• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

Programeri među najplaćenijima

“Ako se nastavi trend iz prethodnih godina, s obzirom na to da je ponuda posla u oblasti IT-ja imala najveći rast u toku godine, do posla će lakše dolaziti IT stručnjaci i programeri”, zaključuje Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

 

U Srbiji naviše zarađuju finansijski menadžeri, čija je prosečna plata 96.000 dinara. Visoko na lestvici najplaćenijih zanimanja su i programeri, informatičari, advokati i bankari. Najmanje zarade imaju konobari, stolari, trgovci, magacioneri, ali i umetnici, čiji je novčanik mesečno, u proseku, deblji za svega 22.000 dinara.

Prosečna srpska plata „teška“ je svega 38.167 dinara, a najdeblje novčanike, prema statistici, imaju oni koji se bave „upravljačkim delatnostima i savetovanjem“, koji u proseku zarade 91.577 dinara mesečno. Slede zaposleni u finasijskom sektoru sa primanjima od 75.890 dinara i oni koji rade u duvanskoj industriji, sa prosečnom platom od 75.115 dinara.Zaposleni u telekomunikacijama u kovertu stave 61.634 dinara.

U našoj zemlji svako voli da zaviri u tuđ novčanik, pa je tako internet portal „Infostud“ uradio istraživanje koje pokazuje kolike su prosečne plate po zanimanjima. Na osnovu anonimne ankete koje popunjavaju posetioci ove virtuelne stranice, ne samo da je moguće saznati kolika je prosečna plata novinara, lekara ili sekretarice, već „Infostud“ nudi i mogućnost da posetioci svoju zaradu uporede sa kolegama u regionu. Cilj istraživanja je, navode, da zaposleni saznaju da li su adekvatno plaćeni, a bezmalo 30.000 ljudi učestvovalo je u ovoj anketi.

Ako bi se srednjoškolci prilikom izbora zanimanja rukovodili ovim istraživanjem, ne bi pogrešili ako bi odlučili da jednog dana postanu – kompjuterski programeri. U ovoj profesiji plata u proseku iznosi 70.000 dinara, dok je u regionu još veća. Na listi najatraktivnijih zanimanja su i advokati, sa prosečnom mesečnom zaradom od 73.000, građevinski inženjeri, apotekari, inženjeri arhitekture. „Dobro prolaze“ i radnici u lizing kompanijama, zaposleni u kadrovskim službama, telekomunikacijama, ali i marketingu i odnosima sa javnošću.

Najmanje novca kući odnesu radnici u proizvodnji tekstila, kože i nameštaja. Na spisku najslabije plaćenih nalaze se i konobari, sa 23, magacioneri sa 25.500, ali i kuvari sa 26.000 dinara.

 

 

Inženjeri

 

Ako se nastavi trend iz prethodnih godina, a čini se da nije realno očekivati drastičnije promene, do posla će lakše dolaziti IT stručnjaci i programeri, stručnjaci za finansije, građevinski inženjeri sa licencama za projektovanje, arhitekte i urbanisti, mašinski inženjeri sa odgovarajućim licencama, farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, lekari sa određenim specijalizacijama poput anesteziologa, kuvari, zavarivači, trgovci, rukovaoci građevinskom mehanizicijom – zaključuje Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Iskustva portala „Infostud.poslovi“ takođe pokazuju da su najveću šansu za zaposlenje imali svi oni koji su tražili posao u oblasti trgovine, administracije, finansija, a  ponuda posla u oblasti IT-ja imala je najveći rast u toku godine.

 

Izvor: Večernje Novosti

 

I srpski naučnici u CERN-u tragaju za Higsovim bozonom

Tim od 10 srpskih naučnika iz Instituta za fiziku Beogradskog univerziteta i Instituta Vinča deo je ekipe koja učestvuje u pronalaženju “Božje čestice” i u eksperimentima koji se vrše u laboratoriji Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u blizini Ženeve.

Naučnici iz CERN-a objavili su u sredu da su pronašli znake Higsovog bozona, popularno nazvanog “Božja čestica”, koja zasad postoji samo u teoriji, a za koju se veruje da može da objasni kako su objekti dobili masu i energiju nakon stvaranja univerzuma pre 13,7 milijardi godina.

Čestica predstavlja ključni deo standardnog modela koji se koristi u fizici da bi se opisao način na koji se grade čestice i atomi. Na tom eksperimentu radi više od 6.000 naučnika iz 37 zemalja sveta, a među njim je i 10 naučnika iz Srbije koji, iako naša zemlja nije član CERN-a, redovno učestvuju u njegovom radu.

Prema recima dr Dragana Popovića sa Instituta za fiziku, Vlada Srbije je aplicirala za članstvo u tom institutu, ali s obzirom da je to proces koji traje, srpskim naučnicima je odobreno da rade, pa su im tako dostupne labaratorije, kao i sva saznanja do kojih se tamo dolazi.

