Nova Ekonomija

U savremenoj 24×7 ekonomiji koja je velikim delom orijentisana ka klijentima, ali ponajviše u sektoru finansijskih usluga; brzina, razvijene komunikacije i višekanalni pristup podacima predstavljaju dobitnu kombinaciju u trci za ostvarenjem profita

Danas, više nego ikad, firme koje se bave finansijskim servisima pokušavaju da iskoriste nove tehnologije u cilju ostvarivanja strategijske prednosti, smanjenja troškova i poboljšanja nivoa usluga. Ustvari, finansijski sektor, uglavnom uvek pionirski prihvata nove tehnologije i aplikacije radi uvećanja sopstvene konkurentnosti, što je bilo i u slučaju prihvatanja web servisa (engl. Web Services) kao novog potencijala. Ali, šta su zapravo web servisi?

Definicija

Ono što verovatno stvara veliku konfuziju kod neupućenih u vezi web servisa je sam termin, koji i nije baš najbolje rešenje, jer reč “servisi” upućuje na pružanje neke usluge koja se najverovatnije naplaćuje. Ali, u svojoj osnovi, web servisi su samo nova revizija standardnih softverskih tehnologija koja pruža mogućnost programerima da povezuju raznorodne informacione sisteme na novi način, preko Interneta, i to unutar jednog ili više poslovnih procesa.

Najjednostavniju i verovatno najpotpuniju definiciju web servisa možemo pronaći na poznatoj O’Reilly-jevoj edukativnoj web lokaciji, a ona kaže da: “Web servis predstavlja bilo koji servis dostupan u distribuiranim okruženjima kao što je Internet (ili intranet mreže), a koji koristi standardizovani XML sistem za razmenu poruka, te koji nije isključivo vezan za bilo koji operativni sistem ili programski jezik. Web servisi su kreirani da rade “iza scene”, iskorišćavajući postojeću kompanijsku infrastrukturu, kako bi bio olakšan pristup podacima i informacijama.
Prednost koju pruža upotreba web servisa je ujedno i evolutivna, ali i revolucionarna. Na zapadu, kompanije svih veličina sve više investiraju u web servise, jer oni obećavaju obezbeđenje praktične solucije za jedan od najvećih problema: kako rešiti nekompatibilnosti između različitih formata podataka i kompjuterskih sistema, koje čine poteškoće i uvećavaju troškove slanja informacija od tačke A do tačke B.

Praktična strana

Praktično gledano, web servis predstavlja bilo koju softversku aplikaciju koja je dostupna preko mreže (Internet ili intranet) i koja koristi standardizovan XML sistem poruka. XML se koristi za formatiranje svih oblika komunikacije ka web servisima. Na primer, klijent poziva web servis slanjem poruke u XML formatu, zatim čeka na odgovarajući XML odgovor. Pošto se sva komunikacija formatira uz pomoć XML standarda, web servisi nisu vezani ni za jedan operativni sistem ili razvojno okruženje – jednostavno, Java aplikacije mogu da “komuniciraju” sa Perl aplikacijama, dok recimo Windows programi mogu da razmenjuju podatke sa programiram koji rade u Unix okruženju.

Web servisi sasvim prevazilaze nekompatibilnosti skupom softverskih standarda kao što su XML, SOAP (simple object access protocol), UDDI (universal description discovery and integration) i WSDL (Web services description language). Ovi standardi omogućuju definisanje, pakovanje, pristupanje i izvršavanje podataka i programa preko Interneta, bez potrebe za vođenjem računa o pojedinačnim implementiranim tehnologijama.

Primeri upotrebe web servisa

Kao jedan od najjednostavnijih primera upotrebe web servisa možemo uzeti aukcijski endžin poznate Interneta aukcijske kuće eBay [www.ebay.com]. Zainteresovane firme i pojedinci mogu se jednostavno pretplatiti na korišćenje eBay-evih web servisa, tako da ne moraju investirati u razvoj sopstvenih. Sve što je potrebno je da u svoje web aplikacije implementiraju nekoliko redova programskog kôda kako bi inkorporirali eksterne web servise.
Na taj način je praktično omogućeno da druge kompanije (koje u osnovi nisu aukcijske kuće) imaju funkcionalnost jedne aukcijske kuće, te mogu da organizuju privatne instant-aukcije na spostvenim web sajtovima. Dodatno ovaj web servis može biti potpomognut servisima drugih kompanija koje se bave procesiranjem plaćanja, isporuke i logistike, tako da zainteresovane firme (pojedinci) mogu da kreiraju aukcijske portale bez sopstvenih resursa, a u saradnji sa brojim provajderima različitih web servisa.

