Domeni

Korporacija za dodeljivanje imena i brojeva na Internetu ICANN počela je da prima upite za stvaranje novih domenskih imena sa slobodnim imenima. Zahvaljujući tome u mreži može da se pojavi mnoštvo novih domena – od naziva gradova do brendoava krupnih kompanija.

O svojoj želi da imaju sopstvena imena na Internetu je izjavilo 120 pretendenata. To su transnacionalne korporacije, svetske prestonice i organizacije, uedinjene zajedničkim interesima. Poslednje istupaju za stvaranje posebnih domenskih zona: naprimer, za ljubitelje muzike «music», za dečije sajtove «deti». ICANN će za sada razmotriti samo 4 upita Rusije za stvaranje domena višeg nivoa Moscow, Moskva, deti i Skolkovo. Ostalima smeta visoka cena, – rekao je u intervjuu Glasu Rusije predstavnik registratora Ru-Center Andrej Vorobjov.

Ruske kompanije i regioni su ispoljili interesovanje. Međutim, stvaranje novih domena skupo košta. Cena od 185 hiljada dolara, koju je ICANN objavila samo za razmatranje upita, – nije konačna, jer su dalje potrebni stvaranje registra i organizacija sistema registracija domenskih imena. Prema procenama stručnjaka, pojava domenskih imena višeg nivoa se procenjuje u 2 miliona dolara. Ne može svaka kompanija da omogući takva ulaganja, čak i u perspektivni program nastanka sopstvenog domena.

Mnogi korisnici se pitaju neće li voditi velika domenska revolucija ka rusvaju na Internetu? Andrej Vorobjov smatra da je takva bojazan neosnovana.

Danas postoji 250 nacionalnih domena, označenih slovima, i 25 domena za zajedničko korišćenje. Tokom poslednje dve godine pojavilo se oko 30 domena sa simbolima nacionalnih abeceda. Nastanak svake nove domenske zone izaziva protest određenih grupa ličnosti, ali ne stvara nered na Internetu. Očigledno je da će krupni brendovi registrovati svoja imena u svakoj novoj otvorenoj zoni. Kada je reč o nekoj sistematizaciji informacija, to, naprotiv, domenske zone će omogućiti da se katalogizuje Internet, jer će se pojaviti posebne domenske zone za internet-radnje, dečije resurse na ćirilici, domenske zone za stanovnike i organizacije ruske prestonice.

Proces nastanka novih imena je dugačak i tehnički složen, – istakao je Andrej Vorobjov.
On će trajati nekoliko godina, zato će se novi domeni naći u svetskoj mreži najranije 2014. godine.

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) objavljuje da je 22. decembra 2011. u 23.18 časova registrovan 69.000-ti .RS domen – rahoholik.rs, kod ovlašćenog registra Loopia.

Rast broja .RS domena od oktobra je postao intenzivniji – od januara do septembra se broj registrovanih .RS domena uvećao za nešto više od 4.000, dok je za poslednja tri meseca njihov broj uvećan za više od 2.000, što predstavlja rast prosečnog mesečnog uvećanja od 50%.

Takođe je zanimljiv podatak da je od 67.000-tog (26. jul) do 68.000-tog .RS domena (15. novembar) prošlo skoro 4 meseca, ali je 69.000-ti registrovan posle tek nešto više od mesec dana.

Ovako uvećan rast broja domena je podstaknut promotivnim aktivnostima RNIDS-a, koje su od oktobra meseca usmerene prvenstveno ka preduzetnicima i malim biznisima koji žele da se predstave na Internetu. Više o samoj kampanji možete naći na adresama www.majstormile.rs i www.cicafrizerka.rs.

Upravni odbor Registra nacionalnog internet domena Srbije, na sednici održanoj 13. decembra, doneo je Odluku o početku registracije .СРБ domena, a kao datum je određen Dan Svetog Save, 27. januar 2012. Ćirilički internet domen .СРБ je novi, drugi nacionalni domen Republike Srbije, a posle ruskog .RF i drugi internet domen na svetu na ćiriličkom pismu koji je moguće registrovati.

Naš .СРБ je deo porodice internacionalizovanih domena (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom. Svoj IDN na nacionalnom pismu već imaju najveće države i narodi sveta – Rusija i Kina, kao i mnogo arapskih i dalekoistočnih zemalja.

Nacionalni internet domen je oznaka teritorijalne pripadnosti i kao takav izuzetno je bitan za definisanje internet identiteta svih koji žive i rade u Srbiji. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese .СРБ domena će se, za razliku od mnoštva domena na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane. Stoga je i slogan kampanje za popularizaciju korišćenja .СРБ domena “Linkuj kao što govoriš!“.

Prvih šest meseci pravo preče registracije .СРБ domena imaće samo vlasnici postojećih .RS  domena, i to po ceni od 1 dinar. Posle tog perioda, ćiriličke domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni .RS domen ili ne.

