Ekologija

U Sjedinjenim Državama raste broj ljudi koji na svojim kućama instaliraju solarne panele. Ali kako ta tehnologija još nije jeftina, neka susedstva se udružuju radi smanjenja troškova za individualne vlasnike. Prva takva inicijativa u okolini Vašingtona obuhvata 75 porodica.
Četvrt u Vašingtonu nazvana Maunt Plezent proglašena je za istorijsku, pa u njoj nisu dozvoljeni solarni paneli vidljivi sa ulice.
Solarna kooperativa Maunt Plezent deo je inicijative širom Sjedinjenih Država za postepeno oslobađanje od fosilnih goriva. Član kooperative, Robert Robinson, kaže kako je dobro što mnogi od njegovih suseda shvataju značaj solarne energije.
“Ovde živi mnogo ljudi koji su radili u zemljama u razvoju pa još od sedamdesetih nose iskustva iz vazduhoplovnih baza, škola i bolnica koje imaju solarne panele”, kaže Robinson.
Kooperativu su 2006. osnovala dva suseda, u želji da na svoje kuće ugrade solarne panele. Ubrzo su otkrili da je to skup i komplikovan proces pa su pozvali druge susede da im se pridruže.
Jedna od osnivača grupe, Anja Šulman, kaže da Vašington i okolina imaju mnogo sunca tokom čitave godine.
“Imamo duge sunčane dane leti pa je to ovde dobro”, kaže Anja Šulman.
Kao grupni kupac kooperativa je tražila popust od proizvođača panela, a susedi su pomagali jedni drugima u razumevanju državnih subvencija za vlasnike koji ih ugrade. U zavisnosti od veličine, paneli koštaju između 15 i 30 hiljada dolara. Šulman kaže da je raznim popustima moguće smanjiti troškove za najmanje polovinu.
“Popust federalnog poreza za privatne vlasnike je 30 odsto. To znatno umanjuje troškove, a postoji i niz inicijativa na nivou države”, kaže Anja Šulman.
Uprkos početnoj ceni, dugoročne uštede su znatne. Šulman kaže da su nekim susedima troškovi za struju smanjeni za dve trećine. Lokalna elektrodistribucija vraća novac onima čiji sistem proizvodi više struje nego što kuća troši.
Član kooperative, arhitekta Erik Hofland, koji je nedavno instalirao solarne panele na svojoj kući, kaže da će mu se investicija isplatiti za tri do pet godina.
“Kada kao arhitekta razgovaram sa ljudima i kažem im da sam ih nedavno stavio i na svoju kuću, nadam se da im to daje ideju da bi to možda trebalo i sami da urade”, kaže Hofland.
Kooperativa je doprinela i tome da lokalna vlast donese pozitivan propis o primeni solarne energije. Anja Šulman je nedavno pokrenula inicijativu za pružanje pomoći i drugim zajednicama koje žele da koriste ovaj alternativni izvor energije.

Povodom Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine „Piraeus”  banka je, u saradnji sa opštinom Stari grad, Trgovačkoj školi danas donirala  kontejnere za prikupljanje elektronskog otpada. Mirjana Božidarević,  predsednica opštine Stari grad, Biserka Ristić, profesorka Trgovačke škole zadužena za ekološku sekciju, kao i Miroslava Nešić Bikić, rukovodilac Odeljenja za marketing i odnose sa javnošću „Pireus” banke, zajedničkom akcijom su napunili kontejnere starim računarima, diskovima, mobilnim telefonima i drugim elektronskim otpadom. Tim povodom je održan i kratki javni čas na temu ekologije i društveno odgovornog ponašanja kompanija, pojedinaca i institucija.

– Opština Stari grad se već 20 godina aktivno bavi zaštitom životne sredine na svojoj teritoriji. Svake godine Savet za ekologiju  organizuje edukaciju dece na temu zaštite životne sredine. U toku prošle godine sproveden je projekat odlaganja elektronskog otpada u svim osnovnim školama na teritoriji opštine. Postavljeni su kontejneri i organizovana je edukacija dece volontera koji animiraju ostale đake da donose elektronski otpad i odlažu ga na pravo mesto. Ove godine je planirano postavljanje kontejnera i u srednjim školama i ovo je početak novog projekta sa srednjoškolcima – rekla je, između ostalog, Mirjana Božidarević.