Još jedan vrlo plastičan primer upotrebe web servisa je kompanija CUNA Mutual [www.cuna.org], koja se bavi pružanjem finansijskih usluga kreditnim ustanovama. Ova kompanija koristi web servise za transfer podataka iz back-end aplikacija za upravljanje finansijskim servisima na web stranice. Većina ovih softverskih aplikacija je urađena pre više godina, kada se još nije naslućivao veliki potencijal Interneta. U kompaniji su procenili da nije isplatljivo ponovo razvijati iste aplikacijje koje bi nudile dodatne dinamičke sadržaje. Umesto toga, odlučili su da kreiraju web servise koji automatski formatiraju podatke iz pozadinskih aplikacija tako da vrlo jednostavno mogu (preko content-management sistema) da se prikažu na web stranicama.

Potencijali u domaćim uslovima

Kao što je gore navedeno, web servisi, njihov razvoj i upotreba, mogu biti najzanimljiviji finansijskom sektoru, tj. domaćim bankama, štedionicama, kreditorima, brokerskim kućama i sličnim ustanovama. Upotreba ove nove tehnologije još više dobija na značaju prelaskom platnog prometa u poslovne banke. Kreiranjem odgovarajućih web servisa i usaglašavanjem komunikacije između poslovnih partnera shodno XML standardima povećava se efikasnost i operativnost, smanjuju se troškovi i ojačava se veza između poslovnih partnera i klijenata.

Banalan primer opravdanosti uvođenja web servisa odnosi se na kreiranje i distribuciju izveštaja o stanju na računima klijenata, popularnim “izvodima”. Trenutno, domaće banke ove izveštaje nude u raznoraznim oblicima, a najčešće u štampanom obliku ili u obliku tekstualnih datoteka različitih formata. Ovako formirane informacije se vrlo teško unose u informacione sisteme klijenata, što uvećava troškove i kompleksnost. Rešenje bi bilo formiranje web servisa koji bi opsluživao klijente podacima koji su standardizovanog formata. Ovim bi takve poruke mogle, bez dodatnih transformacija i konverzija, da ulaze u poslovne informacione sisteme klijenata.

U perspektivi, poslovni partneri između sebe i u komunikaciji sa bankama, bi trebali da razviju sopstvene web servise kako bi standardizovali komunikaciju, te povećali efikasnost i konkurentnost. Sa web servisima, poslovanje se premešta sa mreže koja je oslonjena na ljudski faktor, na mrežu koja se oslanja na aplikacije (aplikativno-orijentisane mreže gde međusobno komuniciraju aplikacije). Ovo ne znači da se iz priče izbacuje ljudski faktor, već da se samo omogućava direktna konverzacija između aplikacija, kao što to sada imamo u pojednostavljenom obliku između web browser-a i web servera (zahtev-odgovor).

U svakodnevnom poslovanju, čak i nesvesno, susrećemo se sa širokim područjem delovanja upravljanja odnosima sa klijentima: kroz mnogobrojne kontakte sa kupcima, njihove upite, zahteve, narudžbine i kupovine. Sve ove interakcije sa klijentima trebalo bi na neki način pratiti, beležiti i analazirati, za šta su zaduženi automatizovani CRM sistemi

U stručnoj literaturi koja se bavi ovom temom, casopisima i na Internetu možemo naići na veliki broj definicija termina CRM, ali, u osnovi, sve se mogu svesti na jedno: Customer Relationship Management (upravljanje odnosima sa klijentima) predstavlja širu poslovnu strategiju kreiranu da smanji troškove i poveca profitabilnost putem uvećanja lojalnosti klijenata.

