• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Uvođenjem AVP programa povećana efikasnost sudova u Srbiji

Pomoćnik ministra pravde u Vladi Republike Srbije Dejan Pašić izjavio je danas da je značajno povećana efikasnost sudova u Srbiji otkad se u njima primenjuje program za automatsko vođenje predmeta (AVP).

Pašić je na konferenciji za novinare u Višem sudu u Novom Sadu rekao da se to posebno odnosi na privredne sudove, gde je ovaj program uveden krajem 2008. godine, i napomenuo da je u tim sudovima za prvih šest meseci ove godine urađeno 30 odsto više predmeta nego u istom periodu 2009. godine.

On je istakao da je u tom periodu u osnovnim i višim sudovima efikasnost povećana za 18 odsto, i ocenio da je to odličan rezultat kojem je sigurno doprinela i primena AVP programa.

Prema njegovim rečima, trenutno je 48 osnovnih i viših sudova pokriveno tim programom, koji će do septembra 2010. godine biti uveden u svih 60 sudova, što će omogućiti efikasniji, jednostavniji i transparentniji rad.

Cilj je, kako je naveo, da do 2012. godine svi sudovi u Srbiji budu umreženi i da građani preko portala, koji je u pripremi, prate tok sudskih predmeta, što je trenutno moguće samo u privrednim sudovima.

Pomoćnik ministra je rekao da će taj jedinstveni portal koji priprema resorno ministarstvo građanima biti dostupan za dva meseca.

RATEL-ov suficit od nadoknada operatora za projekat “Digitalna škola”

Ukupan iznos nadoknada koje su telekomunikacioni operatori 2009. godine uplatili Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije po osnovi obaveza vezanih za licence, korišćenje ograničenih resursa i druge regulatorne procedure bio je 1.810.124.000 dinara.

Ukupni rashodi agencije su iznosili 546.214.000 dinara. Ostvareni suficit od 1.263.910.000 (12 miliona evra) je predviđen za unapređenje sektora telekomunikacija i podsticanje razvoja informacionog društva i ta sredstva su uplaćena u budžet Republike Srbije.

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo namenilo je deo uplaćenih sredstava za projekat „Digitalna škola“. 650 miliona dinara biće iskorišćeno za opremanje informatičkih kabineta u svim osnovnim školama u Srbiji.

• RATEL-ov SUFICIT OD NADOKNADA OPERATORA ZA PROJEKAT „DIGITALNA ŠKOLA“

  Preuzmite PDF dokument

Provera staža u fondu PIO preko Interneta

U Novosadskoj filijali do sada je preuzeto 132 PIN koda, dnevno desetak, saznaje “ Novosadska” TV.
Od 28.juna, od kada je uveden virtuelni šalter za građane, preko internet portala, potpuno besplatno možete proveriti vaš status i staž preuzimanjem šifre, odnosno PIN koda. Za to vam je potrebna lična karta i malo strpljenja.Da bi obezbedili punu sigurnost i zaštitu ličnih podataka korisnika ove usluge predviđene su šifre koje se uzimaju na šalteru Fonda jednom i koriste trajno. Ukucavanjem jedinstvenog matičnog broja i pin koda na portalu Fonda www.pio.rs dobijate na uvid svoje podatke.

Potpisаni ugovori o sufinаnsirаnju projekаtа kojima se ostvaruju ciljevi RNIDS-a

U Beogrаdu, u Vukovoj zаdužbini, potpisni su ugovori o sufinаnsirаnju projekаtаizmeđu RNIDSа i orgаnizаcijа koje su konkurisаle zа sredstvа. Registаr nаcionаlnog Internet domenа Srbije nа osnovu Finаnsijskog plаnа zа2010. godinu, Prаvilnikа o kriterijumimа i merilimа zа finаnsirаnje projekаtа i odluke Uprаvnog odborа RNIDSа od 23. аprilа 2010. rаspisаo je KONKURS ZASUFINANSIRANJE PROJEKATA kojimа se ostvаruju osnovni ciljevi RNIDSа, utvrđeni Prаvilimа fondа i drugim аktimа RNIDSа. Konkurs je objаvljen 26. аprilа 2010. godine, а prijаve zа sufinаnsirаnje projekаtа podnošene su do 31. mаjа.

