• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

Podaci o zemljišnom pokrivaču CORINE Land Cover objavljeni na geoportalu

Agencija za zaštitu životne sredine dostavila je prostorne podatke CORINE Land Cover 2000 (CLC2000) i CORINE Land Cover 2006 (CLC2006). Podaci su prikupljeni u okviru programa Evropske Komisije CORINE (Coordination of information on the environment) u cilju izrade informacionog sistema o stanju životne sredine u Evropi. Nadležnost za sprovođenje programa na evropskom nivou ima Evropska Agencija za Životnu Sredinu (European Environmental Agency – EEA).

Podaci su prikupljeni na osnovu satelitskih snimaka primenom standardizovane metodologije za detektovanje i interpretaciju promena u zemljišnom pokrivaču za razmeru kartiranja 1:100 000. Klasifikacija zemljišta je urađena prema hijerarhijskoj nomenklaturi sa 44 klase, pri čemu su na prvom nivou pet klasa: veštačke površine, poljoprivredna područja, šume i polušumska područja, vlažna područja i vodene površine. CORINE land cover se koristi za prostorne i teritorijalne analize na različitim nivoima radi procene stanja životne sredine.

Na geoportalu su korisnicima dostupni na uvid CORINE Land Cover za epohu 2000 i 2006 sa područjima koja su trpela promename zemljinog pokrivača u periodu između ove dve epohe prikupljanja podataka. Više informacija o navedenom skupu podataka je opisano u metapodacima, koji su dostupni na strani za metapodatke.

Trećina organa državne uprave nije na Internetu

Ocenjivanjem je obuhvaćeno 114 organa državne uprave (ministarstava i organa u sastavu, posebnih organizacija, službi Vlade, kancelarija predsednika i potpredsednika Vlade i upravnih okruga). Analizom je ustanovljeno da 39 organa nema zvanični sajt.

Uprava za Digitalnu agendu izvršila je ocenu usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa „Smernicama za izradu veb prezentacija organa državne uprave“.

Zaključkom Vlade, organi državne uprave su obavezani da svoje veb prezentacije usaglase sa preporukama koje su navedene u ovom dokumentu, a Uprava za Digitalnu agendu da izvrši ocenu usaglašenosti i o tome izvesti Vladu Republike Srbije.

Cilj ove analize je standardizacija i unapređenje veb prezentacija organa državne uprave, kao i povećanje transparentnosti njihovog rada i podizanje kvaliteta, tačnosti i ažurnosti informacija i usluga organa državne uprave.

Ocenjivanje je sprovođeno tokom jula i avgusta 2011. godine, a preliminarne ocene poslate su na uvid organima državne uprave kako bi ocenjivanje bilo što tačnije, organi obavešteni o stepenu usaglašenosti njihovih veb sajtova sa Smernicama i, na taj način, dobili priliku da izvrše završne korekcije.

Ocenjivanjem je obuhvaćeno 114 organa državne uprave (ministarstava i organa u sastavu, posebnih organizacija, službi Vlade, kancelarija predsednika i potpredsednika Vlade i upravnih okruga). Analizom je ustanovljeno da 39 organa nema zvanični sajt, što čini više od jedne trećine. U eri Interneta, neophodno je da, pružanje informacija o radu organa, kao i lakšeg korišćenja usluga, bude omogućeno i preko veb sajtova organa državne uprave. Obaveza državnih organa da poseduju zvaničnu prezentaciju trenutno nije definisana niti jednim pravnim aktom.

Napominjemo još jednom da je vršena ocena usklađenosti sajtova sa preporukama iznesenim u Smernicama i da ocene sajtova organa državne uprave ne odražavaju nužno njihov kvalitet. Evaluacija je rađena na osnovu 8 kriterijuma (sadržaj, jezik i pismo veb prezentacije, usluge koje organ državne uprave pruža, grafičko rešenje i dizajn, navigacija, funkcionalnost, tehnologija i domensko ime).

Najveći broj sajtova ispunjava osnovne zahteve u pogledu grafičkog rešenja i dizajna (93%), kao i u pogledu domenskog imena (83%) – mada, trenutno 12 sajtova nije na gov.rs domenu.

