Drugi Pišu

Kada je Kris Manimejker, računovođa po struci, izašao 2003. godine s jednog poker turnira u Las Vegasu sa dva i po miliona dolara mnogi su pomislili da se tako i sami mogu obogatiti. Zato je poker ubrzo ušao u domove širom sveta, i to najviše putem interneta. Naravno, ni Srbiji nije trebalo puno vremena da se uključi u virtuelnu partiju.

– Neverovatnom brzinom rastao je izbor sajtova koji pružaju mogućnost da poker igrate kod svoje kuće sedeći za računarom. Dovoljno je samo da se izabere sajt i skine potreban softver – priča za „Politiku” N. C., student koji već nekoliko godina zarađuje novac igrajući ovu kartašku igru iz svoje fotelje.

Ovaj dvadesetčetvorogodišnjak otkrio nam je i to da je do sada zaradio 7.000 dolara, a da iz svog džepa nije izvadio „ni paru”.

– Ukoliko ne želite ili nemate novca na svojoj platnoj kartice kako biste uložili određenu svotu i počeli da igrate za novac, postoje freeroll turniri na kojima igrač može da osvoji određenu sumu – kazao je naš sagovornik i dodao da je sve veća popularnost ove igre pokrenula i mnoge forume, edukacione sajtove na kojima igrači, za recimo 20 evra, mogu da prate igru vrhunskih majstora uz adekvatne komentare i objašnjenja.

Zakonski propisi Srbije predviđaju mogućnost organizovanja igara na sreću putem interneta. Pravo za njihovo priređivanje u rukama je Državne lutrije Srbije, a kontrolu nad radom obavlja Ministarstvo finansija, tačnije Uprava za igre na sreću.

– Ukoliko je igra na sreću organizovana od ovlašćenog priređivača u skladu sa zakonskim propisima samo učešće nije kažnjivo. Pravilnik o igrama na sreću propisuje različite vrste pokera. A pošto on može biti organizovan i na internet sajtovima hostovanim u inostranstvu, nema razloga za drugačiji stav po ovom pitanju, jer organizator takvih igara na sreću podleže zakonskim pravilima i obavezama zemlje u kojoj je internet sajt hostovan – objasnio je za „Politiku” Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva.

On ističe da se uplata dobitka obavlja preko čeka koji se šalje na kućnu adresu ili prebacivanjem novca na bankovni račun otvoren kod domaće banke. Naravno, potrebno je dokazati poreklo novca. Kako Zorić objašnjava, to u praksi znači da banci od uplatioca stiže naznaka na šta se odnosi uplata, što je dovoljno kao dokaz o poreklu.

– Zakon predviđa da se porez ne plaća na pojedinačno ostvaren dobitak do iznosa od 17.638 dinara. Isto tako, Pravilnik o igrama na sreću propisuje različite vrste pokera u igračnicama i automatima koji ne podležu obavezi plaćanja poreza na dohodak, tako da ni onlajn poker ne bi trebalo da se oporezuje – ističe Zorić.

A koliko je poker postao popularan govori i podatak da se na jednom sajtu istovremeno može zateći i više od 300.000 ljudi.

– Mladi ljudi ne shvataju koliko je važan resurs „naše vreme”. Rekao bih da imamo veliki nesporazum sa vremenom u ovom našem nevremenu. Naime, njegovo trošenje postala je jedna ne naročito skladna i umna rabota. U društvu se ne vodi mnogo računa kako to vreme curi i kako, u stvari, upropašćava i ljude koji se još nisu samoodredili. Uz to, oni nisu ni u poziciji da načine izbor, jer ne postoji strategija izbora. Stoga je najjeftinija zabava i najskuplja – smatra sociolog Ratko Božović. (izvor: Politika online)

Kada korisnik na četruletu klikne „play”, na ekranu, koji predstavlja veb kameru sagovornika, pojavljuje se lik stranca koji može biti iz bilo kog dela sveta…
Sajt chatroulette.com, tri meseca stara društvena mreža na kojoj se putem veb kamere komunicira sa nasumice izabranim sagovornikom iz celog sveta, iako ima nekoliko miliona korisnika, brojna udruženja apeluju da ugrožava bezbednost dece i izlaže ih neprikladnom sadržaju.

