Na hiljade Poljaka je izašlo na ulice protestujući protiv pridruživanja svoje zemlje Trgovinskom sporazumu za borbu protiv piraterije, skraćeni naziv ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement). Ovaj sporazum je već potpisalo nekoliko vodećih svetskih država, uključujući SAD, Japan, Kanadu, Australiju i Južnu Koreju.

Dokument predviđa uvođenje međunarodnih standarda za zaštitu prava vlasnika intelektualne svojine. Internet-korisnici su uvereni da će sporazum dovesti do pooštravanja cenzure i ograničavanje slobode razmene mišljenja u Sveskoj mreži. Ranije je nacrt zakona o borbi s internet-piraterijom – SOPA, pokušao da razmotri Kongres SAD. Stručnjaci smatraju da će strogo regulisanje interneta zakonima naneti štetu svim njegovim učesnicima.

Oba dokumenta – međunarodni ACTA i američki SOPA su u suštini vrlo slični. U Poljskoj su napadima hakera, koji protestuju protiv ACTA podvrgnuti vladini sajtovi. Nedelju dana ranije u SAD su zakonodavci naišli na ozbiljan otpor kitova interneta kao što su Google i Wikipedia i bili su primorani da odlože razmatranje zakona. Rešenja predviđena nacrtom zakona SOPA bitno će promeniti bilans prava naslika prava i internet-kompanija, što će na kraju postati barijera za inovacije i investicije u razvoj interneta, istakao je u intervjuu za našu radio stanicu port-parol kompanije Jandeks Očir Mandžikov. Ovaj nacrt zakona takođe stvara pretpostavke za remećenje jedinstva internet mreže i bitno širi mogućnosti primene nacionalnih zakona jedne države u odnosu na korisnike interneta koji se nalaze u drugim jurisdikcijama.

Sa svoje strane, nezavisni stručnjak Mihail Genin smatra da oba dokumenta daju državnim strukturama mnogo veće mogućnosti uticaja na mrežu nego što je to potrebno za borbu s piraterijom. Naravno, vlasnici prava će pretrpeti značajnu štetu, ali su metode koje se predlažu za kontrolu su u najmanju ruku pogrešne. U intervjuu za radio stanicu „Glas Rusije“ Mihail Genin je rekao:

Vremena su se promenila i pošteno govoreći, svi pokušaji da se zakonodavno na neki načim vratimo u prošlost, 20-30 godina ranije, neće dovesti ni do čega dobrog. Ima divnih primera za to kako se i u novim uslovima može zaraditi novac na intelektualnoj svojini u mreži, pre svega zahvaljujući internet-prodavnicama kao iTunes od Apple (ajTjuns od Epl) i drugim resursima. Pokušaji da se na neke stare načine sve ovo reguliše su prilično neperspektivni u svakom slučaju. Bilo bi mnogo produktivnije da se na neke nove načine pokuša s regulisanjem upravo novih međusobnih odnosa. Tada ne bi bilo pitanje koliko novca gubimo u pirateriji, već bi se postavljalo pitanje – koliko novca bismo mogli da zaradimo na njoj. (…)

U suštini, ne radi se o tome da će intelektualna piraterija biti potpuno iskorenjena, kaže Mihail Genin. Rezultat stvaranja globalnog sistema zamki u mreži predstavljaće mogućnost da se sasvim neočekivano, u svakom trenutku „uhvati u zamku“ i pozove na odgovornost svaki korisnik. Sudeći po zakonodavnoj regulativi potpuno je očigledno da se u mreži pokreće borba za kontrolu nad virtuelnim prostorom.

U objektima METRO Cash & Carry od petka 27. do nedelje 29. januara traje velika akcijska prodaja foto aparata i video kamera najpoznatijih svetskih proizvođača. Tokom ove akcije važi popust od 20% na kompletan asortiman ove grupe proizvoda.

U najvećem veleprodajnom lancu u Srbiji kupcima je na raspolaganju široka paleta foto aparata i video kamera za svakodnevnu i profesionalnu upotrebu. Tako na primer, digitalni foto aparat Nikon L23 sa dodatnom opremom koštaće tokom ove akcije 6.588 dinara, Sonijev model DCS-S3000B 5.322 dinara, a jedna od najpopularnijih Sonijevih video kamera DCR-SR15ES biće dostupna za 19.666 dinara (PDV je uključen u cene).