Podneto je ukupno 35 prijаvа. Komisijа je 01. junа otvorilа sve pristigle prijаve ipristupilа rаzmаtrаnju i konаčnom odаbiru. Trinаest projekаtа koji su ocenjeni nаjboljim, dobilа su podršku od RNIDSа i učešće u sufinаnsirаnju u ukupnom iznosu od preko 2.800.000,00 dinаrа.

Ukupnа vrednost svih projekаtа je preko 10 miliona dinаrа. Sufinаnsirаju se 13projekatа u sledećim oblаstimа:

• u mаrketing delu, sufinаnsirаju se ovlаšćeni registri, i to Mаdnet iz Pаnčevа, Ninet iz Nišа, „Dream technologies group” iz Beogrаdа i Stаnco iz Petrovcа nаMlаvi. Ukupno četiri (4) projektа
• u delu rаzvojа servisа i Internetа, sredstvа su dobili, „Connect” iz Novog Pаzаrа, Jаvnа ustаnovа Jugoslovenski pregled iz Beogrаdа, Mikro knjigа iz Beogrаdа, Nаcionаlni pаrk Tаrа iz Bаjne Bаšte , Novi početаk NVO iz Bаčke Topole, NVOSO open iz Somborа, Zvrk iz Beogrаdа i Muzej istorije Jugoslаvije u Beogrаdu. Ukupno osаm (8) projekаtа
• od Bizbuzz, sufinаnsirа se skup „Bizbuzz” u Nišu

Krаtke informаcije o projektimа

1. „MаdNet” d.o.o. Pokreće projekаt REGISTRUJ.RS koji trebа dа zаinteresovаnim korisnicimа,obezbedi olаkšаnu polаznu poziciju zа ostvаrivаnje prisustvа u Internetprostoru republike Srbije, tаko što će besplаtno ustupiti nа korišćenje .rs (ili.*.rs domen) i hosting pаket nа godinu dаnа. http://www.madnet.rs

2. Ninet Pokrenuće projekаt edukаcije korisnikа u južnoj Srbiji zаjedno sа mаrketingkаmpаnjom sа ciljem dа povećа prisustvo firmi i uopšte korisnikа iz tog delаnаše zemlje nа internetu. Projekаt je nаzvаn “Predstаvljаnje plаneti, virutelne vezesа reаlnim svetom”. http://www.ninet.rs

3. „Dream Technologies Group” doo U svojoj kаmpаnji bаviće se promovisаnjem RS domenа kаo brendа koji svаkа domаćаkompаnijа morа dа imа. Fokus će biti postаvljen nа RS domen kаo vаžаn deo mаrketingа i Internet prezentаcije jedne firme. http://www.dtg.rs/

4. Stаnco Plаnirа dа u okviru svog projektа kroz portаl preduzetnici.rs pomаže lаkšemnаstupu mаlih privrednikа iz jugoistočne Srbije nа internetu kroz edukаciju, promovisаnje i pomoć u reаlizаciji njihovih sopstvenih projekаtа nа internetu

U delu rаzvojа servisа i Internetа, sredstvа su dobili, “Connect” iz Novog Pаzаrа, Jаvnа ustаnovа Jugoslovenski pregled iz Beogrаdа, Mikro knjigа iz Beogrаdа, Nаcionаlni pаrk Tаrа iz Bаjne Bаšte, Novi početаk NVO iz Bаčke Topole, NVOSO open iz Somborа, Zvrk iz Beogrаdа i Muzej istorije Jugoslаvije u Beogrаdu. Ukupno osаm (8) projekаtа.