Dete, onog momenta kada klikne na dugme za pretragu sagovornika, ugledaće potpunog stranca, koji može da bude obučen, ali može da bude i go ili u nekoj neprikladnoj pozi. To je raj za predatore. Ovo je jedno od najgorih strana interneta koje sam do sada video – izjavio je dr Kejt Ablou, psihijatar i saradnik televizije FOX.
Kada korisnik na četruletu klikne „play”, na ekranu, koji predstavlja veb kameru sagovornika, pojavljuje se lik stranca koji može biti iz bilo kog dela sveta. Ipak, izbor sagovornika ne zavisi od vas, pa otud u nazivu „rulet”. U međuvremenu je pokrenut i novi servis chatroulette map, gde možete da vidite odakle su vaši sagovornici, jer ih servis pomoću IP adrese locira na globalnoj mapi.
Brojna udruženja apeluju na roditelje da budu obazrivi i preduzmu mere kako bi njihovo dete bilo zaštićeno od negativnog dejstva ove mreže.
- Naše istraživanje je pokazalo da je gotovo polovina nasumice izabranih sagovornika ispred kamere preduzela ekspliticne scene seksa – upozoravaju iz Odeljenja za zaštitu dece na internetu.
Kreator sajta Andrej Ternovski (17), učenik iz Rusije, koji posle tri meseca rada mreže i desetina miliona korisnika, u Americi pregovara sa investitorima i programerima kako da proširi svoj projekat, izjavio je da je unapredio program i da se klikom na dugme „report” signalizira da se neko ponaša neprikladno i ukoliko ima više od tri prijave, taj korisnik će biti banovan.
U svakom trenutku na ovoj mreži je oko 35.000 korisnika, od čega čak 72 odsto čine muškarci, a polovinu čine mladi uzrasta od 18 do 24 godine. Većina njih koristi i druge društvene mreže, ali i sajtove koji nude zaposlenja, što ne čudi jer je većinom reč o studentima.

Sajt „podigao” za tri dana u spavaćoj sobi
Rus Andrej Ternovski (17), kreator sajta, kaže da je sajt „podigao” za tri dana, na starom kompjuteru u svojoj spavaćoj sobi. Priznaje da ne želi da bude programer, već prevodilac, a govori engleski i kineski. Na pitanje da li mu je neko ponudio da kupi sajt, Ternovski odgovara: „Neki ljudi su me kontaktirali tim povodom, ali mislim da nisu ozbiljni, nude mi samo milion dolara”. (24sata)

Sjedinjene Države će ublažiti sankcije protiv Irana, Sudana i Kube.
Cilj je da se promoviše sloboda interneta u zemljama koje Vašington smatra represivnim.

Sjedinjene Države će ukinuti zabranu izvoza softverskih licenci za korišćenje interneta, imejla i sajtova a društveno povezivanje.

Ministarstvo finansija je saopštilo da želi da građanima Irana, Sudana i Kube olakša komuniciranje sa ostatkom sveta.

Pristlice iranske opozicije su prošle godine, posle spornih predsedničkih izbora, putem interneta organizovale protestne skupove.

“To je pokazalo da je reč o moćnom oružju”, izjavio je zamenik američkog ministra finansija Nil Volin.

BBC-jev izveštač iz Vašingtona javlja da sloboda interneta prerasta u važno spoljnopolitičko opredeljenje SAD.

Posmatrači, međutim, ističu da je broj korisnika interneta ne Kubi i u Sudanu i dalje vrlo mali, te ukidanje sankcija neće imati značajniji uticaj. BBC

Google i Amazon su ove godine po prvi put na CeBIT-u u Hannoveru. U centru sajma su “umreženi svetovi”. Izložen je stan budućnosti u kojem se digitalni asistenti brinu o potrošnji struje, zdravoj hrani i fitnesu.

Od 2. do 6. marta u Hannoveru se održava najveći sajam informatičkih tehnologija CeBIT. Na sajmu će se pojaviti 4157 izlagača iz 68 zemalja, što je najmanji broj učesnika u posljednjih 20 godina. U 2008. se pojavilo 5.800 izlagača, a u 2009. bilo ih je samo 4.300. Nije ni čudo što su se organizatori sajma dali u potragu za novim profilom.

