• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

Broj .RS domena prešao 70.000

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) objavljuje da je 31. januara, u 15.06, registrovan 70.000-ti .RS domen – tessuti.rs, kod ovlašćenog registra Loopia.

Prvi korak u stvaranju identiteta i razvoju poslovanja putem Interneta je izbor i registracija sopstvenog prepoznatljivog internet domena. Registrovanjem jednog ili više .RS domena, firme i pojedinci štitite identitet ili brend na srpskom internet prostoru. Istovremeno, geografski određuju teritoriju za koju je njihov internet sajt prevashodno namenjen.

Ipak, da bi identitet bio kompletno zaštićen, osim u latiničkom, potrebno ga je zaštititi i u ćiriličkom adresnom prostoru, registracijom adekvatnih ćiriličkih domena. Do 27. jula samo vlasnici .RS domena imaju pravo registracije novoih ćiriličkih .СРБ domena, i to po povlašćenoj ceni. Međutim, ukoliko njihov .RS domen sadrži slova koja ne postoje u ćirilici, kao što su “q”, “w”, “y” i “x”, preporučljivo je da registruju .RS domen koji se čita onako kako se piše. Ako, na primer, korisnik ima domen “happyface.rs”, preporuka je da odmah registruje i “hepifejs.rs” i na osnovu njega dobije pravo da registruje “хепифејс.срб”.

Samo Srbija i Rusija imaju ćirilične domene

Pismo čije su temelje jednom davno udarili veliki prosvetitelji Ćirilo i Metodije i njihovi učenici, sve češće se pojavljuje u adresnim linijama veb brauzera.

Rusija je krajem 2010, prva u istoriji globalne mreže, otvorila nacionalni domen na ćirilici – .rf. Dana 27. januara ove godine pridružila joj se Srbija, na čijem se internet prostoru ovih dana pojavilo oko hiljadu sajtova koji se završavaju sa.srb

Registracija ćiriličnih domena u zoni .srb odvijaće se u nekoliko faza, od kojih prva verovatno podrazumeva najveću odgovornost. Ispričaće o tome menadžer za komunijkacije Registra nacionalnog internet domena Srbije Predrag Milićević:
Po mišljenju Predraga Milićevića rusko iskustvo je za srpski internet veoma zanimljivo, bez obzira na činjenicu da je lingvistička situacije u Rusiji i u Srbiji načelno različita: Rusi, za razliku od govornika srpskog jezika, koriste samo ćirilično pismo.
U zoni .rf je za sada registrovano oko 850 hiljada domena, rekla je u intervjuu „Glasu Rusije“ načelnica info službe Centra za koordinaciju nacionalnog internet domena Olga Aleksandrova-Mjasina. To je dobar rezultat, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da je projekat relativno skoro lansiran, naime 11. novembra 2010. godine:

Kao što smo i očekivali, domen .rf se uglavnom koristi za marketinške ciljeve. Trenutno ima dosta reklama na ulicama i na televiziji u kojima se pojavljuju ćirilični sajtovi. Logično je da čovek naziv neke kompanije ili brenda lakše recipira na maternjem jeziku. Naravno, internet pretraživači za sada kvalitetnije pretražuju sajtove koji se načaze u zonama koje su za njih uobičajene, ali se i pretraživači polaku prilagođuju novoj situaciji. Složićete se da je domen .rf još jako mlad. Za sada se ne može uporediti sa latiničnim domenom .ru, koji će ove godine napuniti 18. Ali, čim je ćirilični domen za godinu dana pokazao takve rezultate, to bi značilo da ga očekuje sigurna budućnost.

Postoje sve potrebne pretpostavke da bi.rf i .srb uskoro dobili još jednog „kolegu“: Kijev je prošle godine rezerviso ćirilični domen .ukr. Ako se pak govori o svetu u celini, organizacija ICANN, koja reguliše podelu domena, najavila je poseban program koji će IT zajednici omogućiti da se o 2012. godini govori kao o „godini novih domena prvog nivoa“.

S tim u vezi zanimljiva je sledeća podudarnost: predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, koji je svojevremeno aktivno podržao uvođenje domena .rf, proglasio je 2012. godinu „godinom istorije“. Nema potrebe da vas podsećamo da je ruska, kao uostalom i srpska državnost neodvojiva od ćirilice… (Glas Rusije)

Linkuj kao što govoriš! – .SRB domen

JUče je zvanično započeta registracija novog ćiriličkog .SRB domena, drugog nacionalnog domena Republike Srbije. Posle ruskog .RF, .SRB je drugi internet domen na svetu na ćiriličkom pismu koji je moguće registrovati. U prva dva sata, od zvaničnog puštanja u rad, registrovan je 341 .SRB domen.

