• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Amazon prodaje e-knjige bolje od bilo kog print izdanja

Još početkom godine Amazon je objavio da prodaje više e-knjiga od štampanih, ali je sada objavljena još jedna istorijska prekretnica, a to je da se e-knjige prodaju bolje od bilo kog vida štampanih izdanja ukupno (knjige tvrdih korica, mekanih korica, časopisi…).

Od početka aprila Amazon na svakih 100 prodatih štampanih izdanja proda 105 e-knjiga. Osim ovim uspehom, u Amazonu se hvale i prodajom e-knjiga uopšte. Naime, u odnosu na 2010. godinu, ove godine u istom razdoblju prodato je 3 puta više e-knjiga.

Dobroj prodaji e-knjiga doprinosi i oglasima potpomognu e-čitač Kindle koji se može kupiti za nešto više od 100 dolara. Za samo mesec dana od lansiranja, ovaj Kindle postao je najprodavaniji elektronski proizvod na Amazonu.

Baby Planeta online prodavnica

Počela je sa radom Baby Planeta web prodavnica i još mnogo više od toga: http://shop.babyplaneta.rs/

Na adresi http://shop.babyplaneta.rs/ zvanično je počeo sa radom Baby Planeta on line katalog proizvoda.
Pored web portala, časopisa, tv priloga i prodajnih akcija ovo je peti po redu segment kroz koji se već punih godinu dana uspešno realizuje projekat Baby Planeta.

On line katalog Baby Planeta proizvoda, napravljen je sa željom da roditeljima posvećenim brizi o svome novorođenčetu uštedi dragoceno vreme i novac. U asortimanu Baby Planeta proizvoda nalazi se nekoliko stotina proizvoda, u 30 najpoznatijih svetskih brendova (Chicco, Hauck, Giordani, Graco, Wow, Nuby, Big, Bellelli, Cybex, Nip, Esprit, Reer…) iz svih kategorija proizvoda koji su potrebni mališanu od prvog dana – kolica, kreveci, hranilice, auto-sedišta, kozmetika, garderoba…

Kako bi roditelji i budući roditelji kupovine za svog mališana obavili po najpovoljnijim cenama, na on line katalogu redovno će biti postavljana obaveštenja o aktuelnim akcijskim sniženjima kao i o prodajnim mestima na kojima se mogu kupiti proizvodi iz Baby Planeta asortimana.

Trazim.rs – srpski Google za male oglase

Nedavno je na našem internet nebu lansiran još jedan interesantan portal koji će, nadamo se, koristiti svima nama. Radi se o srpskom pretraživaču malih oglasa trazim.rs.

Tražim.rs je koncipiran tako da na internetu traži oglase iz svih oblasti i krajnjem korisniku prezentuje u okviru odgovarajuće kategorije.
„Na srpskom internetu postoji mnogo sajtova za oglase iz različitih oblasti i svaki je, po svom interfejsu i kvalitetu, priča za sebe, što posetiocima predstavlja problem da se navikavaju na različite interfejse i način upotrebe. Hteli smo da poput Gugla, potpuno besplatno, objedinimo srpsku ponudu oglasa i da je na najjednostavniji mogući način predstavimo posetiocima. Korisnik više ne mora da se privikava na različite interfejsove da pokušava da odgonetne kako da pretražuje oglase, već sada na jednom mestu na isti način može da pretražuje sve oglase iz Srbije. “ – objašnjavaju sa sajta trazim.rs.

Posao pretrage, obrade i serviranja oglasa obavlja prava jedna farma servera, a softver koji pokreće celu stvar razvijan je više od godinu dana. U prethodnih godinu dana korisnicima je bila dostupna beta verzija ovog sajta, a od pre par dana i prva finalna verzija koja je razvijana uz sugestije i komentare posetilaca.

Sajt trazim.rs je višestruko koristan i za krajnjeg korisnika i za vlasnika sajta sa oglasima. Korisniku pomaže da pronađe sve oglase na teritoriji Srbije uredno klasifikovane i sa jedinstvenim načinom pretrage, a vlasniku sajta donosi još veću posećenost, interlinking a samim tim i indeksaciju na Guglu jer svaki klik vodi do originalnog sajta na kome se nalazi više detalja o samom oglasu. Što je najinteresantnije, besplatno je i za vlasnike sajtova i za posetioce.

„Za sada smo uspeli da pokrijemo veći deo oglasnog internet neba Srbije . Uskoro ćemo povećati broj dostupnih sajtova i oglasa, a do tad pozivamo sve vlasnike da i sami dodaju svoj sajt u pretragu trazim.rs“ – dodaju članovi tima trazim.rs.

