Medicina

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević, danas 18. jula 2008. godine, svečano je pustio u rad najsavremeniji CT skener Siemens SOMATOM Sensation OPEN u prostorijama Instituta za Onkologiju i Radiologiju Srbije.

Siemens SOMATOM Sensation OPEN je specijalni onkološki CT skener koji ima otvor gantry-a prečnika 82 cm što podmiruje široki spektar zahteva za onkološke preglede pacijenata. Uz najsavremeniji sistem za magnetnu rezonancu Siemens MAGNETOM Avanto SQ koji je pušten u rad početkom ove godine i novom Siemens e.cam DUAL VariableSPECT gama kamerom koja je u fazi montaže, ovaj CT skener upotpunjuje dijagnostičke mogućnosti Instituta za Onkologiju i Radiologiju Srbije i podiže ga na najviši nivo.

U saradnji sa Inicijativom za borbu protiv nuklearne opasnosti, Globalnom zdravstvenom i bezbednosnom inicijativom i Blisko Istočnim konzorcijumom za nadzor zaraznih bolesti, IBM je stvorio jedinstvenu tehnologiju koja standardizuje metod razmene zdravstvenih podataka. Analiza pojave zaraznih bolesti obavlja se automatski, kako bi takve bolesti bile lakše izolovane, a posledice koje mogu da izazovu smanjene.

Bezbedni sistem, Public Health Information Affinity Domain (PHIAD), osmišljen kao WEB portal, instaliran je na Bliskom Istoku, ali partneri projekta planiraju da ovaj sistem bude primenjen širom sveta.

IBM-ova inovativna tehnologija omogućava ustanovama koje se brinu o javnom zdravlju da brzo i efikasno donose pravilne odluke, kako bi reakcija na pojavu zaraznih bolesti mogla da bude sprovedena bilo gde, bez obzira na geografske ili političke granice. PHIAD koristi informacije koje se prosleđuju gotovo u realnom vremenu kako bi bio moguć brz odgovor, kao i poverljivu i sigurnu razmenu podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou, uz istovremenu adekvatnu zaštitu privatnosti na svim nivoima.

Istraživači IBM-a u laboratorijama u Almadenu i Haifi uspeli su da stvore računarsku platformu koja eliminiše potrebu za sprovođenjem uobičajenih komplikovanih procedura koje oduzimaju dragoceno vreme. Tako je stvorena mogućnost da zdravstveni sistem bude fokusiran na kritične tačke, na praćenje promena javnog zdravlja, da na vreme reaguje na moguću pojavu bolesti i da pažljivo analizira situaciju.

„Ova saradnja otvara novo poglavlje u priči o inovacijama u zdravstvenim informacionim sistemima i predstavlja inovaciju koja rešava probleme nedostatka komunikacije i integracije ključnih igrača u zdravstvu širom sveta“, rekao je generalni direktor IBM Healthcare & Life Sciences Industry, Dan Pelino. „Ovaj sistem izgrađen je na poznatoj tehnologiji otvorenih standarda sistema razmene zdravstvenih podataka, koja sada omogućava upotrebu elektronskih zdravstvenih kartona širom sveta. Naša tehnologija pomera dosadašnje informacione sisteme na potpuno novi nivo, poboljšavajući međunarodnu razmenu podataka, koja je u današnjem globalnom društvu izuzetno važna. Zdravstveni sistemi sada mogu da se fokusiraju na prevenciju bolesti, radi dobrobiti pacijenata i društva uopšte“, dodao je Pelino.

Razvoj globalne ekonomije, odnosno razvoj saobraćaja i trgovine uvećao je rizik od katastrofe svetskih razmera koja može biti izazvana infektivnim bolestima. Zakoni mnogih zemalja propisuju da se zarazne bolesti moraju prijavljivati, a nova međunarodna pravila (International Health Regulations) nalažu da pojava infektivnih bolesti koja ima međunarodni značaj, mora biti prijavljena. Do sada, informacije od značaja za javno zdravlje razmenjivale su se faksom ili telefonom i zemlje nisu bile u mogućnosti da pravovremeno proslede informaciju i na taj način zaustave širenje epidemije.

U periodu od 18. do 21. juna 2008. godine održan je Sedmi kongres radiologa Srbije i Crne Gore u Vrnjačkoj Banji na kojem su učestvovali specijalisti radiologije i radiološki tehničari iz zemlje i inostranstva.