RNIDS je 23. novembra bio domaćin 24. Administrativne radionioce koju je organizovao Savet evropskih registara nacionalnih domena najvišeg nivoa (Council of European National Top-Level Domain Registries,CENTR) Radionica je održana u Domu internet domena Srbije i prisustvovali su joj predstavnici nacionalnih registara iz 16 zemalja, kao i predstavnica EURid-a (domen .eu), predstavnik CENTR-a i predstavniciRNIDS-a.

Pošto se pravila i procedure registracije znatno razlikuju od zemlje do zemlje CENTR na ovakvim skupovima prikuplja informacije i dokumentuje dobre prakse da bi nacionalnim registrima omogućio da pruže što bolje usluge. Oficijelne teme ovog skupa bile su metode, sistemi i problemi naplate usluga, kao i organizacija korisničke podrške.

Pošto su među izlagačima bili i predstavnici sa vrlo razvijenih internet tržišta (domeni .eu, .fr, .nl, .si, .se…), razmenjeno je puno dragocenog iskustva, a iznete su i neke nove ideje, koje su još u fazi razrade. Njih petoro zamolili smo da nam ukratko opišu utiske koje nose sa sastanka, daju osnovne podatke o registrima iz kojih dolaze i izveste o trenutnom stanju, zanimljivostima i novostima iz njihovog rada, koje bi mogle pobuditi vašu pažnju. Prva zanimljivost je da su troje predstavnici zemalja nastalih iz nekadašnje Jugoslavije.

Pogled iz centra

 

Vim Degezele (Wim Degezelle), predstavnik CENTR-a rekao nam je da ovakvi sastanci okupljaju manje grupe ljudi, u ovom slučaju njih 27 iz 17 zemalja, što im pruža zgodnu priliku da čuju različite priče i uče jedni od drugih, „jer niko ne želi da iznova izmišlja točak“. Uz to je dodao i da na njima svako ima da kaže ponešto novo i zgodna su prilika da se to razmotri. „Ovakvi skupovi su važni i zato što su zatvoreni, pa se razgovori mogu voditi neformalno i otvoreno o svim problemima.“

„Administrativna radionica je samo jedan od više različitih skupova koje CENTR organizuje“, kaže naš gost. „U decembru ćemo, recimo, organizovati sastanak posvećen marketingu na kome će biti reči o novim opštim domenima najvišeg nivoa (gTLD), budućnosti pojedinih ccTLD domena i servera imena domena (DNS) kao i kampanjama za DNSsec i sl. Slične skupove organizujemo i za ljude koji pokrivaju pravnu i tehničku problematiku s kojom se registri sreću u svom radu.“

Ono što je bilo dobro na ovom sastanku u Beogradu po njegovoj oceni je i činjenica da je održan baš u prostorijama RNIDS-a, jer su tu mogli videti i zaposlene koji rade svoj svakodnevni posao, s kojima se najčešće čuju samo preko telefona. „Naravno, i same prostorije su nove i lepe i svakako zanimljivije od hotelskih sala u kojima se najčešće srećemo. S druge strane, moram da se pohvalim i da sastancima prisustvuje sve veći broj ljudi i uvek je zanimljivo videti nova lica.“

Evropski dometi i domeni

 

Predstavnica EURid-a, pomoćnica direktora za međunarodne odnose, Joke Breken (Braeken), rekla nam je da je registar domena .eu u aprilu ove godine obeležio pet godina postojanja i da trenutno imaju oko tri i po miliona registrovanih imena domena. „Pošto smo stalno zainteresovani da unapređujemo svoje poslovanje, uvek smo raspoloženi da razgovaramo s nacionalnim registrima, a i oni se često obraćaju nama da bi se raspitali o našim iskustvima u podršci klijenata.“

Naša sagovornica kaže da često posećuju registre, sastaju se s njima na raznim međunarodnim događanjima, uče od njih kroz uobičajene kanale podrške (e-pošta, ćaskanje preko mreže), a nastoje da za njih razviju i neke tehničke i marketinške inicijative koje će moći da iskoriste u odnosima sa svojim krajnjim korisnicima.

„Upravo smo organizovali božićnu kampanju koja je započela 24. novembra i trajaće do 25. decembra. Stavili smo im na raspolaganje banere na 23 zvanična evropska jezika koje mogu da postave na svoje strane i koriste u svojim biltenima. Korisnici koji kliknu na neki od banera dolaze na stranice sa detaljima o registrovanju domena .eu, a kao nagradu mogu da osvoje Ajped (iPad). U pomenutom intervalu svake nedelje delićemo po dva Ajpeda. Smatramo da je ovo lepa inicijativa za jačanje svesti o domenu .eu, a istovremeno je i jednostavna promotivna alatka s kojom registri mogu da se posluže prema svom nahođenju i potrebama.“

Si, ali prvo plati

 

Barbaru Povše Golob, predstavnicu slovenačkog registraARNES (Akademska istraživačka mreža Slovenije – Academic and Research Network of Slovenia), zamolili smo da nam ukratko opiše različitosti tog registra u odnosu na RNIDS, ali se ispostavilo da njen odgovor nije mogao biti kratak, jer se razlikuju skoro u svemu i pored toga što rade iste stvari! (Iz razgovora s predstavnicima drugih registara otkrili smo da je to zapravo opšte pravilo.)

