E-trgovina

U Srbiji se slabo trguje elektronskim putem i naša zemlja zaostaje u razvoju tog oblika razmene ne samo za zemljama sveta, već i za zemljama regiona, ocenjeno na današnjem seminaru „Elektronska trgovina – pravni okvir i primena“ u PKS

Pomoćnica ministra trgovine i usluga Ljiljana Stanković podsetila je da je u junu završena Strategija razvoja elektronske trgovine i da je u fazi izrade akcioni plan za njenu realizaciju. Zakon o elektronskoj trgovini usvojen je prošle godine, ali je neophodno njegovo unapređivanje u skladu s direktivama Evropske unije. Uz analizu postojećeg stanja u elektronskoj trgovini u Srbiji i izradu predloga za njeno unapređenje, to jesu prioriteti Ministarstva trgovine i usluga, ukazala je ona, ističući neophodnost dalje saradnje sa TAIEX odeljenjem Evropske komisije, radi promocije elektronske trgovine.

Predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji Ferenc Simon (Simone), pozdravljajući odluku Saveta ministara EU da aplikaciju Srbije za članstvo u EU prosledi Evropskoj komisiji, naglasio je da je Srbija na pravom putu vezano za elektronsku trgovinu. U toku razmatranja aplikacije za kandidaturu, Srbija će odgovarati na veliki broj pitanja, od kojih će se pojedina odnositi i na digitalizaciju i elektronsku trgovinu. Ukoliko odgovori budu pozitivni, Srbija će možda već naredne godine postati kandidat za članstvo u EU, što nije kraj tog puta, ukazao je Simon.

U proteklih pet godina urađeno je dosta na razvoju trgovine, ukazala je sekretarka Udruženja za trgovinu PKS Gordana Hašimbegović, dodajući da elektronska trgovina, iako deluje jednostavno u izvoznom procesu, zahteva savršene zakone. Zbog toga je neophodno usaglašeno delovanje svih aktera Vlade i privrede. Izvoz zasnovan na elektronskoj trgovini i uslugama predstavlja veliku perspektivu za prosperitet, ocenila je Hašimbegović i najavila da će početkom novembra, u okviru CEFTA nedelje, jedna tema biti posvećena elektronskoj trgovini kao pokretaču razvoja zemlje.

Pomoćnik ministra trgovine i usluga Dušan Protić predstavio je Zakon o elektronskoj trgovini, koji je predstavlja transpoziciju, odnosno transliteraciju rešenja Direktive 2000/31. Krajnji cilj je bio obezbediti pravnu sigurnost u prometu robe i usluga koji se obavlja elektronskim putem. Po oceni Protića, tržište u Srbiji je malo i elektronska trgovina nije dovoljno dinamična, niti je zauzela svoje mesto na međunarodnom tržištu. Elektronska trgovina svedena je na pilot projekte, ili nije kompletna, već sadrži samo pojedine elemente elektronskog trgovanja.

Predstavnica Odeljenja za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine Dušica Đorđević predstavila je deo Zakona o zaštiti potrošača koji se odnosi na elektronsku trgovinu. Pravila se odnose na B2C ugovore i fokusirana su na propisivanje posebne obaveze obaveštavanja za trgovce, pravnu zaštitu potrošača i prava jednostranog raskidanja ugovora.

Pomoćnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo Nebojša Vasiljević naglasio je da pošto se u elektronskoj trgovini koriste elektronska komunikacija i elektronska dokumenta, kvalifikovani elektronski potpis ima isto dejstvo i dokaznu snagu kao svojeručni potpis, odnosno svojeručni potpis i pečat, a ministarstvo nadležno za informaciono društvo registruje sertifikaciona tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata.
Eksperti iz Belgije, Estonije, Grčke i Mađarske predstavili su primere najbolje prakse u primeni Direktive o elektronskoj trgovini i ulogu inspekcija.

Seminar su organizovali Biro za saradnju sa EU Privredne komore Srbije i Ministarstvo trgovine i usluga, u saradnji sa TAIEX odeljenjem Evropske komisije.

Ministar za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije Jasna Matić izjavila je danas u Nišu da je cilj tog ministarstva da identifikuje probleme u oblasti elektronske trgovine i da sa Ministarstvom trgovine i usluga sačini plan delovanja kako bi se oni otklonili.

