Servisi

Kancelarijski službenici sve više pate od stresa izazvanog elektronskom poštom, noseći se sa neprekidnom plimom novih poruka koje ih primoravaju da prekidaju posao i remete koncentraciju, prenosi britanski The Observer. Nekoliko stručnjaka iz različitih oblasti s Univerziteta Paisley zapazilo je da neki službenici proveravaju elektronsku poštu tridesetak puta tokom jednog sata i kako su stalno pod pritiskom da brzo odgovore.

Ovo dovodi do zamora i smanjenja produktivnosti, a korist od ovog načina komunikacije, koji se sada oteo nadzoru, sve više se gubi, zaključuju ovi istraživači.

“Internet osveta: kako uništiti neprijatelja za deset funti“, naslov je članka u Sunday Timesu, koji prenosi da jedan internet sajt nudi kompletni “osvetnički paket” uz pomoć kojeg korisnici mogu uništiti finansijski status ili privatni odnos nekoga ko im se zamerio.

Za deset funti mesečno mušterije ovog sajta mogu naručiti da se nekome koga ne vole zatvori bankarski račun, prekinu mu isporuku struje i vode, ili  pošalju elektronske poruke sa lažnim optužbama – od nekoga poslovnog promašaja do ljubavne afere.

Ovaj sajt takođe nudi kopije dokumenata neophodnih za izvršenje osvete i obećava da može napraviti haos od nečijeg života. U izveštaju jednog komiteta britanskoga Gornjeg doma objavljenom prošle sedmice navodi se da se kriminal na internetu toliko proširio da je situacija sada “kao na Divljem zapadu”, prenosi Sunday Times.

Da li ste ikada želeli da sami sebi pošaljete e-mail a da je termin isporuke određen negde u budućnosti  – recimo za par meseci? Od nedavno postoje servisi koji omogućavaju da pošaljete e-mailove za zakašnjenjem, odnosno sa budućim terminom isporuke, ali nijedna od njih nije garantovao da će pošta biti poslata u zadato vreme.

Sada, na raspolaganju je više pouzdanijih solucija za “futurističke emailove” zasnovanih na korišćenju kalendarskih servisa Google-a, Yahoo!-a, Microsofta ili AOL servisa, a snaga svakog od ovih pojedinačnih brendova garantuje ispunjenje obaveza slanja mailova.

Da bi, recimo sebi, poslai e-mail u bližoj ili daljoj budućnosti potrebno je da kreirate novi događaj (new event) u okviru Web kalendara i da podesite vreme događaja onda kada želite da vam se isporuči mail. Potom podesite email-podsetnik koji će biti poslat na određenu adresu 5 minuta pre starta zakazanog događaja. Pored e-maila, po istom principu na određeni broj mobilnog telefona možete poslati SMS poruku u budućnost.

Ovo vam za sada omogućavaju servisi poput Google Calendar-a ili Windows Live Calendara , dok je preko  Yahoo! Calendar-a moguće odaslati (zakazati event) poruku “samo” u budućih sedam godina.

Google je nedavno unapredio i nadogradio svoj korporativni email servis dodajući mu novi bezbednosni modul uz koji je dvostruko povećao kapacitet korporativnih mail naloga. Ovim Google ukazuje na svoje ambicije usmerene na zadovoljavanje potreba poslonih korisnika i na razvoj mrežnog softvera koji bi trebao da unapredi nline poslovanje.

Ove promene u politici ponude Google-a ukazuju na prve pokušaje kapitalizacije tehnologije zaštite  koju su stekli akvizicijom kompanije Postini, a pored toga, Google ovaj akcija usmerena je i na veliki broj postojećih Postinijevih korisnika, kojima je radi pridobijanja Google ponudio besplatno korišćenje njihovih naprednih servisa u određenom narednom periodu.

Agencija comScore, lider u praćenju digitalnog sveta, objavila je danas saopštenje u kojima je iznela podatke o sezonskoj prazničnoj potrošnji ostvarenoj putem e-commerce Web lokacija za period od 1. novembra do  27. decembra. Tokom ovog perioda na online kupovine utrošeno je 28 milijardi dolara, što je 19% više u odnosu na isti period lane.

Prema rečima predstavnika uprave agencije comScore, iako se praznična potrošnja smanjuje nakon Božića, zabeležena je relativno velika onlien potrošnja i nakon ove svetkovine. Tako je na primer, u danu nakon Božića prodaja putem Interneta dostigla 545 miliona dolara, odnosno više nego dvostruko u odnosu na isti dan prošle godine. Ovo samo govori o svesnosti i nameri potrošača da u potpunosti iskoriste sezonske popuste koje nude prodavci krajm godine.

U cilju promocije nacionalnog .RS domena i plaćanja karticama preko Interneta, CRI Internet provajder organizuje akciju: “U NOVOJ GODINI SA NOVIM .RS DOMENOM” podržanu od Republičke agencija za telekomunikacije, Zavoda za informatiku i Internet, Privredne komore Srbije, Društva za informatiku Srbije i Banke Inteza.