„Pošto smo ovde razgovarali o sistemima plaćanja, reći ću najpre da je naš sistem veoma jednostavan, i različit od vašeg, ali da smo s njim veoma zadovoljni, jer se sve plaća unapred, pa zbog toga nema računa koji nisu plaćeni. Plaćaju nam samo ovlašćeni registri, ne i krajnji korisnici. To je dobro i za vlasnike domena, jer se oni ne mogu automatski obrisati ukoliko nisu platili na vreme.

„Naš tim je veoma mali – ima nas svega petoro – i po tome smo slični RNIDS-u, a broj registrovanih domena polako se približava okrugloj granici od 100.000. Pravo da registruje domen ima svako fizičko i pravno lice, i to samo preko ovlašćenog registra, pri čemu se ne zahteva njegovo fizičko prisustvo u Sloveniji, a broj domena koje može registrovati nije ograničen. Ovlašćeni registri za sada moraju da budu samo iz Slovenije, ali to ćemo morati da promenimo zbog pravila koje propisuje EU.

„Postupak registrovanja je standardizovan i jednostavan. Ne tražimo nikakve papire. Identitet podnosioca zahteva proverava ovlašćeni registar, a dovoljno je da utvrdi da je dao pravu adresu i da ima pravo na ime domena koje traži (da bi se izbeglo uzimanje zaštićenih imena). Ukoliko svejedno dođe do spora imamo nezavisno telo koje ih rešava, ali njihov broj je mali i pored izrazito relaksiranih pravila – oko desetak godišnje.“

Za kraj smo dobili i jednu informaciju koja je zanimljiva iz čisto jezičkih razloga. Krajem oktobra prošle godine ARNES je svojim korisnicima omogućio i registrovanje internacionalizovanih imena domena (sa slovima koja se ne nalaze u osnovnoj ASCII tabeli, na primer, č, š, ž…), ali je zanimanje za njih veoma malo. Od oko 2000 registrovanih, polovina je posle godinu dana ugašena. Ošišana latinica je nesumnjivo prevlađujući standard u Sloveniji, ali naša sagovornica smatra da se tako nešto verovatno neće dešavati s pismima različitim od latinice, kao što je naša ćirilica.

Komplicirano drugačije

 

Hrvatski registar CARNet (Hrvatska akademska i istraživačka mreža – Croatian Academic and Research Network) imao je na beogradskom sastanku nekoliko predstavnika, a mi smo porazgovarali s Brankom Radojevićem. Od njega smo takođe saznali da je tamošnja situacija bitno drugačija. CARNet postoji već dvadeset godina (od 1991) ali prve četiri godine su bile bez čvrstih pravila – domeni su se registrovali besplatno i trajno. Posledica toga je da danas imaju puno „smeća“ u registru (preduzeća koja više ne postoje i sl.) i ulažu puno truda da to raščiste. Trenutno imaju oko 85.000 domena, ali se taj broj zbog raščišćavanja iz meseca u mesec smanjuje, po čemu su jedinstveni među registrima, koji obično iskazuju samo rast.

Za početak su ukinuli te večne domene i sada se produžavanje mora izvršiti jednom godišnje. Međutim, koncept besplatnih domena i dalje postoji, po čemu su možda jedinstveni u svetu. Svako fizičko i pravno lice ima pravo na jedan besplatan domen, a dodatni se mogu registrovati uz naplatu, pri čemu je taj broj ograničen, što je ujedno i najveća razlika u odnosu na većinu drugih registara. Stranci ne mogu registrovati domene .hr, izuzev ukoliko u Hrvatskoj imaju registrovanu firmu, ali su zato domeni .com.hr dostupni svima. Pored toga, i ovlašćeni registri moraju biti samo iz Hrvatske.

Druga velika razlika je što je CARNet i akademska mreža, što mu daje drugačiji status u odnosu na ostale registre.

Kao državna institucija nisu uspeli da naprave sistem u kome bi im ovlašćeni registri plaćali unapred. Stvar se „zakomplicirala“, pa su od njih morali da traže bankarske garancije, tako da imaju limit u kome mogu registrovati domene. Međutim, i to je bolje nego ništa, jer su do pre dve godine postojali samo besplatni domeni.

Trenutno usklađuju stari registar domena s novim pravilnikom koji ograničava koji domeni mogu biti besplatni. Na primer, pravilo je da ime domena i ime firme moraju biti isti, tako da svi domeni koji ne odgovaraju tom pravilu moraju preći iz besplatnih u naplatne, što je u poslednjih pola godina prilično podiglo tenziju, jer su naplatni domeni dosta skupi pošto se tretiraju kao dodatni na one garantovano besplatne. (Naplatni domeni .hr koštaju 50 evra godišnje, za razliku od komercijalnih .com.hr koji koštaju 3 evra.)