Od 27. januara vlasnici internet sajtova u Srbiji i dijaspori mogu da registruju i ćirilički .SRB domen. Prvih šest meseci pravo registracije .SRB domena imaće samo vlasnici postojećih ili novoregistrovanih .RS  domena, i to po povlašćenoj ceni. Posle tog perioda, ćiriličke domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni .RS domen ili ne.

Korisnici Interneta treba da znaju da uopšte nije potrebno pisati „www“ ispred ćiriličke adrese sajta. To je ostatak prvobitne prakse u pisanju internet adresa, jer i svi postojeći sajtovi sa latiničkim domenima rade i bez „www“, ako su pravilno podešeni serveri na kojima se nalaze. Ćirilički internet domen .SRB je novi, drugi nacionalni domen Republike Srbije, što znači da će ubuduće biti korišćen uporedo sa postojećim .RS nacionalnim domenom. Praktično gledano, jedan isti internet sajt moći će da bude vidljiv na obe adrese, i .SRB i .RS, ukoliko to njegov vlasnik želi i tako podesi svoj server.

Posle ruskog ćiriličkog domena .RF, naš .SRB je drugi internet domen na svetu na ćiriličkom pismu koji je moguće registrovati. Deo je porodice domena sa internacionalizovanim nazivima (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom. Svoj IDN na nacionalnom pismu već imaju najveće države i narodi sveta – Rusija i Kina, kao i mnogo arapskih i dalekoistočnih zemalja.

Nacionalni internet domen je oznaka teritorijalne pripadnosti i kao takav izuzetno je bitan za definisanje internet identiteta svih koji žive i rade u Srbiji. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese .SRB domena će se, za razliku od mnoštva domena čiji su nazivi na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane. Stoga je i slogan kampanje za popularizaciju korišćenja .SRB domena „Linkuj kao što govoriš!„.

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), povodom početka registracije .SRB domena, organizovao je konferenciju za novinare u Domu internet domena Srbije. Jasna Matić, državna sekretarka za Digitalnu agendu, je uverena da je ćiriličko pismo važan element našeg identiteta i da je bitno očuvati mogućnost njegovog korišćenja i na Internetu. Institucije koje su među prvima registrovale ćirilični domen su: Predsednik Republike - predsednik.srb, Vlada Republike Srbije - vlada.srb, Uprava za digitalnu agendu - digitalnaagenda.upr.srb, Grad Beograd - beograd.srb, Radio-televizija Srbije – rts.srb. Jasna Matić je izrazila očekivanje da će i druge institucije, praćene njihovim primerom, registrovati i koristiti ćirilički domen. Mirjana Tasić, savetnica za strategiju i razvoj RNIDS-a, je izložila proces koji nas je doveo do ovog trenutka, do početka registracije .SRB domena, osvrnula se na bitne odluke i datume u protekle dve godine, kao i na tehničke i organizacione uslove koje smo morali da ispunimo da bi novi nacionalni internet domen postao vidljiv na Internetu. Lingvista mr Vlado Đukanović smatra da će ćirilica na onaj deo Interneta koji nastaje u Srbiji vratiti sva slova naše azbuke, jer ljudima ne bi trebalo da bude dovoljno 21 slovo internacionalne latinice da bi pisali srpski.

Registracija .SRB domena za krajnje korisnike (registrante) obavlja se preko ovlašćenih registara (najčešće su to internet provajderi) koji poseduju ovlašćenje RNIDS-a.

Zvanično počeo da radi ćirilični domen .srb

Državni sekretar za Digitalnu agendu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Vlade Republike Srbije Jasna Matić ocenila je da je ćirilični internet domen .srb, koji je danas zvanično pušten u rad, veliki korak u razvoju interneta kod nas i njegovoj integraciji u svakodnevni život građana.

Matić je na konferenciji za novinare održanoj tim povodom saopštila da je u prvih sat vremena od početka rada registrovano 235 sajtova sa ćiriličnim domenom, i ukazala na to da će se njegov veliki značaj pokazati i kroz lakšu integraciju internet adresa u tekstove na ćirilici, zvanična dokumenta i formulare.

Internet postaje primarni način informisanja, pa će zvanično pismo sada moći da se koristi i na internetu, istakla je ona i napomenula da je ćirilica deo našeg nacionalnog identiteta.

Ovo je mali segment u pokušaju da sačuvamo nacionalno blago, ali i da ga istovremeno koristimo na najsavremeniji način, poručila je Matić.

ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) doneo je pre dve godine, kako je podsetila, odluku o mogućnosti registrovanja domena na pismima koja nisu latinični alfabet.

