Internet Marketing

IAB grafikon

Prema rezultatima, koje je upravo saopštili su američki Internet oglasni biro (IAB) i agencija PricewaterhouseCoopers, 2006. godina je bila izuzetno uspešna kada je reč o prihodu ostvarenom od onlajn oglašavanja. Ukupni prihodi od ove vrste oglašavanja dostigli su iznos od čak 16,879 milijardi dolara i za 35 % su veći u odnosu na 2005. godinu.

Prihod od internet oglašavanja u ovom trenutku učestvuju sa 5,9 procenata u ukupnom prihodu od oglasa u SAD i u apsolutnom iznosu ozbiljno se primiču prihodima koje od oglasa ostvaruju američki radio programi.

Ono što je takođe zanimljivo je da model plaćanja oglasa prema broju ostvarenih impresija gotov jednak u odnosu na ostale modele.

Kopiju celog izveštaja u PDF formatu možete preuzeti sa ove adrese.

Pročitaj ostatak

Izašli su i rezultati Gemuis istraživanja za april, prenosi Aljoša ma Marketing servis blogu, a poredak prvih 10 je ovakav:
1. Tportal – 556.812 – stvarnih posetilaca
2. net.hr – 542.943
3. blog.hr – 424.138
4. forum.hr – 370.607
5. jutarnji – 268.987
6. bloger.hr – 248.652
7. dnevnik.hr – 202.653
8. oglasnik.hr – 201.317
9. croportal.net – 186.296
10. 24sata.hr – 176.572

Nakon prvih najava prošle nedelje o nameri Google-a da kupi FeedBurner, najvećeg medija distributera na Webu (RSS, podcast, blogovi…), evo i prvih potvrda da je dogovor pred zaključenjem.

Koliko se može pretpostaviti radi se o nameri Googlea da iskoristi FeedBurner servis za distribuciju reklama putem RSS izvora koje u ogromnoj količini plasira ovaj servis, a što se tiče novčane transakciej u igri je podataka od 100 miliona dolara.

Najverovatnije je da će veliku popularnost ovog servisa Google iskoristiti za plasman kontekstualnih RSS reklama sličan onom AdSense-u za Web. Ovo će biti velika dobit za osnivače FeedBurnera, a prvenstveno za kompaniju Portage Ventures koja ima najviše udela u vlasničkoj strukturi.

Neogen

“Pored toga što je najposećeniji vebsajt u Moldaviji, Faces.md se bazira na zajednicama i sadržaju koji kreiraju sami korisnici, što se savršeno uklapa u filozofiju Neogena: Powered By You” – rekao je Calin Fusu, generalni menadžer kompanije Neogen.

Nakon ove kupovine, struktura brendova pod okriljem Neogena ima akaronim FUNN:

• Faces.md (Moldavija)
• Urbae.com (ex-Jugoslavija)
• Neogen.bg (Bugarska)
• Neogen.ro (Rumunija)

Telekom Srbija će u povodu održavanja velikog koncerta Zdravka Čolića na beogradskoj Marakani, korisnicima broadband interneta van granica naše zemlje omogućiti da uživo putem „live streaming“-a posmatraju jedan multimedijalni događaj iz Srbije.

Pored sto hiljada posetilaca na beogradskom stadionu, „Telekom Srbija“ i „Trident media group“ će putem novog portala namenjenog našoj dijaspori, na adresi mySerbia.net omogućiti da registrovanjem i plaćanjem 4,99$ putem sigurnog „pay-pal“ sistema (cena u pretprodaji do 1.juna, a potom 7,49$), dobiju pravo na posmatranje ovog događaja pred monitorima svojih računara.

Koncert će biti održan 23. juna, a „live streaming“ TV kvaliteta visoke rezolucije će biti omogućen samo za 20.000 prvih koji odluče da po ovoj povlašćenoj ceni gledaju muzički “spektakl godine”.

Napori u pravcu standardizacije novog Internet promotivnog kanala

Uvidevši veliki potencijal koji nosi RSS kao sve relevantniji advertajznig medijum, tri kompanije koje se bave plasmanom oglasnog RSS prostora Pheedo, Feedburner i Syndicate IQ, udružile su se u nastojanju da standardizuju metriku (sistem merenja efektivnosti) i veličinu reklama unutar RSS feed-ova kako bi trasirali marketinški put ovom relativnom novom promotivnom kanalu.