Manje izlagača, manje posetilaca, manje pažnje: najveći sajam informatičkih tehnologija na svetu CeBIT je i ove godine u silaznom trendu. Na prelazu u 21. vek na sajmu je boravilo i do 800.000 posetilaca, dok se protekle godine ova brojka prepolovila. CeBIT je izgubio glas “kultnog sajma”. Jedan od razloga je što za svaki segment informatičke industrije u međuvremenu postoji poseban sajam. Branša mobilne telefonije ima sajam ovog proleća u Barseloni, proizvođači kompjutera i firme koje proizvode elektronske proizvode za zabavu više vole da se pojave na sajmu u Las Vegasu (Consumer Electronic Show), ili Međunarodnom sajmu emisione tehnike i elektronike u Berlinu (Funkausstellung).

Pa ipak, Wolfram von Fritsch, predsedavajući upravnog odbora Nemačkih sajmova, misli da će CeBIT ostati najveći sajam u branši. “Mislim da je značaj CeBIT -a danas veći nego nekada kada smo imali 800.000 posetilaca. CeBIT je i dalje najveći sajam za poslovne ljude u oblasti industrije informatičkih tehnologija na svetu. Njegov značaj u tom pogledu samo raste“, smatra Wolfram von Fritsch.

U prvom planu profesionalci iz branše

Kada je sajam imao kultni status, organizatori su se žalili da od privatnih posjetilaca, koji su bili u lovu na reklamne poklone, poslovni ljudi nisu mogli u miru voditi poslovne razgovore i ugovarati poslove. Stoga su tokom proteklih godina u prvi plan sajma došli profesionalci u branši, što naravno nije moglo zaustaviti silazni trend kada je reč o broju posetilaca. Ali sada je došlo do obrta. Pored profesionalaca, na sajmu je prisutno i sve više privatnih mušterija, kupaca. “U informatičkoj branši nema više klasičnog stručnjaka, proizvođača i konzumenta. Sve je više onih koji bi se mogli nazvati ne ‘Consumer’ već ‘Prosumer’. Reč je o korisnicima, potrošačima, provajderima koji aktivno oblikuju internet programe“, kaže Wolfram von Fritsch.

O najvažnijim temama ovogodišnjeg sajma Juergen Kuri, urednik stručnog lista za kompjutere, kaže: „Najvažnije teme na CeBIT-u biće mobilni internet i korisnici. To znači da je internet svugde u svakom trenutku pristupačan i da se informacija dobija u realnom vremenu.”

Google i Amazon prvi put na CeBIT-u

300 ovogodišnjih izlagača na CeBIT dolazi prvi put. Među njima su Google i najveći internet-portal za trgovinu na internetu – Amazon. Težište sajma ovog puta su „umreženi svj+etovi”- “conected worlds“. Cilj je da se pokaže kako postepeno nestaju granice između rada i slobodnog vremena, mobilne i stacionarne primene računara, online i offline.

U sajamskoj hali broj 9 je izložen stan budućnosti od 400 kvadratnih metara koji je potpuno umrežen i gde čipovi vode računa o potrošnji energije, zdravoj ishrani i fitnesu. Privatni asistent za potrošnju električne energije pomaže vam da izgradite štedljiv odnos prema struji i svetlu, dok vam digitalni pomoćnik u kuhinji daje savete kako da se najbolje hranite. Asistent za fitnes vam potom predlaže kako da izgubite višak kalorija. (dw)

Softverski div Microsoft upozorava korisnike da se na internetu pojavilo antivirusno rešenje koje svojim nazivom pokušava da zavara korisnike da softver ustvari dolazi iz Microsofta

Da razjasnimo, službeni naziv Microsoftovog alata glasi Microsoft Security Essentials, a kompanija upozorava na pojavljivanje lažnog pod nazivom Secirity Essentials 2010.

Zbog sličnosti naziva korisnici se često znaju zabuniti, a umesto antivirusnog alata na računar im se instalira trojanac Win32/Fakeinit. Napast zatim instalira lažnu antivirusnu komponentu koja pokušava da ugasi legitimne procese sistema, smanji nivo sigurnosnih postavki na sistemu, te promeniti pozadinu radne površine u priloženu.

