Internet

Kompletna arhiva pesama Michaela Jacksona, uključujući tu i neobjavljene numere koje je uradio sa will.i.amom ukradena je.

Kriminalci su upali u Sony-jevu bazu i iz nje uzeli čak 50.000 digitalnih fajlova. U kompaniji su 2010. godine platili čak 250 miliona dolara za prava na numere, među kojima je i nepoznat materijal sa snimanja albuma “Off the Wall”, “Thriller” odnosno “Bad”. Ovaj napad desio se još pre nekoliko meseci, ali je informaciju o tome Sony potvrdio tek ovog vikenda.

Kompanija ComTrade objavila je lansiranje svog Facebook Blackjack rešenja za Palace Live Casino. Rešenje se zasniva na serveru za online igranje (Remote Game Server) i online platformi (iGaming Platform), proizvodima koje su razvili inžinjeri ComTrade-a.

Facebook Blacjack omogućava besplatno igranje i ima za cilj privlačenje novih igrača za Palace Live Casino. Krajnji cilj je da ovi igrači počnu da koriste Live Games Blackjack rešenje u ovom online kazinu – a to rešenje je još jedan od ComTrade proizvoda.

Okruženje za igru je dizajnirano tako da najbitnije opcije budu veoma prepoznatljive i usklađene sa drugim socijalnim igrama na Facebook-u. Ovaj pristup će privući nove korisnike kroz pozive prijateljima i share-ovane linkove.
Facebook Blackjack aplikacija ima odlično razvijen sistem pozadinskih funkcija, zbog čega ga je lako integrisati u postojeće okruženje i iskoristiti ga za izračunavanje naprednih statistika o korisnicima. Ovo rešenje će takođe omogućiti operaterima igara na sreću da zainteresuju korisnike i motivišu ih da učestvuju, što u dugoročnoj perspektivi vodi ka boljoj poziciji brenda i prilikama za unakrsne-promocije.

Po rečima Olivera Linča, direktora ComTrade-a za Veliku Britaniju i Irsku: “Naše Facebook Blackjack rešenje će klijenti koristiti da privuku nove igrače ili zadrže postojeće. Ono će dozvoliti operaterima da stupaju u aktivne odnose sa igračima, promovišući tako lojalnost brendu među igračima i formirajući nove zajednice igrača.”

Redovnom kontrolom radiofrekvencijskog spektra koju obavlja Služba za kontrolu Republičke agencije za elektronske komunikacije, kao i na osnovu žalbi na neovlašćen i nepropisan rad operatora usluga Interneta, registrovane su brojne nepravilnosti u pružanju usluga bežičnog Interneta.

Najčešće nepravilnosti u radu operatora bežičnog Interneta su:

Napominjemo da su, u skladu sa odredbama Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja („Službeni glasnik RS“, broj 38/11), operatori bežičnog Interneta u obavezi da obaveste Agenciju o početku, promeni ili okončanju delatnosti elektronskih komunikacija u pisanom obliku, o čemu ih je Agencija upozorila 13.09.2011. na svojoj Internet stranici. Takođe, prilikom pružanja usluga operatori moraju da se pridržavaju tehničkih uslova propisanih Pravilnikom o vrstama radio-stanica za koje se ne izdaje dozvola („Službeni glasnik RS“ broj 26/07), kao i Plana namene („Službeni glasnik RS“ br. 112/04 i 86/08).

Podsećamo da, na osnovu člana 138, stav 1. Zakona o elektronskim komunikacijama, operator može da bude kažnjen novčanom kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara, ukoliko:

Istovremeno sa izricanjem novčane kazne za utvrđeni prekršaj, pravnom licu, odnosno preduzetniku, može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu u pravnom licu zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.