Tokom kongresa održana su brojna predavanja i radionice, a ispred kompanije Siemens d.o.o. Beograd, gdin Predrag Pejnović, rukovodilac prodaje Healthacare sektora, održao je prezentaciju na temu “Savremena dostugnuća u neuroradiologiji” u okviru koje su predstavljena najnovija rešenja iz oblasti magnetne rezonance, CT skenera i angiografije i njihova primena u savremenoj neuroradiologiji.

Pored toga, kompanija Siemens imala je i svoj izložbeni prostor.

Healthcare sektor kompanije Siemens d.o.o. Beograd učestvovao je na Kongresu Neurointervencija koji se održao od 12. do 14. juna 2008. u hotelu Aleksandar u Nišu.

Na ovom skupu, koji je pod patronatom Ministarstva zdravlja u organizaciji Instituta za radiologiju KC Niš, učestvovalo je više od stotinu radiologa i iz zemlje (KCS, WMA, KC Niš, KC Kragujevac, KC Vojvodina, IKVB Dedinje, KBC Zvezdara) i iz inostranstva.

Simpozijum ima za temu radiološku dijagnostiku i neuroradiologoiju, a ove godine fokus je bio na edukacionim procesima sa ciljem upoznavanja širokog kruga lekara sa principima neurointerventnih procedura, tehnikom rada i razmenom iskustava iz svakodnevne prakse.

Siemens je na kongresu Neurointervencija održao stručnu prezentaciju na temu “Savremene imaging dijagnostike u neurointervencijama” kojom su prikazana najsavremenija rešenja za interventne i dijagnostičke neuroprocedure, kao što je Siemens Axiom Artis i Zee familija angiografskih sistema.

Stručnoj prezentaciji prisustvovalo je više desetina neuroradioloških i interventnih specijalista, uključujući i goste iz Evrope i Amerike.

Saradnja među lekarima, sestrama i ostalim osobljem u zdravstvenim ustanovama i pristup informacijama sa bilo kog mesta, poboljšava efikasnost i rezultira boljom negom pacijenata

Klinika Mayo, najveća ujedinjena neprofitna grupa medicinske prakse u svetu, razvila je Cisco® objedinjenu mrežu kako bi poboljšala brigu o pacijentima. Primena Cisco® tehnologije omogućuje bolju saradnju među lekarima, sestrama i ostalim osobljem, osiguravajući razmenu lekarskih informacija u realnom vremenu kraj kreveta pacijenta.

Mayo je povezao različite medicinske aparate, sredstva i opremu na lokalnu bežičnu mrežu (WLAN) uključujući 2000 pumpi za infuziju, 300 PCA pumpi i 100 merača pulsa koji se koriste za predstavljanje otkucaja srca pacijenta i disanja. Povezivanje ovih sredstava na bežičnu mrežu, omogućava lekarima i sestrama pristupe glavnim informacijama o pacijentu sa bilo kog mesta u bolnici, poboljšavajući time efikasnost, a rezultat je bolja nega pacijenata.

“Klinika Mayo konstantno dokazuje svoju reputaciju pionira u medicinskoj nezi, istraživanju i edukaciji.’’- izjavio je Randy Regimbal, direktor za mrežne servise Mayo Klinike. “Naša Cisco Objedinjena Bežična mreža (Cisco Unified Wireless Network) je postala kamen temeljac za ispunjenje ovih strateških ciljeva i omogućila našem osoblju da dramatično poboljša kvalitet brige o pacijentima’’.

Cisco® objedinjena mreža sadrži više od 3000 Cisco® pristupnih tačaka, Cisco® regulatora serije 4400 i Cisco® bežični servisni modul za Catalyst 6500, isporučujući veći asortiman mobilnih aplikacija za zdravstvenu zaštitu svoje populacije sastavljene od 40 000 doktora, sestara i ostalog osoblja unutar tri kampusa smeštena u SAD-u.

Pored toga, Mayo će otpočeti evaluaciju Cisco® 802.11n Aironet 1250 Series pristupnih tačaka, kako bi omogućio širi set novih mobilnih aplikacija kroz svoje objekte. Klinika Mayo primila je Ciscovu® petomilionitu Aironet pristupnu tačku, koja je započela dostavu 2000. godine, što označava još jednu prekretnicu za Cisco® u razvoju bežičnog tržišta preduzeća.

Informacione tehnologije unose revolucionarne promene i u sistem zdravstva. Informacioni sistem u zdravstvu treba da omogući lekaru iz bilo kog dela sveta pristup zdravstvenom kartonu pacijenta koji se razboleo

Područje primene računara je veoma široko i svakim danom se sve više širi. Svakodnevno smo svedoci novih mogućnosti primene računara čime se postiže brže i ekonomičnije dobijanje rezultata i mnogo efikasnije rešavaju problemi u različitim sferama života i rada. Procenat godišnjeg prirasta novih saznanja u različitim naučnim oblastima je veoma različit i uglavnom je veoma visok.

