Šta je to toliko neverovatno u vezi sa StoreJet Oblakom? Reč je o prenosnom, bežičnom, uređaju kojim lako stičete dodatni prostor za skladištenje podataka – 32 ili 64GB – na Vašem iPad-u,  iPhone-u, iPod touch-u ili  nekom drugom Wi-Fi uređaju.

Deljenje podataka sa čak pet uređaja

StoreJet Oblak omogućava istovremeno povezivanje do pet uređaja, omogućujući svima da izaberu šta žele da gledaju, čitaju ili slušaju. StoreJet Oblak aplikacija – iTunes-free. StoreJet Oblak podržava mnoge audio i video formate – čak i one koje ne podržavaju plejeri sa ugrađenim iOS operativnim sistemom.

• Podržani formati fotografija: JPEG, JPG, BMP i PNG.
• Podržani formati dokumenata: PDF, TXT, DOC, PPT, XLS.
• Podržani muzički formati: MP3 i WAV.
• Podržani video formati: AVI, MOV, M4V i MP4.

Multitasking – surfovanje i streaming

Da li možete da se povežete na StoreJet Oblak preko Wi-Fi-a i opet da da pristupite internetu? DA! Uz mogućnost da surfujete i da pratite streaming u isto vreme, imate još više mogućnosti za multitasking.

Pogledajte StoreJet Oblak video

Pogledajte kako ovaj uređaj može da pomogne da se povežete bežično, delite fajlove sa prijateljima i porodicom i uživate u satima zabave bilo kada i bilo gde.

Brzo preuzimanje – skenirajte QR kodove

Pomoću barkod skener aplikacije i kamere na Vašem iPhone-u i iPad-u, skenirajte QR kod kao najbrži način za preuzimanje besplatne StoreJet Oblak aplikacije.

Srbija će biti jedina zemlja u regionu centralne i istočne Evrope koja će imati Razvojni i Inovacioni centar “Majkrosofta” .Otvaranje je planirano za narednu godinu, što će, kako kaže direktor “Majkrosoft Srbija” Jugoslav Pirić, zajedno sa postojećim Razvojnim centrom poboljšati konkurentsku poziciju zemlje na regionalnom i globalnom IT tržištu.

Sumirajući rezultate ostvarene u 2011. godini, Pirić je kazao da je period od proteklih 12 meseci bio izazovan jer je ekonomska kriza i dalje prisutna u svim segmentima u Srbiji, a oblast informacionih tehnologija je često prva na udaru u takvim situacijama.

On kaže da mu je, sa druge strane, drago što sve veći broj firmi u Srbiji uviđa prednosti posedovanja stabilne IT infrastrukture i značaj tehnologija ne samo za unapređenje produktivnosti i efikasnosti zaposlenih i poslovanja, već i za smanjenje troškova i ostvarivanje veće dobiti.

Sve Telenorove postpejd korisnike i korisnike paketa „Prenesi i dopuni“, i „Kombinuj“ koji odaberu opciju TravelSure očekuje novi plan tarifiranja rominga od 1. januara 2012. TravelSure ima samo dve zone – prva je Evropa (sa Turskom), a druga ostatak sveta (sa Rusijom). Ova usluga namenjena je korisnicima koji često putuju i vode duge razgovore.

Za svaku evropsku destinaciju, cena odlaznog poziva biće 49,9 dinara po minutu, dok će se dolazni poziv naplaćivati 9,9 dinara po minutu. Za ostatak sveta, odnosno drugu zonu, cena odlaznog poziva iznosiće 149,9 dinara po minutu, a dolaznog poziva 29,9 dinara po minutu.

Pravilo „jedna zona, jedna cena” važi i ovde, tačnije cena u jednoj zemlji ili zoni će ostati ista bez obzira na operatora u čijoj je mreži korisnik, i na destinaciju koju poziva.

Cena uspostavljanja poziva za obe zone ostaje 99,9 dinara za dolazne pozive i 49,9 dinara za odlazne pozive, a svaki sledeći minut donosi sve veću uštedu odnosu na redovnu tarifu za roming. Ovakvim sistemom tarifiranja korisnicima će dugi razgovori u romingu postati pristupačniji, a kontrola troškova još preciznija.

