• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

Onlajn kupovina revolucionarno promenila trgovinu

Već duže od jedne decenije onlajn kupovina revolucionarno je promenila trgovinu različitim dobrima, uključujući elektroniku, knjige i DVD izdanja. Sa kupovinom garderobe stvari stoji drugačije…

Većina ljudi voli da prvo proba svoju odeću, a vrlo često se odevni predmeti kupljeni preko interneta vraćaju. Prošle godine vraćeno je čak 40 odsto garderobe kupljene onlajn, pokazuju podaci instituta IBI pri Univerzitetu u Regensburgu. Sada bi izum berlinskog preduzeća „UPCload“ mogao bi da smanji taj procenat.

„Krojač“ kod kuće

Oni koriste običnu veb-kameru ugrađenu u mnoge laptop i tablet-računare kako bi uzeli meru ljudima u njihovim domovima koji na sebi moraju da nose usku, crnu garderobu, i CD kojim se te mere potom analiziraju. Sajt je trenutno dostupan malom broju test-korisnika, ali kompanija planira javni nastup za početak 2012. i traži partnere među proizvođačima i prodavcima garderobe.

„UPCload“ nedavno je proglašen za najbolje novoosnovano preduzeće, a kao nagradu su dobili 100.000 evra i još 100.000 u vladinim grantovima. „To je tehnologija koja zapravo utiče na svakodnevicu ljudi,“ kaže Kristof Retke, poznati, berlinski stručnjak za start-ap biznise, koji je impresioniran onim što je video do sada.

Digitalno krojenje

Pre bilo kakve prodaje, „UPCload“, kao digitalni krojač, mora da zna mere tela. „Mi moramo da utvrdimo tačke merenja, na primer: gde je rame, gde je zglob, gde su grudi… Na kraju moramo precizno da izmerimo i potom odredimo meru, a za to koristimo CD“, objašnjava Sebastijan Šulc, jedan od osnivača „UPCloada“. Kada softver uzme mere, lako je projektovati različitu garderobu na preciznu prezentaciju tela te osobe.

Ta berlinska firma nije jedina koja pokušava da reši problem kupovine garderobe preko interneta. „Ima različitih pristupa. Kompanije poput ’Intelifita’ ranije su takođe radile skeniranje tela kupaca“, objašnjava Suharita Mulpuru, analitičar „Forester Research“ iz Sjedinjenih Američkih Država. „Postoje mašine u koje stanete i one vas mere. Neke kompanije koriste vrstu paralelne realnosti, gde se, opet koristeći kameru, ilustruje kako bi garderoba izgledala na vama“. Na sličnim projektima u Evropi rade estonski „Fit.Me“ i holandski „MimicMe“.

Vraćanje garderobe – skup sport

Mulpuru kaže da postoji još nerešenih problema. „Izazov predstavlja to što mere čine samo deo u isprobavanju garderobe. Može se izbaciti gomila različitih mera, ali da li će određeni proizvod dobro da izgleda na nekom i da li će se osoba osećati prijatno u toj garderobi, to su potpuno različite stvari.“

Baš to je problem sa kupovinom garderobe preko interneta. Reč je o izuzetno ličnom iskustvu. Posebno za žene, koje troše više vremena i novca na kupovinu robe od muškaraca. „Najveći problem u kupovini preko interneta jeste vraćanje garderobe“, zaključuje Sebastijan Šulc iz „UPCloada“. „To košta otprilike 21 evro, a u proseku se svaki drugi komad garderobe vraća. „Dakle, troškovi vraćanja garderobe, samo u Nemačkoj, godišnje koštaju i do 600 miliona evra.“ (DW)

KupiMe.com o grupnoj kupovini u Srbiji 2011

Najjednostavnijim pregledom šta se i koliko prodaje preko servisa za grupnu kupovinu, može se videti kakve su kupovne navike za vreme krize koja nas ne napušta godinama jer su javno prikazani podaci o broju prodaja i cene određene usluge/proizvoda.

