Drugi Pišu

(24 sata) N81 (8 gigabajta) pozicioniran je prema mladima, između 20 i 30 godina, koji na nekoliko minuta (možda i sati) požele da se odmore od predavanja na fakultetu ili posla. Da pobegnu u svet muzike i igara.
Nokija je upravo N81 upotrebila kao „zamorca“ za testiranje nove platforme „N-gage”, koja omogućava daunloudovanje i kupovinu mobilnih igara, četovanje sa prijateljima… Uz telefon dobijate i tri instalirane igre „Space Impact“, „Asphalt 3D“ i „Fifa07“, ali, nažalost, samo u demo verziji. Kompletna igra može da se „skine“ sa sajta www.n-gage.com, uz adekvatnu nadoknadu u dolarima ili evrima.

N81 upravo igrama može da zahvali na svom čvrstom, slajder izgledu (težina 140 grama), koji nije elegantan, ali dobro obavlja posao. Na vrhu telefona, s obe strane priključka za slušalice, nalaze se dva dugmeta, namenjena isključivo igrama. Fanovi portabl igračkih konzola ipak ne bi trebalo da očekuju čuda od modela N81 8GB, pre svega zbog dimenzija i malog ekrana (dijagonala 2,4 inča, odnosno 6,096 centimetara). Međutim, nije sve u veličini, jer dodatni centimetri povećavaju težinu i praktičnost, tako da stižemo do laptopova od 17 inča i tri kilograma.

uzička strana „nokije N81“ je integrisana fleš memorija od osam gigabajta (dovoljno za 9.000 pesama) i 3,5 milimetarski audio priključak, u koji možete da „uštekujete“ slušalice po želji. Nokija namerno izbegava da agresivnije istakne N81 kao „muzički telefon“, jer neće da ulazi u teritoriju modela iz serije „Xpress music“. Bilo kako bilo, N81 8GB koriste pevačica Estel u spotu za pesmu „My American Boy“ i Eliša Kiz u spotu „Like You‘ll Never See Me”.

Nokija N81“ dolazi s kamerom od dva megapiskela i bez GPS-a, kako ne bi konkurisala većem, ali i skupljem N95.

(Internodium) Zakon o tеlеkomunikacijama (usvojеn 2003. godinе) kao bitnu novinu donosi drugačiju raspodеlu nadlеžnosti za obavljanjе poslova u oblasti tеlеkomunikacija u odnosu na ranija rеšеnja. Naimе, prеdložеni koncеpt sadrži raspodеlu nadlеžnosti izmеđu Vladе Rеpublikе Srbijе i ministarstva nadlеžnog za poslovе tеlеkomunikacija, kao državnih organa sa jеdnе stranе i, sa drugе stranе, Rеpubličkе agеncijе za tеlеkomunikacijе, kao samostalnе i nеzavisnе organizacijе osnovanе ovim zakonom, kojoj su povеrеna odrеđеna javna ovlašćеnja, a koja ima funkciju rеgulatornog tеla u oblasti tеlеkomunikacija.

Osnivanjе rеgulatornog tеla ima za poslеdicu da sе nadlеžnosti državnih organa u ovoj oblasti svodе isključivo na najkrupnija i najopštija (stratеška) pitanja, dok sе gotovo svi poslovi vеzani za urеđivanjе odnosa u oblasti tеlеkomunikacija povеravaju novoosnovanom samostalnom i nеzavisnom rеgulatornom tеlu, Agеnciji.

Prеma svom pravnom položaju, Agеncija jе spеcifična institucija. To jе organizacija sui generis. Ona ima svojstvo pravnog lica, što jе čini samostalnim pravnim subjеktom, a nadlеžnosti i ovlašćеnja koja joj sе daju ovim zakonom, kao i sastav, položaj, način izbora i razrеšеnja organa Agеncijе, obеzbеđuju da ova organizacija funkcionalno, daklе suštinski, budе nеzavisna kako od bilo kog državnog organa i njеgovog potеncijalnog uticaja na faktičko urеđеnjе odnosa u oblasti tеlеkomunikacija, tako i od uticaja svih subjеkata koji sе bavе tеlеkomunikacionim mrеžama, srеdstvima ili uslugama, daklе onih na kojе sе nеposrеdno ili posrеdno protеžе dеlovanjе Agеncijе i koji su, po prirodi svog položaja, zaintеrеsovana lica.

