E-uprava

U saradnji sa Ministarstvom finansija, Upravom Carina, u Privrednoj komori Beograda je 12.02.2008. godine održan seminar «Olakšice trgovine i jedan elektronski prozor kao put ka modernoj i efikasnoj trgovini». Privrednici, učesnici seminara, su po prvi put imali priliku da se upoznaju sa SINGLE ELECTRONIC WINDOW (Jedan elektronski prozor). Predstavnik Uprave Carina g-din Dragan Dragović je tokom seminara ukazao prisutnim privrednicima na veliki značaj uspostavljanja sistema integrisanog upravljanja granicom, uvodjenjem Jednog elektronskog prozora i koristi koje bi poslovna zajednica Srbije, ali i država Srbija, imala od uspostavljanja ovakvog sistema protoka roba na granici.

Jedan elektronski prozor:

• zasniva se na Preporuci br. 33 Centra za trgovinske olakšice i elektronsko poslovanje pri Ujedinjenim nacijama (UN/CEFACT) – (Recommendation No. 33 of the United Nations Centre for Trade Facilitation and Electronic business (UN/CEFACT) i Nacrtima Preporuka 34. i 35;
• predstavlja najbrži način komunikacije izmedju privrede i državnih organa (bezpapirna razmena dokumenata) i
• obavezna je etapa u pridruživanju Srbije EU.

Aktuelnost teme je privukla pažnju velikog broja prisutnih privrednika, koji su izrazili interesovanje kroz interaktivno komuniciranje sa predavačem tokom seminara.

Predstavnici tri univerziteta, iz Beograda, Niša i Novog Sada, početkom prošle nedelje po drugi put su izvestili Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo o napretku na izradi projekata koji su im povereni.

U ponedeljak je docent Fakulteta organizacionih nauka Siniša Vlajić predstavio napredak na projektu e-aukcijskih javnih nabavki, a predstavnici Laboratorije za multimedijalne komunikacije FON-a pokazali su kako bi projekat portala za javne nabavke uticao na povećanje efikasnosti i smanjivanje troškova u postupcima javnih nabavki, dok bi se, istovremeno, povećavali konkurentnost i transparentnost ovog procesa. Miloš Milovanović sa FON-a analizirao je i prikazao postojeće portale za javne nabavke u Sloveniji, Austriji, Belgiji i Slovačkoj.

Tvorci ova dva projekta napomenuli su da je jedna od teškoća sa kojom su se tokom rada susretali što Zakon o javnim nabavkama ni u jednoj tački ne predviđa e-aukcijske javne nabavke. Prezentaciji su prisustvovali i predstavnici Uprave za javne nabavke, koji su razjasnili neke nedoumice u vezi sa primenom ovog Zakona.

Istog dana tim Računskog centra Elektrotehničkog fakulteta predstavio je napredak na projektu sistema za upravljanje dokumentima u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo. Lokalizacija interfejsa za ovaj sistem trenutno je u beta fazi.

Docent Elektronskog fakulteta u Nišu dr Leonid Stoimenov i Nataša Marković u utorak su prisutne upoznali sa procenom stanja e-uprave u Srbiji, baziranom na evaluaciji implementacije 20 zajedničkih osnovnih javnih servisa. Na primeru Grada Niša i njegove Internet prezentacije, pokazali su kako funkcioniše virtuelni matičar, odnosno mogućnost naručivanja izvoda iz matičnih knjiga preko Interneta. Prema njihovim rečima, u zemlji postoji dosta javnih biblioteka koje nude usluge elektronskog kataloga preko Interneta. Kada je reč o prijavi poreza, postoje aplikacije preko kojih je moguće dobiti obrasce, ali za sada ne postoji jedna lokacija na Internetu sa koje mogu da se dobiju obrasci za sva tri poreza – godišnji porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća i porez na dodatu vrednost.

Prisutni su se kritički osvrnuli na portal e-uprave u Srbiji, konstatujući da on nema neke od osnovnih karakteristika portala. Da je tako, videlo se i iz primera portala e-uprave u drugim zemljama, naročito Bugarske, čiji je portal ocenjen sa 97 odsto, što je znatno bolje od evropskog proseka, koji iznosi 75 odsto.

Dr Dragan Milićev sa ETF-a pokazao je dokle se odmaklo sa projektom e-generalnog sekretarijata, a tim ovog fakulteta dao je osvrt na dosadašnji rad na projektu e-sednice, sistemu koji se zasniva na Poslovniku o radu Vlade.