Analizom javno dostupnih podataka o aktivnim i prošlim ponudama sa Web sajta za Grupnu kupovinu u Srbiji Kupime.com, dobijaju se podaci o kupovnim navikama korisnika tokom 2011. godine:

• U toku ove godine prodato je čak 5507 kupona za poliranje zuba i skidanje kamenca;
• Na tretmane za mršavljenje potrošeno je oko 10.000.000 dinara, koliko je uplaćeno za kupone ove usluge;
• Masaže su uvek dobrodošle, a prodato je 8147 kupona;
• Čak 14.780 kupona je prodato za tretmane kose (feniranje, farbanje, šišanje).

Pregledom aktuelnih ponuda na Web sajtu Kupime.com na prvoj stranici vidi se da su usluge održavanja lepog izgleda veoma atraktivne i privlače najviše pažnje kupcima, odnosno da je ovakva vrsta usluga najprodavanija.

Iako su kuponi za odlazak u restorane ponuđeni sa veoma velikim popustima, njihova prodaja ne može se porediti sa brojevima prodatih usluga iz domena ulepšavanja ili održavanja lepote.

Ovakav trend prodaje usluga iz domena održavanja lepote se može objasniti sa nekoliko činjenica:

• Većina korisnika Interneta u Srbiji ima veće prosečne plate po domaćinstvu u odnosu na kompletan prosek plata u Srbiji.
• Većinu kupaca na sajtovima za grupnu kupovinu čine žene, iako je takođe interesantno da nisu samo žene kupci usluga iz domena održavanja lepote.
• Usluge iz oblasti održavanja lepote se češće pojavljuju kao ponuda sa velikim popustima na ovim Web sajtovima, zato što se zna da su ovakve ponude veoma uspešne.
• Praktično svi Web sajtovi u Srbiji iz oblasti grupne kupovine za sada još nisu specijalizovani, što ima za posledicu da su najviše u ponudi usluge (uglavnom) koje se najviše i traže.

Kako predviđanja stručnjaka govore da će i naredna (2012.) godina takođe biti krizna, postojaće mogućnost javnog praćenja da li će i u narednom periodu lepota biti najbitnija na servisima za grupnu kupovinu u Srbiji.

Elektronska trgovina u Srbiji gotovo nikakva

Ove godine očekuje se porast broja transakcija u elektronskoj trgovini u Srbiji za 50 odsto u odnosu na prošlu i prihod od 1,6 milijardi dinara.

Prošle godine broj transakcija bio je oko 100.000, a do kraja ove očekuje se oko 150.000. Medjutim, Srbija je i pored usvojene regulative (Zakon o elektronskoj trgovini, Zakon o zaštiti potrošača, Strategija razvoja E trgovine) medju najnerazvijenijim evropskim zemljama po kupovini preko interneta. Učešće „virtuelne” trgovine u ukupnom obrtu procenjuje se na manje od 10 odsto, dok je u Evropi to učešće oko 15 odsto. Pretpostavlja se da je učešće elektronske trgovine u ukupnom obrtu čak ispod 1 odsto u Srbiji, ističe sekretar resornog udruženja u Privrednoj komori Beograda Dušan Rakić. Sve ovo su podaci na bazi nagadjanja, jer još ne postoji precizan alat za praćenje ovog vida poslovanja.

Najveći problemi postoje u elektronskoj trgovini sa inostranstvom, a na to je ukazao vlasnik “E dućana” Goran Takač. Iako je usvojen jedan broj zakona, usaglašenih sa propisima Evropske unije, oni ne prate razvoj E trgovine. Medjutim, veći problem je interpretacija propisa u svakodnevnom, običnom poslovanju. Takač je upozorio da je prekasno usvojen i PayPall sistem i da smo izgubili 10 godina brzog voza.