Zakonom o državnoj upravi (donеt 2005. i dopunjеn 2007.) nе ukidaju sе ova ovlašćеnja koja su Zakonom o tеlеkomunikacijama data Rеpubličkoj agеncijе za tеlеkomunikacijе. Bilo kakva nakaradna, ili nеosnovana primеna Zakona o državnoj upravi koja bi Agеnciji uskratila ovе gorе navеdеnе nadlеžnosti prеdstavlja grubo kršеnjе Zakona o tеlеkomunikacijama, odnosno njеgovo stavljanjе van snagе. Timе sе svakako kršе svi ugovori potpisani od stranе naših nadlеžnih organa u vеzi sa harmonizacijom rеgulativе u oblasti tеlеkomunikacija sa Evropskom unijom.

U skladu sa svojim obavеzama, RATEL jе svakе godinе Skupštini Rеpublikе Srbijе podnosio izvеštaj o stanju na tеlеkomunikacionom tržištu za protеklu godinu, izvеštaj o svom radu, kao i finansijski izvеštaj i izvеštaj ovlašćеnog rеvizora. Javnost jе o ovomе obavеštеna na rеdovnim konfеrеncijama za štampu kojе sе držе u aprilu i novеmbru. Kratak prеglеdni izvеštaj o radu objavljujе sе svakе godinе u dnеvnim javnim glasilima

Prilog:

1. Prеdlog Zakona o tеlеkomunikacijama
http://www.ratel.org.rs/editor_files/File/Predlog%20Zakona%20o%20telekomunikacijama%20-%20Skupstina%20RS.pdf

2. Obrazložеnjе Zakona o tеlеkomunikacijama
http://www.ratel.org.rs/editor_files/File/Obrazlozenje%20Zakona%20o%20telekomunikacijama%20-%20Skupstina%20RS.pdf

:::
http://www.ratel.org.rs/index.php?page=novosti&item=68&id=2055&get_treerot=54&lang=srp

GPS uređaj, mp3 plejer, dvd plejer, veliki ekran, touchscreen, moderan dizajn su neke od karakteristika novog proizvoda kompanije Kenwood DNX8220BT

Ovim interesantnim modelom ćete sigurno osvežiti vaš auto, a isto tako ćete sebi obezbediti uživanja dok provodite vreme u saobraćajnim gužvama ili krstarite drumovima u predstojećim letnjim odmorima. Kenwood DNX8220BT je uređaj koji se može pohvalite relativno velikim interaktivnim ekranom (17.65cm) sa kontrolama koje reaguju na dodir. Glavni upravljački meni kao i komande su jako dobro raspoređene pa svakoj komandi možete pristupiti sa veoma malo truda.

Što će vam nesumljivo povećati užitak i olakšati upotrebljivost prilikom upotrebe. Kenwood DNX8220BT poseduje integrisani DVD video/audio R/RW sistem, pomoću kojeg ukoliko želite možete puštati sadržaj vašeg DVD-a i time olakšati put vašem suvozaču ili puštati muziku preko istog koji će maksimalno uposliti sve zvučnike u vašem automobilu i preneti vam zvuk koji je na zavidnom nivou.

Takođe, ovaj model poseduje i kompletnu kompatibilnost koja vam omogućava spajanje i vašeg ipoda. Pored svih ovih funkcija Kenwood DNX8220BT vam može poslužiti i ako se nađete u nepoznatoj zemlji ili gradu jer poseduje takođe i funkciju GPS uređaja, koji pored dvo dimenzionalne slike ima mogućnost prikazivanja slike i u tri dimenzije sa glasovnom podrškom, GPS u ovom modelu pruža i mnoge druge opcije koje vam stoje na raspolaganju preko na dodir kontrolisanog ekrana.

