Internet

JUče je zvanično započeta registracija novog ćiriličkog .SRB domena, drugog nacionalnog domena Republike Srbije. Posle ruskog .RF, .SRB je drugi internet domen na svetu na ćiriličkom pismu koji je moguće registrovati. U prva dva sata, od zvaničnog puštanja u rad, registrovan je 341 .SRB domen.

Od 27. januara vlasnici internet sajtova u Srbiji i dijaspori mogu da registruju i ćirilički .SRB domen. Prvih šest meseci pravo registracije .SRB domena imaće samo vlasnici postojećih ili novoregistrovanih .RS  domena, i to po povlašćenoj ceni. Posle tog perioda, ćiriličke domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni .RS domen ili ne.

Korisnici Interneta treba da znaju da uopšte nije potrebno pisati „www“ ispred ćiriličke adrese sajta. To je ostatak prvobitne prakse u pisanju internet adresa, jer i svi postojeći sajtovi sa latiničkim domenima rade i bez „www“, ako su pravilno podešeni serveri na kojima se nalaze. Ćirilički internet domen .SRB je novi, drugi nacionalni domen Republike Srbije, što znači da će ubuduće biti korišćen uporedo sa postojećim .RS nacionalnim domenom. Praktično gledano, jedan isti internet sajt moći će da bude vidljiv na obe adrese, i .SRB i .RS, ukoliko to njegov vlasnik želi i tako podesi svoj server.

Posle ruskog ćiriličkog domena .RF, naš .SRB je drugi internet domen na svetu na ćiriličkom pismu koji je moguće registrovati. Deo je porodice domena sa internacionalizovanim nazivima (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom. Svoj IDN na nacionalnom pismu već imaju najveće države i narodi sveta – Rusija i Kina, kao i mnogo arapskih i dalekoistočnih zemalja.

Nacionalni internet domen je oznaka teritorijalne pripadnosti i kao takav izuzetno je bitan za definisanje internet identiteta svih koji žive i rade u Srbiji. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese .SRB domena će se, za razliku od mnoštva domena čiji su nazivi na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane. Stoga je i slogan kampanje za popularizaciju korišćenja .SRB domena „Linkuj kao što govoriš!„.

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), povodom početka registracije .SRB domena, organizovao je konferenciju za novinare u Domu internet domena Srbije. Jasna Matić, državna sekretarka za Digitalnu agendu, je uverena da je ćiriličko pismo važan element našeg identiteta i da je bitno očuvati mogućnost njegovog korišćenja i na Internetu. Institucije koje su među prvima registrovale ćirilični domen su: Predsednik Republike - predsednik.srb, Vlada Republike Srbije - vlada.srb, Uprava za digitalnu agendu - digitalnaagenda.upr.srb, Grad Beograd - beograd.srb, Radio-televizija Srbije – rts.srb. Jasna Matić je izrazila očekivanje da će i druge institucije, praćene njihovim primerom, registrovati i koristiti ćirilički domen. Mirjana Tasić, savetnica za strategiju i razvoj RNIDS-a, je izložila proces koji nas je doveo do ovog trenutka, do početka registracije .SRB domena, osvrnula se na bitne odluke i datume u protekle dve godine, kao i na tehničke i organizacione uslove koje smo morali da ispunimo da bi novi nacionalni internet domen postao vidljiv na Internetu. Lingvista mr Vlado Đukanović smatra da će ćirilica na onaj deo Interneta koji nastaje u Srbiji vratiti sva slova naše azbuke, jer ljudima ne bi trebalo da bude dovoljno 21 slovo internacionalne latinice da bi pisali srpski.

Registracija .SRB domena za krajnje korisnike (registrante) obavlja se preko ovlašćenih registara (najčešće su to internet provajderi) koji poseduju ovlašćenje RNIDS-a.

