• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

ComTrade postao Microsoft partner godine u Sloveniji

Na Svetskoj partnerskoj konferenciji koja je održana od 11. do 16. jula u Vašingtonu, Microsoft je dodelio nagrade svojim ovlašćenim partnerima koji su se istakli razvojem najboljih rešenja za klijente. ComTrade je nagrađen priznanjem “Microsoft Partner Godine za Sloveniju” zbog rada koji je predstavništvo kompanije u ovoj zemlji uložilo na softverskom projektu IRIS.

Usporena izgradnja IT parka u Inđiji

Inđijska gradilišta u ovoj godini neće opusteti, ali neće biti ni navale investitora kao do sada. Najveći broj zainteresovanih inostranih ulagača je eventualnu realizaciju planiranog odložio za treći kvartal 2009, dok ne sagledaju kako će se i koliko globalna kriza odraziti na njihovo poslovanje.

Kako kaže predsednik opštine Inđija Goran Ješić, ohrabruje činjenica da indijska “Embassy group” ne odustaje od izgradnje Informatičko-tehnološkog (IT) parka, mada će poslovi početi tek s jeseni. Prema ranijim najavama, reč je o investiciji vrednoj 600 mil USD – kada IT park bude završen 2014. godine, u halama koje će se prostirati na 220 ha posla će biti za 25.000 radnika.

“Od septembra, mi počinjemo sa obrazovanjem kadrova za potrebe indijskog investitora. Prva faza, koja će obuhvatiti gradnju na 50 hektara, treba da bude gotova za godinu dana i tu će biti uposleno 2.500 ljudi”, najavljuje Ješić, dodajući da postoje čvrste garancije da će i danska kompanija “Grundfos” ove godine početi sa gradnjom fabrike pumpi, koja bi, kad bude puštena u rad 2010., obezbedila zaposlenje za 500 metalaca.

Slovenačka firma “Maxim” počeće na proleće gradnju fabrike za izradu metalnih kontejnera i cinkovanje lima. Reč je o ulaganju od 30 miliona EUR, a u njoj će biti angažovano oko stotinu radnika. Austrijski “Log centar” je takođe dobio dozvolu za gradnju, ali su početak radova odložili sa drugu polovinu 2009.

“Za navedene kompanije sam siguran da će u skladu sa dogovorom ove godine započeti ulaganja u Inđiji, a svi ostali investitori su privremeno “povukli ručnu”, čekaju da vide kako će se stvari odvijati u ovoj godini. Zbog toga svakako nismo zadovoljni, jer smo očekivali veći priliv kapitala. Izvesno je da će tokom 2009. proraditi sedam novih pogona, čija je izgradnja pri samom kraju. To su fabrike sa po stotinu zaposlenih, tako da se nadam da će ove godine posao dobiti oko 700 radnika“ – objašnjava Goran Ješić.

Već na proleće, proradiće nemački logistički centar za doradu metala i finalizaciju proizvoda za građevinarstvo “ThyssenKrupp”, koji će zapošljavati oko 120 radnika. Do marta će biti završena i italijanska fabrika za proizvodnju hrane za kućne ljubimce “Farmina”, koja će koristiti isključivo domaće sirovine i zapošljavati oko stotinu radnika.

Beogradski “Gombit” takođe uskoro treba da startuje sa proizvodnjom suhomesnatih proizvoda i da zaposli sto radnika. Izgradnja pogona slovenačke fabrike izolacionog materijala za građevinarstvo i industriju bele tehnike “Plastik” završena je, pa se očekuje da uskoro otpočne i proizvodnja, dok bi italijanska “Martini gradnja”, koja se bavi proizvodnjom građevinskih elemenata, trebalo da počne do maja, kao i pogon za proizvodnju strukturnih fasada “Galenika-Magmasil”. (Indjija.net)

Osniva se Fond za odbrambene tehnologije

Načelnik uprave za odbrambene tehnologije Vojske Srbije brigadni general Danko Jovanović izjavio je da očekuje da će početkom 2009. biti osnovan Fond za odbrambene tehnologije, čime će biti obezbeđena sredstva “za realizaciju nekih ambicioznih projekata”.