Ovaj moderni i korisni uređaj vam pored navedenih funkcija ostavlja i mogućnost vezivanja drugih pomoćnih uređaja putem USB interfejsa ili putem bluetooth-a. Ovaj višenamenski model poseduje i ulaz preko kojeg možete spojiti mini kameru za vožnju u nazad, što će vam sigurno biti od velike koristi na skučenim gradskim parkiralištima.

Kenwood DNX8220BT veliki broj dodatnih opcija koje će vas tokom eksploatacije ovoga uređaja redovno prijatno iznenađivati. Bez obzira da li ste strastveni ljubitelj elektronskih uređaja ili želite da učinite vreme provedeno u automobile maksmalno konfornim, ovaj lepo dizajnirani Kenwoodov model će svako ispuniti većinu vaših zahteva.

Cena ovog više namenskog i izuzetno korisnog uređaja je oko 1.300 evra.
(Privredni pregled)

Pedagoški muzej se potpuno modernizovao, posetioci ga razgledaju noseći ručni računar nalik na daljinski upravljač, a đaci najviše zaviruju u laserski hologram

Pedagoški muzej više ne liči na onaj stari. Posle tri godine sređivanja osvojila ga je kompjuterska tehnologija što će se mladima kojima je i namenjena sigurno svideti. Posetilac na ulazu dobija ručni računar, nalik na daljinski upravljač, koji se koristi tako što se priđe senzoru na pločici kod svake tematske celine, pritisne komanda na njemu i dobije dodatni tekst, s dosta informacija i fotografija.

(Foto Dragan Jevremović)

Nema dosadnog kustosa koji priča, pa će onaj kome se ne gleda ponuđena priča, sa kompjuterčićem u rukama lako otići do sledećeg panoa ili vitrine i potražiti nešto interesantnije.

– Ovaj mali računar je snabdeven softverom domaće proizvodnje. Grupa studenata s Fakulteta organizacionih nauka napravila ga je baš za muzeje i mi smo ga prvi primenili – ističe Vojin Nikolić, direktor Pedagoškog muzeja. – Ideja je da se ovaj kompjuterski sistem razvija, da za godinu dana, kada budemo imali novac, sve povežemo sa mobilnom telefonijom tako da posetioci na svom telefonu dok su ovde kod nas mogu da dobiju iste ove podatke. Koliko je to značajno za uštedu prostora govori i podatak da smo na pojedinim mestima po tematskim celinama u mali ručni kompjuter spakovali stotinu fotografija. Sada sledi veliki posao prevođenja kompletnog materijala na engleski i eventualno ubacivanje dodatnog filmskog materijala.

Drugi uređaj koji izaziva veliko interesovanje posetilaca jeste laserski hologram, napravljen takođe zbog nedostatka prostora. U njemu je smešteno virtuelno zvono za školu i još petnaestak predmeta koji su snimljeni i izloženi trodimenzionalno u prostoru nalik na unutrašnjost jednog većeg televizora. Kompletna izrada je opet plod domaće pameti. Čudo od tehnike, pa još u našem muzeju. Za razliku od mnogih drugih ustanova i institucija, u ovom muzeju su mislili i na invalide. Za njih postoji platforma na ulazu koja podiže kolica i posle posete ih spušta u dvorište.

Pod krovom zgrade u Uzun-Mirkovoj 14 u Beogradu na delu je pokazana kombinacija modernog dizajna i tehnologije – i prošlosti koja se u takvom prostoru podrazumeva. Monitor, trodimenzionalni prikaz kuće u kojoj je muzej 1896. godine kao jedan od tri najstarija osnovan, ali i magareća klupa, šiba preko katedre kao vaspitna mera, stara uniforma đaka Učiteljske škole, tablice, skamije… Tu je i pre sto godina prepisano Miroslavljevo jevanđelje, pa maketa Velike škole. Potom i udžbenici iz kojih se nekada učila matematika, istorija, srpski. Kako je sve urađeno?

– Mi smo rekli šta hoćemo, kakav raspored eksponata, onda je tim u kome su bile Dragana Lacmanović, grafički dizajner, i Bojana Đurović, arhitekta, ovo uradio – objašnjava direktor Nikolić. Gledajući odelo onih koji su se školovali za učitelja, naš sagovornik primećuje da su nekada škole, udruženja, sportska društva imali propisane uniforme ili bar kape, pa se znalo ko kome pripada.

