji Gaspromavia, sedam letelica opremljenih avionskom opremom kompanije Tranzas. Ugovor između evropskog lidera u proizvodnji helikoptera i vodećeg ruskog proizvođača avionske opreme zanimljiv je za obe strane. Kako je istakla generalni direktor frime Evrokopter Vostok Lorans Rigolini, ovaj zajednički projekat će omogućiti kompaniji da ojača pozicije na ruskom tržištu. A predsednik grupe Tranzas Nikolaj Lebedev siguran je da produbljivanje kooperacije otvara nove mogućnosti za rusku industriju avionskih uređaja.

Letnja nagradna igra za nove korisnikeVeratnet  WiMAX-a završena je 27. septembra izvlačenjem 3 imena srećnih dobitnika. Svi korisnici koji su u periodu od 1. juna do 31. avgusta izabrali neki od WiMAX paketa i potpisali ugovor, automatski su postali učesnici nagradne igre Veratneta.

Izvlačenje dobitnika obavljeno je u svečanoj sali Kompanije VeratNet, a nagrade je izvukao Stevan Polovina, izvršni direktor. Izvlačenje je bilo javno, uz prisustvo komisije i snimatelja prve srpske internet televizije Live-e.TV, tako da su kamere zabeležile ceo događaj a nakon predaje nagrada objavićemo snimak izvlačenja.

Apple iPad su osvojili: Sejdi Sejdi, Violeta Marković i Jasna Čolić.

Turistički internet portal ViaBalkans.com raspisao je nagradni konkurs za izbor najboljeg putopisa (bilo da je reč o tekstu ili turističkoj fotografiji) čiji pobednik osvaja nagradno zimovanje (sedam dana za dve osobe) u ski centru Bansko u Bugarskoj.
Svi posetioci portala nakon izvršene registracije mogu da objave svoj putopis i tako učestvuju u nagradnoj igri. Jedini uslov je da tema putopisa ne izlazi izvan granica jedanaest zemalja “brdovitog” poluostrva.
Travel portal ViaBalkans.com bavi se predstavljanjem turističkih destinacija a zamiso uredništva je da blagovremeno i na jednom mestu budu predstavljene sve turističke destinacije i turistički potencijali Balkanskog poluostrva. Shodno ovome, svi učesnici nagradnih konkursa učestvuju i u kreiranju sadržaja portala i time daju doprinos popularizaciji svoje zemlje, grada ili omiljenog turističkog odredišta.
Na portalu je predstavljena ponuda Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Grčke, Turske, Rumunije, Slovenije, Bugarske, Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine odnosno svih zemalja koje se u geografskom ili geopolitičkom kontekstu nalaze na Balkanskom poluostrvu.
Koncept “ViaBalkans” predstavlja drugačiju dimenziju shvatanja prostora i turizma od klišea na koje smo naviknuti spajajući tako, na istom mestu i pod jednakim uslovima, sve turističke kategorije i destinacije uključujući one čuvene i elitne jednako kao one potencijalne i nerazvijene.
Više informacija o nagradi i pravilima konkursa možete da pročitate na samom portalu.

Još od same svoje pojave, media plejeri su privlačili veliku pažnju ogromnog broja potrošača, ponajviše iz razloga što su svojim konceptom uspevali da objedine mnoštvo različitih funkcija u jednom uređaju, koji uz to uglavnom mogu da se lako i jednostavno ponesu u svakom trenutku i na svakom mestu.

Ipak, moramo da podsetimo da su prvi media plejeri bili prilično glomazni, a čak ni dizajnerski nisu bili mnogo privlačni (barem gledajući iz današnje perspektive), i takva situacija je bila sve do sve do trenutka kada je omogućena njihova minijaturizacija, usavršavanjem procesora i GPU-ova koji su bili namenjeni upravo za ugradnju u ovakve spravice. Vredno se radilo na svemu, pa su za vrlo kratko vreme kreirani čipsetovi izuzetnih mogućnosti, koji su omogućili MP3 i media plejerima gotovo savršenu reprodukciju. Od 2005. godine kreće prava mala revolucija u ovom segmentu popularnih gedžeta i to u svim pravcima. Naravno, prvo se započelo sa kozmetikom i dizajnom, koji su uspeli da privuku ogroman broj kupaca, da bi se ubrzo sve više pažnje posvećivalo tehničkim detaljima.