– „Piraeus” banka je svesna uticaja koje svaki pojedinac, ali i kompanija ima na životnu sredinu, kao i da su ekonomske posledice nereagovanja na ekološke promene ogromne. Zato smo mi odlučili da se, umesto pasivnog posmatranja, vrlo aktivno uključimo u očuvanje životne sredine i da na ličnom primeru, ali i projektima poput ovog damo svoj doprinos očuvanju životne sredine i racionalizaciji trošenja resursa. Takođe, verujemo da dajemo dobar primer i podsticaj drugim kompanijama da se aktivno uključe u projekte za očuvanje naše planete – istakla je Miroslava Nešić Bikić, rukovodilac Odeljenja za marketing i odnose sa javnošću „Pireus” banke, koja je dodala da je u ovoj banci za šest godina prikupljeno dve tone papira za reciklažu, čime je „spasen život” 34 stabla drveta.

Povodom Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine  Pireus  banka će, u saradanji sa opštinom Stari grad, danas u 12.30 časova Trgovačkoj školi (Hilandarska 1) donirati  paket kontejnera za prikupljanje elektronskog otpada.

Tim povodom će se održati kratak javni čas na temu ekologije i društveno odgovornog ponašanja kompanija, pojedinaca i institucija.

Prisutnima će se obratiti Mirjana Božidarević, predsednica opštine Stari grad, Biserka Ristić, profesorka Trgovačke škole zadužena za ekološku sekciju, kao i Miroslava Nešić-Bikić, rukovodilac Odeljenja za marketing i odnose sa javnošću Pireus banke.

Grad Pančevo, Telekom Srbija i Ericsson potpisali su protokol o saradnji kojim će građanima Pančeva biti omogućeno korišćenje „pametnih servisa“ – ecoBus i busTracker. Ovi servisiim pružaju mogućnost da u svakom trenutku, na svakom mestu, provere kvalitet vazduha u gradu i poziciju autobusa u javnom saobraćaju.

ecoBus je servis koji na interaktivnoj mapi na mobilnom telefonu ili internet stranici u realnom vremenu prikazuje informaciju o kvalitetu vazduha, temperaturi, pritisku ili vlažnosti, dok servis busTracker na mapi grada pokazuje tačnu lokaciju željenog autobusa u javnom saobraćaju, kao i vreme dolaska sledećeg vozila.

Pančevo, kao jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, odabran je za polaznu tačku u realizaciji ovog projekta, u nastojanju da se promeni svest i odnos prema životnoj sredini i da se ujedno poboljša kvalitet svakodnevnog života građana.

Vesna Martinović, gradonačelnica Pančeva, povodom ove saradnje izjavila je: “Mi smo kao lokalna samouprava  rekli da želimo da se približimo građanima u svim segmentima našeg delovanja i da u svakom trenutku želimo da imaju uvid u rezultate našeg rada. Konkretno, realizacijom ovog projekta građani Pančeva će u svakom trenutku moći da imaju informaciju na kojoj lokaciji na liniji se nalaze naši autobusi, moći će da provere kompletno stanje u autobusima – temperaturu, atmosferski pritisak i vlažnost vazduha. A ono što je posebno bitno za naš grad jeste to što će putnici moći da provere kvalitet vazduha koji udišu.Ovaj projekat je od velike važnosti za naš grad jer predstavlja bitan korak u nastavku procesa revitalizacije i reorganizacije javnog gradskog prevoza u Pančevu otpočetog ove godine.Drago mi je i što će naši sugrađani na ovaj način imati iste mogućnosti kao stanovnici svetskih metropola i što ćemo u mnogome doprineti razvoju gradskog autoprevoznika.”