Osnivanje Fonda predviđeno je Zakonom o odbrani i raspoloženje države postoji, o čemu svedoči i bogata saradnja sa Nacionalnim investicionim planom i Fondom za kapitalne investicije Vojvodine, od kojih smo ove godine dobili i iskoristili značajna sredstva, rekao je Jovanović u intervjuu vojnom magazinu “Odbrana”.

Ugovor sa Irakom je primer kako kompletna državna struktura može da podrži jedan važan izvozni posao, ocenio je Jovanović, izražavajući uverenje da će takvih, većih ugovora biti u budućnosti.

On je naglasio da neće biti stranog kapitala u fabrikama namenske industrije i objasnio da na taj način mnoge zemlje čuvaju svoj sistem odbrane i da ćemo “tako činiti i mi”.

“Nastojimo da dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme izdamo svima koji zadovoljavaju propisane uslove, nezavisno od vlasničke strukture firme”, naveo je Jovanović, dodavši da je važno da u konkurenciji bude što više proizvođača, kako bi se postigao veći kvalitet obavljenog posla.

On je kao primer razvijene vojnotehničke saradnje sa drugim zemljama naveo zajedničke projekte sa Alžirom, Engleskom, Turskom, Slovačkom i Rumunijom, realizovane posredstvom Ministarstva odbrane.

Jedan od ciljeva u budućnosti je, kako je rekao, i dobijanje što većeg broja sertifikata NATO-a, čime bi bio omogućen izvoz i u zemlje članice tog vojno-političkog saveza.

Kao jedan od problema Jovanović je naveo višak zastarelog naoružanja i sredstava, izražavajući očekivanje da će u narednim godinama biti stabilizovano stanje u toj oblasti.

“Uništićemo suvišna i stara sredstva i krenuti u proizvodnju novih, savremenijih, modernijih i kvalitetnijih. Ona koja su prevaziđena, ali koja mogu da se nadograde i modernizuju, svakako će doći na red za osavremenjivanje”, dodao je Jovanović.

Oprezno sa korišćenjem kartica na Internetu

U UniCredit Banci poslednjih mesec dana Odeljenje za sprečavanje i praćenje zloubotrebe platnih kartica otkrilo je rast broja prevara i pokušaja prevara kada su u pitanju plaćanja putem interneta, te ovim putem svojim klijentima želi da skrene pažnju na opreznost koju je neophodno imati pri korišćenju kartica putem interneta. Najčešći slučajevi zloupotreba platnih kartica su primećeni kod klijenata koji se prijavljuju za dobijanje američke zelene karte.

Naime, klijenti se na internet prezentaciji prijavljuju za učešće na lutriji za dobijanje američke zelene karte, s tim da su u obavezi da ostave svoje lične podatke, ali i broj telefona. Ubrzo zatim, lažni službenici, pozivaju klijenta sa zahtevom da im izdiktira broj platne kartice, kako bi mu bio uplaćen novac. Naravno, klijentima se novac ne uplaćuje, već im se skida sa računa. Pored toga, hakeri traže broj kartice i kako bi naplatili proviziju za popunjavanje formulara za učešće na lutriji.

Iz Ambasade SAD-a u Beogradu je stiglo i sledeće obaveštenje: „Molbe za DV program (Diversity Visa Program) se popunjavaju direktno na internetu izmedju oktobra i decembra. Tačni datumi se objavljuju svake godine. Više informacija o DV programu možete naći na internet adresi http://www.dvlottery.state.gov . Ovo je jedina zvanična internet stranica za DV program.”