On je kazao da je učešće Srbije u tom eksperimentu od velikog značaja za srpsku nauku, posebno za fiziku, jer je stavlja u ravnopravan položaj sa većim zemljama.

Srpski naučnici, iz finansijskih razloga, ne borave stalno u institutu već povremeno odlaze na par nedelja i učestvuju u direktnom radu, rekao je Popović i dodao da se četiri puta godišnje organizuju velika okupljanja na kojima se analiziraju rezultati rada, na osnovu kojih se kasnije dolazi do određenih zaključaka.

Fizičari iz Srbije u CERN-u su angažovani na dva projekta, na projektu ATLAS – jednom od četiri detektora koji ima zadatak da obavlja merenja u trenutku sudara čestica i na projektu CMS, koji ima iste naučne ciljeve kao i ATLAS, ali ima drugaciji dizajn i tehnicka resenja za detektorske komponente.

“Ovo je jedan od najboljih primera takozvane kolaboracije, jer je to najveća kolaboracija koja je ikada rađena, s obzirom na to da u ovom projektu učestvuje nekoliko hiljada naučnika iz celog sveta”, naglasio je Popović.

Objašnjavajući saradnju sa istraživačkim centrom u CERN-u, on je podsetio da je Srbija učestvovala i u izgradnji ubrzivača čestica – Velikog hadronskog kolajdera (LHC), tako što je u saradnji sa domaćim firmama isporučila neke delove koji su neophodni za njegov rad.

Popović je istakao da je cilj eksperimenta koji je u toku, a za koji je izgrađen LHC smešten u podzemnom tunelu u blizini Ženeve, u obliku prstena obima 27 kilometara, na dubini između 75 i 150 metara, jeste da se pronađe čestica koja se zove Higs.

Zadatak LHC-a je, prema njegovim rečima, da sudari dva protona koji se kreću brzinom nešto manjom od brzine svetlosti i razreši dilemu o postojanju novih formi materije, novih sila u prirodi i novih dimenzija u prostoru.
“Računa se da ćemo narednih 15 godina imati mašinu koja će pokrivati energetske nivoe koji su nam potrebni, što znači da će za srpske naučnike biti posla na tom projektu”, zaključio je Popović. (tanjug)

Državni suverenitet na internetu

Britanska vlada insistira na dijalogu o međunarodnim standardima o bezbednosti interneta. Sa druge strane, Rusija i Kina insistiraju da norme budu međunarodne, ali da države i dalje imaju suverenitet u odlučivanju. Pod velikim merama bezbednosti, preko puta Vestminsterske katedrale, diplomatski predstavnici 60 zemalja, rukovodioci industrijskih sektora i aktivisti okupili su se u Londonu kako bi razgovarali o problemima globalne internet sigurnosti.

Na seriji panel-diskusija na Londonskoj kibernetičkoj konferenciji zatvorenoj i za javnost i za medije, ali dostupnoj u uživo prenosu preko interneta, učesnici su diskutovali o različitim temama – od internet sloboda preko zakona koji regulišu kibernetički kriminal do međunarodne bezbednosti.

Dvodnevnu konferenciju organizovalo je britansko Ministarstvo spoljnih poslova. „Britanija je predložila set od sedam principa kao osnovu za efikasniju saradnju država, privrede i organizacija“ rekao je ministar Vilijem Hejg. „Oni su neophodni kako bi vlada mogla da deluje i u kibernetičkom prostoru, u skladu sa međunarodnim zakonima.“

Grupe aktivista upozoravaju da su svega nekoliko meseci ranije evropski političari pozvali za jačanje restrikcija povodom pobune u Engleskoj. „Lako je braneći ljudska prava od diktatora odrediti šta je crno, a šta belo, ali čim je stabilnost u našim, zapadnim zemljama dovedena u pitanje, sloboda izražavanja postaje promenjiva kategorija“, ukazuje Džon Kampfner, izvršni direktor organizacije „Indeks cenzure“. „Mora postojati samo jedno pravilo, uključujući i za zapadne vlade.“

Kampfner i ostali međunarodni internet pisci i aktivisti objavili su otvoreno pismo upućeno britanskom Ministarstvu spoljnih poslova u kome traže da vlada Ujedinjenog kraljevstva ne može da primenjuje dvostruke standarde.

„Početkom ove godine premijer je predložio da mora biti više mehanizama kako bi se blokirao pristup društvenim mrežama. To je ideja koju je Kina oberučke prihvatila. Postoje takođe planovi za uvođenje moćnijih sredstava nadgledanja kako bi se pristupilo ličnim informacijama“, stoji između ostalog u pismu.