Prema njenim rečima, domen .srb je izabran nakon javne debate, a bilo je potrebno da sadrži jedno slovo koje je specifično za naše pismo.

Savetnik za strategiju i razvoj Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) Mirjana Tasić rekla je da je Srbija među prvima ušla u proces odobravanja domena na nacionalnom jeziku.

Tasić je podsetila na to da je 14. januara 2011. godine Vlada Srbije donela odluku kojom je tadašnje Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo obavezano na to da podrži ovaj proces.

Tokom izbora domena izneta su 133 predloga, a samo četiri su ispunila tražene uslove – .srb, .srbija, .rsb i .sb, ukazala je ona i dodala da se gotovo 80 odsto glasača opredelilo za prvu opciju.

Ćirilični domen Srbije .srb je novi, drugi nacionalni domen posle ruskog .rf i drugi internet domen na svetu na ćiriličnom pismu.

Prvih šest meseci pravo preče registracije .srb domena imaće samo vlasnici postojećih .rs domena, i to po ceni od jednog dinara.

Posle tog perioda, ćirilične domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni .rs domen ili ne.

Institucije od nacionalnog značaja koje već imaju svoj .srb domen su predsednik Republike, Vlada Srbije, Grad Beograd, Uprava za Digitalnu agendu, Radio-televizija Srbije i RNIDS.

Od danas moguće registrovati ćirilički .СРБ domen

Ćirilički internet domen .СРБ je novi, drugi nacionalni domen Republike Srbije. Deo je porodice domena sa internacionalizovanim nazivima (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom.

Početak registracije .SRB domena je danas  27. januar 2012. i posle ruskog .RF to je drugi internet domen na svetu na ćiriličkom pismu koji je moguće registrovati.

Nacionalni internet domen je oznaka teritorijalne pripadnosti i kao takav izuzetno je bitan za definisanje internet identiteta svih koji žive i rade u Srbiji. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese .SRB domena će se, za razliku od mnoštva domena čiji su nazivi na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane. Stoga je i slogan kampanje za popularizaciju korišćenja .СРБ domena “Linkuj kao što govoriš!”.

Prvih šest meseci pravo preče registracije .СРБ domena imaće samo vlasnici postojećih ili novoregistrovanih .RS domena, i to po promotivnoj ceni od 1 dinara (ovo je cena koju RNIDS naplaćuje ovlašćenim registrima). Posle tog perioda, ćiriličke domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni .RS domen ili ne.

Zašto je dobro da imate svoj .SRB domen?

SRB je jedini internet domen na svetu koji omogućava da se adrese sajtova pišu onako kako se i izgovaraju. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese sa .SRB domenom će se, za razliku od, recimo, mnoštva domena na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane.

Prednosti .СРБ domena

1. Jedini internet domen na svetu koji omogućava da se adrese sajtova pišu onako kako se i izgovaraju. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese sa .SRB domenom će se, za razliku od, recimo, mnoštva domena na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane.

2. Ostvarenje ustavnog prava građana Srbije da mogu da koriste zvanično pismo i za svoje internet domene. U vreme kada se u razvijenim zemljama i pravo na Internet smatra za osnovno ljudsko pravo, kada i najveće zemlje sveta brinu o očuvanju nacionalnog identiteta kroz domene na svom pismu, Srbija je među prvima napravila korak ka uspostavljanju domena na zvaničnom nacionalnom pismu.

3. Veliki broj slobodnih potencijalno zanimljivih pojmova za nazive internet domena (imena, nazivi firmi ili proizvoda, geografski i opšti pojmovi iz oblasti kulture, istorije, umetnosti…).

4. Geografski određuje teritoriju za koju je internet sajt prevashodno namenjen. To je bitno i za internet pretraživače, kao što su Google ili Bing, kada imaju upit korisnika koji traži upravo internet sajt sa sadržajem iz Srbije.

5. Postajete član srpske internet zajednice. Internet domen je osnovni činilac nečijeg identiteta na Internetu. Korišćenjem nacionalnog internet domena, definišete svoju pripadnost lokalnoj internet zajednici.

Koje zemlje imaju svoj IDN na nacionalnom pismu?

Prvi internacionalizovani domeni najvišeg nivoa (IDN ccTLD) aktivirani su 5. maja 2010. za tri domena koja koriste arapsko pismo, a predstavljaju Egipat, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Rusija je 12. maja 2010. postala prva država koja je registrovala domen i na ćirilici, sa oznakom “.rf”. Srbija je druga zemlja koja je 3. maja 2011. dobila svoj ćirilički domen “.srb”. Potom je Ukrajini dodeljen domen “.ukr”, a Bugarska očekuje da će uskoro dobiti svoj ćirilički domen, iako im je odbijen predlog “.bg” (jer suviše liči na brazilski “.br”).