Svega 30% prezentacija organa državne uprave ispunjava osnovne zahteve vezane za usluge koje organ državne usluge pruža zainteresovanim licima, što znači da samo jedna trećina organa državne uprave usluge pruža i putem Interneta. Iako skoro polovina organa državne uprave ima naveden spisak usluga u okviru Informatora o radu, samo jedna petina je te informacije postavila i na sajt.

Takođe, 17% organa je usluge iz svoje nadležnosti realizovalo na Portalu eUprava, a samo 4% je postavilo linkove na svojim prezentacijama ka tim uslugama. Indikativno je da je veći procenat organa koji su postavili obrasce za preuzimanje sa sajta, od procenta organa koji su stavili potpune opise procedura za izvršenje usluga (obrasci bez opisa procedure su neupotrebljivi). Samo 4 organa u potpunosti zadovoljava kriterijume vezane za usluge (5%).

Što se sadržaja prezentacija tiče interesantno je da iako 84% organa ima različite dodatne sadržaje (video sekcije, isečke iz medija, baze, registre, publikacije), svega 8 organa (11%) ima na svom sajtu osnovne informacije o radu organa (podaci o organu, kontakt podaci, propisi, aktuelnosti, dokumenti, informator o radu, javne nabavke, konkursi i sl.). Najveći broj organa nema na svojim sajtovima informacije o javnim nabavkama i konkursima, akt Pravilnika o sistematizaciji, kao i deo sajta namenjen arhiviranju zastarelih informacija i prethodnih verzija dokumenata.

Prezentacije organa državne uprave mahom ne ispunjavaju osnovne zahteve u pogledu tehnologije – ne prolaze validaciju u kontekstu ePristupačnosti (dostupnosti sadržaja osobama sa invaliditetom).

Uprava za Digitalnu agendu stoji na raspolaganju svim organima državne uprave, u smislu pružanja stručne pomoći u pogledu primenjivanja preporuka iz dokumenta „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave“, pri implementaciji novih sajtova ili unapređenju postojećih.

Novim Zaključkom Vlade od 29.12.2011. godine usvojen je Izveštaj o oceni usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa dokumentom „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave“, zaduženi su svi organi državne uprave da svoje veb prezentacije kontinuirano usklađuju sa važećom verzijom ovog dokumenta, a Uprava za Digitalnu agendu da periodično vrši analizu usklađenosti i o tome izveštava Vladu.

Obuka zaposlenih RGZ za upotrebu DOF-a u postupku održavanja KN

U službama za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda održane su obuke za upotrebu digitalnog ortofotoa (DOF) u postupku održavanja katastra nepokretnosti.

Sektor za topografiju i kartografiju je u prethodnih nekoliko meseci vršio predaju DOF-a službama za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda uz obuku za njegovu upotrebu u različitim softverskim rešenjima u postupku održavanja katastra nepokretnosti. Za te potrebe izrađena je Instrukcija za korišćenje digitalnog ortofota u softverskom okruženju ArcMap-a, MapSoft-a i AutoCAD Map-a, koja pomaže zaposlenima da na lak i jednostavan način koriste DOF.

Uspešnim završetkom projekta “Izrada digitalnog ortofotoa u Republici Srbiji” u okviru CARDS programa, RGZ po prvi put raspolaže kvalitetnim i ažurnim proizvodom homogene tačnosti koji pokriva teritoriju Republike Srbije i koji obezbeđuje širok spektar prostornih informacija krajnjim korisnicima.

Posebna prednost DOF-a predstavlja mogućnost njegovog kombinovanja sa drugim prostornim podacima, bez obzira da li su podaci u vektorskom ili u rasterskom obliku.

U postupku održavanja katastra nepokretnosti DOF predstavlja efikasno sredstvo za kontrolu rada geodetskih organizacija i evidentiranje neslaganja između faktičkog stanja na terenu i stanja registrovanog u katastru nepokretnosti, uzimajući u obzir epohu izrade DOF-a.

