Seminara o Internet poslovanju i Internet marketingu će se održati u okviru projekta DiscoverSolutions*, u sredu, 30. novembra 2011. godine, na Poslovnom fakultetu Univerziteta Singidunum, Ulica Danijelova 32, Beograd, u periodu od 10:00 do 16:00 časova.

Seminar je namenjen svim zainteresovanim mladim ljudima, a glavne teme su Internet poslovanje i Internet marketing.

Inovativnim pristupom u radu i snagom sopstvenih potencijala, baziranom na stručnosti, primeni znanja i praćenju najsavremenijih trendova, može se ostvariti značajni uticaj na mlade ljude, kao osnovne pokretače pozitivnih promena u društvenoj zajednici.

Učešće je potvrdilo preko 250 ljudi iz Srbije i regiona, a seminar će svečano otvoriti Jasna Matić, državna sekretarka za Digitalnu agendu.

Kako je potražnja za efikasnim upgradeom sve više aktulena u svetu, Transcend je odlučio da nameni svoja SSD rešenja kako privatnim tako i poslovnim korisnicima i ponudi im efikasan upgrade svog sistema za uložen novac. U ponudi kompanije Transcend trenutno su dostupni 2,5” i 1,8” SATA SSD uređaji, 1,8” prenosni SSD USB 3.0 uređaj, kao i 2,5” PATA uređaji.

Transcend 2.5″ SSD drajvovi su ultra brzi, ultra lagani uređaji otporni na udare koji predstavljaju alternativu tradicionalnim hard diskovima. Sa ugrađenim nivelisanjem, ECC i TRIM podrškom, ovi uređaji nude dugoročno pouzdane performanse i odličnu kompatibilnost kako sa notebook tako i sa dektop sistemima.

Sve Transcendove 2.5″ SATA SSD urešaje karakteriše: brži boot-up operativnog sistema i pristup podacima, ultra brzo sekvencijalno čitanje podataka do 250 MB/s, otpornost na udarce i 50% manja težina u odnosu na standardne hard diskove, jednostavno instaliranje na PC i notebook računarima.

Transcend 1,8” SATA SSD je opremljen SATA-II 3.0Gb/s interfejsom i dizajniran da zameni konvencionalne 1,8” Micro-SATA hard diskove. Iako manjih dimenzija, Transcend 1,8” SATA SSD odlikuje se velikim brzinama, malom potrošnjom energije i otpornošću na udarce kao i veći 2,5” modeli, što ga čini indealnim za lagane laptop računare, netbook-ove i ugrađene uređaje. Ovaj uređaj odlikuje i brži boot-up operativnog sistema i pristup podacima, otpornost na udare i vibracije, podrška za TRIM komande, jednostavno instaliranje na PC i notebook računarima.

Transcend SSD18C3 USB prenosni SSD uređaj kombinuje prednosti USB 3.0 sa svim performansama i trajnošću jednog SSD-a. Ovaj prenosivi uređaj je tri puta brži od najbržeg USB 3.0 uređaja, dok istovremeno nudi vojničku izdržljivost i trajnost. Pored toga, eksterni Transcend SSD nudi i tri puta brži od USB 3.0 hard diskova (postiže maksimalne brzine super brzog USB 3.0 interfejsa), poseduje silikonsko kućište otporno na udare dizajnirano da izdrži ekstremne uslove upotrebe, dok Turbo Mode opcioni drajver povećava brzine do 30%.

Transcend 2,5” PATA SSD je dizajniran kao zamena za IDE hard diskove, nalazi se unutar čvrstog spoljnog metalog kućišta, nudi ogroman kapacitet za skladištenje podataka, ekstremnu pouzdanost i malu potrošnju energije, uz ultra brzi pristup podacima i otpornost na udare svojstvenu SSD tegnologiji. Ovaj uređaj nudi brži boot-up operativnog sistema i pristup podacima, tih je, ima izuzetnu otpornost na udare i grejanje, a vrlo jednostavno se instalira na PC i notebook računare.

