E-uprava

Kompanija MFC Mikrokomerc u ponedeljak, 24.novembra, organizovala je za predstavnike domaćih medija Radni doručak u restoranu „Jevrem”.

Tema skupa bila je koliko primena IKT-a može doprineti štednji u državnim institucijama u vremenu koje dolazi. Svetska ekonomska kriza i njeni efekti na domaću ekonomiju, u žiži je interesovanja javnosti. Štednja na svim nivoima, po svemu sudeći, biće najveći izazov za domaću ekonomiju u narednoj godini.

Prema proceni naših stručnjaka šira primena Informacionih komunikacionih tehnologija (IKT) onako kako se ona primenjuju u razvijenom svetu, moglo bi obezbediti znatnu uštedu u mnogim delatnostima. Potrebna je samo dobra volja da se to i učini.

- Kanada je, na primer, uvodeći e-government, elektronsko arhiviranje i upravljanje dokumentima, uštedela 0,5 odsto BDP-a. Prevedeno na naše prilike, primenom IT, moglo bi se uštedeti nekoliko stotina miliona evra, povećanjem efikasnosti administracije, uštedom vremena, a nisu zanemarljivi i brojni ekološki benefiti (štednja papira, manja seča šuma…).

Reforma penzionog sistema biće u pravoj meri realizovana teka kada IT rešenja budu u punoj funkciji, čime bi se obezbedila efikasnost ovog javnog fonda i uštedelo dovoljno sredstava da se, ako ne u celini, ali sasvim sigurno u dobroj meri realizuju obećanja data penzionerima uoči izbora.Primena IT nedopustivo kasni i u zdravstvu. Ovaj sektor troši između 10-12 odsto BDP-a. Preciznu brojku nemamo upravo zato što IT još uvek nije našao svoje pavo mesto u ovoj delatnosti- reči su Vladislava Miletića, generalnog direktora MFC Mikrokomerca.

Podsetivši na primer Parking servisa, koji je odavno uveo rezervacije preko SMS-a, predstavnici MFC-a su istakli da su za uvođenje ovih IT programa potrebna zanemarljiva finansijska sredstva a da je ušteda i korist mnogostruka.

Oni su uputili apel nadležnima, posebno u ministarstvima, da razmisle o efektima IKT sistema u vremenu ekonomskih kriza kada se razmišlja o načinu uštede novca.

Kadrove, znanja i infrastrukturu imamo, potrebna je samo dobra volja i svest o tome u kojoj meri nove tenologije donose uštede, veću efikasnost i kvalitetniji život za sve.

Pomoćnik ministra pravde u Vladi Republike Srbije Dejan Pašić izjavio je danas da je program automatskog vođenja predmeta (AVP) prvo primenjen u trgovinskim sudovima jer su oni od velikog značaja za privredu Srbije, ali i zbog stranih i domaćih investitora.
Pašić je na konferenciji za novinare, održanoj povodom dve godine od početka primene AVP-a u Trgovinskom sudu u Novom Sadu, najavio da će Viši trgovinski sud uvođenjem ovog programa od 2009. godine biti u mogućnosti da ima uvid u sve prvostepene odluke u 17 trgovinskih sudova.

On je rekao da je u okviru reforme pravosuđa, nakon trgovinskih sudova, planirano uvođenje sličnih programa i u ostale sudove, pri čemu bi pomoć USAID-a i Evropske komisije značajno doprinela ubrzanju tog procesa.

Predsednik Višeg trgovinskog suda Radomir Lazarević izjavio je da će do kraja godine u svih 17 trgovinskih sudova u Srbiji, kao i u Višem trgovinskom sudu, početi da se primenjuje program AVP.

Lazarević je ukazao na to da će tokom decembra AVP biti uveden i u trgovinske sudove u Somboru i Nišu, a na kraju i u Viši trgovinski sud.

On je objasnio da od tog programa korist imaju stranke – jer mogu da dobiju neophodne informacije putem interneta, trgovinski sudovi – jer ne moraju da troše ogromna sredstva na brojne papire, ali i država – jer rad trgovinskih sudova postaje dostupan svima.