Youtube Movies – gledajte filmove na YouTube-u

Na najpopularnijem sajtu za deljenje video sadržaja, Youtube-u, od sada je i zvanično moguće pogledati kompletan igrani film. Youtube je već eksperimentisao sa video sadržajem veće dužine, ali tek sada je zvanično ušao na tržište mrežnog iznajmljivanja filmova. Dovoljno je web browser usmeriti na adresu:

http://www.youtube.com/movies?feature=mh

Zašto je Microsoft kupio Skype?

U nastojanju da vrati deo izgubljene teritorije koju mu na tržištu stalno otimaju rivali poput Google-a i Apple-a, Microsoft je za ogroman novac kupio internet telefonski i video servis Skype.

U Microsoftu veruju da će preuzimanje Skype-a i njegovih više od 170 miliona korisnika širom sveta – bitno ojačati njihovo prisustvo na tržištu mobilne telefonije i privući i velike korporacije da koriste njihovu video i audio komunikaciju.

Generalni direktor Microsofta, Steve Ballmer, naziva to najvećim poslovnim poduhvatom u 36 godina istorije te kompanije:
- Ovo je veliki dan za Skype, ali i veliki dan za Microsoft. Dodavanjem novog sektora, mi našim korisnicima dajemo novo obećanje – ulazeći u novu eru univerzalne komunikacije.

Međutim, analitičari kažu da je 8 i po milijardi dolara žestoka cena za taj, istina popularan, ali neprofitabilan telefonski i video-konferencijski servis.

Glavni urednik magazina PC, Dan Costa, kaže da je Microsoft morao reagovati brzo nakon izveštaja da je Skype dobijao i ponude Google-a i Facebook-a:
- Mislim da je Microsoft istresao pare da bi onemogućio konkurenciju. Bilo je mnogo kompanija koje su bile zainteresovan za Skype. Mnogi kažu da je Google htio da ih kupi, tako da je Microsoft debelo platio za taj trofej.

Uprkos udvostručenoj prodaji i profitima u zadnjih 8 godina, akcije Microsofta blago stagniraju jer ulagači brinu da li je prvi softverski gigant u stanju da se nosi sa novim i novim rivalima. Costa ipak veruje da će ovaj potez pomoći Microsoftu. Ali, neki ulagači su veoma skeptični i to je čak dovelo do trenutnog pada Microsoftovih akcija – za više od jednog procenta. A državni regulatori imaju još više od pola godine da razmotre i eventualno odobre ovaj poslovni zahvat.

Sajt Prijemni.infostud.com sproveo istrazivanje o izboru studija među maturantim

U želji da sazna stavove budućih brucoša u vezi sa izborom studija koje će ove godine upisivati, sajt Prijemni.infostud.com je nedavno sproveo istraživanje u kom je učestvovalo 3503 maturanta srednjih škola iz cele Srbije. Budući brucoši su odgovarali zašto nastavljaju školovanje, šta i gde će studirati, kako će finansirati studije, kojim kriterijumima se rukovode pri izboru studija, da li će upisati privatne ili državne studije, kao i kako se pripremaju za upis.

Razlozi za upis na studije

Zanimljivo je da su mladi kao glavni motiv koji ih opredeljuju za nastavak školovanja naveli mogućnost da steknu više znanja u oblasti koja ih interesuje, a potom šanse za pronalazak posla, kao i da im diploma može biti od koristi za nastavak karijere u inostranstvu. Najmanji broj ispitanika je kao razlog za upisivanje studija naveo to što ne žele odmah da se zaposle, već bi radije studirali.

Ekonomija najtraženija

Kao i prethodnih godina, oko tri četvrtine maturanata već tokom februara i marta zna šta bi želeli da studiraju, dok tek svaki dvadeseti ispitanik nije još doneo odluku o studijima koje će upisati. Oko petina maturanata nije potpuno sigurna šta će studirati. Sudeći po odgovorima ispitanika, najveće interesovanje vlada za ekonomiju i menadžment, filologiju i književnost, kao i medicinu i stomatologiju.

Ko će finansirati studije

Što se finansiranja studija tiče, na državni budžet se oslanja više od tri četvrtine budućih brucoša. Svaki osmi ispitanik navodi da će troškove studija snositi njegovi roditelji, a oko 10% od ukupnog broja anketiranih kao opciju za finansiranje studija navode pronalazak honorarnog posla. Za stipendiju će aplicirati svega 1%. ispitanika.