Nove usluge Pošte koje olakšavaju transport malim i srednjim preduzećima, ipak predstavljaju samo podršku na kraju jednog procesa prodaje. Najpre je potrebno on- line prodati proizvod, pa ga potom izvesti. Istina je da naši carinici još ne primenjuju u potpunosti Zakon o elektronskom dokumentu, čiji se rezultati u praksi svode na jedan jedini dokument, koji se kompletno može završiti elektronski, a to je krštenica, ukazao je Takač.

Indigo, mastiljava olovka i pečati i dalje nadvladavaju u trgovini u Srbiji, koju, ako i započnete elektronski, morate biti spremni da ćete zbog nekog dokumenta morati da prekinete, da biste proces nastavili “peške” do nadležnih institucija. Prema predlogu Takača, neophodno je osloboditi carina i dažbina svu robu koja se uvozi ili izvozi za potrebe fizičkog lica.

Manje problema imaju trgovci koji se bave unutrašnjom trgovinom, kažu Ana Jovanović iz “Krojača” d.o.o i Vladimir Nikolić iz “Limunda”. Neophodna je edukacija, kako gradjana, tako i službenika na šalterima, koji zahtevaju priznanice i kopije priznanica i za elektronske transakcije, otežavajući tako ovaj vid poslovanja.

Prosečna potrošnja svakog stanovnika u Srbiji u internet trgovini je oko 58 evra, dok je u Evropi taj prosek znatno veći – oko 887 evra. U našoj zemlji postoji oko 1000 veb prodavnica, a svega 10 odsto pruža mogućnost plaćanja karticom. Učesnici okruglog stola zaključili su da je najvažnije afirmisati elektronsku trgovinu kao siguran način kupovine i edukovati korisnike.

Istraživanja pokazuju da su mali trgovci posebno zainteresovani za elektronsku trgovinu, jer im se otvara tržište od 140.000 ljudi.

Profesor dr Stanislav Polić ukazao je da je neophodno definisati oblik poslovnih dokumenta, kao što su elektronska otpremnica, faktura, prijemnica robe, zatim primenu medjunarodnih standarda za elektronsko poslovanje, lokalne instrumente za primenu medjunarodnih standarda, swift standard za finansijske poruke i drugih.

Pomoćnik ministra za informaciono društvo Nebojša Vasiljević, predstavnik Ministarstva za trgovinu Željko Rakić i predstavnik Uprave za digitalnu agendu Slobodan Marković predstavili su postojeću zakonsku regulativu i uslove poslovanja u oblasti elektronske trgovine, dok je predstavnica Pošte Srbije predstavila nove usluge, koje pojednostavljuju izvoz robe.

Okrugli sto: Da li su olakšane procedure za E-trgovinu?

U Privrednoj  komori Srbije,  Beograd,  Resavska 13-15,  sala 4 na 2. spratu, utorak, 20.  decembra 2011. godine  u 11 časova.
Učesnici:

Jelena Jovanović, sekretar Udruženja informatičkih delatnosti-PKS
Mr. Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra za trgovinu
Mr. Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za informaciono društvo
Stefan Lazarević, Ministarstvo finansija,
Goran Takač, eDućan
Žarko Vukadinović, BankaInteza
Dušan Sikimić, Dajners klub
Prof. dr Stanislav Polić
Miroslav Veličković, PTT Srbija
Aleks Petrović, JSP
Dušan Rakić, PK Beograda
Nebojša Đurić, eTrgovina
Aleksandar Drakulić, eKnjižara
Voditelj Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije

Potvrda učečća, Nikoli Markoviću, nimar@rcub.bg.ac.rs, najkasnije do 12 decembra 2011.

E-poslovanjem smanjite troškove i povećajte broj klijenata

U saradnji sa Regionalnim privrednim komorama, SAOP je u nekoliko većih gradova širom Srbije održao niz zapaženih predavanja na temu ” E-poslovanjem smanjite troškove i povećajte broj klijenata“.