Lazarević je izrazio zahvalnost Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID) što je u Program reforme sudske uprave trgovinskih sudova uložila 13,7 miliona dolara, kao i Ministarstvu pravde Vlade Srbije koje je izdvojilo značajna sredstva da taj program bude realizovan

Za koji dan, na kukuruzištu na ulazu u Inđiju, počeće da se ostvaruje najveća investicija u Srbiji – izgradnja Informaciono-tehnološkog parka indijske Embasi grupe. Kompleks vredan 600 miliona dolara, na površini od 220 hektara, gde će posao dobiti oko 25.000 ljudi, treba da bude završen do 2014. godine. Kad IT park bude kompletiran, vrednost godišnjeg izvoza opreme i tehnologije iz Inđije trebalo bi da dostigne više od dve milijarde dolara.

Priča deluje utopijski, ali za ovaj projekt je potpisan ugovor, Urbanistički zavod Vojvodine radi regulacioni plan, a na terenu, na bivšoj parceli Zemljoradničke zadruge „Srem”, na prvih 50 hektara počinje uređenje građevinskog zemljišta, dovođenje struje, vode, gasa, telekomunikacionih instalacija, saobraćajnica. Prva faza IT parka, sa 25.000 kvadratnih metara poslovnog i drugog prostora, bila bi završena do druge polovine sledeće godine, a posao bi dobilo 25.000 visokostručnih radnika.

Indijska Embasi grupa želi da u IT parku u Inđiji svojim klijentima – poznatim firmama, obezbedi kompletnu podršku, od proizvodnje do reprezentacije, kao što radi na već postojećih 1,7 miliona kvadratnih metara tehnoloških parkova širom sveta, gde su smeštene najpoznatije svetske kompanije.

U Inđiji će na oko 220 hektara u industrijskoj zoni, kako kaže Ramgopal Narjananan, član borda Embasi grupe, biti sagrađeno oko 250.000 kvadratnih metara poslovnog, stambenog i prostora za uslužne delatnosti. Ramgopal naglašava da je tokom ugovaranja ovog posla imao odličnu saradnju sa srpskim vlastima, pa računa da sada, kad je sve potpisano i dogovoreno, više neće biti problema.
Uporedo sa pripremama dokumentacije za početak gradnje prva faze IT biznis parka na 50 hektara, u Inđiji se pripremaju i za obrazovanje kadrova, uporedo sa gradnjom parka.

„Za početak moramo stvoriti bar petsto do hiljadu ljudi koji će odgovarati potrebama indijske industrije. Jedan koncept jeste da ovde obrazujemo kadrove, a drugi je da stručnjacima koji će doći da rade omogućimo da ovde i žive” objašnjava Goran Ješić, predsednik opštine Inđija.

Opština je raspisala tender za kupovinu poslovnog prostora za univerzitet u Inđiji, za šta je za početak izdvojila 3,5 miliona evra. To bi trebalo da bude prostor za dva fakulteta, a istovremeno se razgovara o otvaranju koledža u Inđiji, čiji će osnivači biti Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, nacionalna služba zapošljavanja, Izvršno veće Vojvodine i Opština Inđija.

„Oni sa četvrtim stepenom stručnosti moći će da steknu jednogodišnje koledž obrazovanje u raznim specijalnostima rada na računaru. Kroz koledž ćemo pripremati mlade ljude za rad u IT parku. Ideja je da do 2013. godine školujemo 1.500 studenata godišnje”, dodaje Ješić.

Za uspešan start IT parka sa 25.000 zaposlenih u Inđiji računaju i na kadrove sa strane – na top menadžere u ovoj oblasti i zato se planira i izgradnja rezidencijalnog naselja luksuznih vila, sa jezerom za glisere i skutere. To superluksuzno naselje na 28 hektara trebalo bi da gradi MK komerc.