Najpopularnija svetska društvena mreža Facebook sledeće nedelje će izaći na berzu. Prema prvim informacijama, Facebook bi mogao dostići inicijalnu vrednost između 75 i 100 milijardi dolara što to čini najvećom inicijalnom javnom ponudom u istoriji tehnološkog tržišta.

U Facebook-u nisu želeli da komentirišu navodni izlazak na finansijsko tržište. Osnivač i glavni direktor Facebooka Mark Zuckerberg još je u novembru prošle godine najavio da planira društvenu mrežu da izvede na berzu.

Ako se to zasita i ostvari, biće to najveća inicijalna javna ponuda u istoriji tehnologije, a vrednost kompanije će iznositi oko 100 milijardi dolara. Naime, najveća dosad inicijalna javna ponuda bila je nemačke kompanije Infineon koja se 2000. prodavala za 5,9 milijardi dolara dok je vrednost Googlea na tržištu 2005. godine bila nešto manje od 2 milijarde dolara.-

Web društvena mreža Twitter najavila je u četvrtak da će početi cenzurisati ‘tweetove‘ u nekim zemljama, što predstavlja veliku promenu u politici kompanije koja je pomogla “prodemokratskim narodnim ustancima” u zemljama severne Afrike.

“Dok sve više rastemo globalno, ulazimo u zemlje koji imaju drugačiju ideju o slobodi izražavanja od nas“, objavio je Twitter.

Međutim, čak i uz najavljene restrikcije, Twitter neće moći delovati u nekim zemljama. “U zemljama u kojima se te ideje potpuno razlikuju od naših, nećemo moći postojati”, dodaje se.

Kao primer cenzure sa kojima Twitter “može živeti” navedeni su pronacistički sadržaji koji su zabranjeni u Francuskoj i Nemačkoj. Kompanija je objavila da sada ima tehnologiju kojom može selektivno blokirati poruke samo u pojedinim zemljama, a dosada je obrisani “tweet” nestajao u celom svetu. “Nismo još koristili tu mogućnost, ali ako bude zatraženo da tweet uklonimo samo u određenoj zemlji, moći ćemo to učiniti“, objavila je kompanija, a prenosi BBC.

Grupa haktavista “Anonymous” objavila je da bi mogla danas u podne (najverovatnije po vremenu u Vašingtonu) da napadne društvenu mrežu Facebook.

Mediji koji su u utorak preneli ovu informaciju, naveli su da je poruka “Anonimusa” objavljena u video snimku stavljenom na internet stranici za razmenu video materijala, “Youtube”. Ukoliko bi pretnja bila ostvarena, to bi bio još jedan u nizu protestnih napada posle zatvaranja hongonške internet stranice za razmenu sadržaja “Megaupload” čiji su vlasnici u Sjedinjenim Američkim Državama osumnjičeni zbog malverzacija.

Već su napadnute internet stranice američkog ministarstva pravde, Jelisejske palate, kompanije “Soni”, ali se još ne zna da li iza njih stoje “Anonymous” haktavisti. Za napad na “Facebook”, hakeri “Anonymous” traže pomoć američkih korisnika Interneta.

Državni sekretar za Digitalnu agendu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Vlade Republike Srbije Jasna Matić ocenila je da je ćirilični internet domen .srb, koji je danas zvanično pušten u rad, veliki korak u razvoju interneta kod nas i njegovoj integraciji u svakodnevni život građana.

Matić je na konferenciji za novinare održanoj tim povodom saopštila da je u prvih sat vremena od početka rada registrovano 235 sajtova sa ćiriličnim domenom, i ukazala na to da će se njegov veliki značaj pokazati i kroz lakšu integraciju internet adresa u tekstove na ćirilici, zvanična dokumenta i formulare.

Internet postaje primarni način informisanja, pa će zvanično pismo sada moći da se koristi i na internetu, istakla je ona i napomenula da je ćirilica deo našeg nacionalnog identiteta.

Ovo je mali segment u pokušaju da sačuvamo nacionalno blago, ali i da ga istovremeno koristimo na najsavremeniji način, poručila je Matić.

ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) doneo je pre dve godine, kako je podsetila, odluku o mogućnosti registrovanja domena na pismima koja nisu latinični alfabet.

Prema njenim rečima, domen .srb je izabran nakon javne debate, a bilo je potrebno da sadrži jedno slovo koje je specifično za naše pismo.

Savetnik za strategiju i razvoj Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) Mirjana Tasić rekla je da je Srbija među prvima ušla u proces odobravanja domena na nacionalnom jeziku.

Tasić je podsetila na to da je 14. januara 2011. godine Vlada Srbije donela odluku kojom je tadašnje Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo obavezano na to da podrži ovaj proces.

Tokom izbora domena izneta su 133 predloga, a samo četiri su ispunila tražene uslove – .srb, .srbija, .rsb i .sb, ukazala je ona i dodala da se gotovo 80 odsto glasača opredelilo za prvu opciju.

Ćirilični domen Srbije .srb je novi, drugi nacionalni domen posle ruskog .rf i drugi internet domen na svetu na ćiriličnom pismu.

Prvih šest meseci pravo preče registracije .srb domena imaće samo vlasnici postojećih .rs domena, i to po ceni od jednog dinara.

Posle tog perioda, ćirilične domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni .rs domen ili ne.

Institucije od nacionalnog značaja koje već imaju svoj .srb domen su predsednik Republike, Vlada Srbije, Grad Beograd, Uprava za Digitalnu agendu, Radio-televizija Srbije i RNIDS.

Masovni neredi i mitinzi se u poslednje vreme organizuju preko interneta, tako da su u mnogim zemljama policije počele da uvežbavaju veštinu rada na društvenim mrežama.

U Velikoj Britaniji je čak 2500 policajaca počelo da savladava veštinu „upravljanja ljutnjom“ na Twitter-u i Facebook-u. Inicijator je inspektor policije iz britanskog grada Šefilda, koja je prva među svojim kolegama počela da komunicira sa korisnicima Twitter-a, gde vladaju radikalna raspoloženja. Njene poruke na ovoj društvenoj mreži kojima je ljude pozivala da ne čine prekršaje ne samo da su umirile potencijalne demonstrante, već su i doprinele da rejting policije poraste. Danas profile šefildske policije prati 20 hiljada ljudi, što je znak da je strategija policajaca dobra: preventiva prekršaja je najpreča stvar.

Ruska policija je iskoristila iskustvo britanskih kolega. Ne samo da prati slučajeve ekstremizma na internetu, već i obaveštava ljude o svojim delatnostima preko globalne mreže, rekao je „Glasu Rusije“ ekspert za konkurentne obaveštajne aktivnosti Jevgenij Juščuk.

Sverdlovska državna uprava za unutrašnje poslove je među prvima u Rusiji otvorila svoj profil na videohostinguwww.uoutube.com, gde umesto profesionalnih novinarskih reportaža postavlja snimke koji su napravljeni prilikom policijskih operacija. Na taj način se vrši obaveštavanje javnosti i popularisanje policije.
Ruska policija je u poslednje vreme i inače postala više „multimedijalna“. Sve češće koristi internet kao alatku u svom poslu, kaže Jevgenij Juščuk.

U Sankt Peterburgu ovih dana dva mladića su se posvađala oko automobila. Jedan je prema drugom bacio granatu i pobegao. U toku istrage informacije o pobeglom mladiću su prikupljane preko njegovih statusa na društvenoj mreži „VKontakte“, zahvaljujući tome je prestupnik uhapšen. U Jekaterinburgu su protivnici novih pravila zatamnjivanja stakala automobila preko društvenih mreža dogovarali akciju za koju nisu imali dozvolu. Policajci su saznali za njihove pripreme, došli na lice mesta i naplatili kaznu učesnicima za nezakonito zatamnjivanje stakala i nesankcionisani miting.