Nastavljajući sa aktivnostima vezanim za unapređenje informacionog društva u našoj zemlji, SAOP DOO je na seminaru organizovanom u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Sombora, prezentovao svoje ideje i rešenja kako pomoći privredi i preduzetnicima da svoje poslovanje učine efikasnijim i jednostavnijim a istovremeno smanje troškove.

Poslovno stručni skup u Somboru je završnica prve SAOP-ove e-turneje koja je nakon Beograda, Subotice i Kragujevca naišla na veliko interesovanje kako stručne javnosti, tako i samih preduzetnika kojima je prvenstveno bila namenjena.

Preko 120 učesnika samo na seminaru održanom u Privrednoj komori Beograda, kao i velika posećenost u svim drugim gradovima nedvosmisleno ukazuje na potrebu za informisanjem i upoznavanjem sa najnovijim trendovima primene IT tehnologija.

“Poređenjem klasičnog i e-računovodstva, SAOP je jasno prikazao brojne benefite korišćenja interneta kao resursa u poslovanju. Iako su rešenja koja se nalaze na cloud-u vrlo lako dostupna, samo neinformisanost može biti opravdanje za korišćenje sporog i nepraktičnog klasičnog vođenja poslovanja. ” – istakao je Dušan Rakić, Sekretar Udruženja informatičke delatnosti Privredne Komore Beograda.

Posebna pažnja je posvećena digitalnoj sertifikaciji kao pravim rešenjem za smanjenje troškova te implementacijom u smislu ubrzanja poslovnih procesa. Knjigovodstvene agencije su sa oduševljenjem prihvatile SAOP rešenja kao alat za poboljšanje komunikacije sa klijentima.

- “Rukovodioci privrednih društava su svesni, da je u današnjim tržišnim uslovima kada je pravovremena dostupnost informacijama od bitnog značaja za donošenje poslovnih odluka, praktično nemoguće preživeti bez uvida u sve podatke i celokupno poslovanje. Osim praktične iskoristivosti, posebno nam je interesantno i minimalno početno ulaganje koje servis miniMAX podrazumeva.”, rekao je Dragiša Jolić, preduzetnik iz Kragujevca.

Sabirajući utiske iz razgovora sa učesnicima seminara, koje su činile knjigovodstvene agencije, rukovodioci privrednih društava kao i njihov finansijski i knjigovodstveni kadar, izvlači se zaključak da su SAOP-ova rešenja zapravo najbrži i najkvalitetniji način da se i domaća preduzeća uspešno uključe u svetske tržišne tokove.

Obuzdavanje online berzanske trgovine

Evropska komisija namerava strogo da obuzda učesnike u kompjuterskoj berzanskoj trgovini, koji nisu pod njenom kontrolom. U finansijskom svetu ova vrsta biznisa je dobila naziv High Frequency Trading. Pritom kompjuteri ne služe samo kao sredstvo za komunikaciju. Algoritmovi koji se u njima nalaze u toku jednog dana okrenu kupoprodaju od 80 miliona akcija. Ili 60 hiljada poslova za minut. Homo sapiens može samo da mašta o tome da dostigne ovakav tempo. Njegov posao je da računa vrtoglavu dobit. Ili gubitke u slučaju da se program pokvari. Po podacima medija, gubici u jednom trenutku mogu iznositi do 100 milijardi dolara, što je ekvivalentno trogodišnjem paketu pomoći Grčkoj.

Nije čudo što mogućnost manipulacije iznosima od više milijardi u nekakvim apokaliptičkim delićima sekunde stručnjaci smatraju za faktor koji može da destabilizuje tržišta. Pol Majners (Paul Myners) bivši sekretar britanskog Ministarstva finansija je ubeđen: High Frequency Trading nema ništa zajedničko „s pravom suštinom tržišta kapitala“. Samo, da li će Evropska komisija uspeti da obuzda apetite kompjuterskih grabljivaca, kako ih neki nazivaju?