Udaljavajući se od jedne od tema skupa (naplata usluga), Radojević nas je potom obavestio da su se do pre par meseci registracija i održavanje zapisa domena obavljali isključivo papirno, ali se izmene sada rade elektronski, a od 2012. sve će se raditi preko mreže. „To je zahtevalo povezivanje sa sudskim i privrednim registrom i razne druge pripremne aktivnosti za koje smo uložili puno truda u poslednjih godinu dana, iako nas u upravi ima stotinu.“

Vraćajući se na drugu temu skupa – podršku korisnicima – dobili smo informaciju da se time bavi poseban tim čiji je zadatak da rešava i sve druge probleme.

A sada nešto sasvim drugačije

 

Naš treći sagovornik iz nekadašnje Jugoslavije bio je Željko Drašković, predstavnik registra Crne Gore, kompanijeDoMEn. Priča iz Crne Gore je dosta različita u odnosu na priče iz zemalja u regionu, pa čak i u Evropi.

„Sve je počelo pre četiri godine kad je dobijen nacionalni domen .me“, rekao je Drašković. „Registracija je počela pola godine kasnije i domen je od samog starta otvoren za bilo koga u svetu, bez obzira da li je fizičko ili pravno lice. Pored toga, nema ograničenja ni u pogledu broja domena koji se mogu registrovati. Minimalna ograničenja postoje samo za domene trećeg nivoa (.co.me, .org.me) koji su namenjeni licima iz Crne Gore i dobijaju se po nešto povoljnijoj ceni. Ti domeni nisu mnogo interesantni. Domena .co.me ima više i oni su ranije bili .cg.yu.“

Za razliku od Slovenije i Hrvatske (a naravno i Srbije) koje još nisu stigle ni do 100.000 domena, Crna Gora ih ima blizu 600.000, ili približno jedan po stanovniku, što je statistika kakvu verovatno niko drugi nema. Međutim, od tog broja samo je 1,5–2% vlasnika iz Crne Gore.

„I dalje smo daleko od nekog zasićenja, jer imamo mesečni rast na nivou 3–5%, a godišnji između 30 i 40%. Mislim da ćemo za oko dve godine dostići i milion domena“, kaže Drašković.

Pošto je prepoznata moguća marketinška poruka koju nosi značenje rečice „me“ na engleskom, francuskom, španskom…, za registrovanje je pored jedne male ekipe – pet ljudi koji žive i rade u Crnoj Gori, zadužena i jedna velika – davalac tehničkih usluga Afilias, koji je i jedan od partnera DoMEn-a. Tehnička podrška za ovlašćene registre radi puna 24 sata dnevno i prima pozive svim mogućim kanalima.

„Naša Vlada je prepoznala oko 3000 imena koja potencijalno imaju veću vrednost i ona su na premijum listi, a prodaju se putem aukcija ili kroz razvojni program“, dodao je naš sagovornik.

DoMEn je inače profitna kompanija i radi poštujući pravilnik koji je donela Vlada Crne Gore. Ulogu registra dobila je pobedivši na raspisanom tenderu. Ugovor s njom obezbeđuje crnogorskoj Vladi značajan priliv finansijskih sredstava od registracije domena.

Milenko Vasić

 

Šta je CENTR?

CENTR je udruženje koje okuplja institucije koje upravljaju nacionalnim domenima (kao što RNIDS upravlja domenima .rs i .srb, tako i svaka država u svetu ima „svoj RNIDS“). U žiži njegovog interesovanja je prvenstveno Evropa, ali pored više od 40 zemalja iz regiona, njegovi članovi su i Iran, Japan, Novi Zeland i Kanada.

Cilj udruženja je da promoviše i razvija visoke standarde rada registara nacionalnih domena najvišeg nivoa (Country Code Top-Level Domain, ccTLD) i da ih, zajedno sa sličnim organizacijama koje pokrivaju druge svetske regione, podstiče da dogovorom donose jednoglasne odluke. U tom smislu koordinira njihov rad i jača međusobnu saradnju, poštujući kulturne i istorijske razlike u lokalnim internet zajednicama.

RNIDS je 23. novembra bio domaćin 24. Administrativne radionioce koju je organizovao Savet evropskih registara nacionalnih domena najvišeg nivoa (Council of European National Top-Level Domain Registries, CENTR) Radionica je održana u Domu internet domena Srbije i prisustvovali su joj predstavnici nacionalnih registara iz 16 zemalja, kao i predstavnica EURid-a (domen .eu), predstavnik CENTR-a i predstavnici RNIDS-a.

Pošto se pravila i procedure registracije znatno razlikuju od zemlje do zemlje CENTR na ovakvim skupovima prikuplja informacije i dokumentuje dobre prakse da bi nacionalnim registrima omogućio da pruže što bolje usluge. Oficijelne teme ovog skupa bile su metode, sistemi i problemi naplate usluga, kao i organizacija korisničke podrške.