Kompanija Pheedo se udružila sa firmom Iupload (Web content managment) u cilju kreiranja novog RSS sistema koji implementira organizovano plasiranje reklama.

Svi zainteresovani (vlasnici Web sajtova, blogova…) preko ovog sistema mogu da serviraju i prate reklame, odnosno njihovu efektivnost kroz merenje (i naplatu) broja impresija, click-trough-a i drugih akcija korisnika.

Marketing snaga RSS-a

Nakon utrošenih 5 meseci na istraživanja na temu RSS marketinga Rok Hrasnik je upravo objavio e-knjigu Unleash the Marketing & Publishing Power of RSS (cena 39,95$) u kojoj autor detaljnije objašnjava pojam RSS marketinga, kao i njegov potencijal.

Knjiga je izuzetno značajna jer predstavlja pionirski poduhvat u ovoj oblasti, a njen značaj uvećava činjenica da veliki broj oglašivača i stručnjaka iz Web marketing branše, nije potpuno upućen u prednosti (kao i nedostatke) ovog ekstra promotivnog kanala.

Publikacija sadrži 550 strana sa 33 intervjua sa priznatim RSS ekspertima i praktičarima, te preko 50 primera iz prakse i saveta tipa “korak-po-korak”.

Masovnom pojavom RSS izvora i odgovarajućih softverski alatki koje su korisnicima omogućile brzu agregaciju sadržaja prema sopstvenom izboru, stvoren je potpuno novi pogled na globalnu mrežu i poprilično nova praksa korišćenja Weba

RSS se sada gotovo ustalio kao novi “servis” Interneta, kao što su to već web, e-mail, ftp… Većinu postojećih blogova na Internetu moguće je koristiti (čitati) na dva načina; putem WWW-a i putem RSS sadržaja i korišćenjem odgovarajućih RSS agregatora.

Već sada se blogovi koriste u različitim advertajzing kampanjama, posebno političkim, što pomaže u održavanju blogova (materijalno – troškovi hostinga, bandwidth-a), a u nekim slučajevima donosi i pristojnu zaradu.

Međutim, problem nastaje kada se blogovi prate samo putem RSS sadržaja, jer tada ka čitaocu ide samo “suvi” XML, što uvećava protok, i to bez mogućnosti prikaza reklama koje donose prihode.

Ipak, izgleda da blogeri neće biti više uskraćeni za eventualnu zaradu zahvaljujući kompaniji RSS Ads i njenom servisu. Za sada prikupljaju se zainteresovani blogeri koji će da ponude reklamni prostor u sopstvenim RSS sadržajima. Nakon izvesnog vremena oni koji to žele, moći će da zakupe prostor u većem broju RSS-a, preko RSS Ads kompanije.

RSS MENJA NAŠ POGLED NA INTERNET

Masovnom ponuda RSS izvora, i vezano za ovu ponudu, odgovarajućih softverski alatki koje su korisnicima omogućile brzu agregaciju sadržaja prema sopstvenom izboru, stvoren je potpuno novi pogled na globalnu mrežu i poprilično nova praksa korišćenja Weba.

Korisnik sada ima mogućnost da izabere izvore prema sopstvenim intresovanjima, potrebama i željama, jednostavnim dodavanjem linka izvora u neki od brojnih RSS agregatora. Ovim, na neki način, korisnik stiče utisak da dobija veću kontrolu nad izborom ogromne količine informacija koje nudi mreža jer on bira samo onaj podskup informacija (izvora) koji ga zanima.

Do momenta pojave RSS agregacije korisnik je, da bi došao do željene informacije morao je da prođe kroz more informacijskog šuma prepunog sporednih stvari, reklama, banera i sl., da bi došao do onog traženog. Jedine alatke za agregaciju (pored pretraživača) bile su bookmark liste, jednostavne liste linkova koje bi morali da ispratimo kako bi proverili postojanje novih informacija. Otvoriš browser i besomučno klikćeš na linkove iz listinga, te se zatim spremiš na poprilično čekanje da se sve to učita.