Privatne ili državne studije

I ove godine veliki broj maturanata, gotovo 90% se odlučuje za državne fakultete. Obrazlažući svoju odluku, budući brucoši navode značaj finansijskih faktora – državni fakulteti su uglavnom jeftiniji i postoji mogućnost studiranja na budžetu, stanovanja u studentskom domu, kao i mogućnost ishrane u menzi. Sledeći razlog je priznatost studija i kvalitet nastave. Maturanti koji će studirati na privatnim fakultetima kao glavne argumente za tu odluku navode sam tretman studenata, bolje uslove za studiranje, lakši proces upisa, zagarantovano zaposlenje, manje studentske grupe, kao i veću posvećenost studentima od strane profesora i to što su studije „lakše“.

Gde studirati

Više od polovine od ukupnog broja anketiranih u planu ima promenu mesta školovanja jer u njihovom mestu ne postoji fakultet ili visoka škola koju žele da upišu. Školovanje će u svom rodnom mestu nastaviti oko trećina ispitanika. Manje od 5% ispitanika planira da studira u inostranstvu ili se odlučuju za preseljenje u drugi grad iako u njihovom mestu postoji visokoškolska ustanova iz oblasti koju žele da studiraju.

Priprema za prijemni

Zanimljivo je da za polaganje prijemnog ispita više od petine ispitanika ne planira posebnu pripremu jer smatra da im je postojeće znanje dovoljno da upišu studije. Gotovo četvrtina ispitanika će se za prijemni ispit pripremati, ali još nisu odlučili na koji način će to učiniti. Ipak, svaki drugi ispitanik se ozbiljno priprema . Među njima se gotovo polovina maturanata odlučila za organizovane pripreme na fakultetima ili visokim školama, kao i kod privatnih profesora.

Detaljniji rezultati istraživanja su dostupni na:

http://prijemni.infostud.com/dokumenti/Istrazivanje_maturanti_2011.pdf

Video savetima do uspešnog razgovora za posao na sajtu poslovi.infostud.com

ada bih obrisala osobine koje ste naveli u svom cv-ju, i zamolila vas da kažete nešto o sebi, šta bi to bilo? Kako znate da je baš sada pravi trenutak kada treba da napravite iskorak ka nečemu novom? Ako biste vi bili na mom mestu, i imali priliku da birate kandidate, kakva bi to osoba bila? Šta biste uradili drugačije kada biste sada započinjali svoju karijeru?

Ovo su samo neka pitanja koje vam potencijalni poslodavac može postaviti prilikom razgovora za posao. Pritom, za sve ljude koji aktivno traže posao, često najteži deo može biti upravo onaj najvažniji – sam intervju sa poslodavcem. Mnogi kandidati ne znaju šta da očekuju te, ukoliko na njih utiče i potpuno opravdana trema – jasno postaje da se za sam razgovor treba što bolje pripremiti kako bi improvizacija bila minimalna, a odgovori kandidata jasni, uverljivi i puni samopouzdanja.

Kako bi se kandidati što bolje pripremili i na razgovoru za posao predstavili na što bolji način, sajt poslovi.infostud.com omogućio je svakom posetiocu da potpuno besplatno pristupi servisu „HR vas pita“. U ovom odeljku stručnjaci iz sektora ljudskih resursa najprestižnijih kompanija u Srbiji, putem video intervjua predstavljaju kandidatima pitanja koja najčešće postavljaju prilikom zapošljavanja, kao i moguće odgovore na ista.

Uz pomoć ovih praktičnih saveta, posetioci mogu unapred saznati pitanja sa kojima će se verovatno pre ili kasnije suočiti. Zanimljivo je i da uz predloge o mogućem odgovoru, HR stručnjaci nude i obrazloženje zašto su pitanja koja vam postavljaju bitna i koliko od dobrog odgovora zavisi dalji tok intervjua.

Baza saveta koja stalno raste

Intervjuima vodećih HR stručnjaka iz Calsberga, Delta Generali osiguranja, Piraeus banke, kompanije Delloitte i drugih, dodati su novi intervjui sa stručnjacima za regrutaciju kadrova iz kompanija Actavis, SmithMicro software i Mozzart sportske kladionice. Tako ljudi koji traže ili menjaju posao sada mogu saznati kakva ih pitanja očekuju na intervjuima za posao u farmaceutskim kućama, softverskim kompanijama i u oblasti sportskog klađenja.

Amazon će iznajmljivati knjige

Baš kao što funkcionišu i regularne biblioteke, funkcionisaće i Kindle Library Lending. Ova opcija, koja će biti lansirana kasnije ove godine, omogućiće vlasnicima Kindle uređaja svih generacija i korisnicima Kindle aplikacija da iznajmljuju knjige iz jedanaest hiljada biblioteka u Americi.