Društvene mreže su odlična alatka za monitoring vanrednih situacija. O tome svedoči iskustvo SAD. CIA je organizovala posebnu jedinicu za rad s tim mrežama, takozvane „internet nindže“. Ova grupa analitičara Beloj kući svakodnevno dostavlja informacije koje se sastoje od tvitova, novinskih članaka i statusa na Facebook-u. Open Source Center CIA ponekad obradi i do 5 miliona tvitova dnevno. Ništa manje su po ovom pitanju aktivni Izraelci, čije odbrambene snage Cahal redovno pregledavaju društvene mreže kako bi saznale za nerede koji se pripremaju.

Kompanije i pojedinci od sada se mogu informisati i o aktivnostima, komentarima i diskusijama na mrežama poput Fejsbuka, Tvitera, ili Linkedina

Na domaćem tržištu prvi put je dostupna MolEclipp usluga koja kompanijama i pojedincima omogućava praćenje društvenih mreža, poput Facebooka, Tvitera, LinkedIna, kao i drugih, manje popularnih mreža. Prepoznavši značaj i ulogu Interneta kao izuzetno uticajnog medija, nova usluga agencije RealTime Clipping pored informisanja o aktivnostima na sajtovima i društvenim mrežama, nudi i praćenje komentara, diskusija, kao i detaljnu analizu prisustva i delovanja na Internetu.

„Prednosti ovog naprednog softverskog rešenja su brzina, tačnost i jednostavna upotreba u skladu sa potrebama i zahtevima kompanija, ili zadatih ključnih reči koje sami odrede. MolEclipp nepogrešivo locira željene medijske objave izbegavajući nepotrebne sadržaje i na taj način štedi vreme i resurse dostavljajući potpunu informaciju. Ovim sistemom moguće je pratiti objave bez obzira na njihovu zastarelost“, izjavila je Andrijana Tomić, direktor poslovnog razvoja Real Time Group (Business Development Director Realtime Group).

U vremenu kada se sve veći broj ljudi seli na Internet i raste potreba kompanija za praćenjem onlajn dešavanja, nova usluga ima za cilj da odgovori rastućim zahtevima savremenog načina poslovanja na domaćem tržištu.

Real Time Clipping agencija posluje od 2008. godine i pruža usluge press klipinga, TV i web monitoringa, kao i analize medijskog sadržaja za više od 180 kompanija, institucija i pojedinaca.

Ćirilički internet domen .СРБ je novi, drugi nacionalni domen Republike Srbije. Deo je porodice domena sa internacionalizovanim nazivima (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom.

Početak registracije .SRB domena je danas  27. januar 2012. i posle ruskog .RF to je drugi internet domen na svetu na ćiriličkom pismu koji je moguće registrovati.

Nacionalni internet domen je oznaka teritorijalne pripadnosti i kao takav izuzetno je bitan za definisanje internet identiteta svih koji žive i rade u Srbiji. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese .SRB domena će se, za razliku od mnoštva domena čiji su nazivi na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane. Stoga je i slogan kampanje za popularizaciju korišćenja .СРБ domena “Linkuj kao što govoriš!”.

Prvih šest meseci pravo preče registracije .СРБ domena imaće samo vlasnici postojećih ili novoregistrovanih .RS domena, i to po promotivnoj ceni od 1 dinara (ovo je cena koju RNIDS naplaćuje ovlašćenim registrima). Posle tog perioda, ćiriličke domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni .RS domen ili ne.

Zašto je dobro da imate svoj .SRB domen?

SRB je jedini internet domen na svetu koji omogućava da se adrese sajtova pišu onako kako se i izgovaraju. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese sa .SRB domenom će se, za razliku od, recimo, mnoštva domena na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane.

Prednosti .СРБ domena

1. Jedini internet domen na svetu koji omogućava da se adrese sajtova pišu onako kako se i izgovaraju. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese sa .SRB domenom će se, za razliku od, recimo, mnoštva domena na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane.