Kompanija Ericsson donirala je gradu Pančevu ecoBus i busTracker uređaje koji će biti instalirani na autobusima gradskog saobraćaja, a Telekom Srbija je omogućila besplatno korišćenje servisa u početnom periodu. Sva merenja parametara kvaliteta vazduha i atmosferskih prilika, kao i informacije o lokaciji autobusa biće dostupne preko Interneta ili na mobilnim telefonima sa operativnim sistemom Android™ koji ima instaliranu posebnu mobilnu aplikaciju. Vrlo jednostavno, svi građani Pančeva moći će da provere željene informacije putem weba, mobilnih aplikacija, a busTracker još i slanjem SMS-a ili pozivanjem kratkog koda.

„Inovativnim rešenjima navikavamo građane na dodatne udobnosti, na koje ranije nisu mogli da računaju. U saradnji sa vodećim telekomunikacionih kompanijama, Telekom Srbija taj koncept udobnosti i kvalitetnijih uslova života proširuje sa pojedinačnih korisnika na domove i cele gradove koji će ubuduće zajedno činiti mrežu pametnih servisa u službi građana“, rekao jeSaša Leković, direktor Direkcije za tehniku Telekoma Srbija.

Rešenje primenjeno u gradu Pančevo je rezultat istraživačkog projekta „Sensei“ koji finansira Evropska komisija. Ericsson Srbija jedna je od 9 kompanija iz 11 zemalja koja učestvuje u ovom projektu i u Srbiji implementira rezultate i rešenja iz ovog projekta zajedno sa kompanijom Telekom Srbija.

„Ericsson primenjuje svoja ’’smart city“ rešenja u gradovima širom sveta i ima veliko zadovoljstvo da ovakva rešenja ponudi gradu Pančevu i njegovim građanima. Konstantnim tehnološkim inovacijama Ericsson teži da ostvari svoju viziju od 50 milijardi konekcija između uređaja i ljudi i time poboljša i olakša svakodnevne živote građana. Servis ecoBus će građanima Pančeva omogućiti da u svakom trenutku dobiju informacije o kvalitetu vazduha, a busTracker da putem mobilnog telefona saznaju kada dolazi sledeći autobus u stanicu.“ rekla je Milena Matić, menadžer Ericssona za marketing i strategiju.

Zahvaljujući saradnji sa Gradom Beogradom, pre Pančeva, funkcionalnosti servisa ecoBus i busTracker testirane su tokom pilot projekta u Beogradu. Uvođenjem ovih servisa, kompanije Telekom Srbija i Ericsson su pokazale da aktivno učestvuju u razvoju mreža budućnosti u kojima će ljudi, senzori i inteligentni objekti komunicirati korisćenjem telekomunikacione mreže.

BiS Reciklažni centar organizuje akciju prikupljanja elektronskog i električnog otpada od gradjana u saradnji sa lokalnim komunalnim preduzećima u Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru, Žitištu i Pančevu. Akcija će se održati u subotu 11. decembra u kojoj će gradjani moći doneti svoj stari: šporet, frižider, televizor, računar, peglu, telefon, mikrotalasnu odnosno sve što radi na struju.

Ova akcija predstavlja najveće organizovano prikupljanja EE otpada u jednom danu u gradovima u Vojvodini. 2010. godina je bila godina u kojoj smo dosta radili na edukaciji gradjana o ekologiji i problemu zaštite životne sredine a najvažnije kako da na pravilan i legalan način odlože svoj elektronski i električni otpad.

Zato u BiS Reciklažnom centru žele da ovom akcijom omoguće da u novu godinu Vojvodina uđe očišćena od ovog štetnog otpada. Pozivaju se svi građane koji žele da daju svoj doprinos čišćenju Vojvodine da se o tome više informišu na besplatnoj EKO liniji 0800 333 033.