I drvene skulpture plene pažnju znatiželjnih gostiju Pedagoškog muzeja. Na ulazu posetioce dočekuje mališa od drveta, školarac, „obučen” u tekstilnu odeću i taj stil je primenjen i u ambijentalnoj celini koja dočarava umetničke škole i ženske zanatske škole, gde je stala i jedna balerina u skoku, tik uz prastaru mašinu za šivanje.

– Ovde može da se pipne eksponat, da se vidi kako su đaci nekada učili. Najčešće u seoskoj kući sa zemljanim podom u kojoj je živeo učitelj, tu je nekoliko hoklica, tronošci, ognjište, tablice za pisanje i to je bila škola. Sve skulpture u drvetu, obučene u garderobu onog doba, obuvene u opanke, radio je vajar Marko Crnobrnja – dodaje Vojin Nikolić.

Ipak, najvažnije za đake i njihove nastavnike jeste to što im Pedagoški muzej otvara širom vrata. Sem galerije, u podrumu je uređena starinska učionica, sa magarećom klupom, ali sa monitorom, laptopom i modernom opremom, u kojoj nastavnici, uz prethodnu najavu, mogu da održe svoj čas, da donesu svoj materijal. Za sada osoblje muzeja tu organizuje radionicu lepog pisanja za grupne posete, ali dozvoljena je svaka kreacija profesora, kaže direktor.

Rajna Popović  (Politika 11.05.08)

Internet se konačno etablirao kao platforma za aukcije i male oglase. Skoro 13 miliona Nemaca između 16 i 74 godine obavilo je bar jednu onlajn prodaju u 2007. godini. Svaki peti pripadnik ove starosne grupe vršio je prodaju preko interneta. 2004. bilo ih je oko 9 miliona (14 procenata), a 2002. samo 3 (5 procenata). Ove godine se očekuje najmanje 14 miliona onlajn prodavaca, saopštio je Nacionalni savez za informatiku, telekomunikaciju i nove medije BITKOM u Berlinu.

Internet već dugo opstaje kao platforma za kupovinu:  41 procenat Nemaca naručio je robu ili usluge preko internata u 2007. godini. Evropski prosek iznosi 23 procenta. (www.pressestand.com)

Novi istorijski rekord u mobilnoj telefoniji: Sredinom marta bilo je više od 100 miliona mobilnih priključaka u Nemačkoj. Svaki peti Nemac poseduje dva mobilna telefona ili kartice. U avgustu 2006. broj korisnika je prvi put bio veći od broja stanovnika, da bi se do kraja  2007. godine popeo na 97 miliona. Do kraja  2008. godine trebalo bi da dostigne skoro 107 miliona, saopštio je Savez za informatiku, telekomunikaciju i nove medije (BITKOM) u Berlinu. Po apsolutnom broju korisnika mobilne telefonije Nemačka zauzima sedmo mesto na svetu. Ispred nje su Kina, SAD, Indija, Rusija, Brazil i Japan.

Tržište mobilnih servisa za prenos podataka u međuvremenu je dostiglo vrednost od nekoliko milijardi. 2007. godine mobilni operateri su ostvarili 11 procenata prihoda od surfovanja po internetu i prenosa elektronske pošte, smatra BITKOM. Udeo ovih servisa će ove godine skočiti na 14 odsto. Udeo SMS i MMS poruka  u ukupnom prihodu pao je na 14,2% u četvrtom kvartalu 2007. godine. Prema proceni BITKOM-ovih eksperata on krajem 2008. neće biti veći od 13 procenata.
( www.pressestand.com)

Princip da svako može da „dopisuje” najpopularniju svetsku on-lajn enciklopediju dao je prostora za brojne pokušaje zloupotrebe, što se pokazalo i na primeru Kosova [Politika 28.04.2008] Može li se verovati Vikipediji – pitanje je koje se ne postavlja prvi put. Jedan od novijih povoda bilo jeotkriće da je njen tvorac Džimi Vels pre dve godine pristao da izmeni ne baš pohvalan unos o jednom naučniku, tražeći zauzvrat donaciju od pet hiljada dolara. Iz teksta o naučniku izbrisane su nezgodne informacije, uglavnom tužbe s kojima je bio suočen, a „našminkani” unos je potom zaključan za dalje promene.Iako su izmene ostale registrovane na za to određenoj stranici baš u vreme o kojem naučnik govori, Vels je odbacio navode kao „besmislicu”.