Pošto su među izlagačima bili i predstavnici sa vrlo razvijenih internet tržišta (domeni .eu, .fr, .nl, .si, .se…), razmenjeno je puno dragocenog iskustva, a iznete su i neke nove ideje, koje su još u fazi razrade. Njih petoro zamolili smo da nam ukratko opišu utiske koje nose sa sastanka, daju osnovne podatke o registrima iz kojih dolaze i izveste o trenutnom stanju, zanimljivostima i novostima iz njihovog rada, koje bi mogle pobuditi vašu pažnju. Prva zanimljivost je da su troje predstavnici zemalja nastalih iz nekadašnje Jugoslavije.

Pogled iz centra

 

Vim Degezele (Wim Degezelle), predstavnik CENTR-a rekao nam je da ovakvi sastanci okupljaju manje grupe ljudi, u ovom slučaju njih 27 iz 17 zemalja, što im pruža zgodnu priliku da čuju različite priče i uče jedni od drugih, „jer niko ne želi da iznova izmišlja točak“. Uz to je dodao i da na njima svako ima da kaže ponešto novo i zgodna su prilika da se to razmotri. „Ovakvi skupovi su važni i zato što su zatvoreni, pa se razgovori mogu voditi neformalno i otvoreno o svim problemima.“

„Administrativna radionica je samo jedan od više različitih skupova koje CENTR organizuje“, kaže naš gost. „U decembru ćemo, recimo, organizovati sastanak posvećen marketingu na kome će biti reči o novim opštim domenima najvišeg nivoa (gTLD), budućnosti pojedinih ccTLD domena i servera imena domena (DNS) kao i kampanjama za DNSsec i sl. Slične skupove organizujemo i za ljude koji pokrivaju pravnu i tehničku problematiku s kojom se registri sreću u svom radu.“

Ono što je bilo dobro na ovom sastanku u Beogradu po njegovoj oceni je i činjenica da je održan baš u prostorijama RNIDS-a, jer su tu mogli videti i zaposlene koji rade svoj svakodnevni posao, s kojima se najčešće čuju samo preko telefona. „Naravno, i same prostorije su nove i lepe i svakako zanimljivije od hotelskih sala u kojima se najčešće srećemo. S druge strane, moram da se pohvalim i da sastancima prisustvuje sve veći broj ljudi i uvek je zanimljivo videti nova lica.“

Evropski dometi i domeni

 

Predstavnica EURid-a, pomoćnica direktora za međunarodne odnose, Joke Breken (Braeken), rekla nam je da je registar domena .eu u aprilu ove godine obeležio pet godina postojanja i da trenutno imaju oko tri i po miliona registrovanih imena domena. „Pošto smo stalno zainteresovani da unapređujemo svoje poslovanje, uvek smo raspoloženi da razgovaramo s nacionalnim registrima, a i oni se često obraćaju nama da bi se raspitali o našim iskustvima u podršci klijenata.“

Naša sagovornica kaže da često posećuju registre, sastaju se s njima na raznim međunarodnim događanjima, uče od njih kroz uobičajene kanale podrške (e-pošta, ćaskanje preko mreže), a nastoje da za njih razviju i neke tehničke i marketinške inicijative koje će moći da iskoriste u odnosima sa svojim krajnjim korisnicima.

„Upravo smo organizovali božićnu kampanju koja je započela 24. novembra i trajaće do 25. decembra. Stavili smo im na raspolaganje banere na 23 zvanična evropska jezika koje mogu da postave na svoje strane i koriste u svojim biltenima. Korisnici koji kliknu na neki od banera dolaze na stranice sa detaljima o registrovanju domena .eu, a kao nagradu mogu da osvoje Ajped (iPad). U pomenutom intervalu svake nedelje delićemo po dva Ajpeda. Smatramo da je ovo lepa inicijativa za jačanje svesti o domenu .eu, a istovremeno je i jednostavna promotivna alatka s kojom registri mogu da se posluže prema svom nahođenju i potrebama.“

Si, ali prvo plati

 

Barbaru Povše Golob, predstavnicu slovenačkog registraARNES (Akademska istraživačka mreža Slovenije – Academic and Research Network of Slovenia), zamolili smo da nam ukratko opiše različitosti tog registra u odnosu na RNIDS, ali se ispostavilo da njen odgovor nije mogao biti kratak, jer se razlikuju skoro u svemu i pored toga što rade iste stvari! (Iz razgovora s predstavnicima drugih registara otkrili smo da je to zapravo opšte pravilo.)

„Pošto smo ovde razgovarali o sistemima plaćanja, reći ću najpre da je naš sistem veoma jednostavan, i različit od vašeg, ali da smo s njim veoma zadovoljni, jer se sve plaća unapred, pa zbog toga nema računa koji nisu plaćeni. Plaćaju nam samo ovlašćeni registri, ne i krajnji korisnici. To je dobro i za vlasnike domena, jer se oni ne mogu automatski obrisati ukoliko nisu platili na vreme.