METRO Cash & Carry Srbija (www.metro.rs) započeo je sa poslovanjem početkom 2005. godine. Danas kompanija posluje sa centrima u Beogradu (u Krnjači, Zemunu i Vidikovcu) i Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Šapcu i Užicu.

METRO Cash & Carry je prisutan u 30 zemalja sa preko 700 distributivnih centara. Sa više od 100.000 zaposlenih širom sveta, kompanija je u 2010 ostvarila prodaju u iznosu od oko 31 milijarde evra. METRO Cash & Carry je prodajna linija METRO Grupe, jedne od najvećih internacionalnih trgovačkih kompanija na svetu. U 2010. godini Grupa je ostvarila prodaju od oko 67 milijardi evra. Kompanija broji oko 280.000 zaposlenih, i posluje sa preko 2.200 centara u 33 zemlje.

Snagu METRO Grupe čine prodajne linije koje nezavisno posluju na tržištu: internacionalni lider u veleprodaji METRO/MAKRO Cash & Carry, Real hipermarketi – maloprodajne trgovine prehrane, Media Markt i Saturn – evropski tržišni lideri specijalizovani za trgovinu na malo medijskim i drugim električnim uređajima i Galeria Kaufhof – moderne robne kuće.

Kompanija SBB, vodeći provajder video sadržaja na našem tržištu, predstavila je danas novu uslugu – D3 GO, prvu u Srbiji koja će pokriti sve uređaje, uključujući i Apple, a namenjena je svim ljubiteljima televizije. D3 GO aplikacija omogućava korisnicima pristup najpopularnijim TV sadržajima, preko 60 kanala, iz SBB mreže preko različitih uređaja – računara (PC i Apple), laptop računara, tableta, smart telefona sa Android i Apple platformom, sa potpunom slobodom gledanja televizije unutar prostora sa SBB konekcijom SBB mreže (stan, kafić, restoran…).

Najpopularniji programi iz kablovskog paketa SBB-a dostupni su sada korisnicima preko omiljenih mobilnih uređaja. Aplikacije za smart telefone i tablete se besplatno skidaju sa Android marketa ili Apple store-a. Za korisnike usluge preko računara, do D3 GO se dolazi preko internet stranice www.d3go.tv. Gledanje televizije putem D3 GO usluge nije vremenski ograničeno, a može se instalirati istovremeno na 3 različita ili ista uređaja, od kojih jedan može da se menja svakog meseca. Kvalitet slike se automatski prilagođava brzini internet veze. Program je moguće gledati uz flat konekciju najmanje brzine 264Kb/s.

„Brz razvoj i interaktivnost interneta nam omogućavaju da preko kapaciteta SBB mreže svojim korisnicima televizijski sadržaj ponudimo i na mobilan način. Više nije neohodno da se svi članovi porodice okupljaju oko jednog televizora i prate isti program, jer svako ima svoje, različite želje u pogledu programa. Sa D3 GO uslugom tako poštujemo potrebe svakog člana porodice, da gleda onaj program koji mu se najviše sviđa. I to ne samo u dnevnoj sobi, već u prostoriji u kojoj se nalazi (spavaćoj sobi, kuhinji, kupatilu)“ – istakla je Jovana Lukić, direktor sektora za korporativne komunikacije kompanije SBB.

Televizijski program putem D3 GO za sada se može pauzirati, a uskoro će biti dostupne i naprednije funkcije: „pogledaj ispočetka“ (start over), koja omogućava korisniku da programe koji se trenutno emituju pusti ispočetka, kao i „pogledaj propušteno“ (catch up TV), koja daje mogućnost da se puste propušteni programi 3 dana unazad.

Usluga D3 GO će biti potpuno besplatna za sve korisnike SBB televizije i interneta u promotivnom periodu do 29. februara 2012. godine.Više o samom servisu moguće je pogledati na stranici www.sbb.rs ili pozvati Kontakt centar SBB-a na 011/330 5252.

Pored ovoga, SBB sprema servise koji će biti dostupni i van njihove mreže, dok tehnologija koju već imaju omogućava da se D3 GO usluga koristi i „u pokretu“. Ove godine SBB će uvesti i novi, revolucionarni interaktivni digitalni prijemnik sa novim atraktivnim korisničkim interfejsom, dodatnim funkcionalnostima „pogledaj propušteno“ i „pogledaj ispočetka“ aplikacijama. Novi prijemnik će doneti potpuno novo iskustvo gledanja televizije. Takođe, ove godine stiže i novi HD digitalni prijemnik sa mogućnošću interaktivnosti uz eksterni modem.