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Robert Mandel (Robert Mundell) je u intervjuu za novine „Velt“ (Die Welt) naveo sledeće šokantne podatke. Na svetskim deviznim tržištima svake godine se vrti 600 triliona dolara. Pritom svetski BDP iznosi svega 40 triliona u pomenutoj valuti.

Pitanje je samo da nije preuveličan uticaj „razbojničkog kompjuterskog biznisa“ na stabilnost svetskih tržišta? Samo jedan primer. 6. maja 2010. godine indeks Dou Džonsa je u roku od nekoliko minuta odjednom pao za hiljadu bodova. Stručnjaci nisu imali nikakva logična objašnjenja za ovu pojavu. Osim jednog: rad odvažnih delija s njihovim visokim tehnologijama.
Propisi, potrebni su nam propisi koji regulišu High Frequency Trading, tvrdi predstavnica komesara EU za unutrašnje tržište Mišel Barnije (Michel Barnier). Drugi stručnjaci predlažu da se kompjuterski momci isteraju iz hrama trgovine. Pavel Medvedev, član Nacionalnog bankarskog saveta predlaže drugu varijantu, koju je odobrila Federalna antimonopolska službe.

„Tržište mora doživeti kardinalne promene. Prvi korak koji treba učiniti jeste da se apsolutno sve kompanije obavežu da isplaćuju stopostotnu dobiti i dividende. Napokon će se pojaviti objektivna ocena vrednosti akcija, koje sad nema. I tada će trgovina akcijama, sekundarnim instrumentima, odgovarati prvobitnoj ideji berze.“
Zasad se ne vidi nikakvo svetlo koje označava početak puta u EU. Za kraj nedelje je planiran još jedan u nizu susreta ministara finansija i predsednika centralnih banaka zemalja „sedmorke“. Oni će razmatrati večnu temu: mere za podršku svetske ekonomije, koja je počela da hramlje. Problema High Frequency Trading nema na dnevnom redu.

Plaćanje računa na Qiwi elektronskim terminalima

Beograđani će od danas moći da račune za fiksne i mobilne telefone, komunalije, struju i republičke administrativne takse plate na više od 150 “kivi” (Qiwi) elektronskih terminala na lokacijama širom grada.
Prosečna uplata na tom aparatu traje 30 sekundi, a terminali se nalaze u objektima “Maksi Delezea”, Privredne banke Beograd, “Univereksporta”, u zgradama republičkih organa i na aerodromu “Nikola Tesla”. Generalni direktor “Kivi PPK” Dragan Ranković kazao je na konferenciji za novinare da je kompanija deo ruske “Kivi limitid grupe” (Qiwi Ltd Group), koja je lider u toj zemlji u oblasti elektronskih plaćanja putem platnih terminala. “Kivi’ trenutno ima više od 210.000 teminala i posluje u 16 zemalja širom sveta, “, rekao je on, napominjući da je ukupan godišnji obrt u 2010. godini bio veći od 13 milijardi dolara. Ranković je naveo da u Srbiji trenutno ima 150 “kivi” terminala, većinom u Beogradu, a plan je da aparati budu postavljeni i u drugim krajevima širom Srbije. “Planiramo da broj terminala do kraja ove godine povećamo na 300 do 500, a da do kraja 2013. mreža bude proširena sa novih 2.000 terminala na lokacijama od strateškog značaja”, kazao je on. Ranković je podvukao da je korišćenje “Kivi” terminala brz, lak i siguran način za plaćanje računa, 24 dana dnevno svakog dana u godini, bez čekanja u redovima.

Andrej Novikov, direktor za međunarodni razvoj “Kivi limitid grupe”, istakao je da ta grupa zauzima 45 odsto ukupnog tržišta u Rusiji, a ima 80 miliona jedinstvenih korisnika mesečno. Terminali se nalaze na mestima na kojiam je frekvencija kretanja ljudi visoka, kao što su supermarketi, aerodromi, šopsing molovi, hoteli, benzinske pumpe, kazao je Novikov, ukazujući i da je već “targetirano” 40 zemalja za buduću ekspanziju “Kivija”. On je napomenuo i da se ta grupa, koja je na tržištu Srbije prisutna godinu dana, za našu zemlju odlučila zbog istorijskih veza Srbije i Rusije, kao i sličnog mentaliteta i rutinskih navika dva naroda, što je i potvrđeno uspešnim poslovanjem “Kivija” kod nas.