Microsoft izveštava da trojanca i lažni antivirus uspešno uklanja legitimni MS Security Essentials, ali poslužiće i bilo koji antivirusni softver. (tportal.hr)

Google ponovo “napada” privatnost. Nakon što je zaustavljen projekat Street View, Google je smislio novu ujdurmu – Buzz. Ako niste pažljivi i ne onemogućite Buzz u vašem Gmailu vaši podaci bi mogli da izađu u javnost.

U svom poslednjem napadu na internet diva Google, nemačka vlada kaže da nova socijalna mreža ove kompanije, Buzz, zanemaruje privatnost korisnika.

Buzz je socijalna mreža i alat za poruke dizajniran da se integriše u Googleovu e-mail uslugu Gmail. Podrazumevana postavka ovog alata javno otkriva popis imena i Gmail kontakata sa kojima je korisnik najčešće razmjenjivao e-mail poruke ili razgovarao putem messengera.

Zaustaviti drugi Googleov alat

Kritičari kažu da korisnici koji ne onemoguće ovu opciju, ili ne shvataju da moraju, mogu otkriti veoma osetljive informacije o sebi i svojim kontaktima.

„Šokira me kada neka firma uopšte ne poštuje privatnost svojih klijenata i trećih lica sa kojima imaju kontakte,“ rekao je Aigner, upoređujući ovaj slučaj sa videotekom koja bi, na primer, javno objavila listu filmova koje gledaju njihovi korisnici.

Google je rekao da će promeniti ovu podešenu opciju na Buzzu i onesposobiti je da automatski šalje podatke o korisnikovim kontaktima.

Ovaj napad je usledio nekoliko sedmica nakon što je Aigner rekako kako vlada razmatra zakonske mere da zaustavi drugi Googleov alat, Street View, da prikazuje slike snimljene u gradovima i ulicama zbog straha da bi mogao narušiti privatnost građana. (dfm/dpa/dw)

Sve o novoj društvenoj mreži Googlea koja nudi čitav niz prednosti

Google je juče službeno predstavio svoju aplikaciju kojom ulazi na rastuće tržište društvenih mreža. Google Buzz korisnicima Gmaila omogućuje slanje kratkih poruka, slika, videa i statusa putem interfejsa integrisanog u postojeći e-mail klijent.

Aplikacija je takođe dostupna za mobilnu platformu, prvenstveno za Android i iPhone, čime opasno konkuriše Facebooku i Twitteru u slanju real-time poruka. “Google Buzz će se korak po korak nuditi korisnicima. Prvo će se pojaviti na oko jedan posto Gmail naloga, a očekujemo da će svima biti dostupan do kraja nedelje”, poručuju iz Googlea.

Iz Googlea se nadaju da će korisnici Buzz početi koristiti umesto Facebooka, Twittera i MySpacea, naglašavajući da njihova aplikacija nudi nekoliko prednosti:

1. Veza sa Gmailom

Glavni kanal korišćenja Buzza biće upravo Gmail. Aplikacija će se nalaziti odmah ispod sandučića sa pristiglom poštom, a 40 osoba sa kojima korisnik najčešće komunicira odmah će se nalaziti na popisu prijatelja.

2. Ocenjivanje statusa

Google Buzz otklanja nedostatak svih društvenih mreža – omogućuje korisnicima da ocenjuju statuse jedni drugih kako ne bi morali da čitaju nezanimljive poruke poput “Pojeo sam krofnu”. Program sa vremenom uči da razlikuje bitne od nebitnih poruka i tako smanjuje buku i zagušenost u kanalu.

3. Integracija drugih medija

Slike sa Flickra i Picase, klipovi sa YouTubea i poruke sa Twittera učitavaće se po želji korisnika u Buzz i tako olakšati koordinaciju različitim društvenim mrežama i nalosima na drugim servisima. Neće biti moguće slanje poruka ili slika na Twitter ili Picasu, ali će se one moći učitavati bez limita.

4. Dodaci za mobilne telefone

Posebna aplikacija povezaće Buzz i Google Maps i omogućiti učitavanje najnovijih vesti i poruka sa obzirom na datu lokaciju. Takođe, aplikacijom će se moći upravljati glasovno i putem geotagginga.