Istinski CRM prikuplja na jedno mesto informacije iz svih izvora unutar organizacije (a gde je moguce, i van organizacije) radi pružanja jedinstevene slike o svakom pojedinacnom klijentu, u realnom vremenu. Ovo omogucava zaposlenima u organizaciji, koji direktno komuniciraju sa klijentima (npr. onima u oblasti prodaje, tehnicke podrške i marketinga) da donose brze, ispravne odluke, na osnovu brojnih dostupnih informacija.

Tehnologija

CRM proces predstavlja dobro izbalansiranu kompoziciju sastavljenu iz tri segmenta: tehnoloških alatki, poslovnih procesa i ljudskih resursa. Svi zaposleni unutar organizacije – od generalnog direktora. do portira – potrebno je da ucestvuju i daju punu podršku CRM-u. Takode, potrebno je izvršiti reinženjering svih poslovnih porcesa unutar organizacije kako bi se svi oni prilagodili CRM inicijativi, i to cesto sa stanovišta: Kako konkretan proces može efikasnije da posluži klijentu?
Kompanije koje se opredele za organizovani CRM trebalo bi da obezbede i pravu tehnologiju koja ce voditi unapredenju poslovnih procesa, omoguciti pravovremene informacije zaposlenima i koja ce biti dovoljno laka za korišcenje.
Tehnološki deo CRM procesa predstavljaju najcešce softverske alatke (CRM aplikacije), koje su samo podrška ukupnom upravljanju odnosima sa klijentima. Ove alatke mogu biti komponenta ERP sistema, kao što je, na primer, slucaj sa prozvodima kompanija SAP, Oracle i PeopleSoft, a mogu biti i samostalna rešenja (donekle nezavisna od kompanijskog informacionog sistema), kao što je to slucaj sa rešenjem kompanija Siebel,Chordiant, Clarify ili Pivotal, a odskora i softverskog giganta Microsoft (MS CRM).

Praksa

Šta, zapravo, predstavlja CRM koncept, može se ilustrovati primerom iz poslovne prakse. Jedan od najslikovitijih primera, sa kojim se gotovo svi svakodnevno susrecemo, jeste primena CRM u maloprodajnim objektima, a posebno u velikim maloprodajnim lancima, kakvi su kod nas C-market ili Pekabeta, a odskora i Merkator.
Na jednoj strani, imamo male prodavnice “iz komšiluka”, ciji vlasnici (prodavci) poznaju gotovo sve svoje redovne mušterije, te njihove navike, potrebe, njihovu narav, pa i njihovo imovinsko stanje. U ovom slucaju, CRM sprovode zaposleni u marketima manje ili više uspešno, bez nekih dodatnih tehnoloških pomagala (baze podataka, CRM aplikacije i sl.), a samo na osnovu iskustva. Njihov odnos prema poznatim kupcima je prisan i potpuno personalizovan.
Za razliku od malih marketa, u kojima se detaljno poznaju kupci i njihove navike, veliki prodajni lanci sa velikim prometom ne mogu ostvariti ovakvu interakciju. Zato oni u pomoc mogu dozvati napredne tehnologije. Kod njih se CRM, pored obaveznog osmeha i ljubaznosti zaposlenih, zasniva na ogromnoj kolicini prikupljenih “sirovih” podataka. Skoro svi ovi prodajni lanci emituju “smart” kartice za personalizaciju i identifikaciju klijenata, na koje se beleže sve kupovine pojedinacnih kupaca. Svi ti podaci, zajedno sa informacijama iz okruženja, slivaju se u jedinstvenu bazu podataka, iz koje se naprednim tehnologijama, kao što su data-mining i data-warehousing, ekstrahuju podaci, vrši analiza i stvara se profil svakog pojedinacnog kupca.
Na osnovu stvorenih profila, svakom kupcu se personalizovano pristupa. Na primer, ukoliko je dati kupac tokom odredenog perioda dosta sredstava utrošio na kupovinu kucne hemije ili decijih pelena, i ukoliko je u prodaju puštena nova linija komplemenatrnih proizvoda, CRM automatizovani sistem ce ga na osnovu svih ovih informacija i dodatne analize obavestiti o novom proizvodu, njegovim prednostima i ceni, putem e-maila, SMS poruke ili preko Call-centra.
Ova poruka može da sadrži i linkove ka kompanijskom Web sajtu, na kome kupac može podrobnije da se informiše o proizvodu, kao i da ga, eventualnom, naruci za kucnu isporuku. Takode, sistem može obavestiti kupce o trenutnim popustima, rasprodajama, akcijama, radnom vremenu ili, recimo, o gužvama u tržnom centru.
Savremene informacione tehnologije omogucavaju da se i veliki sistemi putem CRM-a što više približe krajnjem kupcu, kako bi njihov odnos približno bio onom koji imaju lokalne “komšijske” prodavnice, na zadovoljstvo i prodavaca i kupaca.