Pored upotrebe u postupku održavanja katastra nepokretnosti DOF pruža mogućnosti za njegovo korišćenje i u drugim oblastima državnog premera i urbanističkog planiranja:

• za formiranje, održavanje i vođenje adresnog registra;
• kao podloga za vođenje katastra vodova i mreže geodetskih tačaka;
• kao izvor informacija u pripremnoj fazi i sastavni deo elaborata komasacionog i katastarskog premera;
• kao izvor informacija za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti i podloga za izradu tržišnih i vrednosnih mapa;
• za izradu ortofoto karti;
• za izradu planske dokumentacije i dr.

Sektor za topografiju i kartografiju će i dalje nastaviti sa pružanjem podrške organizacionim jedinicama RGZ-a u primeni topografsko-kartografskih proizvoda za obavljanje redovnih aktivnosti.

Fakultet tehničkih nauka uvodi elektronsku overu semestra

U cilju pojednostavljenja overe semestra, Fakultet tehničkih nauka uvodi elektronsku overu semestra.
Svi studenti, upisani na osnovnim akademskim studijama od prve do četvrte godine i studenti master akademskih studija prve godine i druge godine (gde nastava traje 1,5 i dve godine) overavaju semestar.

Za overu je potrebno:
Uplatiti administrativne troškove na žiro račun fakulteta sa pozivom na perosnalni broj (koji student može dа vidi nа studentskom web servisu):

• 1.000,00 dinаrа (zа studente bez zаostаlih ispitа)
• 2.000,00 dinаrа (zа studente sа zаostаlim ispitom)

Uplata mora biti proknjižena najkasnije do 31.01.2012. godine u suprotnom će studentski nalog biti u minusu i neće moći da se koristi za prijavu ispita u narednom ispitnom roku.

Nije potrebno da se dolazi na šalter studentske službe u ranije naznačenom periodu za overu semestra (23.01.- 03.02.2012.) osim u slučajevima koji su dole navedeni:

• studenti koji uslovno slušaju predmete iz naredne godine moraju podneti molbu za nastavak slušanja nastave iz letnjeg semestra.

• studenti koji plaćaju školarinu moraju doneti dokaz o uplati školarine radi evidencije (morаju biti uplаćene sve rаte premа ugovoru)

Nakon završetka overe semestra biće napravljene nove nastavne grupe. Liste će biti istaknute do početka nastave u letnjem semestru, najkasnije do 17.02.2012. godine.

Prilikom upisа 2012/13. školske godine vršiće se proverа ispunjenosti obаvezа i tаdа će se zаduživаti studenti zа slušаnje neodslušаnih predmetа.

Informatička obuka u RGZ

U trening centru u sedištu RGZ-a i po Službama za kastar nepokretnosti u toku su obuke zaposlenih RGZ-a.

Sektor za informatiku i komunikacije u okviru obavljanja svojih redovnih aktivnosti intenzivno održava obuke zaposlenih, kako iz sedišta Zavoda, tako i iz službi za katastar nepokretnosti. Obuke se održavaju iz sledećih oblasti:

• ArcGIS desktop;
• MapSoft 2000;
• Adresni registar.

U toku 2011. godine, ukupno je održano 38 obuka, na 26 lokacija, gde je obučeno ukupno 216 zaposlenih. Cilj obuka je da polaznike upozna sa:

• ArcGIS desktop softverskim aplikacijama i pruži temelj za uspešno korišćenje ArcEditor-a, kao i osnovnim GIS konceptima i načinima za kreiranje, editovanje i rad sa prostornim podacima katastra nepokretnosti i katastra vodova;
• MapSoft 2000 – softverskim rešenjem za izradu i održavanje digitalnog katastarskog plana;
• Adresnim registrom – aplikacijom za inicijalni unos i održavanje alfa-numeričkih i grafičkih podataka (georeferenciranih naziva ulica i kućnih brojeva u okviru postojećeg šifarnika prostornih jedinica) i izdavanjem rešenja i uverenja o kućnim brojevima.

Sektor za informatiku i komunikacije će nastaviti da održava obuke i pruža stručnu pomoć zaposlenima koji rade na poslovima izrade i održavanja katastra nepokretnosti i vodova, kao i adresnog registra.