Nacionalni domeni na kineskom pismu, u nekoliko varijanti, aktivirani su 25. juna 2010. U međuvremenu su za veći broj arapskih i dalekoistočnih zemalja odobreni nazivi domena na nacionalnom pismu ili su ti procesi u toku.

Koji će adresni prostori postojati u okviru .SRB domena?

Poddomenska struktura u okviru .SRB domena istovetna je po nameni postojećim poddomenima u okviru .RS domena.

Листа назива .СРБ поддомена:

.RS домен	.СРБ домен	Образложење
.co.rs	.пр.срб	привреда,предузеће,предузетник
.org.rs	.орг.срб	организација
.edu.rs	.обр.срб	образовање
.in.rs	.од.срб	предлог од

Листа назива делегираних .СРБ поддомена:

.gov.rs	.упр.срб	управа
.ac.rs	.ак.срб	академска мрежа

Hronologija nastanka .SRB domena

Novembar 2009. Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers, ICANN – čita se AJKAN) započela ubrzani proces uspostavljanja domena najvišeg nivoa sa internacionalizovanim imenima (Internationalized Domain Name, IDN), odnosno internet domene čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom.

Decembar 2009. Vlada Republike Srbije zadužila Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo (MTID) da preduzme potrebne aktivnosti za dobijanje ćiiriličkog domena.

Februar 2010. Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) započeo javnu raspravu o potrebi postojanja ćiriličkog domena i proceduru za izbor lokalizovanog domena najvišeg nivoa na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

16. jun 2010. Završena javna rasprava, anketa i glasanje o tome kako treba da glasi ćirilički internet domen Srbije. Dva predloga sa najviše glasova internet zajednice u Srbiji (“.srb” i “.srbija”) poslati su na evaluaciju ICANN-u.

15. jul 2010. MTID ocenio da RNIDS ispunjava sve uslove za upravljanje registrom domena na ćirilici.

8. novembar 2010. ICANN prihvatio predlog RNIDS-a da oznaka .SRB bude ćirilički domen Srbije i dodelio ovu oznaku našoj zemlji za drugi nacionalni domen na Internetu.

Novembar – decembar 2010. Pokrenuta javna rasprava o principima i pravilima za registraciju ćiriličkog domena.

21. april 2011. Upravni odbor ICANN-a podržao zahtev da se RNIDS-u dodeli domen .SRB na upravljanje.

3. maj 2011. Ćirilički domen .SRB postao vidljiv na Internetu.

11. maj 2011. Nova zvanična internet prezentacija RNIDS-a postala i prvi domaći sajt na novom nacionalnom ćiriličkom domenu, na adresi rnids.srb.

28. maj 2011. Na sednici Skupštine RNIDS-a su usvojeni akti koji regulišu registraciju .SRB domena.

13. decembar 2011. Upravni odbor RNIDS-a doneo je Odluku o početku registracije .SRB domena, a kao datum je određen Dan Svetog Save, 27. januar 2012.

 

Registracija ćiriličnog .RS domena od 27. januara

Registracija nacionalnog ćiriličnog domena Srbije “srb” počeće u petak 27. januara, na Svetog Savu.

Kako je objavljeno na sajtu Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) www.rnids.rs, ćirilički internet domen “srb” je drugi nacionalni domen Srbije, a posle ruskog “rf” i drugi internet domen na svetu na ćiriličkom pismu, koji je moguće registrovati.

Odluku da registracija “srb” domena počne na Svetog Savu Upravni odbor RNIDS-a je doneo na sednici koja je održana 13. decembra 2011.

Srpski “srb” je deo porodice internacionalizovanih domena (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom. Svoj IDN na nacionalnom pismu već imaju najveće države i narodi sveta – Rusija i Kina, kao i mnogo arapskih i dalekoistočnih zemalja.

“Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese ‘srb’ domena će se, za razliku od mnoštva domena na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane”, ističe RNIDS.

Velika revolucija Internet domena

Korporacija za dodeljivanje imena i brojeva na Internetu ICANN počela je da prima upite za stvaranje novih domenskih imena sa slobodnim imenima. Zahvaljujući tome u mreži može da se pojavi mnoštvo novih domena – od naziva gradova do brendoava krupnih kompanija.