„Nama je interes da ti ljudi koji dolaze da rade u IT parku kao top menadžeri tu i žive, da budu i naši poreski obveznici, ali im moramo obezbediti sve pogodnosti koje oni traže „ ističe Goran Ješić.
Prvi pravi rezultati dolaska Embasi grupe u Inđiju videće se već u trećem kvartalu 2009. godine, kada, kako kaže Ramgopal Narjananan, bude završena prva faza biznis parka sa 25.000 kvadrata poslovnog prostora. Za sada nema nijednog razloga da se ta faza ne realizuje prema planu. (Politika)

U sredu 26. novembra 2008. godine Upravu carina Republike Srbije, posetio je ambasador SAD, gospodin Kameron Manter kao i predstavnici američke firme IBM (International Business Machines d.o.o). Povod posete je proširivanje i nastavak dugogodišnje uspešne saradnje Uprave carina i IBM-a.

Tom prilikom Predrag Petronijević, direktor Uprave carina Republike Srbije, zahvalio je Vladi SAD na brojnim donacijama za nabavku opreme i organizovanju obuka, seminara i treninga za zaposlene, što je svakako doprinelo bržim reformama i modernizaciji, ovog danas savremenog sistema.

IBM

Ambasador Manter je podvukao važnost ekonomske koristi i otvaranja novih radnih mesta koje kompanije kao što je IBM donose Srbiji. Na primer, IBM radi preko svoje mreže od 50 lokalnih partnerskih kompanija-sistem integratora koji su usredsređeni na ovdašnje potrebe i razvoj kapaciteta i stručnosti. Američke IT kompanije mogu igrati ključnu ulogu u povećavanju konkurentnosti ekonomije Srbije kroz efektnu upotrebu informacionih tehnologija, zaključio je ambasador Manter.

Miloš Đurković, generalni direktor IBM-a, rekao je da se državne institucije u Srbiji takođe menjaju i unapređuju i da je Uprava carina jedan od najboljih primera kada je implementacija IBM rešenja u pitanju, gde se u praksi vidi kako jedan ozbiljan sistem funkcioniše na IBM hardveru i softveru. IT tržište u Srbiji raste, a sa njim i potreba za sofisticiranim uslugama na raznim poljima, od telekomunikacija do državnih i bankarskih sistema. Sve više raste potreba za naprednim uslugama koje do sad nisu postojale u Srbiji. Tu je prednost IBM-a, jer mi imamo svetsko znanje i iskustvo, koje samo treba preneti i implementirati u Srbiji. Državne institucije u Srbiji se takode menjaju i unapreduju i to je prostor gde IBM može da donese iskustva iz država čije vlade već koriste IBM rešenja. Kompanije u Srbiji su do sad bile spremne da daju novac za nešto opipljivo, medutim, sve više se kreira svest da IT nije trošak vec investicija i glavni pokretač poslovanja. IBM ulaze u edukaciju koristeći se metodom studije slučaja iz drugih zemalja ili drugih kompanija u zemlji. Srbija još uvek nije na nivou zemalja iz regiona, ali ono što je važno je da ne stagniramo, jer to je nešto što nas gura napred, što svakako doprinosi podizanju konkurentnosti zemlje.

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo pokreće javnu raspravu o nacrtu izmenjenog i dopunjenog Akcionog plana za realizaciju Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji u periodu od 2006-2010. godine. Javna rasprave se pokreće radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti u vezi sa sagledavanjem potreba i prioriteta razvoja sektora telekomunikacija do 2010. godine.

Predmet rasprave

Predmet javne rasprave je nacrt izmena i dopuna Akcionog plana za realizaciju Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji u periodu od 2006-2010. godine (verzija 21 od 25.11.2008.).

Ovde možete preuzeti tekst Nacrta Akcionog plana.

Raspored aktivnosti

25. novembar 2008.

Objavljivanje nacrta izmena i dopuna Akcionog plana na Websajtu MTID i početak javne rasprave.

Druga nedelja decembra 2008.

Regionalni okrugli stolovi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

(tačne lokacije i datumi biće precizirani i objavljenina Websajtu do 2. decembra 2008.)

15. decembar 2008.

Kraj javne rasprave

19. decembar 2008.

Objavljivanje konačnog teksta predloga Akcionog plana na Websajtu MTID.

25. decembar 2008.

Usvajanje Akcionog plana na sednici Vlade Srbije.