S obzirom na to da je sezona skijanja i odmora u toku, u nastavku je poređenje cena TravelSure ponude i standardne ponude za drugu zonu kojoj pripadaju Slovenija, Austrija, Francuska:

Svi korisnici automatski imaju podešen redovni način tarifiranja rominga, po cenama iz četiri zone. Samo ukoliko žele, mogu izabrati TravelSure. Prelazak je besplatan i jednostavan, putem SMS poruke ili servisa „Moj Meni“.

Važno je da vlasnici pametnih telefona obrate pažnju na aplikacije koje se automatski ažuriraju i u romingu im mogu napraviti dodatne, neplanirane troškove.

Na međunarodnom takmičenju „Acceler8“ koji je organizovala komapnija „Intel“ i na kom su učestvovali timovi studenata iz Evrope, Azije i Afrike, studenti računarstva i automa-tike FTN-a ostvarili su izuzetan rezultat. Tim “Prenadici” u sastavu Nenada Jovanovića i njego-vog brata Predraga Ilkića, učenika gimnazije u Somboru i prvaka Republike iz informatike osvojio je peto mesto od 120 timova koliko se kvalifikovalo za takmičenje.

Tim “2Corec” koji su činili studenti treće godine Veljko Mihailović i Mića Ćetković, osvojio je 19. mesto. Svim našim takmičerima pripala je nagrada laptop računar. Petoplasirani Nenad Jovanović za FTN novine objašnjava da je zadatak bio rešiti pro-blem u okviru koga su data ograničenja, šta se od programskih alata smelo koristiti.

- Problem je trebao da se reši maksimalnim podmatricama odnosno korišćenjem paralelnim programiranjem. Bila je potrebna što bolja optimizacija rešenja kompleksnog problema i imali smo manje od mesec dana vremena da pošaljemo zadatak – kaže Nenad i dodaje da je ovo bilo prvo ozbiljno učešće na projektu, a koji će im u budućnosti poslužiti kao odlična referenca u biografiji. – Za nas je ovo bila potpuno nova oblast za razmišljanje.

Dosta smo naučili i unapredili smo znanja. Nismo spavali noćima, ali nam se trud i rad isplatio. Ovom prilikom zahvaljujemo se svim profesorima, a posebno prof. Miroslavu Popoviću na ogromnoj podršci i mentorstvu – složili su se nagrađeni studenti. Prof. dr Miroslav Popović istakao je da uspeh svojih studenata smatra pre svega njihovim lič-nim uspehom. – Ovo je bio timski rad. Uspeh je delom obez-beđen kvalitetnom nastavom na svim predme-tima na računarstvu i automatici, a drugim delom praksom u Institutu RT-RK na projektima primenjenim za industiju – kaže prof. Popović

Nešto manje od polovine stanovništva Rusije koristi internet. Ministar za veze i masovne komunikacije Igov Ščogoljev je rekao da je ove godine broj korisnika interneta porastao do 70 miliona ljudi, od kojih se aktivno koristi internetom 55 miliona. To je najveći pokazatelj u Evropi.

Šef resora je dao prognozu da će 2013.godine u internetu biti već 90 miliona Rusa.

Pevač grupe U2 Bono Vox jedan je od većih suvlasnika deonica Facebooka. Naime, čak 30 posto deonica Facebooka pripada zaposlenima, 24 posto Marku Zuckerbergu, 14 posto zajedno imaju Sean Parker, Eduardo Severin i Dustin Moskovitz, puno manji udeo ima nekoliko kompanija, a Bono Vox sa svojom ulagačkom kompanijom Elevation Partner ima oko 1,5 posto.

Nepoznato je koliko je pevač tačno novca uložio u Facebook niti otkada je vlasnik, ali nagađa se kako bi mogao da uloži još novca kako bi još povećao svoj vlasnički udeo. Osim po svojoj muzici koju stvara s grupom U2, Bono Vox poznat je i kao veliki humanitarac, ali i preduzetnik.

Justin Bieber postao je prvi urednik Facebook profila časopisa Vanity Fair, a za štampano izdanje napravio je intervju i pozirao za naslovnu stranu. Iako Vanity Fair često objavljuje slike žena na svojim naslovnicama, ovog puta objavili su maloletnog Kanađanina.

On pozira u beloj košulji s crno-belom kravatom, a ceo je umazan otiscima ženskih poljubaca.