2. Ostvarenje ustavnog prava građana Srbije da mogu da koriste zvanično pismo i za svoje internet domene. U vreme kada se u razvijenim zemljama i pravo na Internet smatra za osnovno ljudsko pravo, kada i najveće zemlje sveta brinu o očuvanju nacionalnog identiteta kroz domene na svom pismu, Srbija je među prvima napravila korak ka uspostavljanju domena na zvaničnom nacionalnom pismu.

3. Veliki broj slobodnih potencijalno zanimljivih pojmova za nazive internet domena (imena, nazivi firmi ili proizvoda, geografski i opšti pojmovi iz oblasti kulture, istorije, umetnosti…).

4. Geografski određuje teritoriju za koju je internet sajt prevashodno namenjen. To je bitno i za internet pretraživače, kao što su Google ili Bing, kada imaju upit korisnika koji traži upravo internet sajt sa sadržajem iz Srbije.

5. Postajete član srpske internet zajednice. Internet domen je osnovni činilac nečijeg identiteta na Internetu. Korišćenjem nacionalnog internet domena, definišete svoju pripadnost lokalnoj internet zajednici.

Koje zemlje imaju svoj IDN na nacionalnom pismu?

Prvi internacionalizovani domeni najvišeg nivoa (IDN ccTLD) aktivirani su 5. maja 2010. za tri domena koja koriste arapsko pismo, a predstavljaju Egipat, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Rusija je 12. maja 2010. postala prva država koja je registrovala domen i na ćirilici, sa oznakom “.rf”. Srbija je druga zemlja koja je 3. maja 2011. dobila svoj ćirilički domen “.srb”. Potom je Ukrajini dodeljen domen “.ukr”, a Bugarska očekuje da će uskoro dobiti svoj ćirilički domen, iako im je odbijen predlog “.bg” (jer suviše liči na brazilski “.br”).

Nacionalni domeni na kineskom pismu, u nekoliko varijanti, aktivirani su 25. juna 2010. U međuvremenu su za veći broj arapskih i dalekoistočnih zemalja odobreni nazivi domena na nacionalnom pismu ili su ti procesi u toku.

Koji će adresni prostori postojati u okviru .SRB domena?

Poddomenska struktura u okviru .SRB domena istovetna je po nameni postojećim poddomenima u okviru .RS domena.

Листа назива .СРБ поддомена:

Листа назива делегираних .СРБ поддомена:

Hronologija nastanka .SRB domena

Novembar 2009. Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers, ICANN – čita se AJKAN) započela ubrzani proces uspostavljanja domena najvišeg nivoa sa internacionalizovanim imenima (Internationalized Domain Name, IDN), odnosno internet domene čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom.

Decembar 2009. Vlada Republike Srbije zadužila Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo (MTID) da preduzme potrebne aktivnosti za dobijanje ćiiriličkog domena.

Februar 2010. Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) započeo javnu raspravu o potrebi postojanja ćiriličkog domena i proceduru za izbor lokalizovanog domena najvišeg nivoa na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

16. jun 2010. Završena javna rasprava, anketa i glasanje o tome kako treba da glasi ćirilički internet domen Srbije. Dva predloga sa najviše glasova internet zajednice u Srbiji (“.srb” i “.srbija”) poslati su na evaluaciju ICANN-u.

15. jul 2010. MTID ocenio da RNIDS ispunjava sve uslove za upravljanje registrom domena na ćirilici.

8. novembar 2010. ICANN prihvatio predlog RNIDS-a da oznaka .SRB bude ćirilički domen Srbije i dodelio ovu oznaku našoj zemlji za drugi nacionalni domen na Internetu.

Novembar – decembar 2010. Pokrenuta javna rasprava o principima i pravilima za registraciju ćiriličkog domena.

21. april 2011. Upravni odbor ICANN-a podržao zahtev da se RNIDS-u dodeli domen .SRB na upravljanje.

3. maj 2011. Ćirilički domen .SRB postao vidljiv na Internetu.

11. maj 2011. Nova zvanična internet prezentacija RNIDS-a postala i prvi domaći sajt na novom nacionalnom ćiriličkom domenu, na adresi rnids.srb.