Najiscrpnija nezavisna studija „zelenih akreditiva“ ikada sprovedena, procenjuje dobavljače koji sprovode inicijative za smanjenje emisije štetnih gasova staklene bašte (GHG) u ICT industriji, ističući kompanije koje su globalno usredsređene na održivost. Kompanija Fujitsu sa ponosom objavljuje da se nalazi među ovim dobavljačima.

Novi izveštaj istraživačke kuće Gartner i globalne organizacije WWF (World WildLife Fond) za 2010. godinu, pod nazivom „Liderstvo u poslovanju sa niskom emisijom ugeljnika i očuvanjem životne sredine u ICT industriji” (Low-Carbon and Environmental Leadership in the ICT Industry by Gartner and WWF, 2010), pruža sveobuhvatna rangiranja ICT dobavljača u pet glavnih kategorija, na osnovu isrpnog istraživanja. Fujitsu je rangiran kao prvi u sledeće dve od ovih pet kategorija: „Transformacija IT-ja“ i „Interne ekološke performanse“.

Ova studija Gartnera i WWF ispituje kako 19 dobavljača tehnologija i usluga koji su učestvovali u istraživanju, odgovaraju na potrebe klijenata danas i ubuduće – svojim fokusiranjem na smanjenje emisije štetnih gasova staklene bašte (GHG).

Na osnovama od preko dvadeset godina posvećenosti zaštiti životne sredine, Fujitsu je usredsređen na „Green ICT“ koncept u kompletnom životnom ciklusu svojih proizvoda – od fundamentalnih istraživanja tehnologije i razvoja, preko projektovanja i rada proizvoda u eksploataciji, do operativnih usluga recikliranja u zemljama širom sveta. Fujitsu-ova globalna inicijativa za ekološkom informacionom tehnologijom, „Green Policy Innovation“, ima za cilj da postigne ukupno smanjenje emisije ugljen dioksida (CO2) od preko 15 miliona tona u četvorogodišnjem periodu od fiskalne 2009. do fiskalne 2012. godine. Tokom fiskalne 2009, Fujitsu je već smanjio globalnu emisiju ovog gasa za 2,37 miliona tona, premašivši planiranih 2,13 miliona tona.

Kompanija je posvećena isporuci proizvoda koji i kupcima omogućavaju da smanje svoje „ugljenične-otiske“ i ispune sopstvene obaveze po tom pitanju. Oslonac njenog istraživanja i razvoja, „Fujitsu Laboratories“, već je počeo da meri potencijalne efekte na smanjenje emisije ugljendioksida svih tehnologija koje se trenutno razvijaju, i tokom poslednje fiskalne godine više od polovine svih predstavljenih Fujitsu proizvoda širom sveta bilo je nagrađeno „super zelenim statusom“ (Super Green) ili statusom „sa tri zvezdice“ u okviru interne šeme označavanja i obeležavanja ekoloških IT proizvoda. To znači da ovi proizvodi ispunjavaju najrigoroznije kriterijume usklađenosti sa ekološkom svešću.

Fujitsu je lider i u pomaganju svojim korisnicima da bolje shvate kako da smanje sopstvenu emisiju gasova staklene bašte uz pomoć svoje ICT opreme. Pored pomenutog sistema obeležavanja svojih „Green IT“ tehnologija, primer za to su i novi proizvodi u vidu „0-Watt“ spektra monitora, PC računara i servera, kao i PRIMERGY CX1000 cloud-servera, koji postavlja nove standarde u ekonomiji data-centara tako što optimizuje operativne izdatke korisnika za električnu energiju, klimatizaciju i prostor.

Aktivno vođstvo u „Green ICT“ inicijativama i omogućavanje kupcima da smanje emisiju gasova staklene bašte

Fujitsu ima aktivnu lidersku ulogu i u „Green ICT“ inicijativama širom sveta – prisustvom u svim značajnijim radnim grupama za smanjenje ugljendioksida, među kojima su „Green Grid“, „Inicijativa Evropske unije ICT4EE“, „Climate Savers Computing Initiative“, „Copenhagen Communiqué on Climate Change“, „Japan Climate Leaders’ Partnership (Japan-CLP)“,“ EPEAT“, „Energy Star“, „Blue Angel“, „Nordic Swan“ i „German BITKOM Green IT Alliance“.