1. „Connect“ Kroz lokаlno delovаnje u nerаzvijenoj sredini projekt želi dа rаzvije portаl zаSаndžаk i povećа upotrebu internetа i broj prezentаcijа iz Sаndžаkа nа internetu. http://www.connect.rs

2. Jаvnа ustаnovа Jugoslovenski pregled, Podizаnje veb portаlа koji će dаvаti informаcije o svim projektimа vezаnim zаDunаv i zemlje dunаvskog slivа. Portаl će se rаzvijаti u nekoliko fаzа, а nаmenjen jenаjširoj jаvnosti u Srbiji i inostrаnstvu, а posebno privrednim subjektimа.Portаl će biti rаzvijen nа srpskom i engleskom, а u skrаćenoj i nа nemаčkomjeziku.
http://www.pregled-rs.com

3. Mikro knjigа Cilj predloženog projektа čаsopisа Mikro-PC World je uvođenje novihinformаcionih tehnologijа i rаzvoj medijske i informаtičke pismenosti, edukаcije dece i mlаdih srednjoškolskog uzrаstа, kаo i rаvnomerаn rаzvoj i osposobljаvаnje srednje generаcije kojoj je potrebno informаtičko znаnje. Istovremeno je cilj dа se očuvа srpski nаcionаlni identitet koji je ugrožen strаnim uticаjimа kroz novu terminologiju i socijаlne rаčunаrske skupove kontrolisаne od inostrаnih institucijа. http://www.mikroknjiga.rs

4. Nаcionаlni pаrk Tаrа Projekаt bi obuhvаtio tri grupe аktivnosti : -prvu, izrаdu bаze podаtаkа biljnog i životinjskog svetа kojа bi bilа postаvljenа uvidu internet strаnа nа sаjtu NP Tаrа, drugu izrаdu multimedijаlnog prikаzа kroz progrаm zа prikаz virtuelnog pregledа svih vidikovаcа nа Tаri; i treću promocijа nаvedenih internet servisа i sаdržаjа u medijimа. http://www.tara-planina.com

5. NVO – Bаčkа Topolа Orgаnizovаnje sistemа dаljinskog obrаzovаnjа zа poljoprivredne proizvođаče putem internetа, korišćenjem sopstvenog sаjtа uz pionirski poduhvаt stvаrаnjа progrаmirаnog edukаtivnog mаterijаlа i povezivаnjа sа interаktivnim veb sаjtom udruženjа. http://www.info.in.rs

6. NVO „SO open” Projektom „.RS zа MZ“ predviđeno je dа se populаriše korišćenje internetа ururаlnim sredinаmа, аli i dа se mesnim zаjednicаmа ukаže dа kroz mogu dаuspostаve dobru sаrаdnju sа mesnim stаnovništvom. Svаko selo nа teritoriji grаdа Somborа dobiće besplаtno svoj domen nа internetu i prostor zа sаjt. http://www.soinfo.org

7. Zvrk Plаnirаnim progrаmom održаvаnjа i dаljeg unаpređenjа veb sаjtа ZVRK predviđа se uvođenje Internet rečnikа i аudio vizuelnih sаdržаjа nа engleskom i itаlijаnskom nаmenjenog deci od 4-12. http://www.zvrk.rs

8. MIJ – Muzej istorije Jugoslаvije Bogаtа foto аrhvа muzejа se kroz projekаt indeksirа, obrаđuje , digitаlizuje i otvаrаn preko internetа svim istrаživаčimа. http://www.mij.rs

od dogаđаjа, sufinаnsirа se skup „Bizbuzz“ u Nišu.

1. „BiZbuZZ“ je konferencijа o korporаtivnom prisustvu nа Internetu, Internet mаrketingu – svim prednostimа koje korišćenje Internetа donosi poslovnoj prаksi u nаčinimа prezentаcije nаjboljih modelа i strаtegijа zа predstаvljаnje firmi i njihovih ponudа nа Internetu, prаkse nаjefikаsnijeg obrаćаnjа potencijаlnim klijentimа. http://www.bizbuzz.rs

Konkurs zа sufinаnsirаnje projekаtа je i dаlje otvoren. Drugi termin zа učešće nа konkursu se zаvršаvа 01. septembrа 2010. godine.