Internet sloboda

Poslednjih meseci Britanija je prva među zapadnim zemljama po zahtevima da se uvedu neka pravila u kibernetički prostor. Uz njih su odmah Sjedinjene Američke Države i Izrael. Mnogi eksperti veruju da su prošle godine upravo oni upotrebili prvo internet oružje protiv iranskog nuklearnog programa. Virus „Staksnet“ (Stuxnet) je unazadio je započeti proces obogaćivanja uranijuma u Iranu za bar nekoliko meseci unatrag.

Državna sekretarka SAD Hilari Klinton još ranije je iznela svoj stav po pitanju bezbednosti i interneta. Ona je to povezala sa onim što je u 18. veku bila era prosvetiteljstva i slobode izražavanja. Problem međutim nastaje prilikom pokušaja da se pomire koncepti slobode izražavanja i tradicionalno shvatanje političke suverenosti.

Rusko i kinesko viđenje stvari

Uprkos političkoj retorici severnoameričkih i evropskih lidera, „slonovi“ u kibernetičkom prostoru ostaju autoritarne zemlje poput Rusije i Kine, koje podržavaju najsofisticiranije sisteme nadgledanja interneta u svetu. Te se države, koje skoro pa da nisu bile zastupljene na londonskoj konferenciji, već dugo se smatraju odgovornim za neke od najpodmuklijih napada na kompjuterske mreže širom sveta.

Poslednjih nedelja i ruska i kineska vlada promovišu sopstveno viđenje globalne kibernetičke politike. Prošle nedelje je ruska ambasada u Londonu na svojoj internet stranici objavila „Koncept konvencije o međunarodnoj informatičkoj bezbednosti“, koji predviđa da države zadržavaju suvereno pravo po pitanju kibernetičke politike na njihovim teritorijama.

„Veliko pitanje u vezi sa cenzurom jeste šta se zapravo cenzuriše“, rekao je na konferenciji Atiaf Alvazir, jemenski aktivista i poznati bloger. „’Fejsbuk’ i ’Tviter’ još nisu blokirani, ali mi imamo stalne restrikcije struje. Nje u glavnom gradu ima svega jedan do dva sata dnevno.“

Ni u Britaniji nije sve sjajno

Piter Bredvel, jedan od učesnika konferencije i aktivista za internet slobodu, ocenjuje za Dojče vele da je britanska politika po pitanju internet sigurnosti konfuzna: „Možda je za Ministarstvo spoljnih polova lakše da primete koliko je važno očuvanje ljudskih prava i na internetu. Možda je za Ministarstvo unutrašnjih poslova teže da primete kako ove međunarodne standarde zapravo možemo da ugrozimo našim lokalnim politikama.“

Zato, kaže Bredvel, „internet sloboda počinje od kuće“. Ne može Ministarstvo unutrašnjih poslova da filtrira sadržaje na internetu u Britaniji, a onda da istovremeno Ministarstvo spoljnih poslova deli lekcije po svetu. Moraju da prestanu sa blokadama sadržaja, jer će dobiti jednostavan odgovor: ’A zašto vi to radite?’“ (Dojče vele)

IFA 2011 – Nemci ne štede na gedžetima

Televizija i Internet se stapaju u jedno, filmovi se prikazuju trodimenzionalno, kompjuteri koji izgledaju kao sveske istovremeno su smart telefoni. Sve to od petka može da se vidi na Sajmu zabavne elektronike u Berlinu. Razvijene zemlje su prezadužene, evro i dolar slabi, svetske berze se kolebaju – da li je to na pomolu nova ekonomska kriza? Na Međunarodnom sajmu zabavne elektronike u Berlinu, od svega toga ni traga. Više od 1300 izlagača na 140.000 kvadrata!

Hans-Joahim Kamp, član uprave GFU, Društva za zabavnu i komunikacionu elektroniku, s pravom je optimista: “Zabavna elektronika i električni aparati za domaćinstvo i dalje su u žiži interesovanja kupaca. Nedavno istraživanje o tome kako se Nemci ponašaju u vremenu krize je pokazalo da oni prvo štede na putovanjima, a zatim nešto manje novca prebacuju na štedni račun. Međutim, kada su u pitanju proizvodi zabavne elektronike, štednje nema.”

Nema razloga za optimizam?

Ipak, izraženo u brojkama, razloga za optimizam baš i nema. Mada se ove godine očekuje porast prihoda za oko četiri odsto, na oko 27 milijardi evra, taj rast prvenstveno ide na račun smartfona i tablet kompjutera. Poslovi sa televizorima sa ravnim ekranima, koji su bili glavni izvor prihoda prethodnih godina, više nisu tako dobri.