O svojoj želi da imaju sopstvena imena na Internetu je izjavilo 120 pretendenata. To su transnacionalne korporacije, svetske prestonice i organizacije, uedinjene zajedničkim interesima. Poslednje istupaju za stvaranje posebnih domenskih zona: naprimer, za ljubitelje muzike «music», za dečije sajtove «deti». ICANN će za sada razmotriti samo 4 upita Rusije za stvaranje domena višeg nivoa Moscow, Moskva, deti i Skolkovo. Ostalima smeta visoka cena, – rekao je u intervjuu Glasu Rusije predstavnik registratora Ru-Center Andrej Vorobjov.

Ruske kompanije i regioni su ispoljili interesovanje. Međutim, stvaranje novih domena skupo košta. Cena od 185 hiljada dolara, koju je ICANN objavila samo za razmatranje upita, – nije konačna, jer su dalje potrebni stvaranje registra i organizacija sistema registracija domenskih imena. Prema procenama stručnjaka, pojava domenskih imena višeg nivoa se procenjuje u 2 miliona dolara. Ne može svaka kompanija da omogući takva ulaganja, čak i u perspektivni program nastanka sopstvenog domena.

Mnogi korisnici se pitaju neće li voditi velika domenska revolucija ka rusvaju na Internetu? Andrej Vorobjov smatra da je takva bojazan neosnovana.

Danas postoji 250 nacionalnih domena, označenih slovima, i 25 domena za zajedničko korišćenje. Tokom poslednje dve godine pojavilo se oko 30 domena sa simbolima nacionalnih abeceda. Nastanak svake nove domenske zone izaziva protest određenih grupa ličnosti, ali ne stvara nered na Internetu. Očigledno je da će krupni brendovi registrovati svoja imena u svakoj novoj otvorenoj zoni. Kada je reč o nekoj sistematizaciji informacija, to, naprotiv, domenske zone će omogućiti da se katalogizuje Internet, jer će se pojaviti posebne domenske zone za internet-radnje, dečije resurse na ćirilici, domenske zone za stanovnike i organizacije ruske prestonice.

Proces nastanka novih imena je dugačak i tehnički složen, – istakao je Andrej Vorobjov.
On će trajati nekoliko godina, zato će se novi domeni naći u svetskoj mreži najranije 2014. godine.

Registrovan 69.000-ti .RS domen

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) objavljuje da je 22. decembra 2011. u 23.18 časova registrovan 69.000-ti .RS domen – rahoholik.rs, kod ovlašćenog registra Loopia.

Rast broja .RS domena od oktobra je postao intenzivniji – od januara do septembra se broj registrovanih .RS domena uvećao za nešto više od 4.000, dok je za poslednja tri meseca njihov broj uvećan za više od 2.000, što predstavlja rast prosečnog mesečnog uvećanja od 50%.

Takođe je zanimljiv podatak da je od 67.000-tog (26. jul) do 68.000-tog .RS domena (15. novembar) prošlo skoro 4 meseca, ali je 69.000-ti registrovan posle tek nešto više od mesec dana.

Ovako uvećan rast broja domena je podstaknut promotivnim aktivnostima RNIDS-a, koje su od oktobra meseca usmerene prvenstveno ka preduzetnicima i malim biznisima koji žele da se predstave na Internetu. Više o samoj kampanji možete naći na adresama www.majstormile.rs i www.cicafrizerka.rs.

Počinje registracija .СРБ domena

Upravni odbor Registra nacionalnog internet domena Srbije, na sednici održanoj 13. decembra, doneo je Odluku o početku registracije .СРБ domena, a kao datum je određen Dan Svetog Save, 27. januar 2012. Ćirilički internet domen .СРБ je novi, drugi nacionalni domen Republike Srbije, a posle ruskog .RF i drugi internet domen na svetu na ćiriličkom pismu koji je moguće registrovati.

Naš .СРБ je deo porodice internacionalizovanih domena (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom. Svoj IDN na nacionalnom pismu već imaju najveće države i narodi sveta – Rusija i Kina, kao i mnogo arapskih i dalekoistočnih zemalja.

Nacionalni internet domen je oznaka teritorijalne pripadnosti i kao takav izuzetno je bitan za definisanje internet identiteta svih koji žive i rade u Srbiji. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese .СРБ domena će se, za razliku od mnoštva domena na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane. Stoga je i slogan kampanje za popularizaciju korišćenja .СРБ domena “Linkuj kao što govoriš!“.

Prvih šest meseci pravo preče registracije .СРБ domena imaće samo vlasnici postojećih .RS  domena, i to po ceni od 1 dinar. Posle tog perioda, ćiriličke domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni .RS domen ili ne.

Predstavnici CENTR u Domu internet domena Srbije

RNIDS je 23. novembra bio domaćin 24. Administrativne radionioce koju je organizovao Savet evropskih registara nacionalnih domena najvišeg nivoa (Council of European National Top-Level Domain Registries,CENTR) Radionica je održana u Domu internet domena Srbije i prisustvovali su joj predstavnici nacionalnih registara iz 16 zemalja, kao i predstavnica EURid-a (domen .eu), predstavnik CENTR-a i predstavniciRNIDS-a.