Nema potrebe da ponavljamo (a i vi veroravtno znate) da Apple caruje u ovom segmentu, te da je sa svojim iPod plejerima obara sve moguće rekorde u prodaji. Međutim i drugi proizvođači imaju šta da ponude, naročito u nižoj klasi, gde realno još uvek postoji najveći broj korisnika, koji pre svega ne žele da izdvajaju stotine evra za ovu vrstu proizvoda, ali i nemaju prevelike zahteve po pitanju funkcija. Sweex je upravo u ovom delu tržišta video svoju budućnost i ozbiljno se posvetio kreiranju većeg broja rešenja, od kojih vam mi ovog puta predstavljamo dva modela – Clipz MP3 i Vidi media plejer…

Sweex Clipz

Clipz je jedan od najmanjih MP3 media plejera koji se mogu kupiti na domaćem tržištu i karakterističan je po tome što izgledom dosta podseća na prethodnu generaciju iPod Shuffle plejera kompanije Apple. Očekivano osim vizuelne sličnosti drugih zajedničkih odlika nemaju, jer bi u protivnom Clipz bio dosta skuplji od maloprodjne cene po kojoj ga kupci mogu nabaviti u domaćim prodavnicama.

Budimo konkretniji – reč je o jednostavnom MP3 plejeru naprevljenom kombinacijom aluminijumskog tela i veoma dobre plastike, čije srce čini audio čip već viđen kod Bluebery Bit Cat MP3 plejera, koji je prilično popularan među domaćim korisnicima. To je u startu obećavalo dobar kvalitet audio reprodukcije, što se u praksi i pokazalo istinitim. Najbolji rezultati se postižu sa MP3 formatom na visokom bit rejtu, pa tako ako se odlučite za kupovinu ovog mališana imajte to na umu.

Model koji smo mi imali na testu raspolaže sa 2 GB memorijskog prostora i otprilike može da skladišti do 200 numera pri kompresiji od 320 kbps. Kontrola plejera obavlja se preko seta tastera pozicioniranih na samom uređaju i navgacija je u praksi relativno jednostavna jer su podržane samo osnovne kontrole (za jačinu zvuka i prelaz sa pesme na pesmu). U paketu se dobijaju i prateće Earphone slušalice, koje su prosečnog kvaliteta, pa ukoliko imate iole viši kriterijum u ovom segmentu, savetujemo da nabavite bolje.

Dakle, ono što je pored cene glavna prednost ovog plejera, jesu njegove malene dimenzije i težina koja prema specifikacijama iznosi svega 13 grama. Stoga, Sweex Clipz nećete ni osetiti prilikom nošenja, a ukoliko se bojite da ga možete izgubiti tu je ugrađena štipaljka, kojom ga možete jednostavno prikačiti negde na odeću i tako imati vernog pratioca koji će u svakom trenutku moći da vam pruži malo razonode u vidu omiljenih pesama.

Sweex Vidi

Vizuelno gledano, Sweex Vidi je takođe realizovan po ugledu na Apple-ove uređaje, a za razliku od prethodno opisanog modela ovaj plejer poseduje i displej. U pitanju je backlight ekran koji operiše sa rezolucijom od 128×128 piksela, što i nije baš podatak za neku pohvalu, ali opet napominjemo u ovom cenovnom rangu bolje rešenje ne možete očekivati. Sa druge strane u pitanju je takođe veoma maleni uređaj, koji je pre svega jako tanak (11 mm) i možemo reći da deluje poprilično elegantno. Primerak koga smo mi imali priliku da isprobamo došao je u plavoj metaliziranoj boji kućišta, na kome osim upravljačkih tastera i TFT ekrana nema drugih značajnijih detalja.

Postojanje ekrana koga smo već u više navrata spomenuli, nagoveštava da ovaj uređaj ima šire funkcije od Clipz modela, i zaista je tako. Naime, pored reprodukcije audio sadržaja, Sweex Vidi je u stanju je da prikaže i tekst, fotografije i pokretne slike, što ga čini dodatno interesantnijim za širi krug korisnika.

Kvalitet zvuka je na nivou Clipz plejera, pa i u ovom slučaju preporučujemo da muziku kompresujete na što veći bit rejt, kako bi izbegli šumove i umanjili efekat distorzije (koji je blago prisutan). Fotografije se sasvim solidno reprodukuju (koliko maleni ekran može da podrži), ali šteta što ovaj plejer vidi samo JPG i BMP formate. Prikaz video materijala je takođe na osnovnom nivou i tu ne očekujte neka čuda. Pored izvorne podrške za AM video format, uz priloženi softver je moguća konverzija i AVI, MPG, VOB, RM, MOV i QT formata, pa ni tu nećete biti uskraćeni, mada mislimo da ovaj uređaj i dalje primarno treba posmatrati kao audio plejer. U tom segmentu treba navesti i voice recording mogućnost, pa po potrebi Vidi može preuzeti i funkciju diktafona.