Slučaj Kosova “oborio” sajt MSP

O interesovanju za “slučaj Kosovo” u Međunarodnom sudu pravde svedoči i jučerašnji “pad” veb sajta tog suda u Hagu.

Zbog preopterećenja, na sajt MSP ne može se pristupiti od 15 sati – kada je počelo izricanje mišljenja o proglašenju nezavisnosti Kosova. Ranije je najavljeno da će posle čitanja savetodavnog mišljenja MSP, na sajtu suda biti objavljen dokument MSP o Kosovu.

Odluka Suda o Kosovu je, inače, na naslovnim stranama onlajn izdanja vodećih svetskih medija. Na sajtu Bi-Bi-Sija (BBC) i “Juronjuza” (Euronews) ta tema je vest dana, a na listi je naslovnih vesti i na Si-En-Enu (CNN). (TVavala)

Raspisan konkurs za izbor članova UO Republičke agencije za elektronske komunikacije

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Vlade Republike Srbije raspisalo je javni konkurs za izbor predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Republičke agencije za elektronske komunikacije, na osnovu člana 142 Zakona o elektronskim komunikacijama (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 44/10).
Detalje o konkursu možete pogledati u prilogu.

Pušten u rad Informacioni sistem trgovine Srbije

Statistička aplikacija za praćenje kretanja u oblasti trgovine i ostalih usluga realizovana je u okviru dva projekta ministarstva trgovine i usluga sa ciljem izgradnje informacione osnove za kreiranje i vođenje ekonomske politike u ovim oblastima. Navedeni projekti jesu “Unapređenje analitike podataka sektora usluga” koji je realizovan u 2008. godini, i “Izgradnja jedinstvenog informacionog sistema trgovine Republike Srbije“, koji je realizovan u 2010. godini.

Projekat “Unapređenje analitike podataka sektora usluga” ima za cilj obezbeđenje informacione osnove za uporednu analizu stanja i praćenje kretanja u različitim sektorima uslužne delatnosti, osim finansijskih poslovnih usluga. Projekat “Izgradnja jedinstvenog informacionog sistema trgovine Republike Srbije” ima za cilj da obezbedi detaljne informacije za sektor trgovine.

Izgradnja razvijenog informacionog sistema sa kvalitetnim i pouzdanim podacima predstavlja ključni preduslov za praćenje stanja i kretanja u trgovinskom i ukupnom uslužnom sektoru Republike Srbije. To je osnovni preduslov i za efikasno upravljanje razvojem navedenih sektora privrede koji u velikoj meri opredeljuju ukupna kretanja na našem tržištu.

Činjenica je da se Republika Srbija upravo nalazi u procesu tranzicije i na putu ka punoj i funkcionalnoj tržišnoj privredi. U procesu pridruživanja Evropskoj uniji kao jedan od najosetljivijih i najsloženijih ekonomskih zadataka svakako je izgradnja moderne strukture tržišta i trgovine.

Trgovina i ostale usluge jesu oblasti sa najvećim ekonomskim rastom u Evropskoj uniji. Poznato je da u većini zemalja zapošljavaju preko 2/3 od ukupnog broja zaposlenih u privredi. U sličnom pravcu odvijaju se i tokovi u Republici Srbiji. Navedene oblasti ostvarile su najbrži rast broja zaposlenih u poslednjoj dekadi, čime ove delatnosti zauzimaju posebno mesto u prioritetima ekonomskog razvoja Srbije i uključivanja zemlje u tokove na jedinstvenom tržištu Evropske unije.