Kamp tvrdi da razlog leži u tome što u 2011. nema velikih sportskih događaja. Osim toga televizor sa ravnim ekranom sada u proseku košta 610 evra, što je osam odsto manje nego prošle godine. Ipak Kamp vidi mogućnosti za industriju. “U Nemačkoj ima više od 20 miliona televizora starog tipa, sa katodnom cevi, ali treba zameniti i aparate koji pripadaju prvoj generaciji takozvanih flat screen televizora. A kad govorimo o fuziji televizije i interneta, mi smo u Nemačkoj ove godine, prodali pet miliona internet televizora.“

Industrija polaže veliku nadu u Božić. IFA je sajam na kojem se roba naručuje, i to važi ne samo za zabavnu elektroniku, već i za aparate za domaćinstvo. Udobnost, stil života, dizajn, to su trendovi kada je reč o elektronskim „kućnim pomoćnicama“. Još važniji od toga je, energetski bilans aparata, njegova efikasnost u tom smislu, kaže Hans-Johim Kamp: “U nemačkim domaćinstvima ima još 10 miliona frižidera koji su stariji od deset godina. Kada bismo vlasnike naveli da ih zamene za nove aparate, onda bi se uštedela energija koju na primer potroši ceo Portugal.”

U budućnosti, aparati za domaćinstvo će moći da prepoznaju kada je struja naročito jeftina, i da se tada automatski uključe. Ova tehnika, međutim, ima i svoje granice: ko bi voleo da usred noći bude probuđen zvukom komšijske pametne mašine koja baš tada centrifugira? (DW)

Internet put do birača

Predizborna kampanja za naredne parlamentarne izbore polako se zahuktava, a kao jedno od popularnijih sredstava za pridobijanje birača, stranke u Srbiji će koristiti internet. Da bi političke partije na pravi način iskoristile moć virtuelne mreže, potrebno je, između ostalog, da lokalizuju svoje kampanje, da budu na internetu sve vreme, i da im video bude centar predizborne kampanje na netu, smatraju sagovornici Danasa.

Šef Izbornog štaba G17 plus, ističe za Danas da mnogi u Srbiji internet vide kao čarobni štapić za vođenje uspešne kampanje i da se pozivaju na iskustva američkog predsednika Baraka Obame, zaboravljajući ili ne znajući da je u njoj učestvovalo dva miliona volontera, koji su zakucali na preko 10 miliona vrata. „Obamin štab je tokom kampanje potrošio 750 miliona dolara, od toga 70 odsto ili preko 500 mil dolara na televiziju, a samo 2 odsto ili 15 mil dolara na internet“, ukazuje sagovornik.

Po njegovom mišljenju, 4,1 miliona korisnika interneta u Srbiji je brojka koju ni jedna stranka ne sme da ignoriše, „ipak, mislim da internet neće biti, kao ni u svetu odlučujući faktor“. „Ključ uspeha će se nalaziti u političkom programu, ideji i dobroj organizaciji ‘door to door’ kampanje. Kako je rekla Gordana Čomić – dilema oko prioriteta, terenski ili internet aktivizam, je danas kao da pre 15 ili 20 godina: pitaš „terenski ili plakat aktivizam“. Nema uspeha bez direktnog kontakta dobrog sadržaja, rukovanja, pitanja i pažljivog slušanja“.

Naš sagovornik naglašava da postoje osnovna pravila onlajn kampanje za stranke, a to su – morate uvek biti na internetu, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji; posle nekog događaja u kampanji morate ispratiti reakcije na internetu; internet je danas primarno social networking, uključite se; video mora biti centar vaše kampanje na netu; pogrešno je razmišljanje – napraviću sajt (fun page, twitter nalog) i oni će doći. Neće. Morate biti aktivni; svaka kampanja je na kraju lokalna, zbog toga lokalizujte svoje poruke.

„Prema rezultatima nekih istraživanjima, 50 odsto stanovništva Srbije starijeg od 18 godina redovno ili povremeno pristupa internetu. Od njih čak 67 odsto ima Fejsbuk nalog, a više od 75 odsto redovno gleda Jutjub. Meni je u poslednje vreme izuzetno zanimljiv razvoj tvitera u Srbiji, koji doživljava mini ‘invaziju’ političara. Većina korisnika interneta je mlađa, obrazovanija, urbanija i s većim ličnim dohotkom od proseka u Srbiji. Ukoliko sve ovo znamo, nemoguće je predložiti univerzalni način vođenja kampanje na internetu u Srbiji. Svaka stranka će morati da pronađe svoj put – od potpunog ignorisanja do apsolutne glorifikacije“, objašnjava ****janović i dodaje da je mnogima, uključujući i njega, koji su više od proseka prisutni na netu izuzetno bitno kako će se novinari, a ne stranke, prilagoditi brzini koju internet donosi.

On ocenjuje da su otvorena mnoga pitanja koja su podelila internet zajednicu i profesionalne novinare, „pa ću s toga zaključiti rečima – sutra u izborima neće biti bitno kako će se stranke organizovati na internetu, već kako će tu gomilu informacija, često lažnih, novinari preneti oflajn građanima“.