5. Privatnost

Za svaku aktivnost na Buzzu korisnik će sam odlučivati želi li da je učini privatnom ili javnom. Privatne poruke biće vidljive prijateljima ili odabranoj grupi ljudi, dok će se javne slati na Google Profile te će se moći pretraživati putem pretraživača. (metro)

Nije jasno da li depresivni ljudi češće „borave“ na internetu ili je obratno: ako prečesto koristite internet postajete depresivni. Kako bilo, naučnici su dokazali vezu interneta i depresije. Upozoravaju i na zavisnost.

Osobe koje provode mnogo vremena na internetu, češće nego drugi ljudi pokazuju znake depresije, upozoravaju britanski stručnjaci sa Univerziteta u Lidsu. Oni napominju da ipak još nije jasno da li internet izaziva depresiju ili su depresivni ljudi skloniji tome da tako provode vreme.

„Ova studija podržava spekulacije u javnosti da prekomerni angažman na internetu, koji služi kao zamena za normalne društvene funkcije, može biti u vezi sa psihološkim poremećajima kao što su depresija i zavisnost“, kaže Katriona Morison, šefica projekta na Univerzitetu u Lidsu.

Više zavisnika od interneta nego od kocke

Stručnjaci iz Lidsa su analizirali korišćenje interneta i nivo depresije kod 1.300 Britanaca starosti od 16 do 51 godine. Jedan od zaključaka ovog istraživanja je da je 1,2 posto anketiranih zavisno od interneta. To ne izgleda mnogo, ali je reč dvostruko većem procentu u odnosu na britanske zavisnike od kockanja.

Zavisnici od interneta veliki deo vremena provode na pornografskim web stranicama, igrajući igrice i „družeći se“. Za njih je karakteristično da su češće žrtve umerene i teške depresije nego osobe koje ne zavise od interneta.

Tim iz Lidsa zaključuje da preterana upotreba interneta može biti signal depresivnih tendencija kod manjeg procenta ljudi. (dw)

Na svakom drugom računaru u Nemačkoj instaliran je internet pregledač (brauzer) „Fajerfoks“, a biće ih i više, jer je nemačka savezna vlada nedavno upozorila na nedostatke „Eksplorera“ kada je u pitanju bezbednost.

Za vreme krize takozvane „Nove ekonomije“ u periodu od 2000. do 2003, mnogo ljudi u „Silikonskoj dolini“ ostalo je bez posla. Međutim, malo njih je reagovalo kao Mičel Bejker. Ona je jednostavno otišla kući i nastavila da radi na svom starom projektu. Danas joj zbog toga mogu biti zahvalni mnogi korisnici interneta, jer od tog projekta je nastala fondacija „Mozila“ (Mozilla) koja nudi internet pregledač „Fajerfoks“ (Firefox).

Od „Netskejpa“ do „Fajerfoksa“

Pregledač je važan za svakog korisnika interneta – to je kompjuterski program koji bi mogao da se nazove i vratima za ulazak u internet. Mnogi korisnici služe se „Eksplorerom“ koji se dobija uz Majkrosoftov operativni sistem „Vindouz“ (Windows). Međutim, sve više korisnika nezadovoljno je „Eksplorerom“ i umesto njega instaliraju „Fajerfoks“. Evropska unija uspela je čak i to da proizvođače računara „natera“ da uz standardnu instalaciju „Vindouza“ na njihovim kompjuterima bude instaliran i „Fajerfoks“.

Mičel Bejker je, dakle, na putu da dobije bitku protiv „Eksplorera“. Pritom je ona tu bitku jednom već bila izgubila – devedesetih godina. Tada je kao mlada advokatkinja radila za firmu „Netskejp“. To je bila prava firma za nju – pionirsko preduzeće koje je svojim pregledačem na brzinu osvojilo internet.

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Sve nesigurniji „Eksplorer“

Ali, ubrzo se pojavio moćni protivnik – Bil Gejts, osnivač Majkrosofta. On je shvatio da njegova firma ne sme da ignoriše internet i tražio od svojih ljudi da razviju program koji će konkurisati „Netskejpu“. Tako je nastao „Internet eksplorer“ koji je Gejts isporučivao zajedno sa „Vindouzom“. Svaki kupac je uz operativni sistem dobijao i pregledač i retko ko je još instalirao „Netskejp“. To se nije dopalo ustanovama koje kontrolišu konkurenciju na tržištu u Americi i Evropi, ali su one reagovale suviše sporo. Pre nego što su uspele bilo šta da učine, „Netskejp“ je ispao iz igre, a Majkrosoft, odnosno „Eksplorer“, zavladao je internetom.