Nešto ranijekritikovalisu ga da je „privatizovao” svoje čedo, upuštajući se u obračun sa bivšom devojkom preko enciklopedije koju svakodnevno otvori trista miliona korisnika.

Polemike o verodostojnosti i pouzdanosti sadržaja na Vikipediji traju praktično otkako je osnovana 2001. godine kao besplatna, višejezična enciklopedija na osnovu takozvanog viki softvera, koji brojnim korisnicima na raznim krajevima sveta omogućava da otvaraju i menjaju unose. Iako se očekivalo da će to biti njena najveća prednost, da će u sukobu mišljena nastajati najpreciznije i najneutralnije odrednice, pokazalo se da je to nemoguće ako ni zbog čega drugog onda zbog same ljudske prirode.

Logično je da se oko nekih kontroverznih tema vode pravi mali ratovi, što je bilo vidljivo na primeru Kosova. Čim je srpska pokrajina proglasila nezavisnost, na engleskoj Vikipediji je osvanuo članak o Kosovu kao „novoj državi”, da bi narednih nedelja više puta bio zaključan za promene, što je mera kojoj moderatori pribegavaju u takvim situacijama. Trenutno je stranica u engleskoj verziji otključana i piše da je reč o „spornoj teritoriji na Balkanu pod kontrolom UN”, dok je u srpskoj verziji (kao Kosovo i Metohija) zaključana zbog „sumnjivog doprinosa anonimnih korisnika”.

Pre nešto više od dve godine jedan Amerikanac je hteo da se našali sa bivšim kolegom pa je u njegovu biografiju ubacio „podatak” da je ovaj, navodno, povezan sa ubistvom Kenedija. Žrtva neslane šale bio je poznati novinar Džon Sigentaler, koji je zaizmenu saznao tek posle četiri meseca, ali nije hteo da podnosi tužbu.

Posle ovog skandala pooštreni su standardi za registrovanje korisnika i izmene, ali ni to nije sprečilo dalje zloupotrebe.

Vikipedijin skener otkrio je prošlog avgusta da je CIA menjala sadržaj na stranici o iranskom predsedniku, a Vatikan o lideru Severne Irske, Geriju Adamsu. Pokazalo se da je neko sa vatikanskog kompjutera izbrisao link na stranici o Adamsu koji je vodio do novinskog članka o tome kako su njegovi otisci pronađeni u automobilu koji je 1971. korišćen u dvostrukom ubistvu.

Američka Demokratska stranka je takođe menjala sajt desničarskog voditelja Raša Lemboa, dodajući mu epitete „idiot, rasista i verski fanatik”, čiji su gledaoci„zvanično retardirani”.

Vikipedija trenutno sadrži više od devet miliona članaka na 250 jezika, od čega je preko 2,1 milion na engleskom. Vikipedija na srpskom po podacima s k raja prošle godine sadrži oko 57.000 članaka.

Vels je uložio pola miliona dolara da bi realizovao svoju ideju, a danas je finansira neprofitna Vikimedija fondacija, koja bi po nekim procenama mogla da zaradi na stotine miliona dolara od prodaje reklama, ali se time ne bavi, jer bi reklame navodno ugrozile neutralnost. Vikipedija ima samo nekoliko zaposlenih, ali i stotine volontera koji obavljaju monitoring kako bi osigurali preciznost i neutralnost sadržaja.

Brojni protivnici Vikipedije pripisuju joj u nedostatke to što niko nema odgovornost za ono što dopisuje, tako da osobi koja čita neki tekst ništa ne garantuje da on tu nije postavljen sa najgorim namerama.