Takođe, ukoliko širokopojasni sistem za prenos podataka operatora bežičnogInterneta ne ispunjava uslove iz Pravilnika o vrstama radio-stanica za koje se ne izdaje dozvola ili Plana namene, operator je dužan da podnese zahtev za izdavanje dozvole za radio-stanicu. U protivnom, smatraće se da se operator neovlašćeno bavi delatnošću za čije obavljanje je potrebna dozvola, te da podleže krivičnoj prijavi, u skladu sa odredbama člana 353 važećeg Krivičnog zakonika.

Ukoliko zainteresovani operatori imaju dodatna pitanja ili su im potrebna detaljnija objašnjenja ove informacije, mogu da se obrate Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije.

Kompanija “Google” se našla u situaciji da je jedan od stanovnika opštine Vern-d’Anžu na zapadu Francuske tuži zbog narušavanja privatnosti, jer je specijalno vozilo koje snima sve ulice i puteve za izradu mapa prošlo pored njega dok je obavljao fiziološku potrebu u svojoj bašti.

Iako je njegovo lice bilo zamagljeno na snimku, svi su ga prepoznali. To je unelo haos u život njega i njegove supruge, po profesiji frizerke, jer su postali predmet posmeha cele seoske opštine.

Francuz (star oko 40 godina) traži odštetu od 10.000 evra i navodi da je saznao da se njegova fotografija našla i na jednom od veb sajtova u Kanadi, ali i da je predmet ismevanja, kao i da ipak ima pravo da radi na svom posedu šta hoće.

Njegov advokat je zatražio da se fotografija konačno povuče, dok je “Google”-ov relativizovao stvar navodeći, između ostalog, da se na snimku samo nadzire silueta čoveka i da je potrebno više puta zumirati da bi se videlo šta on radi.

11. mart će se izvesti prva premijera na Youtube-u biće prikazan balet “Gusar” sa scene Boljšova teatra. Ovaj balet će biti prvi put postavljen na istorijsku scenu posle rekonstrukcije zgrade. Prenos spektakla na Internetu je nastavak drugog projekta – emitovanje baleta iz teatra po bioskopima širom sveta, koji je počeo još u martu prošle godine.

Visoke tehnologije upućuju izazov svemu što je za nas tradicionalno i na šta smo navikli. Čak i novcu.

Veliku popularnost u mreži danas uživa finansijski sistem Bitcoin. Sistem se praktično zasniva samo na interesovanju korisnika i na poverenju. Broj emitenata je neograničen i svi oni razmenjuju elektronski novac po principu torenta. Kritičari kažu da ima više sličnosti s marketingom mreže nego s finansijskim sistemom, ali elektronsku valutu već primaju u mnogim internet-prodavnicama za prodaju robe i usluga, kao i dobrotvorne organizacije i ona se čak menja na on-lajn berzama za pravi novac. „Sve državne valute su ekvivalenti imovine i rada, one su formalno time osigurane. A internet-valuta nema logički i matematički jasan ekvivalent, stoga je njen sveopšti obrt pod velikim znakom pitanja,“ – upozorava suvlasnik IT-koncerna GrandMontenegro Herman Fauder.

Elektronski novac je najčešće bezgotovinsko ovaploćenje realne valute. I u mnogim zemljama ljudi već realno razmišljaju o tome da povuku gotovinu iz opticaja. Između ostalog, nekoliko mreža supermarketa u Holandiji je objavilo da će za dve godine u potpunosti odbiti da primaju gotovinu. Ovim putem je pre nekoliko godina već nameravao da krene Izrael želeći da postane prva zemlja na svetu koja je prešla na savremena elektronska sredstva za međusobne obračune. A i sve valute: uključujući dolar, evro i rublju – odavno u obimu od 90% postoje u digitalnoj formi, – nastavlja temu Kiril Šrajber:

Postoji novac, koji je svuda u opticaju. U Rusiji je to „Jandeks.Novac“, „WebMoney“. Postoji valuta koja se koristi isključivo u on-lajn igrama. Sav elektronski novac se u većoj ili manjoj meri može konvertovati u običnu valutu. Međutim, svet zasad nije spreman da u potpunosti pređe na elektronski novac, ipak činjenica je da je učinjen korak ka tome. Zato što su ove iste plastične kartice u suštini elektronski novac, a ne papirni, s određenom individualizacijom i stepenom zaštite.