Spomenimo i postojanje predefinisanih ekvilajzera (8 preseta), opcija kao što su Shuffle, repeat i sl. pa sveukupno Sweex Vidi donosi širi opseg funkcija, napredniju softversku platformu ali i nešto veću cenu u odnosu na Clipz model, mada je ona i dalje veoma konkurentno u odnosu na slične modele drugih proizvođača, pogotovo onih sa zvučnim imenima kao što su Apple, SanDisk ili Creative.

Proizvođač Sweex Sweex
Model Clipz (MP300) Vidi (MP476)
Tip uređaja MP3 plejer Audio/video plejer
Izlazna snaga 600 mV RMS 600 mV RMS
Podržani audio formati MP3, WMA, OGG MP3, OGG, FLAC, AIFF, WMA, MP2, MP1, ASF
Podržani video formati nema AMV
Podržani foto formati nema JPG, BMP
Memorija 2 GB 4GB
Displej nema 1.5″Backlight, 128 x 128 pixels
Slušalice Earphones, 85 cm kabl Earphones, 110 cm kabl
Autonomija baterije 5h – audio reprodukcija 4h (video) / 8.5h (audio)
Interfejs USB USB
Dimenzije 12 x 29 x 44 mm 41 x 11 x 61 mm
Težina 13 grama 36 grama
Cena 2.400,00 Din 4.000,00 Din
Kontakt www.alti.rs www.alti.rs

Nemački grad Keln prethodnih nedelju dana je bio planetarni centar bar kada su u pitanju najnovija dostignuća u sferi fotografije, foto opreme i svega ostalog vezanog za svet produkcije fotografskih slika. Ukupno 1.251 izlagača iz 45 zemalja predstavilo je kompletan asortiman modernih imaging tehnologija i aplikacija namenjenih potrošačima i profesionalacima iz celog sveta.

Trideset i prvi po redu sajam Photokina, zabaležio je i rekordnu posećenost sa preko 180.000 gostiju, što je porast od 7% u odnosu na prethodni skup, a medijsku propraćenost je obezbeđivalo preko 6.000 akreditovanih novinara. Naravno, ovako impozantna manifestacija ne bi bila moguća bez najvećih imena u ovom segmentu industrije kao što su Canon, Nikon, Sony, Epson, Olympus, HP, Pentax, Sigma, Panasonic, Fuji, Kodak, Samsung…

Kako je ova manifestacija donela pregršt sadržaja, mnogobrojne novitete i čini se ulila optimizam među sve učesnike kada su u pitanju tržišna dešavanja, lako je zaključiti da ima mnogo interesantnih stvari koje bi mogli da vam prenesemo, ali to je prosto neizvodljivo u jednom tekstu. Iz tog razloga ćemo samo u najkraćim crtama proći kroz neke segmente i brendove sa kojima smo se susreli, a o konkretnim proizvodima, njihovim prikazima i karakteristikama svakako će biti više reči u narednom periodu, uostalom kada se i budu pojavili kod domaćih distributera.

Došlo doba da se 3D proba

Ukoliko bi naveli samo jedan segment koji je obeležio ovogodišnji Photokina 2010 sajam, to bi bila najava da dolazi vreme 3D fotografije. Naravno proizvodi i rešenja koji podržavaju ovakvu tehnologiju tek su u povoju, čini se da još nema adekvatnih komercijalnih proizvoda i teško je proceniti kojim će tempom ići njen prodor i spuštanje u mase, ali jedna stvar je definitivna – o njoj se priča na sve strane.

Osetiti u sopstvenoj percepciji 3D fotos pravo je zadovoljstvo, međutim cene aparata kao što se može očekivati za sada su previsoke, a načini da se ista odštampa jako su suženi – svega  nekoliko proizvođača je ponudilo štamparska rešenja za 3D slike, među kojima je dominirao Fuji. Takođe, cena produkcije po otisku je ambnormalno visoka i teško da u ovom trenutku ima realnih mogućnosti da neko već sada ozbiljnije osvaja tržište u segmentu 3D sveta fotografije, pogotovo što očigledno i 2D segment ima još mnogo toga da kaže i pokaže.