Miliš Đajić, predsednik Upravnog odbora Centra modernih veština, ističe za Danas da su stranke u Srbiji koristile internet u svojim kampanjama i dodaje da je to tada više rađeno da bi se pokazala modernost u kampanji, jer nije imalo nekog velikog uticaja na sam rezultat izbora. On navodi da su se danas stvari promenile, jer je od broj korisnika društvenih mreža u Srbiji porastao za više od 30 puta, sa 80.000 na 2.800.000 i „ sada kampanja na internetu ima smisla i može uticati na rezultat“.

„internet će biti veoma popularno komunikaciono sredstvo u sledećoj kampanji, ali ukoliko se bude neprofesionalno koristio, sigurno će imati negativan efekat po kandidate ili stranke“, objašnjava Đajić. Prema njegovim rečima, stranke će morati da budu sve vreme kampanje u dvosmernoj komunikaciji sa biračima.

„Vi danas možete pratiti uživo nečiji govor, a imate na raspolaganju mogućnost da postavite dodatno pitanje. Takođe, i kandidati i stranke će morati da se ponašaju onako kako govore. Nema više skrivanja, jer smo pod lupom javnosti. U kampanjama na internetu najvažnije je vreme. Bojim se da tu stranke kasne, jer kampanja na internetu nikada ne prestaje i potrebno je svakim danom povećavati broj ljudi koji vas prate. To možemo činiti samo ako kreiramo koristan i zanimljiv sadržaj. Stranke se moraju otvoriti i biti od koristi korisnicima interneta. Najveća greška će biti ukoliko ljudi u štabovima internet dožive kao još jedan jednosmeran medij kao što su novine ili televizija“, ističe Đajić.

U Srbiji je prilično dobra penetracija interneta i ona svakim danom raste. „Oko 45 odsto populacije je redovno ili povremeno na mreži. Milion prodatih „pametnih“ telefona pokazuje da je veliki broj ljudi non-stop na mreži. Ono što svi zaboravljaju je da je to najaktivniji deo populacije koji vuče ovu zemlju napred. Tu su mladi, preduzetnici, funkcioneri, direktori kompanija… U Srbiji je prosečna izlaznost na izbore je za 10 odsto veća nego broj korisnika interneta“, zaključuje Đajić. (izvor: Danas.rs)

Kompjuteri i Internet i za beskućnike

Ujedinjene nacije su nedavno proglasile pristup internetu ljudskim pravom. Ali, u Sjedinjenim Državama – kao i u mnogim drugim zemljama -, milioni ljudi nemaju pristup bogatstvu informacija koje se nalaze online. Pojedinačne zajednice pokušavaju da suze taj digitalni jaz, ali, sa tehnologijom koja se toliko brzo poboljšava i menja, teško je predvideti buduće tehnološke potrebe nekog grada. Kako to pokušavaju da reše u Philadelphiji? Sedmogodišnja Lonette Wiley namrštena je u dubokoj koncentraciji dok mišem pomiče kursor po ekranu svog kompjutera. Jednim prstom, unosi naziv jednog od svojih omiljenih web sajtova.

Voli da šalje email poruke svom tati, a voli i da razgovara sa prijateljima na Facebooku. A, uči i da pretražuje online u potrazi za potrebnim informacijama: “Ponekad, učiteljica mi postavi pitanja, a ja onda tražim na Googleu što mi treba za odgovore.”

Ali, prošle godine, ova se učenica drugog razreda mučila se da uradi svoje domaće zadatke. Jedini kompjuter koji je mogla da koristi nalazio se u školskoj biblioteci, a ona zatvara vrata dva sata nakon što bi završila škola. Kako Lonette još uvek uči gde je koje slovo na tastaturi, nikad nije imala dovoljno vremena da završi zadatke.

Lonette trenutno sa majkom živi u skloništu za beskućnike u Philadelphiji, u stvari u posebnom hitnom centru koji služi kao prelazno stanovanje za samohrane majke beskućnice i njihovu decu. Desetine porodica koje žive u tom skloništu nisu imale pristup kompjuteru … sve do prošle nedelje, kad je gradska uprava u centru otvorila kompjutersku učionicu.

Živeti u digitalnom ‘srednjem veku’ deci je otežavalo čak izradu domaćih zadataka, a majkama, poput Florence Delbridge, onemogućilo je da se nauče radu s kompjuterom u potrazi za poslom. “Nikad nisam imala pristup kompjuteru, pa tek sad učim. Upisana sam i na kurseve i volim učiti što god mogu, jer nikad ranije nisam imala priliku,” kaže Delbridge.