Struktura enzima koji ima glavnu ulogu u širenju HIV-a više nije tajna zahvaljujući igračima Internet video-igre „Foldit“. Glavolomka koja vrhunskim stručnjacima zadaje muke već punu deceniju pred igračima pala je za samo tri sedmice! Uz takvo saznanje, veruje se, i lek će brže biti otkriven.

Igrači video-igrice „Foldit” na Internetu uspeli su za tri sedmice da dekodiraju strukturu enzima „retrovirusna proteaza” koji ima glavnu ulogu u širenju HIV-a, što je enigma koju već 10 godina pokušavaju da reše vrhunski stručnjaci, objavio je naučni časopis NS&MB (Nature Structural & Molecular Biology).

Reč je o eksperimentalnoj video-igrici nastaloj 2008. godine kao rezultat saradnje između informatičkog i biohemijskog ogranka Univerziteta u Vašingtonu, a koja je dostupna svima na Internetu, prenela je agencija AFP.
Igrica se sastoji u rešavanju nekog problema za koji računari još nisu našli rešenje.
U ovom slučaju se radilo o načinu na koji molekul formira trodimenzionalnu strukturu i na taj način omogućava stvaranje proteina.

Ljudima je, međutim, pošlo za rukom da to reše jer, kako je objasnio jedan od tvoraca igrice „Foldit” Set Kuper, imaju mnogo veće sposobnosti rezonovanja u prostoru od računara.
Pronalaženje tačne konfiguracije određenog proteina je često od suštinskog značaja za razumevanje načina na koji se određena bolest (zaraza, rak…) razvija unutar organizma i, pre svega, razvijanje leka koji može da je zaustavi.

Na Univerzitetu Kembridž 1991. kamerom je nagledan aparat za kafu. Pristup snimcima imali su samo pojedini saradnici univerziteta. Danas su veb-kamere široko rasprostranjene, prenose slike iz svakog ugla.

Slika jednog starog aparata za kafu obišla je ceo svet. Kventin Stafor Frejzer i njegove kolege u kompjuterskoj laboratoriji na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji postavili su 1991. godine kameru koja je tri puta u minuti slala zamagljenu, sivkastu sliku na ekrane laboratorijskog osoblja. „Napokon saradnici laboratorije nisu više morali da trče tri sprata, kako bi otkrili da u aparatu nema kafe“, kaže Stafor Frejzer povodom 20. godišnjice izuma. On ne može da se seti tačnog datuma kada je izumeo kameru, ali njegov, prvobitno mali trik, veoma brzo je postao veliki korak u kompjuterskoj tehnologiji: Izmišljena je veb-kamera.

Kventin i njegove kolege su u početku mogli da prate nivo kafe preko samostalno osmišljenog softvera. Tek dve godine kasnije, kada je internet pretraživač počeo da prenosi i slike, svet je mogao da zaviri u takozvanu „trojansku sobu“. „ U to vreme na Internetu nije moglo mnogo toga da se vidi. Činjenica da su ludaci u Kembridžu postavili veoma skupu kameru na veoma jeftin aparat za kafu, privukla je ljude, i cela stvar je postala poznata“, kaže 44-godišnji Kventin.

Nemamo razloga za izlazak iz kuće

Frezer je na svom izumu radio samo jedno popodne: „Mnoge dobre stvari nastaju tako što ljudi eksperimentišu iz zabave.“ U međuvremenu je odavno uključena prva veb- kamera. 22. avgusta 2001. godine poslata je prva slika u svet.