To znači da će posetioci lokalnih biblioteka moći iz njih da iznajme elektronsku knjigu za Kindle i da je, osim na njemu, čitaju i putem aplikacija za Android, iPad, iPod touch, iPhone, PC, Mac, BlackBerry i Windows Phone 7 uređaj.

Ali, po nečemu se razlikuje u odnosu na tradicionalno iznajmljivanje knjiga. Pravila biblioteka, ali i ona lepog ponašanja, nalažu da ne treba pisati po marginama iznajmljenih knjiga i podvlačiti delove teksta. Ovde to možete činiti, a onaj koji knjigu iznajmi posle vas uživaće u potpuno novom primerku. Međutim, ako vi poželite da je ponovo čitate ili možda kupite preko Amazona, sve stare beleške će vam biti ponovo vidljive.

Iako se zna koji broj biblioteka je uključen u projekat, nije poznato koliko naslova će biti dostupno.

S obzirom na to da su e-knjige postale popularnije od papirnih , ne čudi odluka Amazona da proširi polje svog poslovanja i na iznajmljivanje. (B92)

Tefter aplikacija čuva lozinke i pristupne naloge različitim Internet servisima

Kada pomenemo izvoz znanja, prvo što nam padne na pamet jeste odlazak mladih i obrazovanih ljudi iz Srbije. Internet i informacione tehnologije polako menjaju stvari i sada izvoz znanja predstavlja način na koji se od stečenog znanja, veštine ili obrazovanja može živeti i u Srbiji, a da vam je tržište – ceo svet.

Grupa domaćih Internet profesionalaca, predvođeni Ivanom Ćosićem i Draganom Simonovićem, napravila je program koji rešava problem čuvanja lozinki i pristupa različitim Internet servisima, problem koji muči svakog od stotina hiljada Internet profesionalaca širom sveta. Kao i sva najbolja rešenja, i ovo je nastalo iz nužde – kada su videli da takav program još niko od njihovih mnogobrojnih kolega širom sveta nije napisao, rešili su da uzmu stvari u svoje ruke i naprave svoj program koja će im olakšati život i posao. Sada su sigurni da u rukama imaju dobar proizvod i sa njim izlaze na svetsko tržište. Program se zove Tefter, a ljudi koji su je napravili predstavljaju pravi dokaz da domaći profesionalci itekako imaju šta da ponude na tržištu informacionih tehnologija. Taj potencijal je i razlog zbog kojeg su lideri ovog projekta predstavili svoju ideju i proizvod Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo i ministarki Matić.

Ljudi i timova kojima su Internet i informacione tehnologije zanimanje ima sve više u Srbiji. Svi oni su dokaz da su inovacije i dobre ideje alat kojim se može poslovati, a ujedno i „roba“ koju je moguće prodati. Oni predstavljaju vrstu ekonomije koja se zasniva na znanju, za razliku od „starih“ ekonomija zasnovanih na poljoprivredi ili teškoj industriji. Znanje, inovacije, sveže ideje poput „Teftera“ koje rešavaju stare probleme, su resursi na koje sve zemlje sveta, uključujući i Srbiju obraćaju sve veću pažnju jer u njima leži ogroman potencijal u ekonomiji budućnosti.

„Danas su nam dvojica srpskih Internet preduzetnika predstavila svoj novi proizvod Tefter, sistem za upravljanje lozinkama. U pitanju je proizvod koji se traži na tržištu, i jedan od primera rastuće industrije koja ima sve veći značaj u celom svetu i koji bi i naša država trebalo da podrži. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo će, kroz svoj rad i u saradnji sa drugim ministarstvima i institucijama, napraviti okvir koji će biti podsticaj za razvoj Internet industrije, za koju u Srbiji ima puno potencijala i koja treba da se razvija kao jedna od najprofitabilnijih i najčistijih grana industrije u svetu“, naglasila je ministarka Matić nakon upoznavanja sa autorima projekta „Tefter“.

Amazon prodao više e-knjiga od klasičnih

Prema podacima, koje je upravo saopštio Amazon, kao najveći prodavac knjiga na svetu, prvi put tokom 2010.. godine prodaja e-knjiga namenjenih tabletu Kindle premašila je prodaju klasičnih knjiga. Na svakih 100 klasičnih knjiga, Amazon je tokom 2010. godine prodavao 115 Kindle book uprkos činjenici da je prodaja klasičnih knjiga bila u porastu u odnosu na prethodni period.

Inače tokom poslednjeg kvartala prethodne godine ovaj online prodavac ostvario je prihod od 10 milijardi dolara po prvi put u istoriji.

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in