U sredu je rasprava vođena o lokalizaciji softvera otvorenog koda (Srblinuks, Fedora, OpenOfis, Mozila…). U konstruktivnoj razmeni mišljenja, došlo se do nekih od rešenja za prilagođavanje ovih programa duhu srpskog jezika. Istaknuto je da je ovo prvi put da je država direktno uključena u lokalizaciju i promociju besplatnog softvera i da je sistematizovan i zajednički rad važan za stvaranje standardizovane terminologije u ovoj oblasti.

Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo Republike Srbije i Generalni direktorat za informaciono društvo i medije Evropske komisije organizuju Konferenciju o tehničkim, administrativnim, finansijskim i pravnim aspektima projekata Okvirnog programa 7 (FP7), sa specijalnim fokusom na informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), koja će se održati u Beogradu od 20. do 21. februara 2008. godine.
Eminentni predstavnici Evropske komisije govoriće o pravilima i uslovima učešća u programu FP7, koji za kompanije pruža dvostruku korist: dobijanje finansijske podrške za učešće u istraživačko-razvojnim projektima i mogućnost njihovog proboja na evropsko tržište kroz saradnju sa evropskim partnerima.
Poseban deo Konferencije posvećen je prezentaciji kompanija iz zemalja članica Evropske unije i iz Srbije, kako bi se sagledao zajednički interes za saradnju u projektima programa FP7. Ovakva vrsta događaja, poznata pod nazivom “brokerage event”, popularna je u Evropi i postala je uobičajena praksa za nalaženje odgovarajućih partnera za saradnju na projektima u Okvirnom programu 7.
Za učešće na Konferenciji ne plaća se kotizacija. Sve informacije o Konferenciji, kao i formular za registraciju, mogu se naći na sajtu Konferencije http://fp7.mtid.sr.gov.yu.

Američki gigant želi da svojom praksom i rešenjima pomogne  Crnoj Gori da podigne sistem elektronske Vlade na evropski nivo, jer IT rešenja ubrzavaju razvoj države za pet do deset puta, saopšteno je iz kompanije

Vodeći svetski proizvođač servera, IBM, biće od sada prisutan i u Crnoj Gori, nakon što je sa podgoričkom kompanijom TradeCom juče potpisao ugovor o distribuciji svojih proizvoda i usluga. Ugovorom o distribuciji softverskih i hardverskih rešenja, čija je vrednost milion evra, TradeComa će se truditi da pokrije više od polovine crnogorskog tržišta. Povećanjem pokrivenosti tržišta IBM-ovim proizvodima i uslugama podstiče se rast i razvoj industrije informacionih tehnologija (IT), što bi trebalo da utiče i na razvoj lokalnih kompanija.

»Za IT tržište Crne Gore ovo će značiti bolje cene i snabdevenost, naročito kod poslovnih rešenja«, ocenio je na konferenciji za novinare generalni direktor IBM-a za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, Miloš Đurković.

On je kazao da je ovo tek početak saradnje u Crnoj Gori, jer IBM želi da preko TradeComa organizuje mrežu jakih partnera koji će podići nivo usluga IT kompanija.

IBM želi da svojom praksom pomogne i Crnoj Gori da podigne sistem elektronske Vlade na evropski nivo, jer IT rešenja ubrzavaju razvoj države za pet do deset puta, saopšteno je iz kompanije.

TradeCom će nuditi Intel i AMD bazirane servere i storidž rešenja, kao i softverska rešenja koja prate tu hardversku ponudu, a omogućiće i autorizaciju novih partnera za prodaju IBM-ovih proizvoda i rješenja. Obezbijeđeno je i održavanje opreme, uz partnerski nastup u domenu pružanja ostalih usluga i konsaltinga.

»To uvećava vrednost naše ponude. Ovaj ugovor je deo naše strategije za stvaranje jakih partnerskih odnosa sa vodećim IT kompanijama, kao što je IBM«, rekao je generalni direktor Trejdkoma, Darko Popović.

Kao globalno integrisana kompanija, IBM želi da takva rešenja primijeni i u Crnoj Gori, saopštio je njen predstavnik za zemlju, Dragan Cikić. On je podsetio da je jedna od IBM-ovih incijativa u Crnoj Gori i podrška mladim talentima, koja studentima Elektrotehničkog fakulteta u Podgorici treba da omogući lak pristup IBM-ovom globalnom znanju i ekspertizi.

Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo otvorilo je javnu raspravu o pravilniku kojim se definišu minimalni uslovi za raspisivanje javnog nadmetanja za dobijanje radiofrekvencija za pružanje usluga bežičnog pristupa u frekvencijskom opsegu između 3.4 i 3.8 GHz.

Javna rasprava počinje danas i trajaće narednih 15 dana. Rasprava će biti zaključena okruglim stolom koji će se održati u petak, 22. februara, sa početkom u 13 sati, u Privrednoj komori Srbije (Terazije 23, sala na 8. spratu). Od stručne javnosti se očekuju sugestije vezane za broj licenci, oblasti pokrivanja, rok u kome treba da se dostigne odgovarajuća pokrivenost, period na koji se izdaje licenca… Primedbe i sugestije mogu se slati na adresu bratislava.sumzerovic(at)mtid.sr.gov.yu.