Danas veb-kamere postoje svugde u svetu, bez obzira da li je reč o Južnom polu, Vatikanu, Minsteru – ili kućnoj baštenskoj ogradi. Stručnjak za komunikacijsku tehnologiju Sabrina Mizoh na Univerzitetuu Manhajmu kaže da veb-kamera donosi stvarni svet u virtuelni prostor: „One su potpuno promenile međuljudsku komunikaciju na Internetu. Poslovne konferencije ili privatni telefonski razgovori postali su ličniji, direktniji i manje anonimni. Reč je o neverovatnom trenutku. Od kako su osmišljenje ove kamere, mi nemamo razloga da napuštamo kuću.“

Sigurno je da ovaj izum omogućava mnogo toga, ali isto tako postoje i kontroverzne varijante poput seks-kamera koje nude živi striptiz na Internetu ili javni nadzor: „Kamere su veoma male i pogodne su za savršeno praćenje. Međutim, takva vrsta nadgledanja predstavlja prekršaj, jer pojedinci ne mogu da biraju one koji ih posmatraju“, kaže Mizoh. (DW)

Turske vlasti navodno žele da zaštite korisnike interneta od pornografskih sadržaja i separatističke propagande. Ali, kritičari se boje da je to početak šire internet-cenzure u toj zemlji.

Od 22. novembra  turskim korisnicima bi na internetu trebalo da budu dostupni sadržaji koji su prošli određeni filter. Taj filter trebalo je da bude uveden još pre tri mjeseca, ali vrlo brzo se pokazalo da veliki deo društva ne želi tek tako da se pomiri sa planovima turskih vlasti. Širom zemlje organizovani su protesti. Desetine hiljada građana se usprotivilo, a sve pod sloganom: „Ne diraj mi internet!“ Planirano ograničenje pristupa materijalima objavljenima na internetu oštro su kritikovali i mediji, a kako su u junu na rasporedu bili izbori, cela stvar je, navodno iz „tehničkih razloga“ odložena za 22. novembar.

Zabranjeni pojmovi

Osnova za uvođenje filtera jeste nova zakonska smernica za zaštitu potrošača koja je donesena u okviru Zakona o elektronskoj komunikaciji. Prema toj smernici trebalo bi da se deca i mladi zaštite od „nedoličnih sadržaja“ na internetu. Uz to bi trebalo da se spreči i „separatistička propaganda“ poput one kurdske terorističke organizacije PKK.

Jedanaestočlana radna grupa sastavila je dugu listu „štetnih“ pojmova. Suprotno zahtevima medijskih udruženja i nevladinih organizacija, u njoj nisu bili zastupljeni i nezavisni stručnjaci, već samo stručnjaci Ministarstava informisanja i porodice. Na „crnoj listi“ je preko 130 pojmova, među kojima su „porno“, „seks“, engleski izrazi „adult“, „fetish“, „escort“, „hot“, „teen“, „mature“ ili „gay“. Zabranjeni su i turski izrazi za „golo“, „vruće“, „priznanje“, „svekrva“, „maćeha“ ili „incest“. Poseban kuriozitet je da je zabranjena i reč – „zabrana“.

Paketi „za svačiji ukus“

Za uvođenje filtera na internetu u Turskoj je zadužena nacionalna ustanova za regulisanje telekomunikacija TIB. Ona korisnicima nudi razne bezbednosne opcije kao što su „dečiji paket“, „porodični paket“, „domaći paket“. Još nije jasno šta bi tačno ti paketi trebalo da sadrže. Prvobitno je bilo zamišljeno da svaki korisnik interneta mora da izabere jedan od ta tri paketa, a ko se ne odluči ni za jedan od njih, trebalo je da automatski dobije „osnovni paket“ sa, navodno, „umerenim filterom“. Prema navodima TIB-a, po novome ta automatska dodela paketa više nije predviđena. „Osnovnog paketa“ neće biti, a dosadašnja sloboda pristupa internetu za one koji se nisu odlučili ni za jedan bezbednosni paket trebalo bi da ostane nepromenjena.

Pristup internetu je u Turskoj, međutim, i bez ovog novog filtera u poslednje vreme ograničen. Zakon o internet-stranicama i suzbijanju kriminala na internetu dozvoljava da se na osnovu osnovane sumnje pristup određenim portalima blokira. Istovremeno taj zakon dozvoljava i onima koji smatraju da se određenim sadržajima na internetu krši njihovo pravo na poštovanje privatnosti da zatraže blokadu tih sadržaja.