RZZO od marta najavljuje umesto zdravstvene knjižice kartice sa čipom

Nove elektronske zdravstvene knjižice, koje će se od marta početi dodeljivati građanim, omogućiće brži i lakši pregled kod lekara i podizanje lekova u apotekama bez administriranja.

Čekanje u redu na šalterima biće zamenjeno automatima koji će izgledati kao bankomati i u njima će građani knjižice da overavaju. Automati će biti postavljeni u svim filijalama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ali i u bolnicama, gde će pacijenti moći da provere da li im je poslodavac uplatio doprinos.

Elektronska knjižica izgledaće kao bankovna kartica. Biće urađena po standardima Evropske unije, od kvalitetnog polikarbonata, zbog čega će rok trajanja biti deset godina. Knjižice-kartice napraviće Zavod za izradu novčanica i građane će koštati oko 4 evra, a procenjeno je da su ukupni troškovi izdavanja novih knjižica oko 20 miliona evra.

Kartica će imati najsavremenije elemente zaštite, kako ne bi bila falsifikovana. Imaće čip koji će u sebi sadržati matične podatke osiguranika. Ovi podaci već se nalaze na papirnim knjižicama, a to su matični broj, ime i prezime, adresa, šifra osiguranja. Imaće svoj broj, tako da će biti poznato kome je izdata, a biće podređena i osobama sa invaliditetom, odnosno slepima i slabovidima.

Nova zdravstvena knjižica neće sadržati nijedan zdravstveni podatak o osiguraniku, zato što ti podaci ne bi mogli da stanu u karticu. Dobar primer je Slovenija, koja je kartice uvela 2001. godine. Oni su zdravstvene podatke osiguranika unosili u kartice i brzo su svima kartice bile prebukirane. Zbog toga su se vratili na sistem koji će biti uveden u Srbiji. RZZO je uradio bazu osiguranika sa svim matičnim podacima, koji nam sada daju mogućnost da idemo korak ka informatizaciji zdravstva.

Od 2005. godine radimo na unapređenju informacionog sistema. U početku u domovima zdravlja nisu ni znali za kompjuter, dok je danas situacija bitno izmenjena. Valjevski okrug je odabran jer je tamo sve informatički povezano, ali nije bilo sredstava da se to multiplikuje kroz celu Srbiju. Prednost celog projekta je da će se ubuduće lakše upisivati podaci, a i skratiće se vreme administriranja u zdravstvenim ustanovama

Raspisan konkurs “Digitalni čas 2″

Ministarstvo, kulture, informisanja i informacionog društva raspisuje nagradni konkurs za nastavnike osnovnih škola “Digitalni čas 2″.

Nakon uspešno sprovedenog konkursa „Digitalni čas“ u junu ove godine, Ministarstvo, kulture, informisanja i informacionog društva raspisuje nagradni konkurs za nastavnike osnovnih škola „Digitalni čas 2″.

Konkurs je namenjen nastavnicima razredne nastave i predmetnim nastavnicima osnovnih škola koji uspešno koriste informacione i komunikacione tehnologije u nastavi i koji su kreativni u radu. Cilj Konkursa je podsticanje efektivne i raznovrsne upotrebe informacionih tehnologija u nastavnom procesu.

Predmet Konkursa je rad koji ocenjuje stručna komisija. Rad treba da sadrži prikaz jedne nastavne jedinice čiju realizaciju prati upotreba informacionih tehnologija kao nastavnog sredstva.

Potrebno je da prikazana nastavna jedinica bude usklađena sa važećim nastavnim programom i realizovana tokom jednog, a najviše četiri školska časa. Upotrebljene informacione tehnologije moraju biti primenljive u nastavi u digitalnim kabinetima i usklađene sa zadacima i ciljevima časa. Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva na ovaj način podstiče korišćenje informacionih tehnologija u nastavi i pozitivno utiče na razvoj informacionog društva.

Prijavljivanje na Konkurs „Digitalni čas 2” obavlja se popunjavanjem elektronske prijave na veb strani Digitalna škola najkasnije do 16. januara 2012. godine.