Statistička aplikacija omogućava pristup bazi podataka sa ekonomskim indikatorima zvanične statistike, obračunatim u skladu sa nacionalnim i međunarodnim standardima, kao i raspoloživim podacima iz drugih administrativnih izvora (Registar privrednih subjekata). U okviru realizovanih projekata sprovedena su i nova statistička istraživanja, čime su obezbeđeni ključni nedostajući podaci iz ovih oblasti. Za trgovinu to su prvenstveno podaci o trgovinskoj mreži, prometu po pojedinim trgovinskim formatima, nabavnoj vrednosti prodate robe, kao i niz drugih relevantnih podataka o rezultatima poslovanja koji su osnova za praćenje performansi trgovine Srbije u celini i pojedinih oblasti trgovine (KD 50, 51 i 52). U okviru poslovnih usluga istraživanje se odnosi na poslovnu klimu i osnovne tendencije i očekivanja u navedenom sektoru.

Pretraživanje podataka i prikazi traženih izveštaja su brzi, jednostavni i prilagođeni potrebama širokog kruga korisnika. Metodološka objašnjenja olakšavaju korisnicima izbor odgovarajućih pokazatelja, pravilno sagledavanje pojave i pružaju dodatne informacije za analitičke potrebe.

Podaci su organizovani u dve celine : trgovina i usluge. svaka od ovih oblasti prikazana je u okviru 3 podoblasti koje čine posebne logičke celine.

U bazi podataka TRGOVINA navedeni su detaljni podaci o čitavom trgovinskom sektoru koji su prvi put grupisani, statistički obrađeni i prikazani kroz podelu na sledeće oblasti: trgovina na malo (KD 52), trgovina na veliko (KD 51) i trgovina na veliko i trgovina na malo vozilima i motociklima (KD 50). Oblast KD 50 obuhvata sve delatnosti u vezi sa motornim vozilima i motociklima, osim proizvodnje i iznajmljivanja.

Ovakvim grupisanjem, kao i primenom 2005. kao bazne godine, omogućena je potpuna uporedivost indikatora sa statističkim indikatorima u statističkom sistemu Evropske unije. U bazi USLUGE unutrašnja trgovina podeljena je na trgovinu na veliko i trgovinu na malo u skladu sa nacionalnim standardima koji su važili kada je projekat rađen (2008. godine). Isto tako, u bazi USLUGE nalaze se samo neki od pokazatelja razvoja unutrašnje trgovine, dok su u bazi TRGOVINA navedeni sveobuhvatni podaci.

Omogućena elektronska dostava dokumenata Deviznom inspektoratu

Na sajtu Deviznog inspektorata na adresi: www.devizni.gov.rs postavljena je internet aplikacija elektronske dostave dokumenata (EDD aplikacija), kojom je rezidentima i nerezidentima omogućeno da Deviznom inspektoratu dostavljaju izveštaje o fakturisanim uslugama i u elektronskoj formi shodno članu 53. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, broj 62/06) i članu 3. stav 1. tačka 1) Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br.112/06 i 39/10).

Način i uslovi za prijavljivanje, registraciju i korišćenje aplikacije elektronske dostave dokumenata bliže su uređeni Uputstvom za korišćenje aplikacije za elektronsku dostavu dokumenata, koje se takođe nalazi na sajtu Deviznog inspektorata.

Rezidentima i nerezidentima data je mogućnost da izveštaje o fakturisanim uslugama dostavljaju u štampanoj ili elektronskoj formi, po sopstvenom izboru. Napominjemo da će se korišćenjem navedene EDD aplikacije smanjiti obim i troškovi vašeg i našeg poslovanja, te ubrzati proces dostave i verifikacije podataka o fakturisanim uslugama.

Elektronska dostava dokumenata iz člana 3. stav 1. tač. 2), 3) i 5) i stav 2. Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata (dokumentacija o prenosu potraživanja i dugovanja nastalih po spoljnotrgovinskim poslovima, po poslovima naplaćivanja odnosno plaćanja drugom nerezidentu, kao i po kompenzacionim poslovima i ostvarenoj dobiti po poslovima obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu) biće dostupna od 1. novembra 2010. godine. Do tada rezidenti i nerezidenti su obavezni da navedeno dostavljaju u štampanom obliku.

Informacioni sistem trgovine ključan za planiranje i razvoj te oblasti

Ministar trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije Slobodan Milosavljević predstavio je danas Informacioni sistem trgovine Srbije, koji je resorno ministarstvo izradilo zajedno sa Republičkim zavodom za statistiku.