Otvori kod radi zaštite

„Netskejp“ je imao samo još jednu šansu: „Softver sa otvorenim kodom“ (Open Source). To znači da se kod za softver objavi na internetu i da svako ima prilike da ga poboljša. Na taj način stvoren je i operativni sistem „Linuks“ (Linux). „Netskejpovi“ menadžeri su tako dobrovoljcima dozvolili da na osnovu njihovog pregledača konstruišu program koji su nazvali „Mozila“. Ideja je bila da se novine iz „Mozile“ posle iskoriste i da se napravi sopstveni program.

Uskoro je za taj projekat bio potreban i neki novi šef i Mičel Bejker se prihvatila posla:

„U internetu mora biti i nešto što nije isključivo vezano za posao, nešto što se tiče vas i mene.“

Ona sama kaže da je za to bio potreban neko ko ima drugačije sposobnosti, a ne programiranje kompjutera. Neko ko zna da organizuje firme, ko ume sa klijentima – a to su pravnici. „A ja sam pravnica“, kaže Bejkerova.

Nastavila rad od kuće

Međutim, ni ideja sa „otvorenim kodom“ nije pomogla „Netskejpu“. Na kraju ga je kupio AOL. Nekoliko godina je išlo, a onda je i AOL počeo sa otpuštanjima. Godine 2001. i Bejkerova je dobila otkaz. Ona je potom jednostavno nastavila dalje da radi i od kuće koordinisala projekat „Mozila“:

„Naravno, nisam radila 18 sati dnevno. Bavila sam se i svojim sinom.“

Njeni bivši šefovi pustili su je da radi šta hoće, a brojni programeri su je sledili. Mnoge kolege je zbog toga hvale: Šef za „otvoreni kod“ u „Guglu“ (Google), Kris Diboun kaže da je upravo njena zasluga to što projekat „Mozila“ još uvek postoji.

Bejkerova kaže da je tajna uspeha u tome što često radi ono što drugi neće. Međutim, sve to nije uverilo AOL, i 2003. su „digli ruke“ od projekta „Mozila“. Bejkerova je potom osnovala fondaciju i preuzela od AOL prava na softver.

Eksplorer istrulio

I mada to tada nije tako izgledalo – upravo to je bio odlučujući momenat za kasniji uspeh „Fajerfoksa“. Jer „Eskplorer“ je bio sam u svetu pregledača, instaliran na 9 od 10 kompjutera. Međutim, Majkrosoft je pustio da ta „vrata za internet“ trule – program je bio pun bezbednosnih rupa. Bilo je vreme za konkurenciju.

Mičel Bejker, inače ljubiteljka naučno-fantastične literature, kaže da u virtuelnom svetu kao i u stvarnosti ima dobih i zlih ljudi. Zli ljudi nisu samo trgovci ljudima, već i oni koji preko interneta kradu novac, a to može brzo i lako da se desi ako je pregledač loše programiran. Zli su i pregledači koji špijuniraju ljude i trpaju mnogo reklama kako bi zaradili više novca. Mičel Bejker stoji na braniku i neće da im popusti.

Mičel Bejker je rođena 1957. u Oklandu kod San Franciska. Na Berkliju je studirala Azijske nauke i prava. Potom je radila u advokatskoj kancelariji „San“ (Sun). Godine 1994. otišla je u „Netskejp“ gde je 1999. preuzela upravljanje projektom „Mozila“. Otpuštena je 2001, a od 2002. radila je za fondaciju gde je nastavila da upravlja tim projektom. Godine 2005. osnovala je fondaciju „Mozila“ i postala njen šef. Udata je i ima jednog sina. Hobi: umetnica na trapezu i krojačica. (dw)

Gugl uvodi novu funkciju “društvenog pretraživanja” (Social Search), koja prikazuje rezultate pretraga društvenih mreža na koje je internet korisnik prijavljen…
Usluga je još u beta (probnoj) fazi i dostupna je za sada samo na engleskom jeziku.
Cilj Gugla je da, uvođenjem ove usluge, zadrži korisnike na svojim stranicama, objavjeno je na sajtu “24 sata”. Da bi korisnik mogao da koristi tu uslugu, mora da ima otvoren nalog kod Gugla.