Pošto se pravila i procedure registracije znatno razlikuju od zemlje do zemlje CENTR na ovakvim skupovima prikuplja informacije i dokumentuje dobre prakse da bi nacionalnim registrima omogućio da pruže što bolje usluge. Oficijelne teme ovog skupa bile su metode, sistemi i problemi naplate usluga, kao i organizacija korisničke podrške.

Pošto su među izlagačima bili i predstavnici sa vrlo razvijenih internet tržišta (domeni .eu, .fr, .nl, .si, .se…), razmenjeno je puno dragocenog iskustva, a iznete su i neke nove ideje, koje su još u fazi razrade. Njih petoro zamolili smo da nam ukratko opišu utiske koje nose sa sastanka, daju osnovne podatke o registrima iz kojih dolaze i izveste o trenutnom stanju, zanimljivostima i novostima iz njihovog rada, koje bi mogle pobuditi vašu pažnju. Prva zanimljivost je da su troje predstavnici zemalja nastalih iz nekadašnje Jugoslavije.

Pogled iz centra

 

Vim Degezele (Wim Degezelle), predstavnik CENTR-a rekao nam je da ovakvi sastanci okupljaju manje grupe ljudi, u ovom slučaju njih 27 iz 17 zemalja, što im pruža zgodnu priliku da čuju različite priče i uče jedni od drugih, „jer niko ne želi da iznova izmišlja točak“. Uz to je dodao i da na njima svako ima da kaže ponešto novo i zgodna su prilika da se to razmotri. „Ovakvi skupovi su važni i zato što su zatvoreni, pa se razgovori mogu voditi neformalno i otvoreno o svim problemima.“

„Administrativna radionica je samo jedan od više različitih skupova koje CENTR organizuje“, kaže naš gost. „U decembru ćemo, recimo, organizovati sastanak posvećen marketingu na kome će biti reči o novim opštim domenima najvišeg nivoa (gTLD), budućnosti pojedinih ccTLD domena i servera imena domena (DNS) kao i kampanjama za DNSsec i sl. Slične skupove organizujemo i za ljude koji pokrivaju pravnu i tehničku problematiku s kojom se registri sreću u svom radu.“

Ono što je bilo dobro na ovom sastanku u Beogradu po njegovoj oceni je i činjenica da je održan baš u prostorijama RNIDS-a, jer su tu mogli videti i zaposlene koji rade svoj svakodnevni posao, s kojima se najčešće čuju samo preko telefona. „Naravno, i same prostorije su nove i lepe i svakako zanimljivije od hotelskih sala u kojima se najčešće srećemo. S druge strane, moram da se pohvalim i da sastancima prisustvuje sve veći broj ljudi i uvek je zanimljivo videti nova lica.“

Evropski dometi i domeni

 

Predstavnica EURid-a, pomoćnica direktora za međunarodne odnose, Joke Breken (Braeken), rekla nam je da je registar domena .eu u aprilu ove godine obeležio pet godina postojanja i da trenutno imaju oko tri i po miliona registrovanih imena domena. „Pošto smo stalno zainteresovani da unapređujemo svoje poslovanje, uvek smo raspoloženi da razgovaramo s nacionalnim registrima, a i oni se često obraćaju nama da bi se raspitali o našim iskustvima u podršci klijenata.“

Naša sagovornica kaže da često posećuju registre, sastaju se s njima na raznim međunarodnim događanjima, uče od njih kroz uobičajene kanale podrške (e-pošta, ćaskanje preko mreže), a nastoje da za njih razviju i neke tehničke i marketinške inicijative koje će moći da iskoriste u odnosima sa svojim krajnjim korisnicima.

„Upravo smo organizovali božićnu kampanju koja je započela 24. novembra i trajaće do 25. decembra. Stavili smo im na raspolaganje banere na 23 zvanična evropska jezika koje mogu da postave na svoje strane i koriste u svojim biltenima. Korisnici koji kliknu na neki od banera dolaze na stranice sa detaljima o registrovanju domena .eu, a kao nagradu mogu da osvoje Ajped (iPad). U pomenutom intervalu svake nedelje delićemo po dva Ajpeda. Smatramo da je ovo lepa inicijativa za jačanje svesti o domenu .eu, a istovremeno je i jednostavna promotivna alatka s kojom registri mogu da se posluže prema svom nahođenju i potrebama.“

Si, ali prvo plati

 

Barbaru Povše Golob, predstavnicu slovenačkog registraARNES (Akademska istraživačka mreža Slovenije – Academic and Research Network of Slovenia), zamolili smo da nam ukratko opiše različitosti tog registra u odnosu na RNIDS, ali se ispostavilo da njen odgovor nije mogao biti kratak, jer se razlikuju skoro u svemu i pored toga što rade iste stvari! (Iz razgovora s predstavnicima drugih registara otkrili smo da je to zapravo opšte pravilo.)