Blokirani portali

Prema podacima kojima raspolaže organizacija „Reporteri bez granica“, u Turskoj se trenutno uopšte ne može ili samo ograničeno može ući na 7.000 portala – pored brojnih stranica s pornografskim sadržajem, među njima su i „Google Analtics“, „Google AdWords“, „Myspace“ i „Vimeo“. I pristup „Jutjubu“ je u više navrata blokiran. „Reporteri bez granica“ su, zbog cenzure, Tursku stavili na listu „neprijatelja interneta“. U kategoriji zemalja koje su „na posmatranju“ su i Rusija, Australija, Francuska i Južna Koreja.

I Evropska unija je kritična prema nameri turske vlade o filtriranju interneta. „Opšte blokade određenih pojmova na internetu mogu da ugroze slobodu informisanja“, upozorila je Evropska komisija. I Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju opomenula je Ankaru da bi uvođenje filtera značilo ograničavanje prava pojedinca na pristup informacijama, što bi pak značilo neku vrstu cenzure.

I turski intelektualci dele to mišljenje. Jaman Akdeniz, profesor na univerzitetu Bilgi u Istanbulu, kaže: „Može biti da se cela priča predstavlja kao servisna usluga za bezbedni internet, ali u stvarnosti se radi o pravoj cenzuri države.“

Ali, ima i drugačijih mišljenja. Tako Gunseli Očakoglu, kolumnistkinja konzervativnog dnevnog lista „Zaman“, ukazuje da su u mnogim drugim evropskim zemljama već na snazi slične mere zaštite, a da je po turskom Ustavu zadatak države da zaštiti porodicu i maloletnike. „Konačno“, argumentuje ona, „niko neće biti prisiljen da koristi nikakav filter“. (DW)

U korak sa poslednjim pripremama za početak prelaska na digitalno emitovanje programa, Redakcija digitalnog programa RTS-a je povodom trećeg rođendana pripremila specijalnu emisiju Vodič kroz digitalizaciju, koja će biti emitovana u subotu 26. novembra na drugom programu u 19.30 i na programu RTS digital u terminu od 19 i 22 časa. Voditelji Tatjana Ćitić i Zoran Stanojević provešće gledaoce kroz analognu i uvesti ih u digitalnu eru televizije.

„Malo je paradoksalno to što televizija spada među poslednje medije i poslednje stvari koje se digitalizuju, jer je već sve oko nas praktično digitalizovano – od telefona preko kućnih aparata, dakle mi se digitalizacijom, digitalnim pristupom već uveliko koristimo, tako da je digitalitacija televizije neminovnost i zbog toga je veoma važno da znamo šta se događa u tom aparatu koji gledamo, prema nekim procenama, sedam do osam sati dnevno”, rekao je Zoran Stanojević, pomoćnik gl. i odg. urednika Informativnog programa za nove medije.

Pošto je najavljena izrada nove strategije za prelazak na digitalno emitovanje programa, urednica emisije dr Tatjana Ćitić najavljuje i nastavak Vodiča kada se za to steknu uslovi.

„Ovom emisijom smo odškrinuli vrata digitalnog doba radiodifuzije. Nastavak Vodiča će biti o pilot-mreži koja bi trebalo da bude „aktivna” od početka 2012. Vodič će gledaoce potom upoznati i sa značajnim odlukama koje donosi nova strategija, čiji će osnov, kako je najavljeno, biti prelazak na digitalno emitovanje po regionima. Kada se na tržištu budu našli u većem broju TV prijemnici, kao i DVB-T2 dekoderi, Vodič će za temu imati opremanje domaćinstava i tehničke informacije. Posebnu pažnju posvetićemo digitalizaciji ruralnih domaćinstava.”

Pošto će epizode Vodiča kroz digitalizaciju nastajati u skladu sa značajnijim koracima u procesu prelaska na digitalno emitovanje programa, i pre njihovog objedinjenog emitovanja na programima RTS-a, biće dostupne na portalu rts.rs/digitalizacija gde se već mogu naći najvažnije informacije o digitalnoj televiziji.