Papirni novac će još dugo biti u upotrebi zato što je za elektronske platne sisteme potrebno ozbiljno usavršavanje. „Elektronski novac je vrlo zgodna stvar, ali i svi platni sistemi uzimaju procenat za operacije, za razmenu za „gotovinu“. Osim toga, elektronskim platnim sistemima nedostaje univerzalnost. Kad bi postojao jedan sistem bilo bi zgodnije i jednostavnije,“ – kaže aktivni ruski korisnik elektronskog novca, programer Aleksandar Šestakov.

Tako da je izazov, koji sajber valuta upućuje svetskom finansijskom sistemu – zasad samo štih-proba – da li je društvo spremno da prizna nešto virtuelno što se ne može opipati i malo pogužvati rukama.

Šef Pentagona Leon Panet je priznao da od svih pretnji američkoj nacionalnoj bezbednosti njega najviše zabrinjavaju potencijalni Sajber napadi. “Svakog dana, naša savezna odeljenja i agencije su podvergnuti stotinama i hiljadama sajber napada, koji imaju za cilj krađu informacija,” – rekao je Panet, odgovarajući na pitanje, šta smeta njegovom snu. Prema Panetu, sajber prostor će postati bojno polje budućnosti.

“Sajber napadi su opasni, jer zaista mogu da parališu zemlju – da sruši energetski sistem, da onesposobe vladu i Vol Strit, kao i da sruše finansijski sistem zemlje. Zabrinut sam, jer znam da je sve to tehnički moguće, i mislim da nismo preduzeti sve neophodne korake da zaštimo zemlju od masovnih sajber napada “, – rekao je ministar odbrane.

Globalno sedište Facebooka je u severnoj Kaliforniji, a ima i 30 kancelarija širom sveta. Druga najveća kancelarija u severnoj Americi se nalazi u Austinu u Teksasu. Danas je malo onih koji nisu na Facebooku, ali je isto tako malo onih koji su imali priliku da boiću jednu od kancelarija te kompanije iz Kalifornije, kojih sada ima u svim delovima Sjedinjenih država. Krenimo u posetu kancelariji Facebooka u Austinu u Teksasu.

Verovatno ste učlanjeni i veliki deo vremena provodite na Facebooku. Da li možda znate da taj gigant društvene mreže sada ima preko 800 miliona korisnika? Sarah Smith, koja je završila poslovnu školu univerziteta Stanford, jedna je od onih koji tu vode poslovanje. Zauzimamo dva sprata i očekujemo da ćemo se ove godine još više povećati, kaže ona.

Za manje od dve godine, kancelarija Facebooka u Austinu je porasla sa manje od deset na više od 180 zaposlenih. Taj broj se još uvek povećava. Na primer, na stranici Facebooka stoji oglas za 20 otvorenih radnih mesta za kancelariju u Austinu. Iako predstavnici kompanije ne žele da otkriju koliko plaćaju svoje zaposlene, koristi od rada za Facebook su sasvim jasne. Zaposleni imaju tri besplatna obroka dnevno. Tu su i kreativni prostori gde zaposleni mogu provesti pauzu. Ovde nema privatnih kancearija, ovde se sav rad obavlja u otvorenom prostoru.

Video izveštaj

Zapravo svako sedi za veoma sličnim stolom i svi rade zajedno. Mi radimo veoma otvoreno u različitim timovima. To je veoma lako okruženje za rad i saradnju, kaže Sarah Smith. Ona dodaje da se većina poslovanja koje se obavi u Austinu odnosi na operacije, prodaju i računovodstvo. Facebook je svoje zaposlene pitao o njihovim omiljenim restoranima kako bi dali imena svojim konferencijskim salama. Tako postoji sala pod imenom Uchi, druga je Titova vodka. Susan Davenport iz kancelarije za trgovinu kaže da su Facebook i Austin krasan par.