IXUS-i na sve strane

Priču o aktuelnim tehnologijama i proizvodima započinjemo sa jednim od najvećih imena u ovoj industriji – u pitanju je kompanija Canon, koja je i zaslužna što je predstavnik naše redakcije bio prisutan na ovoj velikoj manifestaciji. Pored profesionalnog segmenta, ovaj proizvođač je dominantan i u delu namenjenom širokom krugu potrošača, pa priču i počinjemo sa modelima iz ovog segmenta.

Sigurni smo da vam je već poznato da je Canon prvi krenuo sa revolucijom u svetu kompaktnih digitalnih foto-aparata i da je za relativno kratko vreme izgradio vrlo dobre pozicije, koje sada više nego dobro održava. Njegova IXUS familija digitalaca iz meseca u mesec je sve bogatija, a za poslednjih šest meseci kompletno je obnovljena i trenutno broji 5 novih modela. Svi su bili predstavljeni na sajmu, a pored IXUS 1000HS rešenja, koje se ističe kao nešto posebno, najveću pažnju posetilaca privukli su takozvani osnovni modeli – IXUS 105, IXUS 130 i IXUS 210, koji se već izvesno vreme nalaze i kod nas u prodaji po vrlo popularnim cenama. Za sve njih važi pravilo da su izuzetno mali, zbog čega se mogu nositi u džepu košulje ili farmerica. Kako su i po pitanju preporučenih maloprodajnih cena ovi aparati veoma dobro odmereni, možemo očekivati da će IXUS linija i ubuduće ostvarivati veoma zapažene rezultate na tržištu.

Prava poslastica za one sa plićim džepom dolazi u vidu PowerShot aparata, koji su već 6 godina najprodavaniji kod nas. Trenutna situacija u ovoj porodici je dobra, jer je cena kod njih od presudnog značaja, mada PowerShot aparati veoma često umeju prijatno da iznenade i u pogledu performansi, bar se to nama desilo sada na sjamu kada smo u rukama držali G12 i SX30 IS. Ovaj drugi model nam se izuzetno dopao i umalo je nedostajalo da ga kupimo, ali smo ispoštovali raniju odluku da ne podlegnemo “uzavreloj atmosferi” na sajmu i eventualne kupovine obavimo kod domaćih distributera.

Veliki broj posetilaca vrteo se i oko novih Legria kamkodera, koji su iz generacije u generaciju sve bolji i bolji, ali i povoljniji, zbog čega se masovno kupuju. Kada smo već kod Legria brenda, ono što smo primetili je da je sofver koji ih prati odlično realizovan. Ovo je bio neminovan potez kompanije, kako bi uspela da održi korak sa Sony-jem i ostalim velikim brendovima. Kako stvari stoje, izgleda nam da je i uspela.

Vrhunske PIXME

Svi ljubitelji štampanja fotografija u kućnom okruženju, znaju da je taj posao teško realizovati ukoliko za saveznika nemate neku dobru foto MF mašinu. Canon je i u ovoj oblasti posetiocima predstavio svoja nova rešenja sa sufiksom MG. U ovom trenutku radi se o tri veoma zanimljiva uređaja namenjena prvenstveno fotografima, koji znaju da izvuku maksimum iz ponuđenog.

PIXMA MG multifunkcionalci su specifični po tome što nude punu konektivnost i vrlo visoke radne rezolucije, zahvaljujući kojima se i postiže odlična detaljnost na fotografijama. Pored MG modela na Canon štandu su se mogle videti i neke od najpopularnijih MP PIXMI, koje su već duže vreme pristne i na domaćem tržištu, kao i nekoliko Selphy štampača za direktnu štampu fotografija. Cene će im kako saznajemo uskoro biti korigovane na još prihvatljiviji nivo, što bi trebalo da još više doprinese njihovoj popularnosti, naravno na globalnom tržištu, ali čini nam se još više kod nas.

Photosmart napada

Još jedan brend koga ćemo ovom prilikom pomenuti jeste veliki Hewlett Packard. Bez obzira što se HP definitivno povukao iz oblasti proizvodnje digitalaca, on nije ugasio svoju popularnu familiju Photosmart mašina, šta više iz generacije u generaciju je sve više unapređuje, što se najbolje dalo videti na njihovom štandu. Ovaj proizvođač je fokus stavio na lakoću upotrebe mašina, pa sada svi modeli imaju velike ekrane, na kojima se može uraditi editovanje i korekcija fotografija, čak se mogu primeniti i neki specijalni efekti, kako bi slike igledale lepše.

