IT

Jedna nova video igra koja kruži po društvenim mrežama skrenula je pažnju javnosti na dugogodišnji kontroverzni i nelegalni običaj u Indiji – miraz. Kako izveštava dopisnik Glasa Amerike iz Nju Delhija, taj običaj se često zlouptrebljuje tako što mnoge porodice traže preskupe poklone za svog sina.

Video igra na Fejsbuku se zove “Angry Brides” (gnevne mlade) – što je igra reči na popularnu igru za mobilne telefone “Angry Birds” (gnevne ptice). Cilj igre je da hindu boginja što više puta pogodi potencijalne mladoženje predmetima koje baca sa svojih nekoliko ruku. Među predmetima za gađanje su cipele na štiklu, čizme i druga obuća, a svaki put kada igrač pogodi metu, suma koju muškarac traži za miraz se smanjuje.

Igru je osmilila i napravila kompanija, koja se bavi posredništvom u upoznavanju mladih parova, a kako ističu, ideja je da igra na zabavan način podstakne žene da ustanu protiv plaćanja miraza. Randžana Kumari iz Centra za istraživanje društva, provela je poslednjih 30 godina u borbi protiv mračnih radnji koje se kriju iza tog običaja. Ona radi sa žrtvama – poput ovih – koje su tražile da ostanu anonimne. Kumari objašnjava da miraz tradicionalno predstavlja blagoslov, ali da je danas često kletva.

“Na kraju miraz završi u rukama muževljeve pohlepne familije, koja želi novac i luksuzan život, a da ne moraju ništa da rade”.

“Kada sam se posle svadbe uselila u kuću svog supruga, često me je tukao jer je želeo još miraza. Imao je običaj da mi kaže da će me zadržati jedino ako donesem 50 hiljada rupija u kuću njegovih roditelja. Moji roditelji nemaju više novca”.

Miraz je zvanično zabranjen u Indiji već više od 50 godina, međutim i dalje je rasprostranjen vid razmene između porodica. Nekoliko hiljada žena godišnje bude ubijeno zbog razmirica oko miraza, a Kumari ističe da porast platežne moći u Indiji, celu stvar čini još komplikovanijom.

“Za siromašne važi nepisano pravilo da daju koliko mogu. Međutim, srednja klasa ima nezajažljivu želju za luksuznim životom”.

“Moji roditelji su dali zlatni prsten, zlatni lanac, frižider, televizor i krevet. Zatim odeću za celu porodicu i rođake. Dakle dali su skoro sve što se uobičajeno daje za miraz, ali oni su čak i onda hteli još”.

Kako navode stručnjaci, miraz je direktno povezan sa naglim padom broja ženskih beba u Indiji. Centar za globalno medicinsko istraživanje sa sedištem u Kanadi, navodi u prošlogodišnjem izveštaju da zbog selektivnog abortusa u poslednjih 30 godina u Indiji ima 12 miliona manje žena. Kumari kaže da porodice žele da izbegnu obaveze koje nameće miraz dodajući da neke klinike za abortus čak koriste taj argument za reklamiranje.

“Mogli ste da vidite reklame po celom Delhiju, a i u manjim gradovima i selima – i jasno bi pisalo ‘potrošite 5 hiljada rupija danas, sačuvajte 500 hiljada rupija sutra’”.

“Menprit” kaže da je morala da se bori sa porodicom kako bi zadržala bebu.

“Kada su videli na ultrazvuku da je žensko, familija mog muža je rekla da im ne treba devojčica, a kada sam odbila da abortiram svi su me tukli”.

Borci za prava žena kažu da je Indiji neophodan hitan pravni mehanizam koji bi otkrivao slične slučajeve, kao i da žene moraju da skupe hrabrost da odbiju da daju miraz, pa makar to značilo da se nikada ne udaju.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti trajaće od 25. januara do 6. februara 2012. godine.

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva pokreće javnu raspravu radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti.

Predmet javne rasprave je  Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti.

Način učešća na javnoj raspravi

Kontakt osoba za sprovođenje javnih konsultacija je Milan Vojvodić.