U Američkoj ambasadi napominju još da su “zabeleženi slučajevi lažnih internet stranica koje se predstavljaju kao zvanične internet prezentacije vlade SAD. Neke agencije navode da Vlada SAD naplaćuje taksu za popunjavanja inicijalne molbe. Ne postoji taksa za popunjavanje elektronskog formulara za DV program. Više informacija dobićete na Department of State Warning http://www.travel.state.gov/visa/immigrants/types/types_1749.html i Federal Trade Commission Warning http://www.ftc.gov/bcp/edu/pubs/consumer/alerts/alt003.shtm .”

U UniCredit Banci upozoravaju klijente da ni u kom slučaju ne dostavljaju broj svoje platne kartice, a naročito ne putem telefona. Svi korisnici platnih kartica u cilju lične zaštite moraju biti upoznati sa Opštim uslovima korišćenja kartica na internetu.

“Certus” nudi nova rešenja

Domaća kompanija „Certus“ stalno  nudi nova rešenja i proizvode  u svetu savremenih komunikacija. Počelo se sa „Q Pay Spot“ uslugama u kojima se koriste POS terminal i GPRS bežična komunikacija. To je bio prvi moderni način platnog prometa i koristio se za prepaid u mobilnoj telefoniji još od 2005. godine.

„Autotrack“ je rešenje koje je razvijeno kako bi se omogućilo satelitsko praćenje vozila preko GPS satelita i GPRS komunikacija odnosno USSD segmenta mreže mobilne telefonije. U „Certusu“ su razvijena sva hardverska i softverska rešenja za „Autotrack“  sistem.

Sistem  „Autotrack“ omogućuje korisnicima praćenje  pozicije, pravca kretanja i brzine vozila  u realnom vremenu, kao i naknadnu analizu svih prikupljenih podataka. Na sajtu se može videti gde se nalazi vozilo, da li se kreće ili je parkirano i dr. Ako se dogodi  nešto nenormalno (vozilo ukrade ili obije i sl.), odmah se automatski alarmira vlasnik.

„Certus“ u realizaciji ovog rešenja sarađuje sa Telekomom Srbija  i koristi digitalne mape kompanije „Planplus“.

„Autotrack“  sistem koristi oko 3.000  kompanija i pojedinaca u Srbiji.

Koristi su višestruke  i posebno su značajne za kompanije. Rukovodstvo stalno zna gde im je vozilo, koliko je prešlo kilometara, da li skreće sa odobrene maršute i dr. Vozila se više koriste, manja je potrošnja goriva, veća je bezbednost vozila i vozača, onemogućena je zloupotreba vozila i sl.

„Certus” je upravo završio još jedno novo rešenje. To je  video portal www.pogladajme.com koji predstavlja novi servis 3G mobilne telefonije. U njemu su integrisani veb servis i video telefonija. Pruža  se mogućnost da korisnik snimi svoj video klip koji dobije svoj broj i može da se naknadno gleda na portalu. Ovaj servis može da se koristi i za kratke reklamne poruke. Naprimer, prilikom pozivanja uključuje se kratka relamna poruka i zbog toga se korisniku, za određeni procenat smanjuje trošak  telefoniranja. Korisnik ako odgleda  reklamu od par sekundi, dobija jeftinije ili čak besplatno telefoniranje.

Sava Terzić, direktor „Certus“-a  kaže, da svi prikazani prozvodi  pokazuju nastojanja ove kompanije da  ponudi nova, savremena i jedinstvena rešenja komuniciranja.  

Uhapšeni organizatori i članovi kriminalne grupe zbog falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da su pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Policijskom upravom za grad Beograd i u koordinaciji sa Specijalnim tužilaštvom, lišili slobode organizatore i članove organizovane kriminalne grupe zbog falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica.

U saopštenju se navodi da je uhapšeno ukupno 12 osoba zbog postojanja osnovane sumnje da su od 2007. godine vršili krivična dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica u našoj zemlji i zemljama u okruženju – Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, kao i u zemljama Evropske unije.