Milosavljević je na konferenciji za novinare istakao da se na ovom obimnom projektu radilo godinu dana i napomenuo da je jedan od najvećih problema do sada bio nedostatak kvalitetnih informacija o sektoru trgovine.

Ministar je precizirao da ovaj informacioni sistem, za koji je iz NIP-a odobreno 20 miliona dinara, predstavlja statističku aplikaciju za praćenje kretanja u oblasti trgovine i ostalih usluga, uz pomoć kojeg se radi u skladu s metodologijom zvanične statistike Evropske unije (EUROSTAT).

Prema njegovim rečima, sistem se sastoji od zvanične statistike, istraživanja trgovine i trgovinske mreže, novih indikatora o stepenu razvijenosti i organizovanosti trgovine, podataka o teritorijalnoj rasprostranjenosti objekata i individualnih podataka o trgovcima.

Prema evropskim statistikama i podacima EUROSTAT-a, Srbija je u 2009. godini svrstana među zemlje sa najnižim cenama hrane i pića, ali i među države koje su najjeftinije za život, saopštio je Milosavljević i objasnio da je tome doprinelo i to što je trgovačka marža u 2009. godini iznosila 16,81 odsto, za razliku od 2006. kada je bila 24,30 odsto.

Pad marži, kako je naveo, ostvaren je i u trgovini na malo, gde je prosečna marža u 2009. godini bila 20,5 odsto, dok je u trgovini na veliko taj pad značajniji – sa 26,24 odsto u 2006. na 15,44 odsto u prošloj godini.

Indikativno je da se marže više smanjuju kod velikih preduzeća, a nešto viši nivo ostaje kod trgovinskih radnji i u sektoru malih i srednjih preduzeća, ukazao je Milosavljević.

On je precizirao da je istraživanje EUROSTAT-a obuhvatilo ukupno 37 članica Evropske unije, države zapadnog Balkana i tri zemlje koje su kandidati za članstvo u EU. Ministar je izrazio nadu da će ova godina ekonomski biti bolja od prethodne i da će se životni standard građana poboljšati.

Optimista sam i verujem da će do kraja godine biti ostvaren realni rast kupovne moći za dva do tri odsto, rekao je Milosavljević i naveo da će se prosečne plate ove godine kretati između 34.000 i 35.000 dinara, odnosno od 320 do 330 evra, što je na nivou regiona.

Milosavljević je izrazio očekivanje da će inflacija ostati u planiranim okvirima, odnosno 6 odsto.  Ako Vlada ostane pri stavu da se ne povećavaju cene pod kontrolom države, ubeđen sam da će biti ostvarena projektovana inflacija, istakao je ministar.

Savetnik ministra Stipe Lovreta ponovio je da se marže u Srbiji smanjuju, i dodao da je u procesu modernizacije trgovinske mreže i broj trgovinskih objekata opao sa 105.000 na 98.000. Lovreta je ukazao na to da se učešće hipermarketa u prometu povećalo tri puta za tri godine, uz napomenu da hipermarketi učestvuju u ukupnom prometu sa 14 odsto, a različiti vidovi samousluživanja sa više od 50 odsto.

Promet po zaposlenom u hipermarketu tri puta je veći u odnosu na klasične objekte, a stopa marže je veća u malim trgovinskim radnjama nego u velikim, rekao je savetnik ministra. On je naveo i da su stope profitabilnosti u poslednje tri godine u padu, pri čemu je stopa prinosa na kapital jedan odsto.

Trgovina Srbije posluje na ivici rentabilnosti, stopa zaduženosti trgovaca raste i teško da u takvoj situaciji oni mogu biti odgovarajući partner, zaključio je Lovreta. Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović je rekao da su zbirni podaci na internetu dostupni svim građanima Srbije, a pojedinačni samo ovlašćenim.