Više od četvrtine američkih porodica nema pristup kompjuteru ili internetu, niti kod kuće ni negde drugde u blizini. Taj je udeo još i veći u Philadelphiji, gde si kompjuter, prema procenama gradskih zvaničnika, 41 posto stanovnika ne može priuštiti. Ali, gradonačelnik Michael Nutter planira da promeniti takvo stanje: “Ne možete biti stvarno slobodni ako nemate informacije. Ne možete biti povezani sa svetom ako nemate sposobnost za povezivanje.”

I tako je gradonačelnik Nutter najnovijem planu infrastrukture dodao poboljšanja kompjuterske tehnologije. Uobičajeno infrastrukturni planovi izlažu idejne zamisli – ili čak i planove – za buduće prevozne sisteme, opskrbu vodom , strujom, plinom, razvoj kanalizacijske mreže, stambene građevinske projekte, te javne zgrade.

Ali, stručnjaci poput Andrewa Bussa, iz Gradskog odelenja za tehnologiju, kažu da je poboljšanje digitalne tehnologije ključni korak u premošćivanju digitalnog jaza: “To je novi način gledanja da se tehnologiju doživljava kao deo gradske infrastrukture i to širom čitavog grada, što je jako važno.”

Toliko važno da, kroz sledeće dve godine, Philadelphia planira postaviti 48 kompjuterskih centara – poput onoga u skloništu za beskućne majke i decu – u ostala gradska skloništa za beskućnike, u rekreacijske centre i u biblioteke. Isto tako, više od 5 hiljada prenosnih kompjutera biće podeljeno siromašnim porodicama, a po gradu će postojati brojna mesta za besplatno bežično uključivanje na Internet.

Projekat će približiti grad digitalnoj jednakosti – što je važan cilj, smatra Nicol Turner Lee. Ona je direktorka Instituta za medije i tehnologiju pri Združenom centru za političke i ekonomske studije: “Ono što je počelo kao rasprava o digitalnom jazu, gde se radilo o pristupu javnosti kompjuterima i internetu, pretvorilo se u pokret za napredno uključivanje i digitalnu jednakost, što građanima omogućuje da u potpunosti realiziraju sve koristi tog pomagala i te platforme koja može značajno da unapredi kvalitet njihovih života.”

Kompjuterski centri i učionice odličan su način da se siromašnim porodicama omogući pristup kompjuterima i internetu, ali gospođa Lee kaže da bi volela da vidi gradove kako ulažu u projekte koji dovode Internet direkno u domove građana.

Uz Philadelphiju, i drugi američki gradovi preduzimaju korake za zatvaranje digitalnog jaza. Gradonačelnik San Francisca nada se da će u čitavom gradu omogućiti besplatni ili jeftini pristup internetu. Minneapolis, pak, učestvuje programu razmene kompjutera, kojima se obnovljeni i popravljeni kompjuteri daju besplatno siromašnim porodicama. U manjim zajednicama, poput Binghamtona u saveznoj državi New York, najviše se pažnje posvećuje podučavanju digitalne pismenosti dece i nezaposlenih građana. (Glas Amerike)

Policija proveravala internet komunikaciju MANS-a

Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) zatražila je od direktora Uprave policije Crne Gore Veselina Veljovića pristup podacima koje je policija prikupila o toj nevladinoj organizaciji.

Izvršna direktorka i pravni zastupnik MANS-a, Vanja Ćalović i Veselin Radulović, traže pristup svim podacima koje je policija prikupila o internet komunikaciji te nevladine organizacije u vezi sa postavljanjem snimka svadbe Safeta Kalića na internet.

Ukazuje se da su policijski službenici, prilikom saslušanja Ćalović, saopštili da je snimak svadbe Kalića objavljen na internet stranici youtube sa jednog od računara MANS-a, odnosno sa adrese koja pripada toj nevladinoj organizaciji.

„S obzirom na činjenice da je policija prikupljala podatke o internet komunikaciji MANS-a i da je Ćalović u policiju pozvana kao građanin, a ne osumnjičeni za bilo koje krivično djelo, niti je osumnjičen bilo ko od zaposlenih u MANS-u, podsetili smo direktora policije da odredbe Zakonika o krivičnom postupku ne propisuju mogućnost da policija preduzima bilo kakve radnje prema građanima kojima bi se proveravale aktivnosti sa njihovih računara, osim ukoliko su osumnjičeni za izvršenje krivičnih dela“, navodi se u saopštenju.

„Priznanjem da je policija došla do informacije da je snimak svadbe Kalića objavljen na internetu sa nekog od računara MANS-a, policija je priznala da je nezakonito prikupljala informacije o nama i da pokušava da nas zastraši crtanjem mete na nama, iz razloga koji moraju biti dobro poznati direktoru policije“, navodi se u saopštenju. (Radio SLobodna Eropa)

Internet i masakr u Norveškoj

(VoA) Anders Bering Brejvik, Norvežanin koji je priznao da je prošlog meseca ubio 77 ljudi, navodno je preko interneta sarađivao sa nizom neonacističkih, nacionalističkih i antiislamskih foruma. Obaveštajna kriminalistička agencija Evropske unije, Evropol, sada pokreće istragu neislamskog ekstremizma u Skandinaviji. Kakvu ulogu je imao internet u masakru u Norveškoj?