Da bi predlozi učesnika u javnoj raspravi bili objavljeni na sajtu Ministarstva, potrebno je da budu poslati i običnom poštom, na papiru, sa overom autora, na adresu “Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd”, sa napomenom “Za javnu raspravu o pravilniku WiMax”.

Po utvrđivanju konačnog teksta i objavljivanja u Službenom glasniku, Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) će obaviti proceduru javnog nadmetanja i izdati odgovarajuće licence.

Preko WiMax tehnologije, građanima će biti omogućeni brzi Internet pristup i telefonske usluge. WiMax tehnologija, pre svega, omogućava pristup na fiksnoj lokaciji, u kući ili na poslu, međutim nove generacije WiMaxa pružaju servis na proizvoljnoj lokaciji, tako da korisnik može da menja poziciju kada koristi laptop ili slični uređaj. Ova tehnologija koristi bežični pristup i, samim tim, zahteva manja ulaganja. Ministarstvo smatra da će putem nje da se ubrza primena Interneta u Srbiji, što je veoma važno za razvoj naše ekonomije i društva u celini.

Istovremeno će se ubrzati obezbeđivanje telefonskih usluga svim građanima i rešavanje problema dvojnika. Ministarstvo je u nacrtu pravilnika predložilo da se podele regionalne licence po okruzima. To je u skladu sa politikom decentralizacije koja je u evropskom duhu, a takođe omogućava da i manje firme mogu da konkurišu za licence. Prema nacrtu pravilnika, u svim okruzima će biti podeljene po tri licence, osim u Beogradu, gde će biti izdata samo jedna licenca, jer je veliki deo opsega već ranije bio dodeljen.

Predstavnici Ministarstva pravde Vlade Republike Srbije uručili su juče Opštinskom sudu u Čačku računarsku opremu iz donacije Evropske komisije.
Opštinski sud dobio je deset računara, devet štampača, šest mrežnih štampača i jedan multifunkcionalni uređaj, a donaciju Evropske komisije sprovela je Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR).

Portparol Kancelarije EAR-a u Beogradu Džon Vajt rekao je tom prilikom da je donacija deo projekta “Podrška reformi pravosudnog sistema Republike Srbije”, koja je započela polovinom decembra prošle godine i biće završena do kraja ove nedelje.

Vajt je podsetio na to da je za 92 suda opšte nadležnosti u Srbiji Evropska agencija za rekonstrukciju obezbedila 753 računara, 620 štampača, 348 mrežnih štampača i 142 multifunkcionalna uređaja za rad zaposlenih, u vrednosti od 953.987,29 evra.

Prema njegovim rečima, EAR je za poslednjih sedam godina uložila približno 70 miliona evra za modernizaciju pravosuđa u Srbiji, a ukupan budžet ove agencije za sve projekte u Srbiji iznosi 1,3 milijarde evra.

Predstavnici Ministarstva pravde Vlade Republike Srbije u ponedeljak, 4. februara, predaće računarsku opremu predsednicima opštinskih sudova u Aleksincu u 10.30 časova, Sokobanji u 12 časova, u Knjaževcu u 13.30 časova i u Svrljigu u 15 časova.

Ovim sudovima namenjeno je ukupno 23 računara, 18 štampača, 8 mrežnih štampača i 4 multifukcionalna uređaja za rad zaposlenih.

Pomoćnik ministra pravde u Vladi Republike Srbije Mirjana Tadić uručila je danas opštinskim sudovima u Jagodini, Ćupriji i Rekovcu 18 računara, 26 stampača, 9 mrežnih šampača i tri multifunkcionalna uređaja iz programa podrške reformi pravosudnog sistema Srbije.
Tadić je tom prilikom istakla da je za sve sudove opšte nadležnosti u Srbiji Evropska agencija za rekonstrukciju obezbedila 753 računara, 620 štampača, 348 mrežnih štampača i 142 multifunkcionalna uređaja za rad zaposlenih.

Naredna faza je izrada softvera koji će omogućiti automatizaciju sudske procedure, vođenje elektronskog upisnika i kvalitetnije praćenje rada sudova, dodala je ona i precizirala da će tako svi sudovi biti umreženi i povezani sa Visokim savetom sudstva.

Predsednik Opštinskog suda u Jagodini Danijela Obradović izrazila je zahvalnost na uručenoj pomoći i naglasila da će oprema biti upotrebljena za upotpunjavanje i dalje osavremenjavanje postojećeg informacionog sistema.