Justin je za prvi post na Facebook profilu ostavio poruku: “Vrlo sam ponosan na svoj intervju i na naslovnicu koju sam snimio. To je bio najveći intervju koji sam ikad dao. Ovo će biti vrlo zabavna nedelja. Obavezno pišite komentare, a ja ću jednom obožavaocu poslati svoju knjigu s potpisom”, napisao je.

Kompanija Sony će prodati skoro 50 posto deonica koje je imala u zajedničkom ulaganju u LCD ekrane sa Samsung Electronicsom. Kupac je Samsung, a za polovinu akcija izdvojiće 940 miliona dolara. Iz Samsunga najavljuju novu generaciju ravnih ekrana, dok je Sony tražio izlaz sa tržišta jer će svoju pažnju usmeriti na nešto drugo. Analitičari tvrde da je LCD TV tržište dostiglo svoj vrhunac u protekloj godini donoseći profit od 100 milijardi dolara raznim proizvođačima.

Iz Sonyja su najavili pojačavanje na tržištu smartphonea i tvrde da će u uređaje uložiti ukupno 1,5 milijardi dolara zajedno sa kompanijom Ericsson. Iz kompanije su rekli da se nadaju da će kreirati nove muzičke i video aplikacije koje će im pomoći da se takmiče sa vodećim na polju kao što je na primer Apple. Prodajom svojih akcija Samsungu, Sony prekida saradnju koja je uspostavljena 2004. godine.

Državna sekretarka za digitalnu agendu izjavila je danas da će sledeće godine maksimalana pažnja biti posvećena digitalizaciji televizije i uvođenju elektronske uprave u još veći broj državnih organa, kako bi se građanima olakšale administrativne procedure.

Proces digitalizacije ide relativno dobro, trenutno se obnavljaju predajnička mesta koja su u zaista lošem stanju, a uskoro će početi montaža opreme, tako da će iduća godina biti ključna za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje programa, kazala je Matić Tanjugu.

Drugi fokus će, prema njenim rečima, biti uvođenje elektronske uprave u državne organe, pre svega elektronskog zakazivanja koje je do sada izazvalo veliko interesovanje kod građana prilikom podnošenja zahteva za nove lične karte i pasoše.

”Očekujemo da se takvi servisi ponude građanima i u drugim institucijama, kako bi se konačno eliminisali redovi pred šalterima, kako građani ne bi morali dugo da odsustvuju sa posla jer će znati kada i koliko će trajati procedura koju obavljaju pred državom”, objasnila je sekretarka .

Komentarišući moguće efekte ekonomske krize na informaciono komunikacione tehnologije (IKT), Matić je kazala da taj sektor ne bi trebalo mnogo da strada, izrazivši nadu da će građani nastaviti da deo primanja ulažu u zadovoljavanje komunikacionih potreba, kao i da će firme obnavljati svoje informacione tehnologije i uvoditi nove sisteme.

”U našem sektoru, država ima veliki uticaj i u zavisnosti od toga da li ona uspeva da realizuje projekte koje je isplanirala, tržište opada ili raste od dva do četiri procenta”, objasnila je sekretarka i dodala da je pitanje koliko će biti efikasan proces sastavljanja nove vlade i koliko će država uspeti da investira u IKT.

Sumirajući rezultate ovog sektora u godini na izmaku, sekretarka je kazala da je u odnosu na 2010. godinu, ova bila nešto bolja zahvaljujući pre svega merama koje je država sprovela.

Pre svega, misli se na ukidanje posebnog poreza na mobilnu telefoniju, što je u kombinaciji sa liberalizacijom tržišta, operatorima omogućilo da bolje posluju i građanima ponude više paketa usluga, među kojima je i takozvani ”triple play” koji obuhvata IPTV ili kablovsku televiziju, internet i telefoniju.

Matić je kao veliki uspeh označila i realizaciju projekta ”digitalni kabineti” u okviru koga je obezbeđeno 30.000 radnih jedinica u 3.000 osnovnih škola, sto je doprinelo porastu IT tržišta od pet odsto.

Ona je podsetila da je jedan od prioriteta u proteklih nekoliko godina bilo povećanje obima širokopojasnog pristupa internetu.