Uhapšeni su organizatori ove kriminalne grupe Miladin Miladinović (1962) iz Novog Sada, kao i Goran Mustafić (1982) i Nebojša Gršić (1983) iz Subotice, dok je Goran Prskalo (1970) iz istog grada lišen slobode u martu ove godine i nalazi se u pritvoru u Subotici.

Takođe, uhapšeni su članovi ove kriminalne grupe Dejan Vukoslavović (1979), Aleksandar Tojagić (1980), Vladimir Babić, (1980) i Zoran Šljivar (1978) iz Sremske Kamenice, kao i Josip Petrović (1965), Nina Petrović (1989), Danijela Momčilović Prskalo (1981) iz Subotice i Vladimir Gogić (1975) iz Beograda.

Goran Mustafić, Goran Prskalo i Nebojša Gršić su sredinom 2007. godine nabavili opremu za izradu falsifikovanih platnih kartica i lap-top računare u kojima se generišu podaci o validnim platnim karticama, nakon čega su pomoću mašine za personalizaciju izrađivali falsifikovane platne kartice “bliznakinje”.

Podatke o validnim platnim karticama su putem interneta najverovatnije dobijali od osoba u Bugarskoj, dok su “belu plastiku” i magnetne trake, na koje se nanose podaci o platnim karticama, nabavljali u Mađarskoj.

Nakon izrade, organizatori su pronalazili osobe koje su vršile zloupotrebu ovih falsifikovanih platnih kartica koje su prodavali za 200 evra, ili su od njih uzimali deo imovinske koristi ostvarene zloupotrebom.

Goran Mustafić je razvio sopstvene kanale za distribuciju i zloupotrebu kartica, i angažovao nepoznate osobe iz inostranstva da na teritoriji zemalja zapadne Evrope pronalaze stanove za smeštaj robe koju je putem interneta kupovao falsifikovanim platnim karticama.

Članovi grupe takođe su pronalazili prodajna mesta kod nas i u inostranstvu, na kojima su prodavci ili vlasnici, za određenu naknadu na svojim pos terminalima koristili ove platne kartice.
Tokom prošle godine, organizatori grupe postigli su dogovor sa Miladinom Miladinovićem o tome da on angažuje što veći broj ljudi za”posao” sa karticama, kao i posrednike u angažovanju tih osoba, vršenju nadzora nad njima i skrivanju opreme za izradu falsifikovanih platnih kartica.

Prema nalozima organizatora, članovi grupe vršili su zloupotrebu platnih kartica na dva načina: prvi, na prodajnim mestima širom Srbije, kupovinom najčešće skuplje tehničke robe, zlata i satova, koje su preko svojih “kanala”, prodavali ispod realne vrednosti i drugi – na pos terminalima “Poštanske štedionice”, na poštama u Srbiji.

Deo grupe je na pos terminalima “provlačio” falsifikovane kartice i “skinute” iznose kao novčane uputnice slao Miladinu Miladinoviću, koji ih je uz falsifikovane lične karte podizao u novosadskim poštama.

Ova organizovana kriminalna grupa je, prema prvim procenama, za sebe pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od više desetina miliona dinara, a ukupna suma biće naknadno utvrđena.

Policija nastavlja rad na utvrđivanju svih okolnosti vezanih za ovaj slučaj, kao i na identifikovanju članova ove organizovane kriminalne grupe. Po isteku policijskog zadržavanja, svi osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti privedeni Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu, dodaje se u saopštenju.

Dirty dozen – zemlje koje plasiraju spam

IT firma za sigurnost i kontrolu, Sophos, je objavila poslednji izveštaj o top12 zemalja koje su plasirale spam u prvom kvaratalu 2008. Eksperti iz SophosLabs-a su skenirali sve spam poruke uhvaćene na globalnoj mreži sa spam zamkama i tako su došli do rezultata da čak 92,3% ukupnog email saobraćaja tokom prva tri meseca otpada na spam. Tokom tog perioda, Sophos je dnevno otkrivao i po 23.000 novih spam porkuka koje vode do određenih web stranica, što bi značilo da se otkrije novi spam na svake tri sekunde!