„Naš tim je veoma mali – ima nas svega petoro – i po tome smo slični RNIDS-u, a broj registrovanih domena polako se približava okrugloj granici od 100.000. Pravo da registruje domen ima svako fizičko i pravno lice, i to samo preko ovlašćenog registra, pri čemu se ne zahteva njegovo fizičko prisustvo u Sloveniji, a broj domena koje može registrovati nije ograničen. Ovlašćeni registri za sada moraju da budu samo iz Slovenije, ali to ćemo morati da promenimo zbog pravila koje propisuje EU.

„Postupak registrovanja je standardizovan i jednostavan. Ne tražimo nikakve papire. Identitet podnosioca zahteva proverava ovlašćeni registar, a dovoljno je da utvrdi da je dao pravu adresu i da ima pravo na ime domena koje traži (da bi se izbeglo uzimanje zaštićenih imena). Ukoliko svejedno dođe do spora imamo nezavisno telo koje ih rešava, ali njihov broj je mali i pored izrazito relaksiranih pravila – oko desetak godišnje.“

Za kraj smo dobili i jednu informaciju koja je zanimljiva iz čisto jezičkih razloga. Krajem oktobra prošle godine ARNES je svojim korisnicima omogućio i registrovanje internacionalizovanih imena domena (sa slovima koja se ne nalaze u osnovnoj ASCII tabeli, na primer, č, š, ž…), ali je zanimanje za njih veoma malo. Od oko 2000 registrovanih, polovina je posle godinu dana ugašena. Ošišana latinica je nesumnjivo prevlađujući standard u Sloveniji, ali naša sagovornica smatra da se tako nešto verovatno neće dešavati s pismima različitim od latinice, kao što je naša ćirilica.

Komplicirano drugačije

 

Hrvatski registar CARNet (Hrvatska akademska i istraživačka mreža – Croatian Academic and Research Network) imao je na beogradskom sastanku nekoliko predstavnika, a mi smo porazgovarali s Brankom Radojevićem. Od njega smo takođe saznali da je tamošnja situacija bitno drugačija. CARNet postoji već dvadeset godina (od 1991) ali prve četiri godine su bile bez čvrstih pravila – domeni su se registrovali besplatno i trajno. Posledica toga je da danas imaju puno „smeća“ u registru (preduzeća koja više ne postoje i sl.) i ulažu puno truda da to raščiste. Trenutno imaju oko 85.000 domena, ali se taj broj zbog raščišćavanja iz meseca u mesec smanjuje, po čemu su jedinstveni među registrima, koji obično iskazuju samo rast.

Za početak su ukinuli te večne domene i sada se produžavanje mora izvršiti jednom godišnje. Međutim, koncept besplatnih domena i dalje postoji, po čemu su možda jedinstveni u svetu. Svako fizičko i pravno lice ima pravo na jedan besplatan domen, a dodatni se mogu registrovati uz naplatu, pri čemu je taj broj ograničen, što je ujedno i najveća razlika u odnosu na većinu drugih registara. Stranci ne mogu registrovati domene .hr, izuzev ukoliko u Hrvatskoj imaju registrovanu firmu, ali su zato domeni .com.hr dostupni svima. Pored toga, i ovlašćeni registri moraju biti samo iz Hrvatske.

Druga velika razlika je što je CARNet i akademska mreža, što mu daje drugačiji status u odnosu na ostale registre.

Kao državna institucija nisu uspeli da naprave sistem u kome bi im ovlašćeni registri plaćali unapred. Stvar se „zakomplicirala“, pa su od njih morali da traže bankarske garancije, tako da imaju limit u kome mogu registrovati domene. Međutim, i to je bolje nego ništa, jer su do pre dve godine postojali samo besplatni domeni.

Trenutno usklađuju stari registar domena s novim pravilnikom koji ograničava koji domeni mogu biti besplatni. Na primer, pravilo je da ime domena i ime firme moraju biti isti, tako da svi domeni koji ne odgovaraju tom pravilu moraju preći iz besplatnih u naplatne, što je u poslednjih pola godina prilično podiglo tenziju, jer su naplatni domeni dosta skupi pošto se tretiraju kao dodatni na one garantovano besplatne. (Naplatni domeni .hr koštaju 50 evra godišnje, za razliku od komercijalnih .com.hr koji koštaju 3 evra.)

Udaljavajući se od jedne od tema skupa (naplata usluga), Radojević nas je potom obavestio da su se do pre par meseci registracija i održavanje zapisa domena obavljali isključivo papirno, ali se izmene sada rade elektronski, a od 2012. sve će se raditi preko mreže. „To je zahtevalo povezivanje sa sudskim i privrednim registrom i razne druge pripremne aktivnosti za koje smo uložili puno truda u poslednjih godinu dana, iako nas u upravi ima stotinu.“

Vraćajući se na drugu temu skupa – podršku korisnicima – dobili smo informaciju da se time bavi poseban tim čiji je zadatak da rešava i sve druge probleme.

A sada nešto sasvim drugačije

 

Naš treći sagovornik iz nekadašnje Jugoslavije bio je Željko Drašković, predstavnik registra Crne Gore, kompanijeDoMEn. Priča iz Crne Gore je dosta različita u odnosu na priče iz zemalja u regionu, pa čak i u Evropi.