Elementi CRM-a

Automatizovani kompletni CRM sistemi sastoje se iz tri komponente koje se medusobno preplicu i nadograduju, a cesto kompanije koje proizvode CRM rešenja nude samo jedan od ovih elemenata. Te tri komponente su: operativni, kolaborativni i analiticki CRM.
Operativni CRM se bavi kreiranjem informacija, tj. unosom podataka u informacioni sistem preko aplikacija za monitoring klijenata. Na primer, ukoliko, kao štediša neke banke, pozovete call-centar banke i zatražite uvid u stanje na racunu, operater na ekranu vec ima (pored podataka o vašem racunu) sve podatke o vašim prethodnim upitima, primedbama i sugestijama. Naravno, ove aplikacije imaju i funkciju za unos novih zabeleški o upravo uspostavljenom kontaktu sa vama. Ovi novi i prethodno unešeni podaci smeštaju se u bazu podataka bez ikakve analize, za koju je zadužen analiticki deo CRM-a.
Kolaborativni CRM je zadužen za uspostavljanje interakcije sa klijentima putem svih raspoloživih medija: od tradicionalnog licnog kontakta, preko telefona, e-maila i Interneta, do trenutno vrlo aktuelnog WAP-a. Preko kolaborativnog CRM-a ide sva komunikacija prema klijentima, dok njihovi odgovori u IS pristižu preko operativnog dela CRM.
Konacno, analiticki CRM, koji predstavlja i najkompleksniji (i najskuplji) segment celog CRM sistema, kroz detaljnje analize mnoštva podataka zasnovane na ekspertskim znanjima, kreira sliku o svakom pojedinacnom klijentu, njegovim potrebama i željama, a sve u cilju razvoja jacih medusobnih veza.

Srbija

Preduslov za implementaciju CRM rešenja je “top-down” incijativa, koja ide od rukovodeceg dela preduzeca do najnižih funkcija. Pošto se radi o veoma skupim rešenjima, rukovodstvo mora biti odlucno u uvodenju i implementaciji CRM-a, te da ucini jak uticaj na niže strukture u razvoju CRM-a. Naravno, upravljanje odnosima sa klijentima možemo ciniti i bez skupih automatizovanih rešenja. U tom slucaju, najvažnije je da klijent oseti zainteresovanost (i brigu) organizacije za njega.
Zaostalost našeg tržišta i njegove dimenzije, loše poslovno okruženje i otežani uslovi privredivanja, teško mogu da navedu veliku vecinu domacih preduzeca na uvodenje ovakvih skupocenih rešenja. Za sada kod nas nema informacija ni o jednoj završenoj implementaciji CRM rešenja. Koliko je poznato, trenutno je u postupku implementacija rešenja nemackog SAP u kompaniji Sintelon, ali nije poznato dokle se došlo sa primenom CRM segmenta. Prelaskom platnog prometa u poslovne banke, iste su ponudile klijentima personalizovane usluge izveštavanja putem Interneta i SMS, na bazi sopstvenih aplikacija, što predstavlja samo jedan segment naprednih CRM solucija.
Ipak, završetkom procesa privatizacije i ulaskom stranog kapitala, te povecanjem konkurencije, neminovno ce dovesti potrebe primene CRM rešenja i ponude klijentima dodatnih personalizovanih usluga.