I tako svaki put (svaki dan). Ali to nije sve, klik na link jednog izvora znači još bar tri-četiri klika i ekstra vreme, a da ne kažem i dodatne troškove. Zaista zamorno i nepotrebno.

Agregacija instant informacija ispostavila se kao potreba i kao generalno rešenje. U svojoj osnovi i pretraživači su neka vrsta kolektivnih, globalnih agregatora informacija. Uz pomoća “paukova” i raznoraznih softverskih agenata prikupljaju što je moguće veći broj podataka, kako bi korisnicima na zahtev pružili linkove ka izvorima.

“Jednokorisnički” agregatori nam omogućavaju da samo jednom komandom (ili samo pokretanjem aplikacije) za kratko vreme dođemo do saznanja o tome šta je to novo i izmenjeno na mreži od našeg poslednjeg boravka. Nema potrebe za brojnim kliktanjem, otvaranjem mnogobrojnih prozora i silnim scroll-ovanjem stranica. Sve je tu, na dohvat ruke, u instant formi.

S korisničke strane, super optimizacija surfovanja, a sa druge strane � strane provajdera informacija, oglašivača i opšteg marketinškog aspekta, potpuno nepovoljna situacija. Nema “realnog” posetioca, nema prolaska kroz Home i ostale stranice, što znači da nema ni (kvalitetnog) Web saobraćaja na sajtu, a pri tom “otkida” se dobar deo bandwidth-a.

Ipak, postoji rešenje, koje se sastoji u pružanju inicijalne, delimične informacije putem RSS feed-a, najčešće naslova i podnaslova, te dodatno abstrakta. Ovako restriktivni sadržaji morali bi da budu tako koncipirani da zaintrigiraju korisnike da posete sadržaje od interesa na izvornoj Web lokaciji. Ovim rešenjem je i “vuk sit, a i ovce su na broju”, korisnici na zahtev dobijaju tražene podatke, a provajderi sadržaja ne ostaju uskraćeni za pravu posetu.

BLOKIRANJE RSS REKLAMA

U gornjim redovima dotakao sam se i marketinškog potencijala RSS-a, koji može biti zaista veliki, ali kako se ispostavlja, biće sve teže i ostvariti ga.

Naime, većina postojećih newsagregator-a ima implementiranu bar neku vrstu mehanizama za “pročišćavanje” dolaznih RSS “talasa”. Zahvaljujući prirodi i formi XML-a, vrlo je lako izvršiti separaciju bitnog od “nebitnog” i zatim rezultat plasirati krajnjim korisnicima.

Na nesreću oglašivača, po svedočenju samih autora, većina newsreader-a poseduje neku funkciju za filtriranje RSS paketa, od kojih neki čak poseduju i ad-blokatore. Jason Kottke je u zapisu Blocking RSS advertising intervjuisao developer-e najkorišćenijih RSS newsreader-a u kojima su oni predstavili sopstveni pogled na ovaj problem. Prema njihovim izjavama, ako ne već sada, u bliskoj budućnosti će poput web browser-a, svi newsreader-i omogućiti korisnicima potpuniju kontrolu nad prikazom RSS sadržaja.

Jedan od najpoznatijih paketa za web analizu, proizvod firme NetIQ Corporation, WebTrends doživeo je svoje sedmo izdanje. Kako se navodi u reklamnom materijalu, WebTrends 7 daje kompletan uvid u rezultate Web prisustva kroz intuitivno i potpuno interaktivno rešenje, koje može da se integriše u postojeće poslovno radno okruženje korisnika.

WebTrends 7 je dostupan kao zasebni softverski paket ili kao WebTrends 7 On Demand, tj. kao hostovani Web-analitički servis.

Definitivno, sa 2003.-om na velika vrata u oglašavanje ulazi rich media sadržaj, koji sve više emulira dinamiku TV reklama i interakciju video-igara

Nedavno je izašao godišnji pregled agencije DoubleClick koji daje sliku online oglašavanju 2003. godini. Online oglašavanje, koje upravo ulazi u drugu dekadu svog postojanja, iako je doživelo i uspone i padove, ipak stremi uzlaznom putanjom. Primetan je dalji razvoj oglasnih jedinica (banera) kako u pogledu vrste i gabarita, tako i u pogledu sadržaja i kvaliteta. Definitivno, sa 2003.-om na velika vrata u oglašavanje ulazi rich media sadržaj, koji sve više emulira dinamiku TV reklama i interakciju video-igara. Iako su se online reklame dosta koristile u svrhu izgradnje prisutnosti brendova, i dalje se ipak optimizuju u cilju njihove click-through efektivnosti.