Volksbank : Plaćanje maestro karticom na internetu

Volksbank je svojim korisnicima Maestro kartica omogućila bezbedno, brzo i jednostavno plaćanje na intranetu uz korišćenje programa identifikacije MasterCard SecureCode-a.

Servis je potpuno besplatan, može ga dobiti svaki korisnik Maestro kartice podnošenjem zahteva u nekoj od filijala Volksbanke, a može se korisiti za kupovinu na onim internet sajtovima koji omogućavaju plačanje Maestro karticom (internet trgovcima sa logom SecureCode i logo Maestro). SecureCode ja tajna šifra koju zna samo korisnik Maestro kartice i kojom potvrđuje svoj identitet prilikom plaćanja što korisnicima pruža potpuni komfor prilikom kupovine, a s druge strane garantuje bezbednost same transakcije.

Pored novog servisa brojne su prednosti korišćenja Maestro kartica:

- raspolaganje novcem u svakom trenutku, na svakom mestu, plaćanje u zemlji i inostranstvu na preko 2.2 miliona prodajnih mesta u 42 zemlje Evrope i 2.7 miliona prodajnih mesta u svetu

- podizanje novca na bankomatima u Evropi, odnosno blizu 500.000 bankomata u svetu, 24 sata dnevno

- elegantnu i bezbednu kupovinu uz smanjenje rizika od nošenja gotovine

Zahtev za Maestro karticu se moze podneti u svim filijalama Volksbanke prilikom otvaranja nekog od paketa tekućih računa.Više informacija o novom servisu možete pogledati na zvaničnoj internet prezentaciji Volksbanke: http://www.volksbank.rs/maestro-kartica-internet

Bez carine na knjige poručene sa Interneta i robu do 50€ vrednosti

Vlada Srbije usvojila je odluku po kojoj se limit za oslobađanje od plaćanja carine prilikom uvoza robe iz inostranstva podiže sa 25 na 50 evra, dok se limit prilikom uvoza robe koju naši građani primaju besplatno od fizičkih lica iz inostranstva podiže sa 45 na 70 evra.

Naglašeno je da se prilikom carinjena u cenu robe i usluga koja se carini ne ulazi i cena koja se plaća za transport. Izmenama i dopunama Zakona o republičkim i administrativnim taksama potpuno ukinut „Tarifni broj 51″, čime su ukinute brojne carinske takse. Objavljeno je mišljenje kojim se eRačuni izjednačavaju sa papirnim računima.

Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije došli su do stava da registrovanje naloga kod PayPal servisa ne predstavlja otvaranje računa u inostranstvu, te da je pružanje usluga PayPal servisa moguće i u Srbiji.

Visa i Google potpisali sporazum o korišćenju globalne licence za Visa payWave

Kompanije Visa i Google potpisale su sporazum o korišćenju globalne licence za Visa payWave, inovativnog sistema plaćanja koji se zasniva na NFC (Near Field Communication) tehnologiji.

Kako se kaže u salopštenju kompanija, Visa payWave omogućuje korisnicima da brzo i sigurno plate jednostavnim prelazom odnosno mahanjem mobilnim telefonom ispred terminala za naplatu. Na ovakav način može se platiti na stotinama hiljada prodajnih mesta širom sveta.

Zahvaljujući postignutom sporazumu, banke širom sveta koje izdaju Visa kartice omogućiće svojim klijentima da kreditne, debitne ili prepaid račune Visa kartica dodaju u Google Wallet- aplikaciju za mobilne telefone koja zapravo “pametni” telefon pretvara u digitalni novčanik.

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in