Kompanija SBB – Srpske kablovske mreže najveći je operator digitalne i analogne kablovske televizije i širokopojasnog interneta u Srbiji i najznačajniji operator satelitske televizije u regionu, prisutan u šest zemalja svojom Total TV platformom. SBB je nastao integrisanjem kablovskih distributera širom Srbije tokom 2002. i 2003. godine, a danas zapošljava više od 800 ljudi.U saradnji sa kompanijama Telemach u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, sa kojima ima iste većinske vlasnike i predsednika uprave, čini jedinstven telekomunikacioni sistem na teritoriji nekadašnje države.

U organizaciji austrijske Agencije za životnu sredinu (Umweltbundesamt), u periodu od 17. do 18. Januara u Beču, održana je RENA (Regional Environmental Network for Accession) radionica na temu implementacije Inspajer direktive.

Na radionici su učestvovali stručnjaci iz 9 zemalja. Srbiju su predstavljali Aleksandar Dedić, Saša Milenković (Republički geodetski zavod) i Vesna Kahrimanović (Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja).

U toku rada prikazano je 12 prezentacija, a u brojnim razgovorima i raspravama, razmenjena su iskustva iz oblasti Inspajer implementacije, prostornih metapodataka, veb-kartografije, primene standarda…

Predstavnici Republičkog geodetskog zavoda imali su zadovoljstvo da, u neformalnom delu, predstave pojedina programerska rešenja koja su razvijena u okviru naše institucije.

Organizator je uložio trud da boravak učesnika bude prijatan kao i da se radionica održi na visokom nivou.

Dva rukovodioca veb sajta “Megaupload.com”, koja su zbog optužbi za masovnu pirateriju uhapšena zajedno sa njegovim osnivačem Kimom Dotkomom prošle sedmice na Novom Zelandu, puštena su danas na slobodu uz kauciju.

Sud je odlučio da uz kauciju pusti Nemca Fina Batata i Holanđanina Bram van der Kolka, koji će biti pod strogom sudskom kontrolom, preneo je AFP.

Konstatovano je da Batato i Van der Kolk predstavljaju manju opasnost od Kima Šmica (nadimak Kim Dotkom) koji poseduje veliki broj pasoša i kreditnih kartica na različita imena i čiji se prihodi izražavaju desetinama miliona dolara.

Šmicu je odbijen zahtev za puštanje na slobodu uz kauciju.

U petak treba da bude doneta i odluka o trećem okrivljenom, Nemcu Matijasu Ortmanu.

Osnivači sajta, koji je u međuvremenu zatvoren, optuženi su da su svojim korisnicima omogućili da anonimno skidaju filmove i muziku, kršeći zakon o autorskim pravima.

Vlasnici autorskih prava na filmove i muziku su, kako su preneli mediji, na taj način oštećeni za pola milijarde dolara, dok je “Megaupload” kroz reklame i prodaju premijum pretplate zaradio 175 milliona dolara. /tanjug/

Evropska unija uvodi strožija pravila za zaštitu ličnih podataka građana EU na internetu. Ove norme bi mogle imati dalekosežne posledice i po internet gigante poput Gugla i Fejsbuka.

Svi ostavljamo tragove na internetu – trgujemo onlajn, koristimo Gugl ili Fejsbuk. Ali sve više raste i nelagodnost zbog toga, jer ne znamo šta se dešava sa tim podacima i kako možemo da ih kontrolišemo ili izbrišemo. Evropska komesarka za pravosuđe Vivijan Reding predlaže uvođenje istih standarda za zaštitu ličnih podataka građana u svim zemljama EU što će i preduzećima uštedeti milijarde evra. “Ta pravila će se odnositi na celo evropsko tržište, važiće za sve ljude koji žive u EU, i za sva preduzeća koja žele za biznis da koriste zlatnu priliku tog digitalnog tržišta, svejedno, iz koje zemlje potiču.”

Reding dodaje da će ako njen predlog postane i zakon, to firmama koje posluju u EU uštedeti godišnje oko 2,3 milijarde evra, jer će imati samo jedan set pravila kojih će morati da se pridržavaju, a ne 27 različitih setova zemalja članica EU.

Sporna pitanja

Promene će se odnositi na Direktivu iz 1995. o zaštiti podataka, i uključivaće “pravo da se bude zaboravljen” i tzv. obaveštenje o pribavljanju ličnih podataka od strane trećeg, neautorizovanog lica u roku od 24 sata. Predložene norme, koje se sastoje i od novih pravila ali i od pojašnjenja starih, biće jedna od velikih izmena u tome kako ljudi koriste internet.