Većina oglašivača sada online reklame koristi za izgradnju prisutnosti brendova, umestom za izazivanje direktnog odgovora auditorijuma

Redovno godišnje istraživanje, koje sprovodi poznata njujorška agencija DoubleClick, donosi velika iznenađenja. Prema izveštaju, direktan efekat od online oglašavanja (prvenstveno se misli na banere) značajno je opao u četvrtom kvartalu 2003. godine. Pretpostavlja se da je ovakav rezultat izazvan velikom količinom reklama i sve većim brojem online oglašivača, koji na ovaj način žele da postignu veću prisutnost brenda na tržištu. Iako se ukupni broj reklama (pogotovo tokom božićnih praznika) uvećao za 43%, istovremeno je click-through (efekat klika na baner i preusmeravanje na sajt oglašivača) opao za 45% koji sada prosečno iznosi 0,4% (na 1000 prikazanih banera, posetioci kliknu samo na 4 banera).

Većina oglašivača sada online reklame koristi za izgradnju prisutnosti brendova, umestom (u odnosu na raniji period) za izazivanje direktnog odgovora od auditorijuma (click-through-a). Ovo veliko slabljenje odgovora Internet populacije na online oglase može biti znak slabljenja osetljivosti populacije potrošača na pop-up reklame, banere i druge vidove online reklamiranja.

Prema istom izveštaju, istovremeno je znatno porastao udeo rich-media (Flash, Shockwave…) reklama u odnosu na relativno statične klasične non-rich-media vidove oglaąavanja (GIF, JPEG slike). Udeo rich-media reklama se uvećao za 59%, i to na preko 40% ukupnog broja online oglasa, samo Flash reklame su zauzele 16% ukupnog broja oglasa. Ovaj podatak samo reflektuje nameru oglašivača da upotrebom rich-media oglasa više rade na brendingu, nego u svrhu uvećanja click-through-a i broja posetilaca na sajtove.

Oglašivači koji koriste (i plaćaju) online reklame radi uvećanja direktnog odgovora (click-through-a), bolje rezultate su postigli sa rich-media sadržajima, gde click-through iznosi 4,6%, u odnosu na non-rich-media oglase kod kojih je odgovor na niovu od 1,24%. Zaključak je, ukoliko plaćate reklamni prostor na drugim sajtovima u svrhu uvećanja broja posetilaca, koristite više rich-media banera.

Zanimljivi podaci su objavljeni i u vezi dimenzija i veličine reklamnog materijala. I dalje je najzastupljeniji format banera 468 x 60 piksela, što je bilo i za očekivati. A pravo iznenađenje je relativno novi format – 728 x 90 piksela, koji se najčešće smešta na samom vrhu stranice (iznad sadržaja stranice sajta), a koji zahvata 7,7 % online reklama. “Gubitnik”, bar što se tiče dimenzija oglasa, je format 250 x 250 piksela (reklama kvadratnog oblika koja najčešće “iskače” u pop-up prozoru, na vrhu stranice) čiji je obim opao za 21%, što je i za očekivati zbog vrlo loše reakcije surfera na pop-up prozore. Da se ni oglašivačima nisu baš iskristalisali pravi formati online reklama, govori i podatak da je agencija zabeležila čak 10.844 različita formata. Zna se da click-through umnogome zavisi od same veličine oglasa, a inače ovaj odnos može značajno da fluktuira od kvartala do kvartala.

Prema predočenim podacima istraživanja, nema sumnje da je online advertajzing u daljem porastu, ali i da je i dalje u senci klasičnih medija (TV, štampa, radio…). Takođe, karakteristika 4-og kvartala 2003. godine je smanjenje click-through odnosa, pre svega zbog uvećanja ukupne količine online oglasa usled Božića i novogodišnjih praznika. Očekivanja su da će se već u prvom kvartalu ove godine click-through povećati usled zatišja i ukupnog smanjenja marketinških aktivnosti.