Mislim da je to savršen primer koliko je relevantan Austin postao i koliki značaj ima, kaže ona. Iako kompanija vredi milijarde dolara, ona je još uvek relativno mala sa 3 hiljade zaposlenih u celom svetu, u poređenju sa Googlom, koji zapošljava otprilike deset puta više radnika. (voa)

Najveći operatori mobilne veze gube profit zbog upada internet-provajdera na njihovu teritoriju. Na to su se žalili u Berseloni na Svetskom mobilnog kongresu predsednici vodećih mobilnih operatera. Rešenje može da bude podizanje tarifa, ali eksperti upozoravaju da će mobilne kompanije i dalje gubiti klijente, ako ne smisle visokointelektualne i jeftine usluge koje mogu da konkurišu onima koje već postoje na IT-tržištu.

Mobilni operateri podižu tarife zato što skidaju poslednji superprofit za posedovanje svoje komplikovane i snažne infrastrukture sa antenama-reemiterima. Oni shvataju da će uskoro veza postati sasvim jeftina i moraće da bitno revidiraju strukturu dobijanja profita, rekla je u intervjuu za Glas Rusije generalni direktor ruske agencije Strateg Jekaterina Aksjonova.

Svi oblici interneta nanose štetu mobilnoj vezi, zato što se pojavljuje mogućnost da se održava kontakt sa svojim kurgom poznanika i rođaka bez bilo kakve mobilne veze. Na primer, u novoj verziji operacionog sitema Epl postoji opcija da dva Aj-fona razmenjuju poruke pomoću interneta, a ne pomoću klasičnog sistema sms. Ljudi se stalno nalaze na internetu i neophodnost telefonskih poziva otpada.

Udarac mobilnoj telefoniji je već nanet, i to vrlo ozbiljan. Ljudi sve češće integrišu u svoje smartfone internet-pejdžere (ICQ, Jabber, IRC, Skype, MSN) i plagine društvenih mreža (Twitter, Facebook) koji im omogućavaju da komuniciraju u režimu realnog vremena, ne pribagavajući mobilnoj vezi. Na svakom međunarodnom aerodromu, gde postoji besplatna tačka pristupa Internetu – vaj-faj, u 80 slučajeva od 100 ljudi komuniciraju preko Skajpa postavljenog na njihovim smartfonima. Tako oni bitno štede na razgovorima, rezimira Jekaterina Aksjonova.

Ipak rano je sahranjivati mobilnu telefoniju. Čovečanstvo još nije toliko zavisno od interneta da sasvim odustane od komunikacije telefonom. Jednostavno što više novih tehnologija ulazi u naš život, to su aktivniji razgotovi o tome da će uobičajeni vidovi intelektualne ili tehnološke delatnosti postati stvar prošlosti. Dovoljno je setiti se da je pojava iste te mobilne veze predvidela kraj tradicionalne telefonije, ali to se nije desilo. Neće doživeti fijakso ni mobilni operateri. Oni će koegzistirati, ali bez superprofita, konkurišući sa Internetom za mogućnost pružanja novih intelektualnih i jeftinih usluga.

Haker grupa Anonimus je izjavila da se u njene redove nalazi doušnik, zbog čega su Interpol i policija uspeli da uhapse nekoliko pripadnika grupe.

Ranije ove nedelje, policija je uhapsila 25 pripadnika ove organizacije u Španiji, Argentini, Čileu i Kolumbiji. Uhapšeni su starosti između 17 i 40 godina. Policija je zaplenili i razne vrste internet i mobilne opreme.
U znak odmazde za hapšenja svojih saboraca Anonimous je upala na sajt Interpola, posle čega je bio nedostupan 20-30 minuta.