Redžinald Piters vodi blog antiislamske organizacije Engleska odbrambena liga i postavlja ga na njen veb sajt.
„U ovom trenutku na ovom sajtu ima 98 ljudi, što je… u stvari i ne znam da li je to mnogo?“
Piters kaže da je internet voma dobar način za prenošenje ideja.

„Mi u stvari više i ne komuniciramo pismima, konkretnim poštanskim pošiljkama. Tako da je ovo jedini način da ljudi komuniciraju sa drugima koji se saglašavaju sa njima ili se ne slažu.“

Engleska odbrambena liga organizuje ulične proteste protiv, kako kaže, islamizacije Britanije. Organizacija je odskora u središtu pažnje. Anders Bering Brejvik, tvrdi da je povezan sa tom organizacijom, koja to poriče. Brejvik priznaje da je prošlog meseca u Norveškoj izvršio terorističke napade u kojima je poginulo 77 ljudi.

Neposredno uoči napada, Brejvik je postavio na internet svoj antiislamski manifest od 1500 strana. U tom tekstu, pored ostalog, on navodi da mu je mentor urednik desničarskog bloga Pol Rej. Rej, koji živi na Malti, to poriče, ali kaže da jeste komunicirao sa Brejvikom i da je moguće da su Brejvika inspirisale njegove ideje.

„Naravno, tu postoje nekakve paralele, ali ih ja ne bih povlačio, ja ne bih stavio na isti sto Brejvika, ili ono što je uradio ili rekao, sa bilo čim u šta ja verujem i neću odstupiti od tog stava zbog nedužne dece.“

Rej osuđuje Brejvikove napade. Ali evropske bezbednosne službe kažu da desničarski ekstremisti koriste internet za oglašavanje svoje ideologije i razmenu ideja, kaže Najdžel Inkster, ekspert za bezbednost.

„U toku je veoma velika aktivnost i mislim da je u slučaju Brejvika, u norveškom slučaju, na primer, očigledno da je on održavao vezu sa priličnim brojem pojedinaca koji slično misle. Iako su organizacije poput Engleske odbrambene lige odmah preduzele korake da se distanciraju od bilo kakvih institucionalnih veza sa njim.“

Norveška policija kaže da je Brejvik po svemu sudeći sam izvršio svoje napade. Inkster dodaje da je prilično lako pratiti njegove komunikacije preko interneta.

„Nema mnogo dokaza da su tehnike koje ove organizacije koriste za komuniciranje posebno usavršene. Rekao bih da je prilično lako pratiti šta se događa, nasuprot nekim savršenijim tehnikama koje koriste islamske ekstremističke organizacije koje obuhvataju i stvari kao što je stenografija, šifrovanje i druge prilično komplikovane metode.“
Inkster dodaje da desničarski ekstremisti možda koriste internet za razmenu ideja ali, barem za sada, očigledno ne i za usaglašavanje nasilja.

Desničari i Internet: Laka i brza razmena ideja

Po saznjanima gospodina Inkstera, evropski desničarski orijentisani ekstremisti do sada i za sada koriste online komunikaciju za razmenu ideja, ali ne i za planiranje i koordinisanje nekih nasilničkih aktivnosti i eventualnih napada.

Anders Behring Breivik, Norvežanin koji je, kako je priznao, prošlog meseca odgovoran za dva napada i ubistvo 77 osoba, bio je jedan od učesnika brojnih neo-nacističkih, nacionalističkih i anti-islamskih foruma i razmena ideja vođenih online, odnosno putem Interneta. Od napada koje je izveo, i u kojima su najviše ubijenih nedužna deca, Europol, služba Evropske unije za obaveštajne i kriminalne poslove pokrenula je istragu o anti-islamističkom ekstremizmu u skandinavskim zemljama i o mogućem uticaju ideja plasiranih i razmenjivanih putem Interneta i napada u Norveškoj. Ta istraga je u toku i kakvi će biti rezultati, ostaje da se vidi.

Da komunikacija te vrste postoji, da desničarski ekstremisti razmenju ideje jedan od primera je i anti-islamistička grupa Engleska liga za odbranu, čiji blog na Internetu vodi Reginald Peters – „Više ne komuniciramo pismima. Online je sada preovlađujući, brz i jeftin način komuniciranja i sa istomišljenicima i sa onima sa čijim se idejama ne slažete.“

Grupa Engleska liga za odbranu pozivala je na ulične proteste protiv, kako su to učesnici foruma nazivali, islamizacije Britanije. Ali nakon napada Andersa Behringa Breivika, koji je tvrdio da je povezan sa tom grupom, učesnici foruma su se utišali.