Matić je okruglom stolu „Mogućnosti i prepreke za e-trgovinu u Srbiji“ precizirala da u zemljama Evropske unije približno 10 odsto korisnika interneta kupuje putem elektronske trgovine, a da je taj procenat u Srbiji veoma mali.

Ona je ukazala na to da tek dva odsto trgovinskih subjekata u Srbiji ima sajt sa mogućnošću e-trgovine i da je teško utvrditi koliki se promet na taj način ostvari.

Pomoćnik ministra trgovine i usluga Ljiljana Stanković je rekla da su u oblasti elektronske trgovine usvojena strateška dokumenta i da to ministarstvo sada raspolaže potrebnim znanjima iz te oblasti.

Vlada je donela uredbu prema kojoj se trgovci na malo u ovoj oblasti oslobađaju fiskalnih računa, a novousvojeni Zakon o zaštiti potrošača reguliše pitanja trgovine na daljinu i elektronsku trgovinu, objasnila je Stanković.

U Nišu, u sredu 27. oktobra 2010, u 16h biće održan okrugli sto „Mogućnosti i prepreke za e-trgovinu u Srbiji“ u okviru IT konferencije„biZbuZZ“.

Jasna Matić, Ministarka za telekomunikacije i Informaciono društvo i Ljiljana Stanković, pomoćnica ministra trgovine i usluga za sektor trgovine, cena i zaštite potrošača i Slobodan Marković specijalni savetnik Ministra za telekomunikaciju i Informaciono društvo će sa Internet preduzetnicima razgovarati o problemima i mapirati prepreke koje sprečavaju povećanje Internet trgovine.

Od 27-29. oktobra Srpska i regionalna Internet industrija u okviru„biZbuZZ“ se sreće po peti put. Ovogodišnja tema koferencije je Internet trgovina gde možete čuti stručna i korisna predavanja: Kako postaviti online naplatu kartica, O dizajnu i jednostavnosti korišćenja online prodavnica, Kako dovesti kupce na online prodavnicu, O značaju sadržaja i razmeni sadržaja u Srbiji.

Konferencija je otvorenog tipa i očekujemo studente, Internet preduzetnike i kompanije da nam se pridruže.

Klijenti KBC Banke od 07. oktobra mogu na MultiCard bankomatima podizati novac pod istim uslovima kao i na bankomatima KBC Banke, tj. bez provizije za korišćenje debitnih kartica i sa identičnom provizijom za korišćenje kreditnih kartica.

Kompanija MultiCard na svojim bankomatima omogućava besplatan pristup novcu za sve klijente banaka članica ove mreže.

Plan MultiCarda je da već  narednog meseca proširi svoju mrežu za novih 20 bankomata i da uz Privrednu Banku Beograd,  Erste Banku i KBC Banku značajno proširi broj članica mreže “*Bez provizije!”.

Više informacija o MultiCard mreži i tačne adrese bankomata “*Bez provizije!” možete pronaći na zvaničnom web sajtu www.multicard.rs

PIK.rs je nova profesionalna kupoprodajna Internet mreža na domaćem tržištu i kao takva otišla je korak dalje od svih uobičajenih oglasnika na ovim prostorima. Praćenjem reputacije svakog korisnika, kroz ostavljanje utisaka o trgovini, svojim korisnicima nudi sigurnu kupovinu, i garantuje validnost ponude. Pored klasičnog oglasnog principa, tu je i mogućnost otvaranja i učestvovanja na aukcijama, principa koji se uveliko upražnjava na svetskom tržištu onlajn kupovine.

Obzirom na relativno nisku penetraciju Interneta u Srbiji, PIK.rs se potrudio da korisnike obaveštava i putem besplatnih SMS notifikacija kad god neko ostavi upit na artikal koji prodajete/iznajmljujete, čime olakšava praćenje same prodaje. Ujedno, velika pažnja posvećena je i mobilnim verzijama sajta, tako da možete pristupiti sajtu i pregledati oglase i van računara.

Zaboravite oglase tipa “Iznajmljujem stan…” jer dovoljno je da samo posetite PIK.rs, kažete šta tražite i to je sve. Inteligentna Pik pretraga će uraditi sve umesto vas tako da više ne morate provoditi sate i sate vrteći oglasnike, pa čak ni biti online. Izađite, prošetajte, odmorite se ili završite druge obaveze koje imate, i pustite da vas Pik.rs pretraga obavestiti putem mejla čim pronađe artikal koji ste tražili!