„Pošto smo ovde razgovarali o sistemima plaćanja, reći ću najpre da je naš sistem veoma jednostavan, i različit od vašeg, ali da smo s njim veoma zadovoljni, jer se sve plaća unapred, pa zbog toga nema računa koji nisu plaćeni. Plaćaju nam samo ovlašćeni registri, ne i krajnji korisnici. To je dobro i za vlasnike domena, jer se oni ne mogu automatski obrisati ukoliko nisu platili na vreme.

„Naš tim je veoma mali – ima nas svega petoro – i po tome smo slični RNIDS-u, a broj registrovanih domena polako se približava okrugloj granici od 100.000. Pravo da registruje domen ima svako fizičko i pravno lice, i to samo preko ovlašćenog registra, pri čemu se ne zahteva njegovo fizičko prisustvo u Sloveniji, a broj domena koje može registrovati nije ograničen. Ovlašćeni registri za sada moraju da budu samo iz Slovenije, ali to ćemo morati da promenimo zbog pravila koje propisuje EU.

„Postupak registrovanja je standardizovan i jednostavan. Ne tražimo nikakve papire. Identitet podnosioca zahteva proverava ovlašćeni registar, a dovoljno je da utvrdi da je dao pravu adresu i da ima pravo na ime domena koje traži (da bi se izbeglo uzimanje zaštićenih imena). Ukoliko svejedno dođe do spora imamo nezavisno telo koje ih rešava, ali njihov broj je mali i pored izrazito relaksiranih pravila – oko desetak godišnje.“

Za kraj smo dobili i jednu informaciju koja je zanimljiva iz čisto jezičkih razloga. Krajem oktobra prošle godine ARNES je svojim korisnicima omogućio i registrovanje internacionalizovanih imena domena (sa slovima koja se ne nalaze u osnovnoj ASCII tabeli, na primer, č, š, ž…), ali je zanimanje za njih veoma malo. Od oko 2000 registrovanih, polovina je posle godinu dana ugašena. Ošišana latinica je nesumnjivo prevlađujući standard u Sloveniji, ali naša sagovornica smatra da se tako nešto verovatno neće dešavati s pismima različitim od latinice, kao što je naša ćirilica.

Komplicirano drugačije

 

Hrvatski registar CARNet (Hrvatska akademska i istraživačka mreža – Croatian Academic and Research Network) imao je na beogradskom sastanku nekoliko predstavnika, a mi smo porazgovarali s Brankom Radojevićem. Od njega smo takođe saznali da je tamošnja situacija bitno drugačija. CARNet postoji već dvadeset godina (od 1991) ali prve četiri godine su bile bez čvrstih pravila – domeni su se registrovali besplatno i trajno. Posledica toga je da danas imaju puno „smeća“ u registru (preduzeća koja više ne postoje i sl.) i ulažu puno truda da to raščiste. Trenutno imaju oko 85.000 domena, ali se taj broj zbog raščišćavanja iz meseca u mesec smanjuje, po čemu su jedinstveni među registrima, koji obično iskazuju samo rast.

Za početak su ukinuli te večne domene i sada se produžavanje mora izvršiti jednom godišnje. Međutim, koncept besplatnih domena i dalje postoji, po čemu su možda jedinstveni u svetu. Svako fizičko i pravno lice ima pravo na jedan besplatan domen, a dodatni se mogu registrovati uz naplatu, pri čemu je taj broj ograničen, što je ujedno i najveća razlika u odnosu na većinu drugih registara. Stranci ne mogu registrovati domene .hr, izuzev ukoliko u Hrvatskoj imaju registrovanu firmu, ali su zato domeni .com.hr dostupni svima. Pored toga, i ovlašćeni registri moraju biti samo iz Hrvatske.

Druga velika razlika je što je CARNet i akademska mreža, što mu daje drugačiji status u odnosu na ostale registre.

Kao državna institucija nisu uspeli da naprave sistem u kome bi im ovlašćeni registri plaćali unapred. Stvar se „zakomplicirala“, pa su od njih morali da traže bankarske garancije, tako da imaju limit u kome mogu registrovati domene. Međutim, i to je bolje nego ništa, jer su do pre dve godine postojali samo besplatni domeni.