„Sve je počelo pre četiri godine kad je dobijen nacionalni domen .me“, rekao je Drašković. „Registracija je počela pola godine kasnije i domen je od samog starta otvoren za bilo koga u svetu, bez obzira da li je fizičko ili pravno lice. Pored toga, nema ograničenja ni u pogledu broja domena koji se mogu registrovati. Minimalna ograničenja postoje samo za domene trećeg nivoa (.co.me, .org.me) koji su namenjeni licima iz Crne Gore i dobijaju se po nešto povoljnijoj ceni. Ti domeni nisu mnogo interesantni. Domena .co.me ima više i oni su ranije bili .cg.yu.“

Za razliku od Slovenije i Hrvatske (a naravno i Srbije) koje još nisu stigle ni do 100.000 domena, Crna Gora ih ima blizu 600.000, ili približno jedan po stanovniku, što je statistika kakvu verovatno niko drugi nema. Međutim, od tog broja samo je 1,5–2% vlasnika iz Crne Gore.

„I dalje smo daleko od nekog zasićenja, jer imamo mesečni rast na nivou 3–5%, a godišnji između 30 i 40%. Mislim da ćemo za oko dve godine dostići i milion domena“, kaže Drašković.

Pošto je prepoznata moguća marketinška poruka koju nosi značenje rečice „me“ na engleskom, francuskom, španskom…, za registrovanje je pored jedne male ekipe – pet ljudi koji žive i rade u Crnoj Gori, zadužena i jedna velika – davalac tehničkih usluga Afilias, koji je i jedan od partnera DoMEn-a. Tehnička podrška za ovlašćene registre radi puna 24 sata dnevno i prima pozive svim mogućim kanalima.

„Naša Vlada je prepoznala oko 3000 imena koja potencijalno imaju veću vrednost i ona su na premijum listi, a prodaju se putem aukcija ili kroz razvojni program“, dodao je naš sagovornik.

DoMEn je inače profitna kompanija i radi poštujući pravilnik koji je donela Vlada Crne Gore. Ulogu registra dobila je pobedivši na raspisanom tenderu. Ugovor s njom obezbeđuje crnogorskoj Vladi značajan priliv finansijskih sredstava od registracije domena.

Milenko Vasić

 

Šta je CENTR?

CENTR je udruženje koje okuplja institucije koje upravljaju nacionalnim domenima (kao što RNIDS upravlja domenima .rs i .srb, tako i svaka država u svetu ima „svoj RNIDS“). U žiži njegovog interesovanja je prvenstveno Evropa, ali pored više od 40 zemalja iz regiona, njegovi članovi su i Iran, Japan, Novi Zeland i Kanada.

Cilj udruženja je da promoviše i razvija visoke standarde rada registara nacionalnih domena najvišeg nivoa (Country Code Top-Level Domain, ccTLD) i da ih, zajedno sa sličnim organizacijama koje pokrivaju druge svetske regione, podstiče da dogovorom donose jednoglasne odluke. U tom smislu koordinira njihov rad i jača međusobnu saradnju, poštujući kulturne i istorijske razlike u lokalnim internet zajednicama.

RNIDS je 23. novembra, u Domu internet domena Srbije, bio domaćin 24. administrativnog workshop-a u organizaciji CENTR-a. Prisutni su bili predstavnici nacionalnih registara iz 16 zemalja, kao i predstavnica EURid-a (.EU domen), predstavnik CENTR-a i predstavnici RNIDS-a.

Glavne teme su bile metodi, sistemi i problemi naplate usluga, kao i organizacija korisničke podrške. S obzirom na činjenicu da su među izlagačima bili i predstavnici sa vrlo razvijenih internet tržišta (Holandija, na primer, ima 4,5 miliona .NL domena, a govorili su i predstavnici evropskog, francuskog i drugih registara), razmenjeno je puno dragocenog iskustva, a iznete su i neke nove ideje, koje su i na evropskim tržištima još uvek u fazi razrade.

Savet evropskih nacionalnih registara top-level domena (Council of European National Top-Level Domain Registries – CENTR) okuplja evropske institucije koje upravljaju nacionalnim domenima, a pored više od 40 zemalja iz regiona, članovi CENTR-a su i Iran, Japan, Novi Zeland i Kanada. Pravila i procedure različitih aktivnosti vezanih za registraciju domena znatno se razlikuju od zemlje do zemlje i CENTR na ovakvim svojim skupovima prikuplja informacije i dokumentuje dobre prakse da bi nacionalnim registrima omogućio pružanje što boljih usluga.

Na 19. Telekomunikacionom forumu – TELFOR, najvećem domaćem godišnjem skupu u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija, 22. novembra, u Sava centru, predstavio se i Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).