PIK.rs je lokalna verzija najpopularnije kupoprodajne mreže u BiH Pik.ba nastala u saradnji sa domaćim partnerima. Ovo je njihov drugi projekat na našem tržištu posle uspešnje društvene mreže Furka.com. Posle samo 18 meseci postojanja, Pik.ba beleži preko 100.000 dnevnih poseta i više od 5000 dodatih artikala dnevno, što ih čini jednim od 10 najposećenijih sajtova u BiH. Uspeh na tamošnjem tržištu ih je ohrabrio da prošire svoje poslovanje i u zemljama u regionu, a prvi rezultat toga je upravo – PIK.rs.

Sednica Odbora je tematski bila posvećena predstojećem XVII INFOFEST-u, koji će se održati u Budvi, u periodu od 26. septembra do 02.oktobra. U okviru Festivala, Privredna komora Beograda organizuje Panel sesiju o praktičnim primenama informacionih tehnologija u bankarstvu. Na panelu će biti razmatrani primeri Viruelizacije Data centara u bankama, kao i novi modeli bankarskih servisa, pre svega mobilnog bankarstva (m-banking).

Na sednici su razmatrane aktivnosti Udruženja na promovisanju Digitalne agende za Srbiju, u okviru kojih je najavljen skup sa Ministarkom Jasnom Matić, IT kompanijama i značajnim privrednicima.

Web servis Kupime.com za grupnu kupovinu preko Interneta počeo je prošle nedelje sa radom u Srbiji, a glavni promoteri novog vida onlije kupovine su Ivan Zeljković i Tarik Filipović, srpski i hrvatski voditelji kviza “Želite li da postanete milioner”. Zeljković i hrvatski glumac Filipović bili su prošle nedelje domaćini koktela na promociji novog internet portala KupiMe.com u restoranu robne kuće „Kika“.

Sajt kupime.com funkcionište po principu grupne kupovine – potrebno je sakupiti dovoljan broj kupaca koji će po nižimcenama kupiti neki proizvod ili uslugu. Ovaj vid prodaje već je psotao hit u srednjoj Evropi, a firme vide grupnu kupovinu kao reklamu koju ne bi mogli drugačije da plate i utrkuju se da ponude portalima za kupovinu što više robe i usluga sa velikim popustima.

Intervju sa promoterima

Da li ste, do sada, nešto kupili putem interneta?
Zeka: Do nedavno su to uglavnom bila DVD izdanja i knjige, a onda me je ovih 50%, pa i više, popusta nateralo da se učlanim i postanem član velike porodice KupiMe.com. Da ne mislim da je to zaista dobra stvar, ne bih danas bio ovde, u ovoj ulozi.
Tarik: Preko ovog portala sam vrlo povoljno išao na rafting na Uni. Budući da sam i prijatelj i poslovni partner sa njegovim osnivačem, za dobre ponude saznam i pre nego što se pojave na portalu.

Da li više volite keš ili kartice?
Zeka: Kartice, ali ni sam ne znam zašto, trenutno više koristim keš.
Tarik: Keš! Svi su imali kartice pre mene. Jedino sam uzeo onu, kojom sam mogao da novac uzimam na bankomatu. Koliko podignem – toliko trošim.

Da li šoping, kao većina muškaraca, doživljavate kao „smaranje”?
Zeka: Pripadam toj većini. Drago mi je da na internetu mogu da pronađem upravo ono što želim, pri čemu štedim patike, cipele, tabane i, na kraju krajeva, srce, jer ja sam težak čovek.
Tarik: Neobično je, ali uživam u šoping centrima, u kojima mogu da provedem sate, što se mojoj supruzi jako dopada. Više volim da kupujem ljudima koji su mi dragi, nego sebi.

Kupovina kojih stvari vas najviše raduje?
Zeka: I kad kupujem za svoju porodicu, i kad biram poklone, najviše volim male stvari, koje se svakodnevno koriste. „Ježim” se kupovine po principu „vidi što je lepo, što je jeftino, zatrebaće”. Na kraju se ispostavi da se više uštedelo, da se to uopšte nije kupilo. Neću pomenuti da kraj sebe imam osobu koja voli baš takve kupovine i neću reći da je to moja žena. (smeh)
Tarik: Ranije je to bio par cipela, a sad se najviše radujem kada kupujem klincima i ženi.