Širom sveta kompanija sarađuje sa svojim korisnicima na razvoju i implementaciji rešenja koja daju momentalne i dugoročne efekte smanjenja emisije štetnih gasova staklene bašte. Na primer, u Finskoj je Fujitsu isporučio nacionalni centar za elektronsko izdavanje lekarskih recepata i registar pacijanata Zavodu za socijalno osiguranje Finske (Social Insurance Institution of Finland, Kela).

Ciljevi ovog projekta su da omogući efikasnu razmenu informacija između pružalaca zdravstvenih usluga, i omogućavanje građanstvu elektronskog pristupa servisima primanja elektronskih recepata i uvida u svoje zdravstvene informacije, čime smanjuju posete zdravstvenim ustanovama koje su bile prouzrokovane manjkom informacija. Elektronski recepti i pristup podacima pacijentima, odnosno korisnicima usluga zdravstvene zaštite – pomažu i da se smanji količina odštampanih dokumenata i medicinskih zapisa na filmovima. Fujitsu je projekat elektronskog zdravstvenog centra takođe isporučio i Španiji i Kanadi.

„Pozdravljamo saznanja do kojih su u svom izveštaju došli Gartner i WWF, koja ujedno predstavljaju i nezavisnu afirmaciju Fujitsu-ove dugoročne posvećenosti inicijativama za zaštitu životne sredine, i koja će pomoći klijentima da bolje razluče ICT dobavljače koji su istinski lideri u oblasti ’Green ICT’,” rekao je Atsuhisa Takahaši, predsednik Jedinice za korporativnu ekološku strategiju u kompaniji Fujitsu. „U budućnosti predviđamo svet u kome će emisija ugljendioksida moći da se oseti na svakom koraku, da se meri i prikazuje u realnom vremenu, pomažući nam da svoje aktivnosti prilagodimo i uskladimo sa globalnom životnom sredinom.”

Alison O Flin, globlani izvršni direktor za održivost, u sektoru „Global Business Group“ kompanije Fujitsu, kaže: „Čestitamo Gartneru i WWF na ovom ogromnom istraživanju koje obezbeđuje veću transparentnost u tome dokle je IT industrija stigla u odnosu prema održivosti i tranziciji ka ’nisko-ugljeničnoj ekonomiji’.”

Ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije Oliver Dulić izjavio je juče u Nišu da će to ministarstvo odgovoriti na pitanja iz Upitnika Evropske komisije (EK) u definisanim rokovima.

Dulić je u izjavi za novinare, nakon otvaranja fabrike za reciklažu električnog i elektronskog otpada “E-reciklaža“, podsetio na to da su predstavnici Ministarstva imali priliku da vide upitnike zemalja koje su bile u proceduri za članstvo u EU.

U Upitniku EK za Srbiju je 25 odsto novih pitanja, dok 75 odsto čine pitanja koja su bila postavljena i drugim zemljama, ukazao je ministar i ponovio da je resorno ministarstvo spremno za taj zadatak, da će se držati zadatih rokova i biti među prvima koja će dati odgovore.

Fabriku za reciklažu u Nišu, čiji će kapacitet biti 5.000 tona električnog i elektronskog otpada godišnje, ministar Dulić otvorio je u okviru akcije “Očistimo Srbiju”.

Vladimir Živaljević E-reciklaža na Sinergiji 10 from Internet ogledalo video on Vimeo.

Fabrika, u kojoj će posao dobiti 40 ljudi, izgrađena je po svim ekološkim standardima i prva je ovakve vrste u ovom delu Srbije.

Ministar je tom prilikom istakao da se u Evropi po jednom stanovniku obradi četiri kilograma električnog i elektronskog otpada, a u Srbiji približno 40 grama.