Trenutno usklađuju stari registar domena s novim pravilnikom koji ograničava koji domeni mogu biti besplatni. Na primer, pravilo je da ime domena i ime firme moraju biti isti, tako da svi domeni koji ne odgovaraju tom pravilu moraju preći iz besplatnih u naplatne, što je u poslednjih pola godina prilično podiglo tenziju, jer su naplatni domeni dosta skupi pošto se tretiraju kao dodatni na one garantovano besplatne. (Naplatni domeni .hr koštaju 50 evra godišnje, za razliku od komercijalnih .com.hr koji koštaju 3 evra.)

Udaljavajući se od jedne od tema skupa (naplata usluga), Radojević nas je potom obavestio da su se do pre par meseci registracija i održavanje zapisa domena obavljali isključivo papirno, ali se izmene sada rade elektronski, a od 2012. sve će se raditi preko mreže. „To je zahtevalo povezivanje sa sudskim i privrednim registrom i razne druge pripremne aktivnosti za koje smo uložili puno truda u poslednjih godinu dana, iako nas u upravi ima stotinu.“

Vraćajući se na drugu temu skupa – podršku korisnicima – dobili smo informaciju da se time bavi poseban tim čiji je zadatak da rešava i sve druge probleme.

A sada nešto sasvim drugačije

 

Naš treći sagovornik iz nekadašnje Jugoslavije bio je Željko Drašković, predstavnik registra Crne Gore, kompanijeDoMEn. Priča iz Crne Gore je dosta različita u odnosu na priče iz zemalja u regionu, pa čak i u Evropi.

„Sve je počelo pre četiri godine kad je dobijen nacionalni domen .me“, rekao je Drašković. „Registracija je počela pola godine kasnije i domen je od samog starta otvoren za bilo koga u svetu, bez obzira da li je fizičko ili pravno lice. Pored toga, nema ograničenja ni u pogledu broja domena koji se mogu registrovati. Minimalna ograničenja postoje samo za domene trećeg nivoa (.co.me, .org.me) koji su namenjeni licima iz Crne Gore i dobijaju se po nešto povoljnijoj ceni. Ti domeni nisu mnogo interesantni. Domena .co.me ima više i oni su ranije bili .cg.yu.“

Za razliku od Slovenije i Hrvatske (a naravno i Srbije) koje još nisu stigle ni do 100.000 domena, Crna Gora ih ima blizu 600.000, ili približno jedan po stanovniku, što je statistika kakvu verovatno niko drugi nema. Međutim, od tog broja samo je 1,5–2% vlasnika iz Crne Gore.

„I dalje smo daleko od nekog zasićenja, jer imamo mesečni rast na nivou 3–5%, a godišnji između 30 i 40%. Mislim da ćemo za oko dve godine dostići i milion domena“, kaže Drašković.

Pošto je prepoznata moguća marketinška poruka koju nosi značenje rečice „me“ na engleskom, francuskom, španskom…, za registrovanje je pored jedne male ekipe – pet ljudi koji žive i rade u Crnoj Gori, zadužena i jedna velika – davalac tehničkih usluga Afilias, koji je i jedan od partnera DoMEn-a. Tehnička podrška za ovlašćene registre radi puna 24 sata dnevno i prima pozive svim mogućim kanalima.

„Naša Vlada je prepoznala oko 3000 imena koja potencijalno imaju veću vrednost i ona su na premijum listi, a prodaju se putem aukcija ili kroz razvojni program“, dodao je naš sagovornik.

DoMEn je inače profitna kompanija i radi poštujući pravilnik koji je donela Vlada Crne Gore. Ulogu registra dobila je pobedivši na raspisanom tenderu. Ugovor s njom obezbeđuje crnogorskoj Vladi značajan priliv finansijskih sredstava od registracije domena.

Milenko Vasić

 

Šta je CENTR?

CENTR je udruženje koje okuplja institucije koje upravljaju nacionalnim domenima (kao što RNIDS upravlja domenima .rs i .srb, tako i svaka država u svetu ima „svoj RNIDS“). U žiži njegovog interesovanja je prvenstveno Evropa, ali pored više od 40 zemalja iz regiona, njegovi članovi su i Iran, Japan, Novi Zeland i Kanada.

Cilj udruženja je da promoviše i razvija visoke standarde rada registara nacionalnih domena najvišeg nivoa (Country Code Top-Level Domain, ccTLD) i da ih, zajedno sa sličnim organizacijama koje pokrivaju druge svetske regione, podstiče da dogovorom donose jednoglasne odluke. U tom smislu koordinira njihov rad i jača međusobnu saradnju, poštujući kulturne i istorijske razlike u lokalnim internet zajednicama.

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in