“Za ove tri godine bilo je mnogo programskih i tehničkih izazova. Svakako je najveći, ne samo u našem slučaju već i u slučaju svih emitera u digitalnom dobu, kako privući mladu publiku. Na osnovu poslednjih podataka AGB-a, celodnevni program kulture i umetnosti najviše gleda populacija između 30 i 39 godina. To je potvrda dobrog programskog planiranja. Veliki izazov je bio i ostvariti kontinuirani programski kvalitet uz skromna ulaganja. Nema primedbi na sadržaj. Sve ređe su i primedbe u vezi sa nekim tehničkim pitanjima, koje najčešće nemaju veze sa nama već sa kablovskim sistemima koji distribuiraju program”, kaže dr Tatjana Ćitić, odgovorni urednik Redakcije digitalnog programa RTS-a.

“Činjenica je da svakoga meseca na koncert, u pozorište ili u neku dobru kulturno-umetničku ili obrazovnu priču povedemo oko 683.000 gledalaca i da taj broj iz meseca u mesec raste. Dužina provođenja vremena uz RTS digital ide u prilog oceni da smo našli dobar recept za uspeh specijalizovanog nekomercijalnog programa ove vrste. Nažalost, program iz tehničkih razloga još uvek nije dostupan svim gledaocima na teritoriji Srbije”, rekla je Tatjana Ćitić.

“Medijski javni servis je usred procesa digitalizacije. Prema procenama, u narednom periodu trebalo bi da bude uloženo oko 12 miliona evra kako bismo spremni dočekali prelazak na digitalno emitovanje programa. Programski i produkciono moramo se u potpunosti prilagoditi novim tehnološkim zahtevima i mogućnostima. Tu su i brojna druga pitanja, pored ostalog i kadrovska, koja moraju ići u korak sa razvojnim trendovima tradicionalne televizije koja ulazi u jedno neizvesno doba”, pojasnila je Ćitićeva.

Ako želite ozbiljniji gejmplej na svojem Android pametnjakoviću.

U svetu mobilne telefonije video-igre zauzimaju sve važnije mesto. Dokaz su gomile “igračkih” telefona, poput Xperia Play modela ili posebno kreirani “kanali” za igre u okviru Android Marketa. Svoje već imaju Sony Ericsson, Sharp, Electronic Arts i drugi, a sve ljubitelje igranja obradovaće informacija da će se u prodaji uskoro pojaviti dodatak za većinu Android telefona, koji te uređaje pretvara u mobilnu igračku konzolu.

gametel1

Za sve one koji nemaju sreću da poseduju odlični Sony Ericsson Xperia Play telefon tu je Gametel Gaming Controller, koji može da se priključi na svaki Android Eclair mobilni telefon sa verzjom softvera 2.1.1 i novijom. Dodatni džojstik, kako su ga već prozvali na forumima, ima bateriju sposobnu da izdrži do 9 sati igranja, dok se povezivanje sa telefonom vrši preko Bluetooth veze. Android mobilni stavlja se u podesivo ležište, u položeni mod displeja i tako mu se omogućava čvrsto i stabilno držanja i prirodan pogled na razvučeni ekran. Početna cena uređaja biće 50 funti, odnosno evra i oko 70 dolara u Americi, a biće širom sveta dostupan u prodavnicama mobilne opreme i igračkih konzola sredinom decembra. Postoji mogućnost priključenja i tablet uređaja, ali se o tome ne govori baš puno na sajtu proizvođača.

Ipak, ono što bi na neko vreme moglo da odloži pojavljivanje GameTel kontrolera na tržištu jeste njegov dizajn, koji je konkurentski iControlPad proizvođač okarakterisao kao kopiju i krađu intelektualne svojine, uključujući prateće patente. Videćemo još kada i da li će se GameTel pojaviti na tržištu…

Android GameTel za igre

(MI2mobile)

Prema nedavnoj anketi žene najviše lažu o svom izgledu, a muškarci lažu o svom poslu u nadi da će tako pronaći boljeg partnera preko interneta. Kad je u pitanju laganje na internet profilima muškarci su mnogo gori od žena, mnogi na primer kažu da su viši nego što zapravo jesu, a takođe lažu o svojim godinama…

Više od 40 odsto muškaraca kaže da zarađuje mnogo više kako bi njihov posao zvučao što interesantnije, 33 posto  žena učini to isto.