Druga primedba se odnosi napostojanje trivijalnih sadržaja, jer oni smanjuju šanse da će ljudi ozbiljno shvatiti ovaj projekat. Da li neograničenost sajberspejsa kao prednost u odnosu na papir može da postane mana ako u Vikipediju dospeju biografije 500 likova iz crtane serije „Pokemoni” ili južnoafričkirestoran u kome je Džimi Vels prošle godine večerao (sam je uneo tekst).

Samokritičan stav osnivača, iznet na stranicama Vikipedije,pokazuje da su svesni nepouzdanosti, nesveobuhvatnosti i nepostojanja autoriteta, ali da veruju da će učešće tolikog broj korisnika kao krajnjirezultat doneti korektne članke.

Nesumnjiva prednost je aktuelnost, jer se najvažniji svetski događaji unose svakodnevno.

Bez obzira na sve, u jednoj američkoj konsultantskoj kući kažu da je Vikipedija već postala sinonim za on-lajn enciklopediju baš kao što je Gugl sinonim za pretraživača i da joj svaka kriza samo pomaže da bude još jača.

J. Kavaja

Tokom prve nedelje u Beogradu podneto 229 zahteva, a samo 19 građana tražilo novu ličnu kartu bez biometrijskih podataka

[Politika 23.04.2008] Tokom prve nedelje izdavanja novih ličnih karata zahteve za dobijanje ličnih dokumenata u vidu plastične kartice podnelo je 229 građana. Njih 210 saglasilo se da u novom dokumentu ima čip sa memorisanim biometrijskim podacima, dok je svega 19 građana bilo protiv toga, navodi se u odgovorima MUP-a Srbije na pitanja „Politike”, dostavljenim pisanim putem. U periodu od 14. do 18. aprila zahtevi za izdavanje biometrijskih ličnih karata primani su samo u Beogradu, a od prekjuče to je moguće širom Srbije.

Iako se koristi nova tehnika, u MUP-u tvrde da će se i pri izdavanju prvih ličnih karata, za koje su predati zahtevi prošle nedelje u Beogradu, ispoštovati zakonski rok za njihovo izdavanje.

– Najčešći problemi su tehničke prirode i u vezi su sa novim načinom rada i neće uticati na poštovanje zakonskog roka od 15 dana za izdavanje lične karte – tvrde u MUP-u Srbije.

Prijem zahteva za nove lične karte obavlja se u prostorijama policijskih stanica, konkretno u šalter salama za takozvane upravne poslove (lične karte, pasoši, vozačke, saobraćajne dozvole…), a u mnogim stanicama postoje takozvani foto-boksovi gde se uz prijem zahteva vrši i uzimanje biometrijskih podataka (fotografija, otisci prstiju i potpis).

U dopisu MUP-a Srbije navodi se da će i oni koji imaju trajne lične karte na, sada već starom, obrascu u obliku knjižice morati do 27. jula 2008. godine, do kada važe takva lična dokumenta, da izvade nove biometrijske lične karte. Građani kojima su stare lične karte istekle zbog boravka na radu u inostranstvu, budući da u ambasadama i konzulatima Srbije ne postoji oprema za uzimanje biometrijskih podataka, moći će zahteve za lične karte da podnesu u policijskim stanicama po mestu prebivališta ili boravišta u Srbiji.

Neophodno je da, kao i ostali građani, podnesu na uvid ličnu kartu ili neku drugu ispravu iz koje se može utvrditi identitet, izvod iz matične knjige rođenih (u slučaju promene prezimena prilikom sklapanja braka i izvod iz matične knjige venčanih), uverenje o državljanstvu Republike Srbije, fotografiju 50 puta 50 milimetara koja nije starija od šest meseci i koja verno prikazuje lik, kao i dve uplatnice (za obrazac lične karte i troškove tehničke izrade).

Zakonom o ličnoj karti predviđena je mogućnost da je u hitnim slučajevima (lečenje, bolest ili smrt člana porodice, neodložan službeni put) ili „iz drugih opravdanih razloga ako su za to ispunjeni uslovi”, nadležni organ dužan da ličnu kartu izda u roku kraćem od 15 dana.

M. Galović