Pojedini modeli kao HP Photosmart Premium donose komplena rešenja za publikovanje, slanje fotosa na net, čak i mogućnost interakcije sa poznatim socijalnim mrežama.Pored Photosmart mašina, HP je predstavio i velika rešenja za produkcionu foto štampu, koja do sada nismo imali prilike da vidimo od strane ovog brenda, bar ne kod nas. HP je predstavio i svoje nove monitore, ali i kompletn lepezu – štampaj sa kartice uređaja, za koje ne verujemo da će se naći kod nas u prodaji. Ipak, ostaju nam sjajni Photosmart MF uređaji, koji su cenovno sve prihvatljiviji i prihvatljiviji, a i imaju jako malu potrošnju.

Svi bi Sony…

I kompanija Sony je veoma ozbiljno nastupila na ovom prestižnom sajmu. Sve je vrvelo od digitalaca, kamera i fotografske opreme sa potpisima ovog brenda. Nama su oči ostale kod T, S i W Cyber shot modela, koji su već poznati domaćim kupcima i koji slove za veoma popularne kako u svetu, tako i kod nas. Koliko smo saznali njihove cene će uskoro biti korigovane na niže, što ovu  familiju digitalaca može još više učiniti popularnom.

Sony je predstavio i nove DSL-rove, koji nisu baš jeftini, ali su vrhunski u svakom smislu. Kompanija je lansirala i dosta prateće opreme za svoje digitalne aparate stavljajući do znanja kupcima, kako sam aparat nije dovoljan za postizanje vrhunskih rezultata i kako je u njega neophodno ipak dodatno uložiti da bi se postigli vrhunski rezultati. Sony-jev štand bio je jedan od najlepših i verovatno najposećenijih, što dovoljno govori o tome koliko je ovaj brend popularan u svetu foto aparata i uopšte foto opreme.

Veliki format kuca na vrata

EPSON je redovni posetilac Photokine i njen verni partner još od samog formiranja. Potpuno očekivano ovaj brend je nastupio sa svojim foto MF mašina i štampačima velikih formata, gde je i generalno u samom vrhu. Photo Stylus mašina bilo je na sve strane, a štampalo se do poslednje kapi boje. Kompanija je demonstriala posetiocima sve prednosti svojih rešenja i  pokazala po ko zna koji put šta sve može Micro Piezo tehnologija, tj. kako se dostižu veličine kapljice od 1 pl, pa i manje na poroznim papirima i specijalnim vrstama foto papira.

Glavna zvezda na EPSON štandu bio je A2 štampač Stylus Pro 3880, koji je ove godine dobio nekoliko veoma bitnih priznanja, od kojih se posebno ističe EISA nagrada. Za ovu mašinu je karakteristično da koristi čak 9 mastila i da je u stanju da formira toliko veran otisak, da se ni promil ne razlikuje od originala. Ono po čemu se ipak ovaj model posebno izdvaja je dugovečnost otiska, bar tako kaže WR laboratorija i procenjuje nepromenjenost fotosa do 100 godina! EPSON je predstavio još neka zanimljiva rešenja, ali nema logike da pričamo sada o njima pošto ne znamo, ni hoće li se pojaviti u Srbiji. Sve u svemu štand EPSON-a je bio krcat, ujedno i jedan od najlepših.

Da 3D, ali ne za poneti

Ovaj kratak izbor sa Photokine 2010 završavamo kratkom pričicom o 3D aparatima. Koliko smo mogli da primetimo Fuji je dominirao u ovoj oblasti, kao i Panasonic, koji su predstavili veliki broj svojih rešenja, a Fuji je čak demonstrirao i mogućnost štampe ovakvih fotografija na posebnoj vrsti papira, koja koliko smo saznali košta pravo malo bogadstvo. Upravo zbog toga 3D fotografija je još uvek van domašaja prosečnog kupca, ali možda već sledeći sajam u Kelnu 2012 donese promenu u tom pravcu. Ostaje da se nadamo i da verujemo da će biti tako, jer svet će uskoro progledati 3D očima!

Na kraju, po svemu što smo uspeli da vidimo možemo zaključiti da nas čeka “vruć” period bar što se tiče proizvoda koje možemo očekivati i na našem tržištu. Pored svega navedenog sigurni smo da ćemo veoma brzo u rukama imati i najnovije aparate iz Nikona i Olympusa, nove još naprednije štampače različitih brendova, ali da će biti reči i o novim tehnologijama i rešenjima, jer očigledno ovaj segment industrije ima još velikog potencijala u svakom smislu reči.