Ministarstvo pravde je u decembru prošle godine započelo realizaciju plana informatičke modernizacije 94 opštinska suda u Srbiji.

Do sada je opremljeno 70 sudova opšte nadležnosti, i to u Vlasotincu, Babušnici, Dimitrovgradu, Paraćinu, Despotovcu, Svilajncu, Rači, Batočini, Kragujevcu, Lajkovcu, Koceljevi, Vladimircima, Šapcu, Loznici, Mladenovcu, Aranđelovcu, Topoli, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Kuli, Somboru, Apatinu, Odžacima, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Šidu, Petrovcu, Boru, Kraljevu, Raški, Novom Pazaru, Varvarinu, Kruševcu, Aleksandrovcu, Trsteniku, Vrbasu, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Subotici, Sopotu, Požarevcu, Velikom Gradištu, Nišu, Kuršumliji, Blacu, Prokuplju, Obrenovcu, Bogatiću, Lazarevcu, Ljigu, Mionici, Bajinoj Bašti, Užicu, Priboju, Leskovcu, Lebanima, Vranju, Temerinu, Bečeju, Novom Bečeju, Kikindi, Pančevu, Kovačici, Zrenjaninu, Titelu, kao i Prvi, Drugi, Treći, Četvrti i Peti opštinski sud u Beogradu.

Oprema u vrednosti 953.987,29 evra predstavlja donaciju Evropske komisije koju sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju, u okviru podrške reformi pravosudnog sistema Republike Srbije.

Informatička modernizacija sudova omogućiće veću efikasnost i transparentnost u radu pravosudnih organa, što je i predviđeno Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa.

Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, od maja 2003. do aprila 2004. godine, između ostalog, izdate su 142 dozvole za uvoz 253.564 polovnih računara, 253.604 monitora, 34.900 laptopova i 104.500 frižidera.

Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Aleksandar Vesić rekao je da je u Srbiji zabranjen uvoz polovne tehničke robe i polovnih guma zbog kratkog vremena korišćenja, posle kog postaju opasni otpad.

“Polovna roba, naročito tehnički uređaju, ima kratku upotrebnu vrednost i ubrzo postaje otpad, a zatim zahteva poseban tretman i način odlaganja, za šta ovde ne postoje uslovi”, rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, uvoz polovne robe je u jednom momentu bio veoma veliki, a pojedine komponente kao što su katodne cevi u televizoru sadrže opasne materije i zahtevaju postupke reciklaže kakvih nema u Srbiji.

On je dodao je da je upravo zbog nedostatka tih kapaciteta Zakonom o zaštiti životne sredine zabranjen uvoz polovne tehničke robe i guma za motorna vozila.

Vlada Srbije je u decembru 2007. godine usvojila dopunu tog zakona po kome se polovna roba može uvoziti samo ako je neophodna u proizvodnji kao sekundarna sirovina, a ne može da se obezbedi u Srbiji.

Vesić je kazao da je do ograničavanja došlo zbog tako velikog uvoza i dodao da kontrolu nad uvozom te robe vrše Uprava carina sa Republičkom inspekcijom za zaštitu životne sredine.
Proizvođači protektiranih guma u sredu su najavili da će od Ministarstva za zaštitu životne sredine zatražiti da im dozvoli ponovni uvoz polovnih guma, koje im služe kao osnova za proizvodnju.

Proizvođači protektiranih guma tvrde da su se poslednjih godina znatno smanjile količine uvezenih polovnih guma, te da se one uvoze samo namenski za preradu, uz strogo poštovanje ekoloških standarda, zbog čega smatraju da odluka Ministarstva za zaštitu životne sredine nije korektna.

Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine je uvezeno oko 105.000 upotrebljavanih guma spremnih za protektiranje, po ceni od oko 390.000 dolara, dok je 2001. godina uvoz iznosio više od milion polovnih guma.

Proširena sednica Odbora Udruženja informatičke delatnosti bila je posvećena Informacionom sistemu grada Beograda, novim mogućnostima i unapređenju životnog, radnog i privrednog ambijenta. Sistem koji će sa radom početi tokom februara prezentovao je Slobodan Karanović, direktor Zavoda za informatiku i statistiku Grada Beograda sa partnerima iz beogradske kancelarije Microsofta i e-Smart.

Ovo softversko rešenje predstavlja prvi korak ka uvođenju “elektronske uprave” u gradu Beogradu, informatičko povezivanje organa Gradske uprave, gradskih opština, uslužnih centara i mesnih zajednica, što omogućava građanima brži i efikasniji dolazak do izvoda iz matične knjige i uverenja o državljanstvu. Razvojem ovog rešenja, predivđeno je da za dve do tri godine bude dostupno 20 servisa za građane i osam za privrednike.