Korisni linkovi

www.crmguru.com
www.crm-forum.com
www.destinationcrm.com
www.crmassist.com
www.1to1.com
www.crmdaily.com
www.sap.com
www.siebel.com

Nova kategorija računara, koja poseduje i osobine notebook računar, i ručnog (handheld) računara, nudi ulaz preko digitalne olovke, prepoznavanje rukopisa i glasa . . .

Možemo li očekivati da 2003. godina bude godina Tablet PC-ja (tabličnog računara)? Prema grandioznom predstavljanju, potkraj prošle godine, od strane Microsoft-a i velikih hardverskih proizvođača kao što su Dell, Acer, HP i Fujicu-Siemens, Tablet PC bi trebao da na neki način oživi posustalu kompjutersku industriju.

Vest o tržišnom proboju Tablet PC-ja je svakako obradovala brojne tehno-geek-ove, koji su odmah pohrilili za novom vrstom PC-ja, ali sa druge strane, postavlja se pitanje svrsishodnosti i upotrebne vrednosti ovakve vrste PC-ja za korporativne korisnike, koji predstavljaju i najveće konzumente nootebook kompjutera (najsličnijih uređaja).

Karakteristike novog koncepta

Nova kategorija računara, koja poseduje i osobine notebook računar, i ručnog (handheld) računara, nudi ulaz preko digitalne olovke, prepoznavanje rukopisa i glasa, kao i bežično (trenutno, hit u svetu) povezivanje na globalnu mrežu. Većina Tablet PC modela poseduje mogućnost konvertovanja (preklapanjem) u standardni notebook PC sa ugrađenom tastaturom. Naravno, sa novim PC konceptom ide i novi operativni sistem – MS Windows XP Tablet PC®, koji u svojoj osnovi predstavlja poznati MS Windows XP Profesional® sa nekoliko dopunskih aplikacija koje dolaze uz novi OS. Sa obzirom da osnovnu i najbitniju razliku između dosadašnjih notebook i Tablet PC-ja, a koju predstavlja TFT ekran osetljiv na dodir (tzv. touch-screen), dopunske aplikacije (MS Windows Journal®, MS Sticky Notes® i MS Input Panel®) u novom operativnom sistemu upravo služe jednostavnijem rukovanju i unosu teksta u kompjuter. Najvažnije aplikacije su MS Windows Journal® i MS Input Panel®.

Microsoft Windows Journal® je program namenjen unosu teksta pomoću olovke i digitalizaciji unetog teksta u računar. Kada pokrenete ovu aplikaciju dobijate “prazan papir”, kao kod običnih papirnih beležnica, i mogućnost da slobodno pišete (po ekranu). Prilikom snimanja dokumenta, naslov koji ste napisali se konvertuje u naziv dokumenta, a sam tekst u rukopisu se digitalizuje.

Microsoft Input Panel® za razliku od prethodne aplikacije služi takođe za unos teksta olovkom, ali u sve ostale programe koji nemaju funkciju prepoznavanja rukopisa kao npr. MS Outlook®. Znači, napišete rukom e-mail poruku unutar namenskog prostora u donjem delu ekrana i zatim se napisani tekst prepozna i prosledi MS Outlook®-u.

Razvoj

U vezi samog koncepta Tablet PC-ja izjasnio se i sam predsednik Microsoft-a – Bil Gejts, na promociji održanoj u Novembru prošle godine, u Njujorku: – “Ideja o Tablet PC-ju je sasvim prirodna. Granica između koncepta upotrebe PC-ja i korišćenja papira je veoma neprirodna“.

Sam koncept tabličnog PC-ja nije novi. Ideja datira čak iz 1945. godine i planova vezanih za koncept mašine Memex (opširnije na adresi: http://www.iath.virginia.edu/elab/hfl0051.html). Novi operativni sistem i njegov koncept, duguju mnogo njegovim prethodnicima koji su rad zasnivali na upotrebi olovke kakav je OS AppleNewton (opširnije na adresi: http://www.oldschool.net/newton/), ili recimo GRiDpad convertable (opširnije na adresi: http://www.pd.com/2270.html). Godinama unazad Microsoft je radio na razvoju jedne ovakve mašine, ali kako je i sam Gejts primetio, koncept tabličnog računara dolazi sa velikim zakašnjenjem.