Komentare i sugestije u vezi sa predmetom javne rasprave svi zainteresovani mogu da šalju putem:

- e-mail adrese: milan.vojvodic@digitalnaagenda.gov.rs
- faksom na broj: 011/20 20 066
- poštom na adresu: Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Uprava za digitalnu agendu, Pariska 7, 11000 Beograd (sa naznakom „Javna rasprava – Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti”), kao i putem portala eUprava.

Kompanija MFC-Mikrokomec je ispunjavanjem zahteva standarda ISO/IEC 20000-1:2011, sertifikovana za IT Sistem Menadžmenta Uslugom. Sertifikat je važeći za sledeći delokrug rada: IT sistem menadžmenta uslugom koji podržava pružanje usluge skeniranja i indeksiranja dokumenata u okviru tehničkih i organizacionih granica.

Uvođenje ovog najvišeg profesionalnog standarda potvrđuje MFC-Mikrokomerc stalne težnje da budu lideri na tržištu, a njegova primena će omogućiti da pružene usluge klijentima budu iznad njihovih očekivanja.

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti u saradnji sa Udruženjem e-Razvoj, organizuje poslovno-stručni skup

  ULOGA MENADŽMENTA KVALITETA U IMPLEMENTACIJI INFORMACIONOG SISTEMA
Primeri dobre prakse

Skup će se održati 10. februara 2012., sa početkom u 13.00 časova u sali IVPrivredne komore Beograda, Kneza Miloša 12.
Cilj skupa je, da kroz primere dobre prakse, predstavi na koji način sistemi menadžmenta kvalitetom predstavljaju podršku implementaciji informacionih sistema.
Molimo Vas da svoje prisustvo skupu potvrdite Udruženju informatičke delatnosti Privredne komore Beograda, Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila: vmuhic@kombeg.org.rs .

Telekom Srbija je od danas vlasnik udela u kompaniji od 20 odsto, nakon potpisivanja ugovora o prenosu vlasništva akcija sa grčke telekomunikacione kompanije OTE na Telekom Srbija. Prenosom akcija u Centralnom registru, sa grčkog OTE-a na Telekom Srbija, država će zadržati 80 % akcija, a Telekom Srbija imaće 20%.

Ugovor su danas potpisali Branko Radujko, generalni direktor Telekoma Srbija i Majkl Camas, predsednik i izvršni direktor OTE-a. Tim povodom, u Predsedništvu Srbije održana je svečana ceremonija prenosa akcija u prisustvu predsednika republike Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića.

„Cena po kojoj smo kupili 20 odsto akcija je jako povoljna. Što se tiče finansiranja ovaj posao poreske obveznike kao ni budžet države neće koštati ni dinar. 320 miliona evra obezbeđeno je iz kredita, a 60 miliona evra iz prihoda kompanije“ – rekao je Radujko i istakao da nijedna od 19 banaka nije tražila garancije za davanje kredita i da je jedina garancija bila visok rejting kompanije i njeno dosadašnje poslovanje.

Telekom Srbija i grčka kompanija OTE potpisale su u Atini 30. decembra ugovor o otkupu akcija OTE-a, na osnovu koga Telekom Srbija postaje vlasnik 20% akcija kompanije, što je bio i ukupan udeo OTE-a u Telekomu Srbija. Vrednost tog ugovora je 380 miliona evra.

Književniku Slobodanu Tišmi uručena je NIN-ova nagrada u Skupštini grada Beograda za roman „Bernardijeva soba“, u izdanju Kulturnog centra Novi Sad. Novosadskom piscu plaketu je uručio glavni i odgovorni urednik NIN-a, Nebojša Spaić, dok je novčani deo nagrade u ime Telekoma Srbija uručila Milica Marković, direktor Sektora za PR.