Pretvaranje da poznajete slavne ličnosti, da radite u nekom mediju, su laži koje ulaze u prvih deset kojima se ljudi služe na internetu u potrazi za partnerom.

Prema istraživanju sajta “Beautiful People” u koje je uključeno 1 000 ispitanika, žene da bi delovale što atraktivnije, lažu o veličini svojih grudi, pretvaraju se da rade u industriji zabave i tvrde da se druže sa poznatim ličnostima.

Istraživači kažu kako rezultati pokazuju da su ljudi veoma optimistični u pronalaženju partnera na internetu. Većina veruje svemu što drugi pišu na svojim profilima.

Greg Hodž, generalni direktor sajta “Beautiful People” kaže da su sajtovi za pronalaženje partnera minsko polje za one koji traže ozbiljnu vezu jer ljudi sebe ne prikazuju u pravom svetlu.

10 najvećih internet laži koje govore muškarci:

1.  posao – lažu da rade u vrlo uspešnim firmama

2.  visina –  govore da su viši

3.  težina – ponekad oduzmu, a ponekad dodaju koju kilu

4.  sport – lažu da se bave raznim sportovima

5.  novac – uglavnom se hvale da su bogati

6.  pozicija na poslu – izmišljaju da su veoma uspešni

7.  interesantne profesije – govore kako se bave zanimljivim poslovima

8.  poznavanje slavnih ličnosti – lažu kako se druže sa poznatim osobama

9.  posao u filmskoj industriji – smatraju da je to najzanimljivije radno mesto

10.  godine – ponekad govore da su stariji, a ponekad da su mlađi

10 najvećih internet laži koje govore žene:

1. težina – lažu da su mršavije

2. godine – uglavnom govore da su mlađe

3. kondicija – lažu da se bave raznim sportovima

4. visina – često lažu da su više

5. novac – govore da su veoma bogate

6. obline

7. glamurozni poslovi

8. poznavanje slavnih osoba

9. lažu o prethodnim vezama

10. lažu da rade u industriji zabave

Novi firmware omogućava uređaju da vidi objekte već na 40 cm daljine.
Prema rečima generalnog menadžera Kinecta za Windows Craiga Eislera, to je funkcija koju su korisnici i najviše zahtevali. Osim toga, MS priprema i nove razvojne alate koji će Windows razvojnim timovima omogućiti lakše kreiranje aplikacija za Kinect.

Kinect za Windows kreće u prodaju početkom sledeće godine, a videćemo da li će i u kojoj meri naći primenu u zabavnom softveru, tj. igrama.

Ako već varate partnera, nemojte istrajavati u gluposti i fotke i komentare koji to dokazuju ostavljati na Fejsbuku.

“Fejsbuk” ne predstavlja opasnost samo za decu i mlađe tinejdžere, već i za njihove roditelje – u Americi se svaki peti brak završi razvodom zbog švrljanja jednog od supružnika koje je otkriveno zahvaljujući profilu na nekoj društvenoj mreži.

Ipak, problem nije u porastu bračnih neverstava, već su društvene mreže odlična stvar za detektive-amatere, ali i za osobe koje strahuju da ih partner vara.

Ovo je u Njujorku potvrdio i predsednik Američke akademije advokata za porodično pravo (AAML) Alan Mantel.

“Nisu ljudi počeli više da varaju, već Google, Facebook, My Space i Twitter olakšavaju dokazivanje neverstva”, kaže Mantel.

AAML je u svom istraživanju otkrio da je od prevara dokazanih komunikacijom preko Interneta 66 odsto “provaljeno” zahvaljujući Facebooku, 15 preko MySpacea, pet preko Twittera, a ostatak preko drugih, manje poznatih mreža.