Samo za registraciju .RS domena i plaćanje karticama preko Interneta na lokaciji www.cri.co.yu, CRI ISP odobrava promotivni popust od čak 20%!
Na današnjoj multimedijalnoj prezentaciji predregistrovani su domeni ratel.rs, euprava.rs, pks.rs, dis.rs i bancaintesa.rs i plaćeni karticama preko Interneta.

Prelazak sa .YU na .RS

Pre nego što počne upisivanje .rs domena u centralni registar (očekuje se nakon polovine januara 2008), sva imena do sada registrovanih .yu domena biće rezervisana u okviru registra .rs domena. Rezervacije će trajati 6 meseci od dana početka registracije .rs domena.

Prednost pri registraciji ostvarivaće se na sledeći način:

• Vlasnici domena registrovanih direktno ispod .yu imaće prednost u registraciji istoimenih domena direktno ispod .rs (primer: firma.yu -> firma.rs)
• Vlasnici .co.yu domena imaće prednost u registraciji istoimenih domena u okviru .co.rs i direktno ispod .rs (primer: firma.co.yu -> firma.co.rs i firma.rs)
• Vlasnici .org.yu domena imaće prednost u registraciji istoimenih domena u okviru .org.rs i direktno ispod .rs (primer: organizacija.org.yu -> organizacija.org.rs i organizacija.rs)
• Vlasnici .edu.yu domena imaće prednost u registraciji istoimenih domena u okviru .edu.rs i direktno ispod .rs (primer: skola.edu.yu -> skola.edu.rs i skola.rs)

Ukoliko domen sa istim imenom postoji u okviru .yu, .co.yu, .org.yu ili .edu.yu, pravo na registraciju istoimenog domena direktno ispod .rs imaće vlasnik onog .yu domena koji prvi podnese zahtev.

Po isteku perioda rezervacije od 6 meseci, svi .rs domeni koji ne budu registrovani biće dostupni za slobodnu registraciju.

Verovatno ste mnogo puta tražili nešto na netu otvarajući desetine i stotine stranica koje ne zadovoljavaju u potpunosti pojam koji tražite. I sama ta puka prikazivanja nepotrebnih stranica na pretraživaču trebala bi da vas dovede da postavite YU Portal kao početnu stranicu. Zamisao pri njegovom nastanku je i bila da on sadrži sveobuhvatnu bazu linkova podeljenu na više celina i podstranica kako bi korisniku bila olakšana pretraga. Ovog meseca YU Portal slavi peti rođendan i za proteklo vreme značajno je razvijen i postignut najvažniji cilj, kvalitet i preglednost linkova, a osvežena je početna stranica , te novi dizajn i servisi.

Zahvaljujući kvalitetu portal je svakim danom sve posećeniji, tako da trenutno ima oko 10.000 poseta dnevno, a ovoliko interesovanje govori da je ideja portala na pravom putu, kao i da su se napori oko uređivanja ovakve stranice itekako isplatili.

Portal ima preko 70 podstranica najrazličitije sadržine i tematika tako da svako može da pronađe ponešto interesantno za sebe, kao i da postane urednik svoje podstranice na YU Portal-u (za ovo nije potrebno znanje programiranja ili slično sa obzirom da se administracija linkova vrši preko CMS-a).

Britanska kraljica Elizabeta II, ili tačnije njena služba za odnose sa javnošću, pokrenuli su u okviru YouTube video servisa specijalizovan “zvanični video kanal britanske monarhije“. Na ovom Kraljevskom kanalu na kojem je trenutno dostupno nekih  18 video zapisa, ubuduće će  biti emitovani različiti video materijali vezani za kraljevsku porodicu i njene društvene aktivnosti, a naovom mestu će po prvi pu u istoriji biti emitovana tradicionalna božićna poruka kraljice Elizabete.

Među sada dostupnim video materijalima na “kanalu britanske monarhije” može se videti i  snimak venčanja Elizabethinih roditelja iz 1923., te isečci iz “jednog dana u životu princa od Velsa”.

U Trgovinskom sudu u Beogradu danas je svečano puštena u rad nova Web aplikacija “Doket/Popis spisa” na veb portalu trgovinskih sudova, čime će se unaprediti njihova efikasnost i otvorenost u radu. Svaki građanin, stranka, advokat ili predstavnik medija naći će na naslovnoj strani sajta www.trgovinski.sud.srbija.yu ikonicu Doket/Popis spisa, koja ga vodi do pretrage dokumenta, pri čemu je pretragu moguće obaviti na više načina, između ostalog prema imenu sudije i broju predmeta.

Objavljivanje te aplikacije na Internetu omogućeno je zahvaljujući sistemu za Automatsko vođenje sudskih predmeta (AVP), koji je razvijen u okviru Projekta reforme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije.

Realizaciju ovog projekta u vrednosti od približno 13 miliona dolara od 2004. godine finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a direktor projekta Milo Stevanović ukazao je na promociji na prednosti novog tehnološkog sistema.