U osvrtu na program podrške Telekom Srbija u oblasti kulture, Milica Marković je na ceremoniji uručenja nagrade ocenila da je umetnost krhka kategorija društva koju kompanija kroz razne vidove podrške nastoji da neguje u kontinuitetu. „Ta podrška pristuna je kroz sponzorstva i pokroviteljstva u umetnosti, putem stalnih i usredsređenih programa koji obuhvataju projekte od najšireg društvenog značaja, među koje svakako spada i NIN-ova nagrada za roman godine“, dodala je ona.

Gigantska američka tehnološka kompanija Apple postigla je novi rekord prodaje i profita zahvaljujući sve većoj potražnji za njenim proizvodima poput ajfona i ajpeda.

Epl je saopštio da je u poslednjem kvartalu 2011. ostvario profit od 13 milijardi dolara od ukupne prodaje od 46 milijardi dolara. To je bio jedan od najboljih rezultata svih vremena za američke poslovne kompanije. Profit Epla prevazišao je i zaradu popularnog internet pretraživača Gugla u istom kvartalu.

Od prošlog avgusta, Epl i medjunarodni energetski konglomerat Ekson Mobil nadmeću se za poziciju vodeće američke kompanije na osnovu vrednosti njihovih akcija. Eplova prodaja od oktobra do decembra prošle godine prevazišla je i prodaju kompjuterske kompanije Hjulit Pakard, koja je najveći svetski proizvodjač kompjutera. Bio je to prvi poslovni izveštaj Epla posle smrti osnivača kompanije, Stiva Džobsa.

Analitičari navode da ostvareni profit pokazuje da ta kompanija nije ništa manje uspešna pod novim rukovodstvom novog izvršnog direktora Tima Kuka. Epl je, tokom 4. kvartala, prodao 37 miliona ajfona, uključujući najnoviji model 4S. Kompanija je do sada prodala 183 miliona „pametnih“ telefona nakon što je izbacila na tržište prvi model 2007. Pored toga Epl je prodao više od 15 miliona ajped tablet kompjutera u poslednja tri meseca 2011., što je takodje rekord kompanije i više neogo dvostruki porast u odnosu na  isti kvartal 2010.

Kompanija Apple ponovo je u sredu pretekla po tržišnoj vrednosti naftnu kompaniju Exxon i postala najvrednija američka kompanija u prvom fiskalnom kvartalu.

Vrednost Epla dostigla je oko 418,5 milijardi dolara, a akcije te američke kompanije skočile su u sredu za sedam odsto, tako da su se oko podneva prodavale za 448,79 dolara.

Istovremeno, akcije Exxon mobil Corp. pale su za jedan odsto i vredele su 86,23 dolara. Ukupna vrednost te naftne kompanije u prvom fiskalnom kvartalu iznosila je 413 milijardi dolara.

Na trećem mestu po vrednosti je Eplov glavni konkurent, kompanija Microsoft Corp. čija vrednost je procenjena na 246,5 milijardi dolara.

Trideset druga tribina “Informatička znanja” održaće se26.01.2012. u 19.30 časova. Tema tribine je “Nastava informatike I računarstva na Kipru”, a predavači će biti profesori iz srednje škole sa Kipra.

CET škola računara i Računarska gimnazija organizuju tribinu poslednjeg četvrtka u mesecu u prostorijama Računarske gimnazije u ulici Kneza Mihaila 6/VI u Beogradu. Cilj je upoznavanje sa novostima u oblasti IT, razmena iskustva, a i sami učesnici kreiraju sadržaje. Tribina “Informatička znanja” je akreditovan seminar (kataloški broj 135) za školsku 2011/2012. godinu.

U prvom kvartalu nove fiskalne 2012. godine, Siemens je ostvario rast prihoda i postavio temelje budućeg rasta uprkos teškim ekonomskim okolnostima. Zahvaljujući velikom broju narudžbina, prihod za prvi kvartal porastao je za dva odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok se broj novih narudžbina smanjio za pet odsto u odnosu na prošlu godinu. Profit je manji od prethodne godine zbog odlaganja projekata i rasta. „Nesigurnosti koje uzrokuje dužnička kriza koja je u toku ostavile su traga na realnoj ekonomiji. Naš prihod se ponovo uvećao, međutim, odlaganja određenih projekata uticala su na dobit. Iako se u drugoj polovini godine očekuje oporavak, moramo naporno da radimo da bismo postigli ciljeve. S narudžbinama vrednim više od 100 milijardi evra, snažnim portfolijom i solidnom finansijskom situacijom, pouzdan smo partner”, izjavio je predsednik kompanije Siemens i generalni direktor Peter Lešer.