28. maj 2011. Na sednici Skupštine RNIDS-a su usvojeni akti koji regulišu registraciju .SRB domena.

13. decembar 2011. Upravni odbor RNIDS-a doneo je Odluku o početku registracije .SRB domena, a kao datum je određen Dan Svetog Save, 27. januar 2012.

Na hiljade Poljaka je izašlo na ulice protestujući protiv pridruživanja svoje zemlje Trgovinskom sporazumu za borbu protiv piraterije, skraćeni naziv ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement). Ovaj sporazum je već potpisalo nekoliko vodećih svetskih država, uključujući SAD, Japan, Kanadu, Australiju i Južnu Koreju.

Dokument predviđa uvođenje međunarodnih standarda za zaštitu prava vlasnika intelektualne svojine. Internet-korisnici su uvereni da će sporazum dovesti do pooštravanja cenzure i ograničavanje slobode razmene mišljenja u Sveskoj mreži. Ranije je nacrt zakona o borbi s internet-piraterijom – SOPA, pokušao da razmotri Kongres SAD. Stručnjaci smatraju da će strogo regulisanje interneta zakonima naneti štetu svim njegovim učesnicima.

Oba dokumenta – međunarodni ACTA i američki SOPA su u suštini vrlo slični. U Poljskoj su napadima hakera, koji protestuju protiv ACTA podvrgnuti vladini sajtovi. Nedelju dana ranije u SAD su zakonodavci naišli na ozbiljan otpor kitova interneta kao što su Google i Wikipedia i bili su primorani da odlože razmatranje zakona. Rešenja predviđena nacrtom zakona SOPA bitno će promeniti bilans prava naslika prava i internet-kompanija, što će na kraju postati barijera za inovacije i investicije u razvoj interneta, istakao je u intervjuu za našu radio stanicu port-parol kompanije Jandeks Očir Mandžikov. Ovaj nacrt zakona takođe stvara pretpostavke za remećenje jedinstva internet mreže i bitno širi mogućnosti primene nacionalnih zakona jedne države u odnosu na korisnike interneta koji se nalaze u drugim jurisdikcijama.

Sa svoje strane, nezavisni stručnjak Mihail Genin smatra da oba dokumenta daju državnim strukturama mnogo veće mogućnosti uticaja na mrežu nego što je to potrebno za borbu s piraterijom. Naravno, vlasnici prava će pretrpeti značajnu štetu, ali su metode koje se predlažu za kontrolu su u najmanju ruku pogrešne. U intervjuu za radio stanicu „Glas Rusije“ Mihail Genin je rekao:

Vremena su se promenila i pošteno govoreći, svi pokušaji da se zakonodavno na neki načim vratimo u prošlost, 20-30 godina ranije, neće dovesti ni do čega dobrog. Ima divnih primera za to kako se i u novim uslovima može zaraditi novac na intelektualnoj svojini u mreži, pre svega zahvaljujući internet-prodavnicama kao iTunes od Apple (ajTjuns od Epl) i drugim resursima. Pokušaji da se na neke stare načine sve ovo reguliše su prilično neperspektivni u svakom slučaju. Bilo bi mnogo produktivnije da se na neke nove načine pokuša s regulisanjem upravo novih međusobnih odnosa. Tada ne bi bilo pitanje koliko novca gubimo u pirateriji, već bi se postavljalo pitanje – koliko novca bismo mogli da zaradimo na njoj. (…)

U suštini, ne radi se o tome da će intelektualna piraterija biti potpuno iskorenjena, kaže Mihail Genin. Rezultat stvaranja globalnog sistema zamki u mreži predstavljaće mogućnost da se sasvim neočekivano, u svakom trenutku „uhvati u zamku“ i pozove na odgovornost svaki korisnik. Sudeći po zakonodavnoj regulativi potpuno je očigledno da se u mreži pokreće borba za kontrolu nad virtuelnim prostorom.