Detaljne informacije i Pravila učešća na Konkursu „Digitalni čas 2” dostupni su na veb strani Digitalna škola .

Tek sledeće godine digitalizacija i uvođenje e-uprave

Državna sekretarka za digitalnu agendu izjavila je danas da će sledeće godine maksimalana pažnja biti posvećena digitalizaciji televizije i uvođenju elektronske uprave u još veći broj državnih organa, kako bi se građanima olakšale administrativne procedure.

Proces digitalizacije ide relativno dobro, trenutno se obnavljaju predajnička mesta koja su u zaista lošem stanju, a uskoro će početi montaža opreme, tako da će iduća godina biti ključna za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje programa, kazala je Matić Tanjugu.

Drugi fokus će, prema njenim rečima, biti uvođenje elektronske uprave u državne organe, pre svega elektronskog zakazivanja koje je do sada izazvalo veliko interesovanje kod građana prilikom podnošenja zahteva za nove lične karte i pasoše.

”Očekujemo da se takvi servisi ponude građanima i u drugim institucijama, kako bi se konačno eliminisali redovi pred šalterima, kako građani ne bi morali dugo da odsustvuju sa posla jer će znati kada i koliko će trajati procedura koju obavljaju pred državom”, objasnila je sekretarka .

Komentarišući moguće efekte ekonomske krize na informaciono komunikacione tehnologije (IKT), Matić je kazala da taj sektor ne bi trebalo mnogo da strada, izrazivši nadu da će građani nastaviti da deo primanja ulažu u zadovoljavanje komunikacionih potreba, kao i da će firme obnavljati svoje informacione tehnologije i uvoditi nove sisteme.

”U našem sektoru, država ima veliki uticaj i u zavisnosti od toga da li ona uspeva da realizuje projekte koje je isplanirala, tržište opada ili raste od dva do četiri procenta”, objasnila je sekretarka i dodala da je pitanje koliko će biti efikasan proces sastavljanja nove vlade i koliko će država uspeti da investira u IKT.

Sumirajući rezultate ovog sektora u godini na izmaku, sekretarka je kazala da je u odnosu na 2010. godinu, ova bila nešto bolja zahvaljujući pre svega merama koje je država sprovela.

Pre svega, misli se na ukidanje posebnog poreza na mobilnu telefoniju, što je u kombinaciji sa liberalizacijom tržišta, operatorima omogućilo da bolje posluju i građanima ponude više paketa usluga, među kojima je i takozvani ”triple play” koji obuhvata IPTV ili kablovsku televiziju, internet i telefoniju.

Matić je kao veliki uspeh označila i realizaciju projekta ”digitalni kabineti” u okviru koga je obezbeđeno 30.000 radnih jedinica u 3.000 osnovnih škola, sto je doprinelo porastu IT tržišta od pet odsto.

Ona je podsetila da je jedan od prioriteta u proteklih nekoliko godina bilo povećanje obima širokopojasnog pristupa internetu.

Prema njenim rečima, politika tadašnjeg Ministarstva za telekomunikacija i informaciono društvo, strateški dokumenti i zakoni bili su usmereni na omogućavanje investiranja u broadbend i povećanje procenta građana koji imaju pristup širokopojasnom internetu.

”Rezultate ovakve politike smo videli početkom decembra u Briselu kada je predstavljen izveštaj Evropske komisije u kome se Srbija nalazi na vrhu lestvce po pitanju rasta širokopojasnog interneta od oko 47 odsto, što znači da smo zaista daleko odmakli u odnosu ne samo na zemlje regiona, nego i u opšte”, naglasila je sekretarka .

Da bi se uhvatio korak sa razvijenim zemljama Evrope, potrebno je taj visoki rast nastaviti, a već za godinu – dve građani će osetiti sve dobre posledice ovako formulisanih strategija i zakona, zaključila je sekretarka .