Pitanja kome pripadaju podaci, kako bi ih trebalo koristiti i koliko dugo su i dalje sporne teme za korisnike, internet kompanije i regulatore, samo dolivaju ulje na i onako žustru raspravu.

“Ne čudi me rasprava u vezi sa predlogom,” kaže Viktor Majer Šonberger, profesor na Oksfordskom internet institutu i autor knjige ‘Brisanje: vrlina zaboravljanja u digitalnoj eri’ (Delete: The Virtue of Forgetting in the Digital Age). “Da bi bolje razumeli, Direktiva o zaštiti podataka je 90 -tih zahtevala mnogo usaglašenih napora u toku predsedavanja Nemačke kako bi bila usvojena. Debata je tada bila mnogo žustrija.”

Prednosti za korisnike

Nove norme obećavaju korisnicima opcije kao što je “pravo da budete zaboravljeni” i “prenosivost podataka“. Prva opcija daje pravo korisnicima da traži da njegovi podaci budu obrisani. To znači da ako neki korisnik, na primer, društvene internet mreže Fejsbuk bude želeo da obriše slike i ostale sadržaje sa svog naloga, ta mreža će takođe morati da ih izbriše i iz svoje baze podataka. Druga opcija omogućava da korisnici podatke prenesu sa recimo Fejsbuka na Linkedln. Korisnicima će takođe biti pristupačniji podaci koji se čuvaju o njima.

”Biće to veliki korak napred jer ćemo imati jak autoritet u oblasti čuvanja podataka i veća prava u primeni jednog zakona,” kaže Džo Meknejmi, koordinator u Evropskim digitalnim pravima u Briselu. „To je dobro za korisnike.“

Kompanije će o svakom ugrožavanju privatnosti podataka njihovih korisnika morati da ih obaveste u roku od 24 sata. Ova norma je, tvrde eksperti, reakcija na ugrožavanje podataka korisnika Sony PlayStation-a u aprilu 2011. kada je japanski gigant nekoliko dana tajio od miliona klijenata da su njihovi podaci ugroženi.

Za kršenja pravila Evropske unije o zaštiti podataka kompanijama prete kazne od jedan do četiri odsto njihovih prihoda na globalnom nivou. U početku se govorilo i o kaznama od čak pet odsto. Nove norme bi trebalo i da zakrpe neke pravne rupe između američkih i evropskih zakona koji se bave podacima i njihovom zaštitom.

Manje birokratije

“Sve u svemu, predložene promene će smanjiti posao kompanijama u vezi sa izveštavanjima,” kaže Meknejmi za Dojče vele. “To je dobro za posao”.

Zakonodavni proces u Evropskoj uniji može potrajati od dve do tri godine kako bi nacrt zakona postao zakon. Od ratifikovanja aktuelne direktive 1995. do njene primene u zakonskim sistemima država članica prošlo je tri godine.

Meknejmi upozorava da je prerano za radovanje. “Skoro nikad se nije desilo da se nacrt zakona usvoji bez amandmana,” kaže on. „Sigurno neće biti usvojen u ovoj formi u kojoj je sada. Veliko pitanje je: Šta će biti menjano?“

Telekom Srbija je od danas vlasnik udela u kompaniji od 20 odsto, nakon potpisivanja ugovora o prenosu vlasništva akcija sa grčke telekomunikacione kompanije OTE na Telekom Srbija. Prenosom akcija u Centralnom registru, sa grčkog OTE-a na Telekom Srbija, država će zadržati 80 % akcija, a Telekom Srbija imaće 20%.

Ugovor su danas potpisali Branko Radujko, generalni direktor Telekoma Srbija i Majkl Camas, predsednik i izvršni direktor OTE-a. Tim povodom, u Predsedništvu Srbije održana je svečana ceremonija prenosa akcija u prisustvu predsednika republike Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića.

„Cena po kojoj smo kupili 20 odsto akcija je jako povoljna. Što se tiče finansiranja ovaj posao poreske obveznike kao ni budžet države neće koštati ni dinar. 320 miliona evra obezbeđeno je iz kredita, a 60 miliona evra iz prihoda kompanije“ – rekao je Radujko i istakao da nijedna od 19 banaka nije tražila garancije za davanje kredita i da je jedina garancija bila visok rejting kompanije i njeno dosadašnje poslovanje.