Sa savremenim dostignućima u domenu prepoznavanja rukopisa, dužine trajanja baterija i mogućnostima bežičnog povezivanja, može se reći da (konačno) dolazi era tabličnih računara. Što se tiče opštih ekonomskih kretanja u svetu i stanja kompjuterske industrije, možda je ovo i najbolji trenutak za “dolazak” Tablet PC-ja.

Prateći softver

Kao što to obično i biva, hardverski napredak vuče i softversku industriju. Već sada su se pojavile aplikacije za novi operativni sistem. Kanadski Corel već je ponudio aplikaciju Grafigo™ koja služi za hvatanje beleški i pravljenje skica u hodu. Još jedan zanimljiv softverski proizvod je i Alias SketchBook Pro™, namenjen profesionalnim dizajnerima za skiciranje uz pomoć elektronske olovke. I jedan, i drugi proizvod se besplatno mogu skinuti sa web sajtova proizvođača.

Za korporativne korisnike firma FranklinCovey razivila je softverski paket TabletPlanner koji od tabličnog računara stvara zgodan organajzer, a tu je i proizvod Mobile Meetings namenjen održavanju konferencija i multimedijalnih prezentacija bez obzira gde se nalazite.
Još jedna zanimljiva alatka namenjana korisnicima tabličnih računara je Zinio Reader koji omogućava čitanje na ekranu popularnih magazina prilagođavajući pri tom orijentaciju teksta, tako da imate osećaj kao da čitate štampano izdanje časopisa. Iz navedenog se može videti da već sada ima dosta dostupnih aplikacija, a sigurno je da će ih biti još više.

Nabavljati ili ne

Sigurno je da veliki sistemi i vladine agencije neće “reciklirati” svoje postojeće nootebook računare da bih zamenili novim tabličnim PC-jima, ali relativno niske cene (1700-2000$) svakako će učiniti tablične računare primamljivom alternativom. Nabavkom Tablet PC-ja, zbog svoje promenljive konfiguracije, kompanije dobijaju i običan nootebook (skoro svi tableti imaju klasične tastature) i prednosti tabličnog PC-ja.

Upotrebljivost Tablet-a može biti veoma velika, posebno u određenim domenima ljudskog delovanja. Recimo u zdravstvu, tablični računar može veoma dobro da posluži doktorima, za hvatanje beleški, koji tokom vizita obilaze veliki broj paceijenta. Slična situacija je i kod menadžera koji u toku radnog dana moraju da obave veliki broj poslovnih sastanaka, Tablet PC će im pomoći u efikasnijem hvatanju beleški i boljoj organizaciji dragocenog vremena.

Procenjuje se da se Internetu svakodnevno priključuje 20-tak hiljada novih korisnika, iz čega se može zaključiti da Internet kao potencijalno tržište sigurno i kontinualno raste i predstavlja veoma prometno mesto

Trenutno na zapadnom tržištu imamo zanimljivu situaciju: mnogi korporativni giganti ne uspevaju da iznadu dobar
on-line poslovni model, dok su sa druge strane mnoge male kompanije, koje su svoje poslovanje potpuno prilagodile Internetu, i kod kojih svaka treca ostvaruje srazmerno veliki profit. Mnoga nova preduzeca koja posluju u oblasti maloprodaje, marketinga, izdavaštva i advertajzinga, mogu biti

veoma uspešna u svom nastupu na Web-u. Sajtovi koji nude B2B (business-to-business) usluge, bilo za sebe ili za treca lica, veoma su uspešni, a svoje buduće planove i ocekivanja zasnivaju na proceni da ce Internet tržište 2004. godine tek “eksplodirati”, i da se pravi bum ocekuje u sektoru maloprodaje; bankarstvu; automobilskoj industriji; transportu; sektoru industrijske opreme, i vladinom sektoru (procena Gartner grupe). A zna se da ti sektori, zajedno, zauzimaju preko 70 posto celokupne ekonomije.