Otvaranjem ove fabrike u Nišu dostići ćemo nivo od jednog kilograma po stanovniku, a kada bude izgrađen pogon u Valjevu, pored već ranije otvorene tri fabrike, postoji mogućnost da u Srbiji bude recikliran sav otpad, čime bi se dostigao evropski prosek, ukazao je Dulić.

Prema njegovim rečima, svake godine u Fond za zaštitu životne sredine od taksi za proizvodnju i uvoz električnih i elektronskih proizvoda slije se približno 16 miliona evra.

Ta roba će u dogledno vreme završiti kao otpad i taj novac će ići onima koji budu skupljali, transportovali i reciklirali takav otpad, istakao je on.

Dulić je podsetio i na to da reciklažna industrija beleži permanentan rast i da je cilj Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja da do 2012. godine u toj industriji bude zaposleno 10.000 radnika.

Ministarstvo je pre dve godine kreiralo politiku koja je počela da daje rezultate i stvorilo ekonomsku osnovu da se prikupljanje, transport i reciklaža otpada u Srbiji isplati, ocenio je ministar.

Dulić je tokom posete Nišu obišao i prostor na kome će biti izgrađeno prvo reciklažno dvorište u tom gradu.

ompanija Siemens planira da u fiskalnoj 2014. godini od zelenih tehnologija ostvari prihod od preko 40 milijardi evra. Siemens je od svojih proizvoda i rešenja iz Portfolija za zaštitu životne sredine u fiskalnoj 2010. godini ostvario prihod od oko 28 milijardi evra, u odnosu na nešto manje od 27 milijardi evra iz 2009. godine. Tako je početni cilj kompanije – da 2011. godine ostvari prihod od najmanje 25 milijardi evra – dostignut znatno ranije nego što je planirano.

Pored toga, 2010. godine su u zeleni portfolio ove kompanije za proizvodnju i razvoj tehnoloških rešenja prvi put uključeni visokoefikasni transformatori najnovije generacije.

„Zelene inovacije predstavljaju okosnicu života naše kompanije. Mi smo najveći svetski proizvođač ekološki prihvatljivih tehnologija. Želimo i možemo da povećamo prednost u odnosu na našu najozbiljniju konkurenciju“, rekla je Barbara Kux, članica Upravnog odbora kompanije Siemens, zadužena za održivost i dalji razvoj Portfolija za zaštitu životne sredine.

U fiskalnoj 2010. godini, proizvodi i rešenja iz Portfolija za zaštitu životne sredine omogućili su kupcima kompanije Siemens širom sveta da smanje ukupnu emisiju ugljen-dioksida (CO2) za oko 270 miliona tona, što je jednako ukupnoj godišnjoj količini CO2 koju emituju „megagradovi“ Hongkong, London, Njujork, Tokijo, Nju Delhi i Singapur.

Praktično svako odeljenje u tri sektora kompanije – Industrija, Energija i Zdravstvo – doprinosi zelenom portfoliju kompanije. Tokom 2010. godine, najveća pojedinačna smanjenja emisije CO2 ostvarena su pomoću visokoefikasnih elektrana sa kombinovanim ciklusom rada, vetroparkova, zatim modernizacijom postojećih elektrana, energetski efikasnim sistemima za osvetljenje i ekološki prihvatljivim vozovima. Među pokretače našeg budućeg rasta ubrajaju se, između ostalog, pametne električne mreže i njihove glavne komponente, što predstavlja oblast od koje Siemens očekuje ukupan prihod od oko 6 milijardi evra do kraja 2014. godine.

NVO Think Big Team u saradnji sa BiS Reciklažnim centrom iz Pančeva tokom vikenda će organizovati poslednju akciju prikupljanja EE otpada u okviru projekta „Recycleton 2010“. Akcija je zakazana za 24. oktobar od 10 – 15h na platou Filozofskog fakulteta. Svi koji žele mogu da donesu svoj elektronski i električni EE otpad, odnosno stare računare, računarske komponente, skenere, štampače, kablove USB-ove, UPS-eve, mobilne i fiksne telefone, punjače, pegle i video rekordere, kasetofone itd., lično ili da pozovu broj 060/0171090 na sam dan akcije ili dan pre i volonteri će doći da pokupe otpad.