Prvog dana skupa RNIDS je učestvovao u promociji knjige “Uvod u upravljanje Internetom”, čije je izdavanje podržao u saradnji sa Digitalnom agendom, Diplo fondacijom i RATEL-om. Promocija knjige je imala formu diskusije za okruglim stolom u okviru koje su temama obuhvaćeni tehnički i regulatorni aspekti i način korišćenja i upravljanja Internetom kod nas. O ovoj sve aktuelnijoj temi, govorili su dr Jovan Kurbalija, direktor Diplo fondacije i autor knjige, Jasna Matić, državna sekretarka za Digitalnu agendu, Nenad Marinković, direktor RNIDS-a, i dr Milan Janković, direktor RATEL-a. Knjiga može besplatno da se preuzme sa stranice: www.rnids.rs/publikacije

Nakon promocije knjige, održana je prezentacija RNIDS-a pod nazivom “Posle 5 godina rada, RNIDS na novom početku”. Kroz izlaganja Nenada Marinkovića, direktora RNIDS-a, i Vojislava Rodića, predsednika Konferencije suosnivača RNIDS-a, data je retrospektiva urađenog i vizija daljeg razvoja, uz fokus na start novog, ćiriličkog .SRB domena.

Dom internet domena Srbije će 23. novembra ugostiti predstavnike Saveta evropskih nacionalnih registara top-level domena (Council of European National Top-Level Domain Registries - CENTR). Ovo udruženje okuplja institucije koje upravljaju nacionalnim domenima (kao što RNIDS upravlja .RS i .СРБ domenima, tako i svaka država u svetu ima “svoj RNIDS”). Fokus je prvenstveno na Evropi, ali pored više od 40 zemalja iz regiona, članovi CENTR-a su i Iran, Japan, Novi Zeland i Kanada.

Ciljevi CENTR-a su promocija i razvoj visokih standarda rada registara nacionalnih domena (Country Code Top-Level Domains – ccTLDs), za dobrobit svojih članova i celog Interneta. Zajedno sa sličnim organizacijama, koje imaju fokus na druge svetske regione, CENTR radi na postizanju konsenzusa i ostvarivanju koordinacije i saradnje, poštujući kulturne i istorijske razlike u lokalnim internet zajednicama.

U Domu internet domena Srbije RNIDS će biti domaćin 24. administrativnog workshop-a u organizaciji CENTR-a. Pravila i procedure registracije se znatno razlikuju od zemlje do zemlje i CENTR na ovakvim skupovima prikuplja informacije i dokumentuje dobre prakse da bi nacionalnim registrima omogućio pružanje što boljih usluga.

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) objavljuje da je 15. 11. 2011. u 13:15:31 časova registrovan 68.000-ti .RS domen – plb.rs, kod ovlašćenog registra Stanco d.o.o.

Rast broja domena je podstaknut promotivnim aktivnostima RNIDS-a, među kojima je i nedavno pokrenuta kampanja za promociju .RS domena namenjena preduzetnicima, zanatlijama i svima koji svoj lični rad ili porodični biznis žele da predstave i na Internetu.

Prvi korak u stvaranju identiteta i razvoju poslovanja putem Interneta je izbor i registracija sopstvenog prepoznatljivog internet domena, što je važan korak i za svakog vlasnika malog biznisa. Više o samoj kampanji možete naći na adresama www.majstormile.rs iwww.cicafrizerka.rs.

Podsećamo da je Srbija dobila i .СРБ domen, koji će dati mogućnost svima koji to žele da po prvi put svoje Internet adrese napišu upravo onako kako ih izgovaraju. :) Početak promocije .СРБ domena je planiran za prvu polovinu 2012. godine.

Od 22. do 24. novembra u Sava centru održaće se 19. po redu Telekomunikacioni forum – TELFOR, na kome će, u okviru dve teme, učestvovati i RNIDS. Kao najveći domaći i jedan od eminentnijih regionalnih godišnjih skupova stručnjaka koji rade u oblastima telekomunikacija i informacionih tehnologija, TELFOR je izrastao u forum u okviru koga se razmatraju sva relevantna pitanja telekomunikacija: tehnička, razvojna, regulatorna i ekonomska, pitanja proizvodnje opreme, usluga, servisa i funkcionisanja sistema.

22. novembra u 13.00 sati, u sali 1a/0, u organizaciji Digitalne agende, Diplo fondacije, RNIDS-a i RATEL-a, održaće se promocija knjige “Uvod u upravljanje Internetom”. U diskusiji povodom teme, za okruglim stolom će govoriti dr Jovan Kurbalija, direktor Diplo fondacije i autor knjige, Jasna Matić, državna sekretarka za Digitalnu agendu, Nenad Marinković, direktor RNIDS-a i dr Milan Janković, direktor RATEL-a.
Knjigu možete besplatno preuzeti na strani “Publikacije“.

Istog dana, u istoj sali, od 13.45 sati, predstaviće se RNIDS. U okviru teme “Posle 5 godina rada, RNIDS na novom početku”, biće reči o retrospektivi urađenog i viziji daljeg razvoja, uz fokus na start novog,ćiriličkog, domena. Ispred RNIDS-a skupu će se obratiti Vojislav Rodić, predsednik Konferencije suosnivača RNIDS-a i Nenad Marinković, direktor RNIDS-a.