Za korišćenje podataka neophodna je registracija, čime se stiče pravo profesionalnog korisnika, što omogućuje bolji uvid, objasnio je on i dodao da su podaci predstavljeni u ekselu kako bi se njima lakše rukovalo. Milosavljević je, govoreći o pšenici, istakao da će ovogodišnji rod biti manji, ali dovoljan da tržište bude snabdeveno i da cene budu stabilne.

Zaključno sa petkom, 16. julom, na Produktnoj berzi u Novom Sadu ugovorena je prodaja 36.000 tona žita za potrebe Robnih rezervi, što je više od polovine predviđenih količina od 70.000 tona koje država treba da otkupi od individualnih proizvođača, ukazao je Milosavljević.

Ministar je naglasio da je država spremna da otkupi i veće količine pšenice i tako pomogne proizvođačima, ako bude dodatnih sredstava u budžetu.

Digitalni kabineti za sve osnovne škole u Srbiji

Ministar za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije Jasna Matić rekla je danas da je ovo ministarstvo pokrenulo program „Digitalna škola“ u okviru koga će više od 1.100 osnovnih škola na teritoriji Srbije biti opremljeno novim digitalnim kabinetima.

Matić je na konferenciji za novinare istakla da će zavisno od broja učenika koji pohađaju nastavu u školi i raspoložive učionice digitalni kabinet imati do 30 mesta za rad na savremenim personalnim računarima.

U ovom programu, za koji je opredeljeno 650 miliona dinara iz budžetskog razdela resornog ministarstva, mogu učestvovati sve osnovne škole čiji su osnivači Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, navela je Matić.

Prema njenim rečima, za učešće u programu svaka škola može da prijavi jedan ili više školskih objekata u kojima organizuje redovnu nastavu, a Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo će dodatno pomoći školama u nedovoljno razvijenim opštinama prilikom pripreme kabineta za instaliranje kompjutera.

Izdvojili smo 650 miliona dinara iz budžeta Ministarstva jer smatramo da je ulaganje u mlade i njihovo obrazovanje neophodno za razvoj informacionog društva i za unapređenje konkurentnosti naše zemlje, naglasila je ona.

Takođe, Matić je napomenula da će pored informatike nastavnici u ovakvom kabinetu moći da predaju i ostale nastavne predmete na interaktivan i deci zanimljiv način.

Ovim projektom, kako je istakla, omogućavamo osnovcima u Srbiji da stiču znanje u uslovima kakve imaju i njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji.

Program „Digitalna škola“ deo je šire akcije „Digitalna Srbija“ kroz koju će Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo realizovati prioritete „Digitalne agende za Srbiju”.

Ovu agendu čine Strategija razvoja informacionog društva i Strategija razvoja elektronskih komunikacija koje su usklađene sa prioritetima “Digitalne agende za Evropu”.

„Digitalna agenda za Evropu” predstavlja jednu od sedam glavnih inicijativa nove evropske ekonomske strategije „Evropa 2020 – Strategija za pametan, održiv i inkluzivan ekonomski rast“.

U godinama koje dolaze akcija „Digitalna Srbija“ obuhvatiće brojne aktivnosti u oblasti razvoja e-poslovanja, uključujući e-upravu, e-trgovinu, e-pravosuđe, e-zdravlje i e-obrazovanje, kao i u oblasti razvoja interneta i komunikacione infrastrukture pomoću koje će elektronske usluge biti dostupne građanima u svim delovima naše zemlje.

Prioritet Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo u narednom periodu biće unapređenje primene informaciono-komunikacionih tehnologija na svim nivoima obrazovanja, uključujući srednjoškolsku i visokoškolsku nastavu.

Na sajtu www.digitalnaskola.rs škole mogu preuzeti tekst poziva za učešće u programu „Digitalna škola“, obrazac za prijavu, a mogu pronaći i druge informacije u vezi sa ovim programom.

Rok za prijavu škola je 15. septembar 2010. godine, a za potrebe ovog projekta resorno ministarstvo je uvelo i poseban uslužni centar na broju 011/20-20-200, koji će raditi svakog radnog dana od 9 do 17 časova.

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in