Akcija „Recycleton 2010“  ulazi u finiš koji će obeležeti trodnevni skup dogadjaja u Beogradu. Pored same akcije prikupljanja EE otpada biće organizovana i predavanja i radionice o štetnosti i pravilnog odlaganja EE opreme koju će voditi predstavnici BiS-a, a za sam kraj zakazana je konferencija za novinare gde će biti prikazani rezultati akcije „Recycleton 2010“ koja se posle sedam meseci uspešno približava kraju.

Projekat “Recycleton”  finansira Americki State Department, a akcija u Beogradu realizuje se uz podršku Americke ambasade u Beogradu, Americkog saveta za međunarodno obrazovanje i Privredne Komore Beograda.

Recycleton maratonska trasa prikupljanja EE otpada krenula je od Leskovca, preko Niša, Loznice, Novog Sada, Subotice i završava se konferencijom i trodnevnom akcijom u Beogradu. Prepoznavši problem nemogućnosti legalnog odlaganja elektronskog i električnog otpada za građane širom Srbije, u akciji “Recycleton”,  zelenim punktom za odlaganje, EE otpad će se na legalan  i ekološki održiv način odložiti i nakon toga reciklirati.

BiS Reciklažni centar je i ove godine na sajmu “Eco Fair” koji je održan na beogradskom sajmu od 13-15. oktobra , predstavio inovacije u oblasti reciklaže elektronskog i električnog otpada, fluorescentnih cevi i rashladnih uredjaja, kao i akciju stvaranja nacionalne mreže sakupljača za EE otpad “Pružite ruku prirodi”.

Na sajmu je premijerno predstavljena linija za reciklažu i degasifikaciju rashladnih uredjaja koja je uvežena iz Holandije. Trenutno se u Srbiji, osim kompanije „Božić i sinovi“, niko ne bavi reciklažom frižidera i rashladnih uredjaja, tako da je u planu saradnja sa najvećim uvoznicima i proizvodjačima, koja bi obezbedila ekološko zbrinjavanje rashladnih uredjaja.

Do sada u Srbiji nije postojala reciklaža rashladnih uredjaja a frižideri i ostali rashladni uredjaji završavali su na deponijama, uglavnom zajedno sa kompresorom koji sadrži freon i ulje koji su neprofesionalnim tretmanom završavali u atmosferi. Ovaj novi ATN sistem omogućava da se potpuno, na ekološki način, tretiraju rashladni uredjaji i da se iz njih izvadi i odvoji freon i ulje. Ulje može naći primenu direktno kao energetsko gorivo, a freoni, ako se budu odvajali po vrstama, takodje mogu ponovo da se koriste.

„Država već od 07. aprila naplaćuje taksu za svaki proizveden i uvežen frižider, tako da očekujemo da Fond za zaštitu životne sredine taj novac vrati u reciklažnu industriju zašta je taksa i namenjena. Za dobro funkcionisanje i opstanak sistema neophodna je dobra saradnja sa Fondom za zaštitu životne sredine. ATN oprema za reciklažu i degasifikaciju rashladnih uredjaja je nabavljena od sredstava iz Fonda, a u pripremi su kontejneri, od 10 m3 za elektronski i električni otpad, koje ćemo deliti našim sakupljačima širom Srbije, kako bi sakupljačka mreža što pre zaživela“ izjavio je Nikola Egić, direktor kompanije „Božić i sinovi“

Na prezentaciji sistema za degasfikaciju, koja je održana u sredu prvog dana sajma, pored mnogobrojnih posetilaca, prijatelja i klijenata kompanije „Božić i sinovi“, bili su Vukman Krivokuća i Đorđo Prstojević, pomoćnici Ministra za dijasporu, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Željka Jurakić, predstavnici USAID-a i Ambasade Holandije kao i Ministarstva za zaštitu životne sredine, Privredne komore Srbije.