U medicini on iznosi od 10 do 15 odsto godišnje. Lekar, kao pojedinac, više nije u mogućnosti da prati taj napredak čak ni u svom specijalnom području delatnosti i da novostečena znanja koristi u praktičnoj terapiji koju sprovodi. Rad uređaja koji se koriste u hirurgiji i dijagnostici kontrolišu računari. Imajući u vidu interes bolesnika, u budućnosti se neće moći zamisliti dijagnoza, a ni terapija bez upotrebe računara. Podaci iz istorije bolesti, rezultata ispitivanja i laboratorijskih analiza predstavljaju ulazne podatke za dijagnosticiranje simptoma bolesti.

Poznato je u savremenoj medicini da postoji više od 100.000 simptoma koji mogu ukazivati na oko 10.000 oboljenja. Prema tome dijagnoza koju lekar treba da postavi može predstavljati kombinovanu pojavu većeg broja oboljenja istovremeno. Umesto listanja debelih knjiga radi postavljanja dijagnoze i zadavanja terapije, upotreba računara sa odgovarajućim softverom može da brže reši taj problem. Informacioni sistem u zdravstvu treba da omogući lekaru iz bilo kog dela sveta pristup zdravstvenom kartonu pacijenta koji se razboleo.

Stanje e-zdravstva u Srbiji

U Srbiji relativno veliki broj zdravstvenih ustanova, u saradnji i pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i drugih relevantnih institucija, planira ili već razvija različite modele elektronskog zdravstvenog kartona.

Pored Doma zdravlja Savski venac, centri koji su najdalje odmakli su Dom zdravlja Mladenovac, Dom zdravlja Zemun, Klinički centar Srbije, KBC Kraljevo i dr. Ono što se izdvaja kao neophodno iz dosadašnjih iskustava je konsenzus, svima prihvatljivo rešenje oko toga šta će svaki elektronski zdravstveni karton morati da sadrži, kao i razvoj tehničkih standarda koji će elektronski zdravstveni karton učiniti lako dostupnim i bezbednim.

Opšte je prihvaćeno i u praksi dokazano da se, samim prelaskom sa administracije zasnovane na papiru na kompjutersku obradu podataka, postižu najmanje trostruki porast efikasnosti i ogromne materijalne uštede u bilo kojoj sferi modernog poslovanja. Na ovoj ideji je zasnovana postepena transformacija Doma zdravlja Savski venac u jedan moderni zdravstveni centar, koji svoje poslovanje zasniva na svakodnevnoj upotrebi računara i razvoju elektronskog zdravstvenog kartona, kao novog sistema beleženja informacija u zdravstvu.

Beogradska opština Savski venac je po mnogo čemu posebna i sa stanovišta primarne zdravstvene zaštite posebno interesantna, jer se, u odnosu na druge gradske opštine, prostire na velikoj površini, sa relativno malim brojem stanovnika i nesrazmerno velikim brojem zaposlenih koji svoje radno vreme provode na teritoriji ove opštine. Samim tim je i organizacija zdravstvene službe na ovoj opštini specifična i svojevrstan je izazov. Kako to praktično izgleda?

Jedan ovako ambiciozan poduhvat postao je moguć zahvaljujući zajedničkim naporima pre svega Ministarstva zdravlja Srbije, Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja i pod pokroviteljstvom EU. Jako bitan preduslov za uspostavljanje informacionog sistema (u daljem tekstu IS) – mrežnu infrastrukturu je finansirao sam dom zdravlja. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) je donacijom obezbedila sve neophodne računare i prateću opremu.

Link ka internetu je obezbedio internet provajder Beotel, koji domu zdravlja pruža i konstantnu besplatnu tehničku podršku. Rezultati internog istraživanja u Domu zdravlja Savski venac su pokazali da se veliki deo efektivnog radnog vremena utroši na ispunjavanje raznih obrazaca, dnevnih i mesečnih izveštaja (lekari oko 30 odsto, a medicinske sestre čak do 70 odsto radnog vremena).

Pacijent koji dođe na pregled šeta se od prijemnog šaltera i preko sestre na odeljenju ili službi gde je upućen konačno stiže do lekara. Lekari za vreme pregleda upisuju u pacijentov zdravstveni karton sve zakonom predviđene elemente, ispisuju razne upute, recepte i naloge itd. Medicinske sestre popunjavaju recepte i upute opštim podacima, a iz kartona i protokola, nakon završetka pregleda, unose podatke u obrasce za dnevnu evidenciju.