U prvom kvartalu fiskalne 2012. godine, koji je završen 31. decembra 2011. godine, nove narudžbine smanjene su za pet odsto u odnosu na prošlu godinu i iznose 19,8 milijardi evra. U prošloj godini, Siemens je zabeležio nekoliko velikih narudžbina. Prihod, s druge strane, povećao se za dva odsto, na 17,9 milijardi evra. Book-to-bill racio za prvi kvartal iznosi 1,11. Nerealizovane narudžbine dostigle su 102 milijarde evra. Siemens je takođe ulagao u inovacije i rast; broj zaposlenih širom sveta porastao je u prvom kvartalu za oko 3.000, a otprilike trećina njih radi u sektoru Istraživanja i razvoja.

U četiri sektora, Energija, Medicinska oprema i rešenja, Industrija i Infrastruktura i gradovi, stanje je različito. U sektoru Energije nove narudžbine smanjene su za 11 odsto na 7,2 milijarde evra, a prihod se povećao za osam odsto na 6,2 milijarde. Dok su nove narudžbine na području obnovljivih izvora energije porasle za gotovo dve trećine, narudžbine u diviziji Proizvodnje energije iz fosilnih goriva smanjile su se za 30 odsto nakon velikih narudžbina u prošloj godini. Sektor Medicinske opreme i rešenja zabeležio je nove narudžbine u vrednosti od 3,3 milijarde evra, što predstavlja rast od četiri odsto u odnosu na prošlu godinu. Prihod sektora je stabilan. U sektoru Industrije, nove narudžbine iznosile su 4,9 milijardi evra, što predstavlja blagi pad od dva odsto. Ipak, sektor je ostvario rast prihoda zahvaljujući velikim narudžbinama iz prošle godine, najviše u diviziji Pogonske tehnologije. Prihod sektora Industrije porastao je za pet odsto na 4,7 milijardi evra. U novom sektoru Infrastrukture i gradova vrednost novih narudžbina i prihoda manja je nego prethodne godine. Ovde je takođe slučaj da je u prošloj godini bilo mnogo velikih narudžbina, na primer, ugovor s Eurostarom.

Na dobit je svakako uticalo kašnjenje vezano za proces dobijanja dozvola za priključivanje offshore vetroelektrana na elektromrežu, uglavnom u Nemačkoj. Zbog navedenog razloga divizija Prenos energije je zabeležila penale na projektima u iznosu od 203 miliona evra. Poslovi vezani za obnovljive izvore energije zabeležili su gubitak od 48 miliona evra prvenstveno zbog troškova istraživanja i razvoja, širenja poslovanja u vrlo konkurentnom okruženju, povećanog pritiska na cene i nepovoljne strukture prihoda. U sektoru Medicinske opreme i rešenja dobit je bila neznatno niža u odnosu na prethodnu godinu. U sektoru Industrije dobit se smanjila kao posledica manje isplativog proizvodnog mix-a i visokih operativnih troškova proizašlih iz rastom uslovljenih investicija. U novom sektoru Infrastruktura i gradovi, kašnjenja su bila povezana s dobijanjem dozvola za vozove Velaro D, što je imalo negativan uticaj na dobit. Uzrok tome bili su prethodno objavljeni problemi stranog dobavljača da isporuči ključne komponente za funkcionisanje višestrukog sistema koji bi omogućio prevoz vozova na relaciji Nemačka-Francuska. Profit sektora smanjio se za 23 odsto u odnosu na prošlu godinu na 1,6 milijardi evra. Neto rezultat iz kontinuiranog poslovanja pao je za 27 odsto na otprilike 1,4 milijarde evra.