Način sprovođenja javne rasprave

Komentare i sugestije u vezi sa predmetom javne rasprave svi zainteresovani mogu slati, isključivo u pisanom obliku, na e-mail adresu komentari@mtid.gov.rs, faksom na broj 011/20-20-059 ili poštom na adresu: Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, Maršala Birjuzova 3-5, 11000 Beograd (sa naznakom „Javna rasprava – za kabinet ministarke“).

Svaki komentar mora da sadrži kontakt podatke podnosioca (najmanje puno ime, broj telefona i e-mail adresu).

Svi komentari i prilozi koji stignu putem elektronske pošte biće objavljeni na Web sajtu MTID. Svi komentari i prilozi koji stignu putem faksa i pošte biće skenirani i objavljeni na Web sajtu MTID.

Zapisnici i/ili audio snimci diskusija na okruglim stolovima biće objavljeni na Websajtu MTID.

Svi poverljivi podaci u vezi sa datim komentarima moraju biti izdvojeni u poseban dokument – aneks. Aneksi sa poverljivim podacima neće biti objavljivani na Websajtu MTID, ali će biti objavljen podatak o tome da je uz komentar poslat aneks sa poverljivim podacima. Konkretni komentari i sugestije u vezi sa predmetom javne rasprave ne mogu biti označeni kao tajni i ne mogu biti deo aneksa sa poverljivim podacima.

MTID zadržava pravo da ne objavi u celini ili delimično nedolične ili neispravno poslate komentare, ali može objaviti podatak o tome da su takvi komentari primljeni.

Osoba za kontakt ispred MTID u vezi sa sprovođenjem ove javne rasprave je Slobodan Marković, specijalni savetnik ministarke (slobodan.markovic@mtid.gov.rs, 063/387-260)

U sredu 26. novembra 2008. godine Upravu carina Republike Srbije, posetiće ambasador SAD, njegova ekselencija, gospodin Kamerun Manter (Cameron Munter) i predstavnici američke firme IBM (International Business Machines d.o.o), a povod posete je proširivanje i nastavak dugogdišnje uspešne saradnje Uprave carina i IBM-a.

Tom prilikom prisutnima će se obratiti: Predrag Petronijević, direktor Uprave carina Republike Srbije, Njegova ekselencija Kamerun Manter (Cameron Munter), ambasador SAD i Miloš Đurković, generalni direktor IBM-a u Beograd.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Republike Srbije Milan Marković prisustvovao je danas otvaranju opremljenog računarskog kabineta u OŠ “Branko Radičević” u Bujanovcu, kojoj je kancelarija “Majkrosofta” u Srbiji donirala 30 računara i 4 skenera.
U saopštenju Ministarstva navodi se da je Marković, koji je i predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, rekao da je prioritet ovog tela obrazovanje, o čemu svedoči i današnja akcija.

On je istakao da će se Koordinaciono telo i dalje truditi da bude kanal preko kojeg će se odvijati više ovakvih i sličnih akcija, koje deci u Bujanovcu pružaju veće mogućnosti.

Ministar je takođe najavio da će u Medveđi uskoro biti otvoreno odeljenje Pravnog i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, dok je otvaranje isturenih odeljenja planirano u Bujanovcu i u Preševu.

Menadžer prodaje za javni sektor u kancelariji “Majkrosofta” u Srbiji Miloš Trkulja podsetio je na to da je ovo samo jedan u nizu koraka koje je ova kompanija, u saradnji sa 11 partnera iz svih delova zemlje, preduzela na unapređenju obrazovanja i informatičke pismenosti građana.

Trkulja je dodao da kancelarija “Majkrosofta” u Srbiji planira i seriju besplatnih obuka za rad na računarima za 60 nastavnika.

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi, koji je prisustvovao otvaranju opremljenog računarskog kabineta, izrazio je zahvalnost na donaciji i naglasio da je važno da se ovakve akcije sprovode češće.

Osnovnu školu “Branko Radičević” i njena isturena odeljenja pohađa 1.450 učenika od prvog do osmog razreda, a ovo je prva informatička oprema koju je ova obrazovna ustanova dobila.