Na kraju meseca sumiraju sve dnevne evidencije i zbirni izveštaj dostavljaju odgovornoj sestri odeljenja, koja takođe “ručno” popunjava izveštaje iz svoje organizacione jedinice. Služba statistike preuzima izveštaje, unosi ih u unapred štampane obrasce za zbirnu evidenciju i prosleđuje ih odvojeno Gradskom i Republičkom zavodu za zaštitu zdravlja. Po novom sistemu, već po prijavljivanju pacijenta na prijemnom šalteru, njegovi podaci se prosleđuju na računar lekara, koji u svakom trenutku ima pred sobom dnevni spisak i raspored pregleda. Novi pristup koji donosi informacioni sistem nije zasnovan samo na upotrebi računara, već su, shodno savremenim preporukama EU, stvoreni timovi lekar – medicinska sestra.

Tako npr. dok lekar intervjuiše i pregleda pacijenta, medicinska sestra unosi opšte podatke, a dok lekar prepisuje terapiju ili upute za dalje specijalističke preglede, sestra priprema pacijenta za dodatne radnje u okviru pregleda, npr. EKG ili ultrazvuk. Simultano se koristi isti računar i na ovaj način se samo jednom evidentiraju potrebni podaci od strane lekara i medicinske sestre u timu, i to na mestu gde se odvija sam pregled.

Ovako uneti podaci su posle toga lako dostupni statističkoj službi i računovodstvu, koji ih sa mnogo manje obrade mogu dalje da proslede višim instancama. Ovakvim pristupom se pacijentima skraćuje čekanje i šetanje od šaltera do šaltera i poboljšava se kvalitet zdravstvene usluge koja im se pruža.

Primena elektronskog zdravstvenog kartona ne menja trajanje pregleda, već menja odnos u korist efektivnog vremena koje lekar posvećuje svom pacijentu.

Velika većina lekara opšte prakse u Europi koristi računar u svom poslu, a sve češće sa svojim pacijentima komuniciraju elektronskim putem – pokazuje istraživanje koje objavila Evropska komisija o korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) u zdravstvu (e-Health)

Podaci pokazuju da 87 posto lekara opšte prakse koristi računar, od toga ih 48 posto ima širokopojasni pristup Internetu. Lekari se sve češće služe računarom i za čuvanje podataka i za slanje laboratorijskih nalaza pacijentima putem e-pošte.

Korišćenje ICT u zdravstvu omogućilo je poboljšanje zdravstvenih usluga i skratilo vreme čekanja pacijenata, pokazuje istraživanje sprovedeno u 27 zemalja članica EU-a te u Norveškoj i Islandu.

VIVIANNE REDING: “Ovo istraživanje pokazuje da je došlo vreme da sada svi u zdravstvu moraju da koriste elektronske usluge, jer one mogu znatno da doprinesu kvalitetu usluga pacijentima u celoj Evropi”

“Evropa počinje da ima koristi od širokopojasnog interneta u zdravstvu. Pozdravljam napore lekara i zdravstvenih službi koje ulažu da bi radili efikasnije”, izjavila je poverenik  za informaciono društvo Viviane Reding.

“Ovo istraživanje pokazuje da je došlo vreme da sada svi u zdravstvu moraju da koriste elektronske usluge, jer one mogu znatno da doprinesu kvalitetu usluga pacijentima u celoj Evropi”, dodala je.

Međutim, unutar EU-a postoje velike razlike u korišćenju ICT-a u zdravstvu. Na primer u Danskoj, 91 posto lekara opšte prakse ima širokopojasni internet, a u Rumuniji njih samo 5 posto. Danska je zemlja sa najboljim pristupom širokopojasnom internetu, a oko 60 posto lekarskih ordinacija služi se elektronskom poštom kao uobičajenim načinom komuniciranja sa svojim pacijentima, dok prosek u EU iznosi samo 4 posto.

Samo šest posto lekara prosečno u EU izdaje recepte putem interneta, dok je takva praksa raširena samo u tri zemlje. On line-recepte izdaje 97 posto lekara  u Danskoj, 81 posto u Švedskoj i 71 posto u Holandiji. Što se tiče telemedicine, koja omogućava da lekari na daljinu nadziru razvoj bolesti kod svojih pacijenata ili praćenje hroničnih bolesti, stvari su još uvek u povojima. Takve usluge nudi samo 9 posto lekara u Švedskoj i po tri posto u Holandiji i na Islandu.

Većina lekara slaže se da ICT poboljšava kvalitet usluga koje nude. Kao glavni razlog nekorišćenja ICTA-a, lekari navode nedostatak obučenosti i tehničke podrške.