U svom online anti-islamskom manifestu ispisanom na 1.500 stranica Breivik Britanca Paula Raya, desničarskog blogera, naziva mentorom. Paul Ray, koji inače živi na Malti, demantuje mentorstvo, ali ne negira da je komunicirao sa Breivikom i da su njegove ideje možda inspirale Breivika. Da desničarski orijentisani ekstremisti uveliko koriste Internet za širenje njihove ideologije i razmenu ideja potvrđuje i Nigel Inkster, ekspert evropskih službi za sigurnost: „Komunikacija te vrste putem Interneta je jako mnogo. I u Breivikovom slučaju, evidentno je da je bio u vezi sa velikim brojem osoba sličnog mišljenja i ideja. Grupe i forumi slični Engleskoj ligi za odbranu vrlo brzo su se distancirali i demantovali da su imale bilo kakvu organizovanu vezu sa Breivikom.“

Prema saznjanjima norveške policije Andres Behring Breivik je napade pripremio i izveo potpuno sam. Inkster ističe da je njegovu i druge slične online komunikacije lako pratiti:

„Nema dokaza da je tehnika komuniciranja desno-orijentisanih i anti-islamističkih grupa i pojedinaca sofisticirana, tajnovita. Lako ju je pratiti, za razliku od složenih tehnika islamističkih radikalnih grupe koje koriste stenografiju, kriptografiju i druge tehnike vrlo teške za dešifrovanje.“

Po saznjanima Inkstera, evropski desničarski orijentisani ekstremisti do sada i za sada koriste online komunikaciju za razmenu ideja, ali ne i za planiranje i koordinisanje nekih nasilničkih aktivnosti i eventualnih napada. (VoA)

Roboti vojnici programirani za napad

Ogromni potencijali modernih kompjutera, najnovija generacija kamera i senzora omogućavaju ono što je do juče bio san generala: voditi rat bez rizika za sopstvene vojnike. Od 2001. godine bespilotne letelice ne koriste se samo za izviđanje, nego i za napade na protivnika. SAD te letelice sve više koriste pre svega u Pakistanu: od 2004. do 2007 bilo je samo devet napada, 2008. – 33, sledeće godine 53, a prošle čak 118. Procenjuje se da je u napadima ubijeno između 600 i hiljadu ljudi.

Robert Altman, profesor fizike na univerzitetu u Dortmundu i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta za kontrolu robotskog oružja kaže: „Bilo bi nezamislivo da SAD na ciljeve u Pakistanu upute toliki broj aviona sa posadom. Pošto su bespilotne letelice male i bez pilota, Pakistancima je lakše da ih tolerišu. Tolerancija za upotrebu takvog oružja mnogo je veća“.

Međutim, Noel Šarki, profesor robotike i veštačke inteligencije u Šefildu ima izvesne rezerve i kaže: „Možda je to za vojnike bez rizika. Ali, za civile na drugoj strani to nije bez rizika. Nije čak ni za naše, jer asimetričan rat stvara novi terorizam. Ljudi se neće jednostavno predati zato što mi imamo bolju tehnologiju, nego će naći načine da se suprotstave“.

Više od 50 država već je kupilo bespilotne izviđačke letelice ili ih je samo napravilo – među njima su Nemačka, Izrael, Kina, Rusija i Iran. Ušteda nije mala – američka bespilotna letelica „Riper“ naoružana sa 14 raketa košta deset miliona evra, cena lovca F-22 je 150 miliona.

Kako uprogramirati u robota etički aspekt?

Piter Voren Singer iz Brukings institjušn u Vašingtonu ipak kritikuje razvoj oružja-robota. „S jedne strane robot nema emocije i ne pobesni kada njegov drug bude ubijen. Za njega ne postoji zločin iz osvete ili besa. Ali, za robota je osamdesetogodišnja baka u kolicima isto što i tenk – sled jedinica i nula“.

Međutim, istraživač Ronald Arkin smatra da je nepostojanje emocija upravo snaga robota i kaže da će oni koji rade na softveru „morati da omoguće robotima da odbiju nemoralna naređenja. Moguće je programirati etičke aspekte ratnih konvencija iz Haga i Ženeve“.

Istina, informatičar iz Bremena Hans Jerg Kreovski nije baš siguran u to. „Niko ne zna šta to znači uprogramirati etički aspekat. Etika se ne može definisati na osnovu algoritama“.

Najnoviji trend u vojnoj tehnologiji možda zvuči kao naučna fantastika, ali primena i posledice ni u kom slučaju nisu iz tog domena. (doojče vele)

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in