Kompanija SBB, vodeći provajder video sadržaja na našem tržištu, predstavila je danas novu uslugu – D3 GO, prvu u Srbiji koja će pokriti sve uređaje, uključujući i Apple, a namenjena je svim ljubiteljima televizije. D3 GO aplikacija omogućava korisnicima pristup najpopularnijim TV sadržajima, preko 60 kanala, iz SBB mreže preko različitih uređaja – računara (PC i Apple), laptop računara, tableta, smart telefona sa Android i Apple platformom, sa potpunom slobodom gledanja televizije unutar prostora sa SBB konekcijom SBB mreže (stan, kafić, restoran…).

Najpopularniji programi iz kablovskog paketa SBB-a dostupni su sada korisnicima preko omiljenih mobilnih uređaja. Aplikacije za smart telefone i tablete se besplatno skidaju sa Android marketa ili Apple store-a. Za korisnike usluge preko računara, do D3 GO se dolazi preko internet stranice www.d3go.tv. Gledanje televizije putem D3 GO usluge nije vremenski ograničeno, a može se instalirati istovremeno na 3 različita ili ista uređaja, od kojih jedan može da se menja svakog meseca. Kvalitet slike se automatski prilagođava brzini internet veze. Program je moguće gledati uz flat konekciju najmanje brzine 264Kb/s.

„Brz razvoj i interaktivnost interneta nam omogućavaju da preko kapaciteta SBB mreže svojim korisnicima televizijski sadržaj ponudimo i na mobilan način. Više nije neohodno da se svi članovi porodice okupljaju oko jednog televizora i prate isti program, jer svako ima svoje, različite želje u pogledu programa. Sa D3 GO uslugom tako poštujemo potrebe svakog člana porodice, da gleda onaj program koji mu se najviše sviđa. I to ne samo u dnevnoj sobi, već u prostoriji u kojoj se nalazi (spavaćoj sobi, kuhinji, kupatilu)“ – istakla je Jovana Lukić, direktor sektora za korporativne komunikacije kompanije SBB.

Televizijski program putem D3 GO za sada se može pauzirati, a uskoro će biti dostupne i naprednije funkcije: „pogledaj ispočetka“ (start over), koja omogućava korisniku da programe koji se trenutno emituju pusti ispočetka, kao i „pogledaj propušteno“ (catch up TV), koja daje mogućnost da se puste propušteni programi 3 dana unazad.

Usluga D3 GO će biti potpuno besplatna za sve korisnike SBB televizije i interneta u promotivnom periodu do 29. februara 2012. godine.Više o samom servisu moguće je pogledati na stranici www.sbb.rs ili pozvati Kontakt centar SBB-a na 011/330 5252.

Pored ovoga, SBB sprema servise koji će biti dostupni i van njihove mreže, dok tehnologija koju već imaju omogućava da se D3 GO usluga koristi i „u pokretu“. Ove godine SBB će uvesti i novi, revolucionarni interaktivni digitalni prijemnik sa novim atraktivnim korisničkim interfejsom, dodatnim funkcionalnostima „pogledaj propušteno“ i „pogledaj ispočetka“ aplikacijama. Novi prijemnik će doneti potpuno novo iskustvo gledanja televizije. Takođe, ove godine stiže i novi HD digitalni prijemnik sa mogućnošću interaktivnosti uz eksterni modem.

Kompanija SBB – Srpske kablovske mreže najveći je operator digitalne i analogne kablovske televizije i širokopojasnog interneta u Srbiji i najznačajniji operator satelitske televizije u regionu, prisutan u šest zemalja svojom Total TV platformom. SBB je nastao integrisanjem kablovskih distributera širom Srbije tokom 2002. i 2003. godine, a danas zapošljava više od 800 ljudi.U saradnji sa kompanijama Telemach u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, sa kojima ima iste većinske vlasnike i predsednika uprave, čini jedinstven telekomunikacioni sistem na teritoriji nekadašnje države.