Kada biste sada dobili milion evra/kuna, kako biste ih potrošili do večeras?
Zeka: Sigurno bi prvo kupio garderobu. Jesen ide, ja se ugojio. (smeh) Meni su najzanimljivije kupovine pića, u lokalima u kojima se i konzumiraju. Jako mi se dopada kupovina po sistemu – kupite, konzumirate i idete kući. Dosta novca bi potrošio na zabavu i drugare.
Tarik: Pošto sam danas u Beogradu, onda ne bi mogao da trošim kune, a kad bih imao milion evra – njih bi oročio! Doduše, volim da trošim. Još dok sam bio mali, uživao sam trošeći svoje, i tatine pare. Novac je za trošenje, a posebno mi se dopada rečenica – novac ne vredi ništa, ako ga ne troši žena. Meni je najslađe častiti u birtiji.

Kupindo je mesto susreta kupca i prodavca, mesto gde kupci pronalaze ono što žele po fer i korektnoj ceni a prodavci dolaze do kupaca koji su im inače nedostupni. Najčešce i prodavci i kupci pitaju: “Šta je to što se najbolje proda na Kupindu?”, “Koja roba je najtraženija?”, “Kolika je prosečna cena prodate robe?”.

Prosečna cena prodatog artikla na Kupindu raste iz meseca u mesec. U junu kada je Kupindo i startovao prosečna cena prodatog artikla je bila 967.05, u julu je porasla 1.340,06 dinara a danas iznosi 1.695,50 dinara.

Broj prodaja i stepen prodaje raste iz meseca u mesec. Najveće učešće u prodaji ima kategorija Tehnika sa 35.54%, zatim Knjige sa 25.25%, potom kategorija za tvoj dom sa 19.36%, za tebe 14.81% i na kraju akcesoari sa učešcem od 5%.

Evo i liste najprodavanijih artikala na Kupindu:

1. Silikonska futrola Samsung S5230
2. HPM1 Multimedijalne slušalice
3. NeoCube magnetne kuglice
4. SA013 Bežični, prenosni FM audio modulator
5. Univerzalni držač NOKIA
6. Držač za panele sa lupom “treća ruka”
7. TIFFANY & CO. 925 Srebrna Ogrlica (Srebrni Lančić)
8. HELIKOPTER 3D
9. CD Stalak plastični
10. Ženske papuče

Ministar trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije Slobodan Milosavljević predstavio je danas Informacioni sistem trgovine Srbije, koji je resorno ministarstvo izradilo zajedno sa Republičkim zavodom za statistiku.

Milosavljević je na konferenciji za novinare istakao da se na ovom obimnom projektu radilo godinu dana i napomenuo da je jedan od najvećih problema do sada bio nedostatak kvalitetnih informacija o sektoru trgovine.

Ministar je precizirao da ovaj informacioni sistem, za koji je iz NIP-a odobreno 20 miliona dinara, predstavlja statističku aplikaciju za praćenje kretanja u oblasti trgovine i ostalih usluga, uz pomoć kojeg se radi u skladu s metodologijom zvanične statistike Evropske unije (EUROSTAT).

Prema njegovim rečima, sistem se sastoji od zvanične statistike, istraživanja trgovine i trgovinske mreže, novih indikatora o stepenu razvijenosti i organizovanosti trgovine, podataka o teritorijalnoj rasprostranjenosti objekata i individualnih podataka o trgovcima.

Prema evropskim statistikama i podacima EUROSTAT-a, Srbija je u 2009. godini svrstana među zemlje sa najnižim cenama hrane i pića, ali i među države koje su najjeftinije za život, saopštio je Milosavljević i objasnio da je tome doprinelo i to što je trgovačka marža u 2009. godini iznosila 16,81 odsto, za razliku od 2006. kada je bila 24,30 odsto.

Pad marži, kako je naveo, ostvaren je i u trgovini na malo, gde je prosečna marža u 2009. godini bila 20,5 odsto, dok je u trgovini na veliko taj pad značajniji – sa 26,24 odsto u 2006. na 15,44 odsto u prošloj godini.