U Bujanovcu postoje i tri kolektivna centra za izbegla i raseljena lica, pri čemu su sva deca iz tih centara učenici pomenute škole.

Delegacija Koordinacionog tela obići će danas i lokalni put u izgradnji Lučane –Dobrosin, za čiju je obnovu Kordinaciono telo u saradnji sa opštinom Bujanovac izdvojilo značajna sredstva, dodaje se u saopštenju.

Četvrti sastanak Upravnog odbora Projekta “Novi katastarski informacioni sistem” održan je u Republičkom geodetskom zavodu 18.11.2008. godine.

Na dnevnom redu je bilo šest tačaka:

* Status projekta
* Status ESRI licenci i obezbeđenje licenci za sve organizacione jedinice
* Domenska infrastruktura u RGZ-u
* Procedura prijema
* Ciljevi u predstojećem periodu
* Diskusija

Konstatovano je da je projekat u fazi razvoja i da je faza dizajna završena. U toku su interna testiranja. Prikazan je prvi prototip korisničkog interfejsa i sistema za upravljanje predmetima. U pripremi su sledeći prototipovi. Naglašen je značaj postojanja domenske infrastrukture u RGZ-u. Da bi se postiglo razumevanje oko ove teme organizovane su radionice za razmenu informacija.

Dat je predlog procedure za prijem slučajeva testiranja i beta verzije softvera. Takođe je predloženo kako da se pojednostavi procedura za prijem dokumenata. Izvođač će do kraja godine dostaviti plan instalacije, plan obuke i plan prijema za sistem. Sledeći sastanak Upravnog odbora zakazan je za 22. decembar 2008. godine.

Pomoćnik ministra pravde u Vladi Republike Srbije Dejan Pašić posetiće u sredu, 19. novembra, Trgovinski sud u Požarevcu povodom uvođenja Programa za automatsko vođenje predmeta (AVP).

Sistem će biti pušten u rad u 13 časova, u Trgovinskom sudu u Požarevcu, Jovana Šerbanovića 4.

AVP sistem je razvijen u okviru Projekta reforme sudske uprave trgovinskih sudova Srbije (CCASA), koji finansiraju Ministarstvo pravde Vlade Srbije i Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID).

Ovaj sistem preko interneta omogućava direktan pristup popisu spisa, kao i drugim relevantnim podacima o sudskim predmetima, čime se unapređuje javnost u radu trgovinskih sudova i dostupnost informacijama o njihovim predmetima.

Cilj uvođenja programa je jačanje i modernizacija rada sudske uprave, kao i stvaranje povoljne sredine za strana i domaća ulaganja, pri čemu je planirano da do kraja ove godine bude uveden u sve trgovinske sudove u Srbiji.

Državni sekretar Ministarstva trgovine i usluga Vlade Republike Srbije Ljubiša Dimitrijević izjavio je danas da se zakon o elektronskoj trgovini nalazi u skupštinskoj proceduri i da se njegovo usvajanje očekuje početkom sledeće godine.
Dimitrijević je na skupu “Šta donosi zakon o elektronskoj trgovini” ukazao na to da će usvajanje tog dokumenta biti od značaja za proces približavanja Srbije EU, i dodao da će to omogućiti kontakte između poslovnih partnera i korisnika usluga.

Govoreći o tome kako sada izgleda trgovina preko interneta, on je naveo da je ukupan procenat stanovništva koji koristi internet i dalje nizak, ali i da beleži stalni porast.

Takođe, Dimitrijević je izrazio očekivanje da će usvajanje ovog zakona, pored Zakona o elektronskom potpisu, koji je usvojen pre pet godina, pružiti mogućnost većem broju korisnika da na ovaj način imaju jeftinije troškove trgovine.

Prema njegovim rečima, zakon o elektronskoj trgovini je prioritetan jer predstavlja jedan od načina da privreda Srbije bude konkurentnija, ali i da pojeftine njeni troškovi.

Učesnici skupa postigli su saglasnost o tome da predlog zakona o elektronskoj trgovini zahteva određene izmene i izrazili očekivanje da će predlaganje amandmana na taj dokument biti uzeto u razmatranje.