Telekom Srbija i grčka kompanija OTE potpisale su u Atini 30. decembra ugovor o otkupu akcija OTE-a, na osnovu koga Telekom Srbija postaje vlasnik 20% akcija kompanije, što je bio i ukupan udeo OTE-a u Telekomu Srbija. Vrednost tog ugovora je 380 miliona evra.

Za sve ljubitelje Discovery kanala i emisije „Freddie Flintoff vs the world” otvoren je online extreme foto konkurs koji traje od 25. januara do 25. februara 2012. godine.

Sve što treba da uradite je da posetite facebook stranicu Telekoma Srbija www.facebook/uvezisavama i da pošaljete fotografiju svog ekstremnog sportskog momenta.

Troje učesnika čije fotografije dobiju najveći broj glasova posetilaca facebook stranice Telekoma Srbija očekuju vredne nagrade – rafting na Tari za 4 osobe za osvojeno prvo mesto, oprema za kampovanje za drugo mesto i kurs ronjenja za osvojeno treće mesto.

Pustite mašti na volju, uživajte u izazovu, školjcnite aparatom, okačite svoju fotografiju na našoj facebook strani da je svi vide i nadajte se pobedi!

Kompanija LG Electronics (LG) predstavila je Multi V III VRF sistem za klimatizaciju, kao i kompletnu liniju komercijalnih klima uređaja, na sajmu AHR Expo, najvećoj svetskoj smotri iz oblasti klimatizacije, grejanje i hlađenja, koji se ove nedelje održava u Čikagu.

„Neprestano ulažemo u razvoj proizvoda i sistema za klimatizaciju, grejanje i hlađenje, kako bismo u potpunosti zadovoljili očekivanja naših korisnika”, izjavio je Hwan-yong Nho, direktor kompanije Air Conditioning and Energy Solution. „Sa predstavljanjem kompletne linije novih uređaja, sa Multi V III VRF sistemom kao glavnim proizvodom, želimo da u narednom periodu podignemo prodaju za 10 odsto na globalnom nivou.”

Pored velikog broja naprednih funkcija, Multi V III se izdvaja svojim ekološkim karakteristikama. Izuzetna energetska efikasnost ovog modela prepoznata je i od Instituta za klimatizaciju, grejanje i hlađenje (Air Conditioning, Heating and Refrigeration Institute – AHRI), najprestižnije institucije za ocenivanje i vrednovanje kvaliteta ove vrste uređaja. Multi V III smanjuje potrošnju električne energije za 14 odsto, a zahvaljujući svojim ekološkim karakteristikama ovaj model je ujedno i prvi proizvod iz ove industrije koji je dobio CarbonFree® sertifikat (ARUN072DT3) od Carbonfund.org fonda.

Pored Multi V III sistema, LG će predstaviti i BMS (Building Management Solution) sistem, koji istovremeno i centralizovano upravlja sistemom za klimatizaciju i kontroliše energetsku efikasnost u samom objektu. Takođe, biće predstavljena i nova linija uređaja za klimatizaciju, grejanje i hlađenje – Multi V Water, Multi V Mini, Eco V, Hydro Kit, Heat Recovery sistem i Vertical AHU, kao i najnovija LED rešenja iz oblasti osvetljenja.

Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, sa Interekom, najprestižnijom institucijom za izdavanja sertifikata o kvalitetu, LG će proizvoditi uređaje koji ispunjavaju visoke standarde energetske efikasnosti i bezbednosti koje propisuje ova institucija.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije Nebojša Ćirić otvorio je prvu fabriku za proizvodnju LCD/LED televizora i klima uređaja u regionu kompanije “WEG” u Železniku.

Nakon 15 godina uspešnog poslovanja i šest godina od lansiranja domaćeg brenda “WEG” na tržištu kućnih aparata i tehničkih uređaja, pomenuta kompanija je uz podršku Fonda za razvoj, koji je odobrio kredit u iznosu od 80 miliona dinara, uspela da realizuje projekat izgradnje proizvodnog pogona u Srbiji.

U prvoj fazi fabrika će zaposliti 150 radnika, a sa povećanjem obima proizvodnje očekuje se približno 500 novih radnih mesta. Fabrika “WEG” u Železniku sastoji se iz dela za proizvodnju LCD/LED televizora najnovije generacije i klima uređaja kao i dela za proizvodnju plastičnih masa, sa kapacitetom od više od milion jedinica godišnje.