Po prvi put, Turska je postavljena na visoko treće mesto na “Dirty Dozen” listi odgovornih zemalja za spam. Kompromitovani kompjuteri u Turskoj su sada odgovorni za širenje 5,9% svetskog spama, u poređenju sa 3,8% iz prethodnog kvartala. U periodu između Januara i Marta 2008, USA i Rusija su zadržale svoje pozicije, ali su uspele da smanje procentualno učešće u ukupnom spamu.

Top12 zemalja odgovornih za slanje spama u prvom kvartalu 2008:

Pozicija	Zemlja	Procenat
1	USA	15.4%
2	Rusija	7.4%
3	Turska	5.9%
4	Kina (inc. Hong Kong)	5.5%
5	Brazil	4.3%
6	Južna Koreja	4.0%
7	Poljska	3.8%
8	Italija	3.6%
9=	Nemačka	3.4%
9=	Velika Britanija	3.4%
10	Španija	3.3%
11	Francuska	3.2%
Ostalo		36.8%

Spam – povezan sa web stranicama

Sophos-ovi eksperti su primetili da je procenat spama povezanog sa web stranicama prilično zabrinjavajuć. Ubacivanjem web linkova u svoje poruke, spemeri se nadaju da će se provući kroz manje sofisticirane filtere i da će prevariti ne zabrinute kompjuterske korisnike pa posete web stranicu i na taj način zaraze računar. “Sve dok spemeri dobijaju novac od naivnih korisnika, spam-kuga će biti i dalje raširena,,” izjavila je Carol Theriault, viši konsultant za sigurnost u Sophos-u. “Privredni subjekti moraju pametno da se ophode prema ovoj vrsti opasnosti i da prepoznaju važnost karantiranja spam poruka pre nego što se isporuče do inbox-ova zaposlenih radnika.”

Širenje spama kategorizovano prema kontinentima:

Pozicija	Zemlja	Procenat
1	Azija	34.3%
2	Evropa	30.7%
3	Severna Amerika	18.9%
4	Južna Amerika	14.2%
5	Afrika	1.1%
Ostalo		0.8%

Azija i Evropa i dalje dominiraju sa 65% učešća u svetskom spemu u prvom kvartalu 2008. Zabeleženo je i znatno povećanje spama u poređenju sa prethodnim kvartalom. Na primer, Azija je sa 32,1% povećala učešće na 34,3%, dok je Evropa sa 27,1% povećala učešće na 30,7%. Severna Amerika je zadržala treće mesto ali je u poređenju sa prethodnim periodom smanjila učešće sa 26,5% na 18,9%.

“Spam je zaista pitanje-problem koje se javlja na svetskom nivou zato što pogađa sve one koji poseduju računar,” nastavila je Carol. “Cifre iz ovog kvartala ukazuju da finansijski orjentisani kriminalci, sada kontrolišu više zombi računara u Aziji i Evropi u odnosu na Ameriku. Ovo ne znači da su i spemeri i nastanjeni u ovim zemljama ili na kontinentima, nego znači da su računari koji se koriste u tu svrhu veoma slabo zaštićeni i da su njihovi korisnici veoma loše informisani po pitanju zaštite.”

Biometrijske ID kartice ne mogu sprečiti zloupotrebe

Plan britanske vlade da uvede biometrijske identifikacione (ID) kartice izgleda da neće uspeti da postigne glavni cilj – mogućnost zloupotrebe

Najavljeni sistem novih identifikacija za građane Velike Britanije neće moći da učini ništa na polju prevencije od zloupotrebe u slučajevima kada prevaranti nabave više ID kartica. Najavljujući novi sistem identifikacije, ministar unutrašnjih poslova David Blunkett je naglasio da će najneophodnije biti sprečavanje raznoraznih prevara i manipulacija budućim “ličnim kartama”.

