Izgradnja naučno-razvojnog centra “Nikola Tesla”, u obliku Teslinog tornja koji bi munjama u određeno vreme obasjavao Beograd, mnogo bi doprinela brendiranju srpske prestonice, saopštila je danas Privredna komora Beograda.

Srpska akademija inovacionih nauka je još 2004. godine predložila Vladi Srbije da se u Beogradu izgradi prvi Inovaciono naučno-razvojni centar “Nikola Tesla”.

Akademija je zatražila i od Privredne komore Beograda da pokuša da realizuje tu ideju, navedeno je u saopštenju.

Srpska akademija inovacionih nauka okuplja više od 60 univerzitetskih profesora i doktora nauka, koji iza sebe imaju značajna naučna ostvarenja.

Ove i iduće godine pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije biće sprovedene dve obimne studije uticaja mobilnih telefona. Prva će procenjivati stepen rizika od raka, a druga će ispitivati druge moguće uticaje izloženosti električnom polju. Dosadašnja ispitivanja ustanovila su da opasnosti nema, ali su sva obuhvatala relativno kratak rok.

Mobilni telefoni toliko su postali deo svakdnevnog života da o mogućim rizicima i ne razmišljamo. Svetska zdravstvena organizacija kaže da najmanje četiri i po milijarde ljudi ima ugovore sa kompanijama za mobilnu telefoniju. Ali, upravo taj broj zahteva od nas da se pozabavimo njihovim mogućim uticajem na zdravlje.

Londonski Imperijalni koledž već prati više od dva miliona odraslih korisnika u Britaniji, u okviru 30-godišnje studije. Istraživači imaju dozvolu za uvid u zdravstvene podatke tih osoba, kao i u podatke o njihovom korišćenju mobilnih telefona. Ranija istraživanja usredsređivala su se na mozak, ali jedna od istraživača, Mirel Toledano, kaže da će biti istraživan njihov mogući udeo u pojavi raznih vrsta oboljenja.
“Rakovi kože, krvi – kao što su leukemije – neurodegenerativne bolesti, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest, multipla skleroza… Pratićemo kardiovaskularno zdravlje, cerebrovaskularna oboljenja, kao što je moždani udar, i tako dalje”, kaže doktorka Toledano.

Iako su kratkoročna istraživanja dala negativne rezultate, dugoročno istraživanje je neophodno jer se neke bolesti sporo razvijaju, dok je mobilna telefonija relativno nova pojava. Švedski Karolinska institut jedan je od nekoliko centara koji će se usredsrediti na moguće efekte mobilnih telefona na decu. Međutim, stručnjak poznatog tehnološkog sajta Si-net, Flora Greem, smatra da će telefonske kompanije odmah početi da menjaju svoje uređaje ako se pokaže da postoji neki problem.

“Ako ljudi počnu da se brinu, neće biti važno da li ima dokaza ili ne. Pogledajte genetski modifikovanu hranu. Najvažnije je da li će ih potrošači kupovati. Čak ako se utvrdi da je uticaj mobilnih telefona zanemarljiv u odnosu na druge stvari oko nas, proizvođači će pokušati da ih prilagode željama kupaca“, kaže Flora Greem.

Ali bežična tehologija sve više prodire i u druge apekte života, pa se sve češće koristi i u medicini, kaže Flora Greem.

“Postoje pilule sa bežičnim predajnicima koje možete da progutate i koje se aktiviraju u telu kako bi slale lekarima podatke o tome kako reagujete na lekove. Postoje i flasteri sa sićušnim uređajima koji ubacuju lekove direktno u telo, a zatim prate njihov uticaj i šalju podatke o tome”, kaže Flora Greem.

Stručnjak tehnološkog sajta Si-net Flora Greem ipak podvlači da je gradnja medicinskih aparata pod strogom kontrolom.

“Njihovi signali su veoma male jačine i ljudi koji ih proizvode insistiraju da su apsolutno bezopasni. Uprkos tome, reč je o signalima koji se emituju ne van našeg tela, već iz njegove unutrašnjosti”, napominje Flora Greem.

Bez mobilnih telefona teško je zamisliti savremeni život. Kratkoročne studije njihovog uticaja na zdravlje deluju umirujuće, ali da bismo mogli da budemo potpuno sigurni moraćemo da pričekamo koju deceniju. (voa)

U Beogradu je 28. januara održan skup na kome je po prvi put u Srbiji obeleležen Dan zaštite podataka o ličnosti.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je otvarajući skup rekao da se postepeno smanjuje ugroženost privatnosti ali da se nalazimo tek na početku i da predstoje brojne aktivnosti. Uspostavlja se Registar evidencija podataka o ličnosti i počelo se sa ostvarivanjem nadzora nad vođenjem evidencija sa ličnim podacima. Predstoje izmene i dopune Zakona i zaštiti podataka o ličnosti i donošenje podzakonskih akata.

Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova je naglasio da MUP raspolaže sa najviše evidencija sa ličnim podacima i nastoji da se u rukovanju sa njima dosledno sprovede načela iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Građani će moći da se obaveste o svim podacima koji se o njima vode u MUP-u. Poverenik upravo obavlja nadzor u MUP-u nad promenom Zakona. Dačić je kao Zamenik predsednika Vlade zatražio i da svi drugi državni organi organizovano pristupe primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Na skupu su još govorili: Nj.e. ambasador Vensen Dežer šef delegacije EU u Srbiji, Saša Janković zaštitnik građana, Jadranka Jelinčić izvršna direktorka Fonda za civilno društvo Srbije, prof. dr Stevan Lilić, Rosana Lemut Strle zamenica Poverenika za informacije Slovenije, prof.dr Veroljub Dugalić generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Marinko Radić generalni sekretar Poverenika i dr.

U toku skupa ukazano je da je zaštita podataka o ličnosti jedno od temeljnih ljudskih prava zagarantivano Ustavom, međunarodnim pravom i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Ukazano je da zaštitu podataka o ličnisti treba regulisati i u zdravstvenim evidencijama, korišćenju socijalnih mreža, pregledu arhivske građe i dr.

Posebno je aktuelna zaštita podataka o ličnosti u uslovima primena video nadzora, GPS, biometrijske identifikacije i sl.

Pored preduzimanja potrebnih organizacionih, tehničkih i kadrovskih mera neophodno je raditi i na razvoju svesti o značaju zaštite podataka o ličnosti. (IKTServis)