Predstavljena Inicijativa za uvođenje elektronskih javnih rasprava

Uvođenje elektronskih javnih rasprava o nacrtima zakona značajno bi poboljšalo kvalitet javne rasprave i uključilo znatno veći broj građana i zainteresovanih javnosti u taj proces. Zakoni i podzakonska akta se u Srbiji donose uz slabo učešće građana, bez široke javne rasprave koja bi omogućila da ti pravni akti budu funkcionalniji i pravedniji, rečeno je na predstavljanju Inicijative za uvođenje elektronskih javnih rasprava koju je pokrenula grupa nevladinih organizacija.

Ova inicijativa ima za cilj povećanje upotrebe novih tehnologija, prvenstveno interneta, u procesu javnih rasprava koji bi ih, svakako, učinio jeftinijim, kvalitetnijim i efikasnijim. Korišćenje društvenih mreža, poput Facebooka i Twittera, omogućilo bi najširoj javnosti da bude informisana o toku rasprave kao i da aktivno učestvuje u njoj.

Glavna platforma za sprovođenje elektronskih javnih rasprava bio bi postojeći internet portal eUprava www.euprava.gov.rs koji bi, nakon određenih izmena, trebalo da postane mesto gde bi sva državna uprava organizovala eJavne rasprave.

Inicijativu za uvođenje elektronskih javnih rasprava pokrenuli su Edukacioni centar, Centar za unapređenje pravnih studija – CUPS, Biro za društvena istraživanja – BIRODI, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Sretenje i Unija poslodavaca Srbije. Ova inicijativa je dobila podršku i: Digitalne agende, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Zaštitnika građana i Piratske partije.

Pokretači ove inicijative su pozvali sve zainteresovane građane da posete Facebook stranicu “Zakon je naš” (http://www.facebook.com/ZakonJeNas?sk=info) i informišu se detaljnije o Inicijativi za uvođenje elektronskih javnih rasprava.

Poreska uprava Srbije dobitnik priznanja Diskobolos 2011

Za ovogodišnji konkurs najuspešnijih primena informacionih tehnologija u raznim granama privrede i vanprivrede, kandidovano je 128 ostvarenja iz raznih delova sveta. Među njima, internacionalni žiri JISA izabrao je 52 i nominovao za nagrade u glavnim kategorijama (proizvodnja, projektovanje, upravljanje, društvene delatnosti,usluge, zdravstvo, finansije, obrazovanje i veb) kao i 30 ostvarenja za nominacije u specijalnim kategorijama (skupovi, izdavaštvo, RTV emisije i globalni partneri).

Svečana ceremonija uručenja priznanja održana je u saradnji sa Skupštinom grada Beograda u ambijentu “Starog dvora” i visoke društveno-političke zvanice 20. decembra 2011.

U ime Skupštine grada Beograda prisutne je pozdravio potpredsednik Zoran Alimpić ističući da je tradicija dodele informatičkih priznanja u ovom ambijentu pozitivno uticala na dalji razvoj primene informacionih tehnologija ne samo u Srbiji već i u celom regionu.

U ime žirija JISA – Jedinstvenog informatičkog saveza Srbije u kojem su i ove godine učestvovali istaknuti predstavnici Evropskog saveta informacionih tehnologija – CEPIS, kao i Evropske privredne komore EEIG iz Brisela, dobitnicima je nagrade uručivao Đorđe Dukić, potpredsednik CEPIS-a, predsednik EEIG za poslovne komunikacije i predsednik JISA kao institucije organizatora i davaoca priznanja.

Između 15 prvonagrađenih najveći broj glasova žirija osvojila je Poreska uprava Srbije, koja je zabeležila i svojevrsni rekord: po prvi put u 17 godina staroj istoriji dodele priznanja Diskobolos, desilo se da je jedna organizacija uspela osvojiti glavnu nagradu istovremeno u dve kategorije! Stručni tim Poreske uprave Srbije dobio je Diskobolosa za paket legalizacije softvera kao i Diskobolosa za najuspešniju primenu sertifikacije svojih zaposlenih po evropskim standardima informatičke obuke ECDL.

Poreska uprava Srbije dobila je i posebno priznanje u kategoriji finansija za izgrađeni portal „e-Porezi“, čime informatički stvaraoci iz ove ustanove “sa pravom mogu poneti epitet najproduktivnije ekipe ikad u ovom delu Evrope”.

Pročitaj ostatak

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in