Svaki građanin će biti dužan da sa sobom nosi ID karticu na kojoj su zabeleženi njegovi biometrijski podaci, kao na primer otisak prsta ili snimak irisa oka. Po potrebi, kartice se mogu proveriti i iščitati putem specijalnih čitača, te pretraživanjem centralne baze podataka, radi potvrde identiteta nosioca kartice.

Ali, jedan od najvećih kritičara novih legitimacija, Simon Davies ekspert za informacione sisteme, kaže da novi sistem ne može zaustaviti zlonamernike od pribavljanja dodatnih kartica, ali sa drugim podacima (imenom, mestom rođenja i boravka i sl.). U slučaju da se njegova pretpostavka potvrdi, ovo može imati značajne implikacije na ceo sistem identifikacije.

Slično britancima i druge zemlje i organizacije (pa i naša zemlja), najavljuju i planiraju uvođenje sličnih identifikacionih šema, a recimo svi putnici koji budu išli u SAD od Oktobra 2004. godine dobijaće tzv. “biometrijske vize”.

Ograničena preciznost

Jedan od problema, kako kaže Davies, predstavlja i ograničena preciznost biometrijskih sistema u kombinaciji sa velikim brojem potrebnih ID kartica (desetine miliona). I najoptimističnije tvrdnje ukazuju da je sistem prepoznavanja irisa oka, oko 99% precizan i tačan – što znači da na svakih 100 snimaka oka, najmanje jedan se neće podudarati. A gde je čitavih par desetina miliona snimaka.

Ovakav način identifikacije je prihvatljiv za vrlo male baze podataka, kakve imaju mala i srednja preduzeća ili slične organizacije. Ali kada imate ogromne baze podataka, recimo sa podacima građana države koja ima 60 miliona stanovnika, moguće je da se vaši podaci poklope sa nekim od 600.000 drugih podataka u bazi koji predstavljaju druge osobe. Ovo čini nemogućim da potpuno sprečite zloupotrebe i nekog da se predstavi kao sasvim druga osoba.

Problemi sa svetlom

Davies smatra da ova nova najavljena tehnologija neće rešiti problem. Njegov kolega iz Nacionalne biometrijske asocijecije, slaže se da postoji gornji limit pouzdanosti tehnologije skeniranja irisa. Postoji previše faktora koju utiču na smanjenje pouzdanosti: snimci oka umnogome zavise od odgovarajuće količine svetlosti, pa čak i temperature tela, a ovo ide toliko daleko da sistem može da pogreši pri upoređivanju dva snimka istog oka pod različitim okolnostima.

Tehnika očitavanja irisa oka nije zasnovana na egzaktnoj nauci. Ustaljeno mišljenje je da biometrija predstavlja totalno rešenje svih problema identifikacije, ali ona može biti samo deo rešenja.

Ipak, glasnogovornik britanskog ministarstva unutrašnjih poslova najavlju je da će vrlo brzo biti pušten u rad sistem biometrijske registracije i identifikovanja unutar imigracione službe. Ovo će biti probni balon, koji će biti odgovarajuće praćen i meren radi potvrđivanja pouzdanosti i sigurnosti jednog ovakvog sistema. On je još dodao da se razmatra i uvođenje više biometrijskih identifikatora – na primer, snimak irisa oka u kombinaciji sa otiscima prstiju. Ovo će sigurno povećati pouzdanost, ali će takođe uvećati i troškove.

Vlada je procenila da će troškovi za izdavanje pojedinačne ID kartice iznositi oko 41 dolara, te da će postavljanje osnovnog sistema koštati oko 215 miliona dolara. Uspostavljanje potpunog sistema biometrijske identifikacije građana koštaće oko 3,59 milijardi dolara.

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in