Prema njenim rečima, politika tadašnjeg Ministarstva za telekomunikacija i informaciono društvo, strateški dokumenti i zakoni bili su usmereni na omogućavanje investiranja u broadbend i povećanje procenta građana koji imaju pristup širokopojasnom internetu.

”Rezultate ovakve politike smo videli početkom decembra u Briselu kada je predstavljen izveštaj Evropske komisije u kome se Srbija nalazi na vrhu lestvce po pitanju rasta širokopojasnog interneta od oko 47 odsto, što znači da smo zaista daleko odmakli u odnosu ne samo na zemlje regiona, nego i u opšte”, naglasila je sekretarka .

Da bi se uhvatio korak sa razvijenim zemljama Evrope, potrebno je taj visoki rast nastaviti, a već za godinu – dve građani će osetiti sve dobre posledice ovako formulisanih strategija i zakona, zaključila je sekretarka .

“Ako se nastavi trend iz prethodnih godina, s obzirom na to da je ponuda posla u oblasti IT-ja imala najveći rast u toku godine, do posla će lakše dolaziti IT stručnjaci i programeri”, zaključuje Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Programeri među najplaćenijima

U Srbiji naviše zarađuju finansijski menadžeri, čija je prosečna plata 96.000 dinara. Visoko na lestvici najplaćenijih zanimanja su i programeri, informatičari, advokati i bankari. Najmanje zarade imaju konobari, stolari, trgovci, magacioneri, ali i umetnici, čiji je novčanik mesečno, u proseku, deblji za svega 22.000 dinara.

Prosečna srpska plata „teška“ je svega 38.167 dinara, a najdeblje novčanike, prema statistici, imaju oni koji se bave „upravljačkim delatnostima i savetovanjem“, koji u proseku zarade 91.577 dinara mesečno. Slede zaposleni u finasijskom sektoru sa primanjima od 75.890 dinara i oni koji rade u duvanskoj industriji, sa prosečnom platom od 75.115 dinara.Zaposleni u telekomunikacijama u kovertu stave 61.634 dinara.

U našoj zemlji svako voli da zaviri u tuđ novčanik, pa je tako internet portal „Infostud“ uradio istraživanje koje pokazuje kolike su prosečne plate po zanimanjima. Na osnovu anonimne ankete koje popunjavaju posetioci ove virtuelne stranice, ne samo da je moguće saznati kolika je prosečna plata novinara, lekara ili sekretarice, već „Infostud“ nudi i mogućnost da posetioci svoju zaradu uporede sa kolegama u regionu. Cilj istraživanja je, navode, da zaposleni saznaju da li su adekvatno plaćeni, a bezmalo 30.000 ljudi učestvovalo je u ovoj anketi.

Ako bi se srednjoškolci prilikom izbora zanimanja rukovodili ovim istraživanjem, ne bi pogrešili ako bi odlučili da jednog dana postanu – kompjuterski programeri. U ovoj profesiji plata u proseku iznosi 70.000 dinara, dok je u regionu još veća. Na listi najatraktivnijih zanimanja su i advokati, sa prosečnom mesečnom zaradom od 73.000, građevinski inženjeri, apotekari, inženjeri arhitekture. „Dobro prolaze“ i radnici u lizing kompanijama, zaposleni u kadrovskim službama, telekomunikacijama, ali i marketingu i odnosima sa javnošću.

Najmanje novca kući odnesu radnici u proizvodnji tekstila, kože i nameštaja. Na spisku najslabije plaćenih nalaze se i konobari, sa 23, magacioneri sa 25.500, ali i kuvari sa 26.000 dinara.

Inženjeri

Ako se nastavi trend iz prethodnih godina, a čini se da nije realno očekivati drastičnije promene, do posla će lakše dolaziti IT stručnjaci i programeri, stručnjaci za finansije, građevinski inženjeri sa licencama za projektovanje, arhitekte i urbanisti, mašinski inženjeri sa odgovarajućim licencama, farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, lekari sa određenim specijalizacijama poput anesteziologa, kuvari, zavarivači, trgovci, rukovaoci građevinskom mehanizicijom – zaključuje Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Iskustva portala „Infostud.poslovi“ takođe pokazuju da su najveću šansu za zaposlenje imali svi oni koji su tražili posao u oblasti trgovine, administracije, finansija, a  ponuda posla u oblasti IT-ja imala je najveći rast u toku godine.

Izvor: Večernje Novosti