Kod nas se ovaj bum ne može još zadugo ocekivati zbog brojnih poznatih problema. Kao prvo, zbog politicke nestabilnosti i nedonošenja brojnih sistemskih zakona (e-potpis i telekomunikacije) koji regulišu oblast elektronskog poslovanja. Zatim, tu je nedostatak odgovarajuce telekomunikacione infrastrukture i karticarstva (kreditne kartice). Doduše, ovo drugo (poslovi sa kreditnim karticama) se od ove godine nalazi u stalnom usponu, tako da gotovo sve domace banke nude neku od kreditinih ili debitnih kartica. I na kraju, jedan od najvecih problema domaceg tržišta je svakako nizak standard i mala platežna moc domaceg potrošaca.

Mrežni uspesi

I pored raznih poteškoća i prepreka, Internet predstavlja odlično mesto za poslovne poduhvate. Tržište on-lineturističkih usluga će se, po procenama, uvećati čak 6 puta. Samo (davne) 1999. godine, mrežni korisnici su utrošili oko 5 milijardi dolara na web sajtovima turističkih agencija, a očekuje se da se do kraja ove godine ta cifra uveća na preko 40 milijardi dolara. Tržište zdravstvenih usluga (on-line) bi trebalo da, prema procenama, naraste na 370 milijardi dolara do kraja 2004. godine, što bi trebalo da bude oko 8 posto ukupnog tržišta zdravstvenih usluga. Takođe, građevinske firme mogu da očekuju znatne uštede, jer arhitektonske projekte mogu sada da dobiju na globalnoj mreži mnogo povoljnije, umesto da na jednom mestu drže cele arhitektonske timove. Sektor koji sigurno zarađuje ogroman novac na mreži je sektor zabave namenjene odraslima. Ova, može se već reći, industrijska grana zarađuje preko 225 miliona dolara na godišnjem nivou. Ne treba zanemariti ni on-line kockanje, jer popularnost ove vrste mrežne zabave je u stalnom porastu. Tržište mrežnog klađenja i kockanja bi trebalo da do kraja 2002. godine naraste na preko 10 milijardi dolara.Ima, naravno još primera. Tako, jedna od Cisco-ovih studija pokazuje da su oni unutar sopstvene kuće uštedeli 5% produktivnih troškova prebacivanjem poslovanja na Internet.

Mrežni neuspesi

Naravno, kao i kod tradicionalnih modela poslovanja, i na polju mrežnog biznisa imamo male, ali i velike neuspehe. U prilog ove konstatacije govori i podataka da je prošle godine propalo preko 40.000 dot.com kompanija, a na hiljade firmi se ili spojilo (udružilo) ili gotovo potpuni krahiralo nakon početnog perioda poslovnog uzleta. Primeri mrežnih neuspeha su brojni, a među njima su i giganti kao što su AT&T, ili MCI Communications čija web prodavnica više nije u funkciji. Netscape korporacija, jedna od pionira Web-a, koja je kreirala prvi web čitač koji se našao u masovnoj upotrebi, je posustala pod uticajem velike i žestoke konkurencije. Sada se bavi prodajom tehnologije za zasnivanje poslovanja na mreži.

Svetla budućnost

Iako je nakon početnog uzleta Internet biznisa i dot.com kompanija došlo do pada i stabilizacije, očekivanja obećavaju. Prema izveštajima istraživačkih agencija, očekuju se povećanje profita i ukupnog prometa na mreži. Tako na primer, istraživačka kompanija Data Monitor www.datamonitor.com procenjuje da će na online tržištu ostati najbolji i najpripremljeniji, dok će neprilagođeni i tromi propadati, što će sveukupno voditi transformaciji sveopšteg poslovanja. Činjenica da dot.com-ovi propadaju ne znači da propada i nestaje sama tehnologija.
U našim okvirima, tek treba očekivati procvat Internet poslovanja, i to po donošenju potrebnih zakona i razvojem telekomunikacione infrastrukture, ali i prekopotrebnim ojačavanjem standarda domaćeg potrošača. Na nama ostaje da se adekvatno pripremimo za predstojeće izazove, i što bolje u okviru naših preduzeća prilagodimo poslovni proces zahtevima globalne mreže.