Državni sekretar Ministarstva pravde Vlade Republike Srbije Snežana Malović navela je da je to ministarstvo partner USAID-u na pomenutom projektu i naglasila da će ova tehnološka novina u radu trgovinskih sudova poboljšati njihovu organizaciju i efikasnost.

Direktor Misije USAID-a u Srbiji Majkl Harvi rekao je da će Doket unaprediti rad trgovinskih sudova u Srbiji na svim poljima i doprineti punoj transparentnosti u njihovom radu.

Pomoćnik ministra pravde u Sektoru za informacione tehnologije Dejan Pašić ocenio je da će objavljivanje popisa spisa na Internetu doprineti i efikasnijem radu sudija jer će biti svesni da sada javnost u svakom trenutku ima uvid u njihov rad, odnosno koliko dugo se vodi spor.

Predsednik Višeg trgovinskog suda Radomir Lazarević podsetio je na to da je u svim trgovinskim sudovima već uveden program za statističko praćenje podataka i najavio da će u novu aplikaciju “Popis spisa/Doket” biti umreženo svih 17 trgovinskih sudova.

Prema njegovim rečima, to će omogućiti i lakši nadzor njihovog rada jer će sada moći, uz unošenje šifre, da se izvrši uvid u sudski predmet bez njegovog iznošenja iz suda.

Telekom Srbije planira da broj ADSL priključaka za brzi internet do kraja 2008. godine poveća za oko dva i po puta, na pola miliona, najavio je danas predstavnik te kompanije. Direktor sektora Telekoma za internet usluge Ranko Ilić kazao je na tribini o razvoju širokopojasnog (brzog) interenta, u Beogradu, da trenutno u Srbiji ima oko 125.000 korisnika ADSL-a, odnosno oko 190.000 ADSL priključaka.

“Planirano je da se taj broj do aprila 2008. poveća na oko 280.000, a do kraja godine na 500.000 ADSL dva plus portova, tako da mogućnost priključenja na širokopojasni internet više neće biti problem“, ocenio je on.

Ilić je naveo da je oprema neophodna za uvođenje ADSL priljučaka u Srbiji Telekom koštala oko 60 miliona evra, dok postavljanje jednog metra otpičkog kabla košta od osam do 10 evra, ali nije mogao da precirila koliko je ulaganje bilo neophodno za novo širenje portova.

Prema proceni Telekoma, brzi pristup internetu, preko ADSL, kablovske ili bežične mreže ima oko 200.000 korisnika u Srbiji, a još oko 700.000 koristi dajl-ap pristup, kazao je Ilića na skupu u Republičkoj agenciji za telekomunikacije (Ratel).

Učesnici rasprave o razvoju širokopojasnog intereneta ocenili su da je za brži razvoj interneta u Srbiji neophodna liberalizacija tržišta kroz regulisanje pristupa infrastrukturi i omogućavanje provajderima da direktno sklapaju međunarodne konekcije, a ne isključivo preko Telekoma.

Zvanični Google podaci zasnovani na detaljnim statistikama pretraživanja govore da su tokom novembra meseca korisnici Interneta u Srbiji uglavnom interesovali nešto mobilni telefoni kojima je pala cena, zatim servisne informacije različitog karaktera i uputstva iz pravopisa za srpski jezik.

Rang lista najtraženijih ključnih koje su u Google pretražno polje, tokom prošlog meseca, uneli korisnici iz Srbije je sledeća:

1. nokia 6288 – 6288 ne spada u najnovije telefone, ali je svakako zahvaljujući bogatstvu funkcija i pristupačnijoj ceni tokom novembra bio u žiži javnosti Srbije.
2. dif – sledi Fakultet za sport i fizičko vaspitanje, bivši DIF
3. web design – pomalo neočekivano, na trećem mestu je “web design”. E sad, ili se domaća populacija interesuje za edukaciju u ovom segmentu, ili ista traži usluge trećih lica na ovom polju ;)
4. majdanpek – za neke možda neočekivano, Majdanpek je u novembru bio interesantan zbog završnice tendera za RTB Bor
5. aerodrom – ko god putuje ne može nigde bez informacija o letovima, a od nedavno čak i karte može da rezerviše i kupi putem Interneta
6. procreditbank – agresivna kampanja u drugim medijima izazavala je potom potragu za informacijama na netu. Jednostavno, Srbija je “gladna kredita” ;)
7. mozzila – prosečan korisnik weba u Srbiji čuo je za “tamo neki browser pod imenom Mozzila”. Daj da vidim šta je to?
8. nokia 6630 – sledeća popularna Nokija čija je cena zahvaljujući dobrom radnom stažu na tržištu neopravdano pala, uprkos dobroj “formi”
9. pravopis – ono što svima nama sigurno nedostaje, a Internet je prvo mesto gde potražiti informacije ove vrste. Ali, na žaslot svih nas i dalje nema dobre lokacije koja bi pokrivala ovu edukativnu oblast, a iza koje bi već odavno prvenstveno trebalo da je stala sama država.
10. iPhone – “sivi” iPhone talas zapljusnuo je Evropu pa samim tim i Srbiju. Ispod tezgi, iPhone se “valja” za 600 €