Indikativno je da se marže više smanjuju kod velikih preduzeća, a nešto viši nivo ostaje kod trgovinskih radnji i u sektoru malih i srednjih preduzeća, ukazao je Milosavljević.

On je precizirao da je istraživanje EUROSTAT-a obuhvatilo ukupno 37 članica Evropske unije, države zapadnog Balkana i tri zemlje koje su kandidati za članstvo u EU. Ministar je izrazio nadu da će ova godina ekonomski biti bolja od prethodne i da će se životni standard građana poboljšati.

Optimista sam i verujem da će do kraja godine biti ostvaren realni rast kupovne moći za dva do tri odsto, rekao je Milosavljević i naveo da će se prosečne plate ove godine kretati između 34.000 i 35.000 dinara, odnosno od 320 do 330 evra, što je na nivou regiona.

Milosavljević je izrazio očekivanje da će inflacija ostati u planiranim okvirima, odnosno 6 odsto.  Ako Vlada ostane pri stavu da se ne povećavaju cene pod kontrolom države, ubeđen sam da će biti ostvarena projektovana inflacija, istakao je ministar.

Savetnik ministra Stipe Lovreta ponovio je da se marže u Srbiji smanjuju, i dodao da je u procesu modernizacije trgovinske mreže i broj trgovinskih objekata opao sa 105.000 na 98.000. Lovreta je ukazao na to da se učešće hipermarketa u prometu povećalo tri puta za tri godine, uz napomenu da hipermarketi učestvuju u ukupnom prometu sa 14 odsto, a različiti vidovi samousluživanja sa više od 50 odsto.

Promet po zaposlenom u hipermarketu tri puta je veći u odnosu na klasične objekte, a stopa marže je veća u malim trgovinskim radnjama nego u velikim, rekao je savetnik ministra. On je naveo i da su stope profitabilnosti u poslednje tri godine u padu, pri čemu je stopa prinosa na kapital jedan odsto.

Trgovina Srbije posluje na ivici rentabilnosti, stopa zaduženosti trgovaca raste i teško da u takvoj situaciji oni mogu biti odgovarajući partner, zaključio je Lovreta. Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović je rekao da su zbirni podaci na internetu dostupni svim građanima Srbije, a pojedinačni samo ovlašćenim.

Za korišćenje podataka neophodna je registracija, čime se stiče pravo profesionalnog korisnika, što omogućuje bolji uvid, objasnio je on i dodao da su podaci predstavljeni u ekselu kako bi se njima lakše rukovalo. Milosavljević je, govoreći o pšenici, istakao da će ovogodišnji rod biti manji, ali dovoljan da tržište bude snabdeveno i da cene budu stabilne.

Zaključno sa petkom, 16. julom, na Produktnoj berzi u Novom Sadu ugovorena je prodaja 36.000 tona žita za potrebe Robnih rezervi, što je više od polovine predviđenih količina od 70.000 tona koje država treba da otkupi od individualnih proizvođača, ukazao je Milosavljević.

Ministar je naglasio da je država spremna da otkupi i veće količine pšenice i tako pomogne proizvođačima, ako bude dodatnih sredstava u budžetu.

Posle sedmogodišnjeg rada u Srbiji i blizu 150 miliona uspešnih plaćanja i podizanja gotovine u Srbiji, nacionalna platna kartica DinaCard će se prihvatati i u inostranstvu u više od 185 zemalja sveta počev od jeseni 2010. godine,  zahvaljujući ugovoru koji su potpisali predstavnici kompanije Discover Financial Services i Narodne banke Srbije.

DinaCard kartice će moći da se koriste na mreži kompanije Discover Financial Services, vlasnika nekih od najvećih kartičnih sistema kao što su Diners Club International  i Discover Card.

DinaCard kartice će se prihvatati na milionima prodajnih mesta koja na sebi nose znak Discover Card-a ili Diners Club International i na više od 675.000 mesta za isplatu keša širom sveta.

Discover Financial Services (NYSE: DFS) je jedan od najvećih izdavalaca u SAD. Njihova poslovna mreža se sastoji od Discover Network, sa milionima prodajnih mesta i bankomata, PULSE, jedne od najvećih mreža bankomata u SAD i Diners Club International, globalne mreže koja je prisutna u više od 185 zemalja sveta od 1950. godine.  Više informacija se može naći na  www.discoverfinancial.com.