Drugi Pišu

Otkriti kriminalca za 5 sekundi. Takav naizgled neizvodiv zadatak rešili su mladi moskovski naučnici. Diplomci Moskovskog fizičko-tehničkog univerziteta razradili su multibiometrijski sistem raspoznavanja sumnjivih ličnosti. Kompjuterski program analizira videosignal sa kamera praćenja po mnoštvu parametara: crtama i izrazu lica, maniru ponašanja, čak osobenosti držanja. Inovatori tvrde: potencijalni kriminalac se može otkriti u gomili, čak ako se njegove lice ne vidi jasno, ili je čak delimično skriveno.

Sistemi za videoposmatranje koji se sada koriste u mnogome zavise od oka operatera. Kompjuter sa snažnim procesorom je mnogo efikasniji – on može da obrađuje informacije, kao čovek, ali nikada se ne umara i ne odvlači pažnju, kaže Pavel Skribcov, jedan od autora novog programskog kompleksa.

Koristili smo neuromrežne tehnologije. Tačnije to je tehnologija koja vrši proračunavanja prema procesu koji liči na proces ljudskog mozga i koristi veštačke neurone. Sada, pojavom grafičkih procesora, čak na personalnim kompmuterima mogu da se proračunavaju prilično velike veštačke neurnoske mreže. One mogu da rešavaju složene zadatke, koji su, kako se računalo ranije, izvodivi samo živim bićima: životinjama, ljudima. Tačnije to su zadaci raspoznavanja objekata, analize složenih metarskih struktura. Sada se one mogu vršiti pomoću veštačkih neuronskih mreža na personalnim kompjuterima sa grafičkim procesorom.

Ključne tačke za identifikaciju čoveka su uglovi očiju i usta, centar nosa, usana i obrva. Tačnije naš program uzima u ozbir mnogo manje parametra od sličnih stranih proizvoda – jer što je više nepotrebnih informacija, to je veća verovatnoća greške, pojašnjava pavel Skribcov.

Između ostalog, sistem prepoznaje lice ne samo anfas, već i u profilu, čak ako čovek ne izgleda kao na slici u bazi podataka. Veštački intelekt će sam napraviti kompjuterski model lica i modelovati njegove izraze u raznim situacijama. A superprocesor može da analizira stotine i hiljade video snimaka. Uz to program samog sebe obučava i može da se primenjuje u raznim situacijama.

Na današnji dan program je uspešno prošao naučno-istraživačke radove linijom Federalnog namenskog programa osiguranja bezbednosti stanovništva u saobraćaju. Sledeći stadijum je ogledno-konstruktorsko ispitivanje. Mladi pronalazači se nadaju da će intelektualni sistemi raspoznavanja koje su oni stvorili proći ispit i da će njima opremiti železničke stanice i aerodrome. (glas rusije)

Izvršni direktor Google-a, Eric Schmidt, izjavio je da su pre izvesnog vremena pregovarali sa Nokijom o tome da pređu na njihov operativni sistem Android, te da se nada da će to učiniti u budućnosti. Na Svetskom sajmu mobilne telefonije u Barseloni Schmidt je potvrdio da je Google vodio poverljive razgovore sa Nokijom, pre nego što se finska kompanija odlučila da sklopi ugovor sa Microsoftom i koristi njihov operativni sistem Windows phone 7.

“Zaista bi nam bilo drago da je Nokia izabrala Android, ali odlučili su se za našeg konkurenta, odnosno za Microsoft”, istakao je Schmidt.

Nakon objave o strateškom partnerstvu sa Microsoftom deonice Nokije pale su gotov za 20 posto. “Nadamo se da će Nokia nekad u budućnosti prihvatiti naš operativni sistem, te naša ponuda ostaje otvorena. Smatramo da je Android odličan izbor i žao nam je što je finska kompanija sada načinila drugačiji izbor”, naglasio je Schmidt. (SEEbiz / Sarajevo-x.com)

Sve više Nemaca se informiše putem interneta. Tu najviše ispašta štampa, mada i radio i televizija polako gube bitku sa internetom. Jer, ovakvo izveštavanje je najbrže, najopširnije i pruža neograničene mogućnosti.

„Novine su ono gde možete da pročitate ono što je juče pisalo u internetu“, jedna je od novijih polušaljivih definicija novina u Nemačkoj. I zaista, novinama na novinskim kioscima nije lako otkako moćni internet-portali, kao što su „Špigel onlajn“ ili „Bild onlajn“ maksimalno aktuelno pokrivaju sve bitne i nebitne događaje. Ali, nije lako ni drugim medijima, kao što su radio i televizija.

Nijedna ozbiljna kuća ne može da se zamisli bez svoje ponude za internet. Urednici koji su se ranije bavili jasno definisanim poslovima u okviru jednog medija, postali su devojke za sve što traži internet, jer se na internet „kače“ i tekstovi, i audio-fajlovi, i slike, i video-snimci, a sve to treba da bude uobličeno u jedinstven i prepoznatljiv dizajn. „Još ni nema konkretne definicije za to što sada radimo; ja za sebe kažem da sam programer internet-prezentacije i veb-dizajner“, kaže Jirgen Štrabag, urednik u jednom velikom internet portalu.

Internet može više od televizije

Prema studiji koju su sproveli nemački javni servisi, u proleće prošle godine, u Nemačkoj je internet koristilo 49 miliona ljudi starijih od 14 godina – znači: 69,4 odsto stanovnika ove zemlje. To je 5,5 miliona korisnika više u odnosu na 2009. 76 odsto nemačkih korisnika interneta koristi taj medijum svaki dan. Prodaja bulevarske štampe je u isto vreme opala za 5,3 odsto. Internet nije ugrozio samo prodaju novina, već i radio i televizijske programe. O važnosti video-sadržaja na internetu dovoljno govori podatak da njih koristi 65 odsto „surfera“ – „na“ socijalnim mrežama je „samo“ njih 40 odsto. Veliki portali maksimalno koriste tehničke mogućnosti interneta koje ih dodatno izdvajaju od ostalih medija, na primer, bogato opremljene interaktivne grafike.

Cenjeni nedeljnik Špigel ima i svoj portal

„Pogledajte samo Špigelovu vizualizaciju diplomatskih depeša koje im je dao Vikiliks. Tu je karta na kojoj se vidi protok depeša i vi možete da izaberete godinu ili kliknete na određenu državu i odmah ćete dobiti mnoštvo detalja, naravno, sa svim onim linijama i strelicama koje vode ka Americi“, kaže Jirgen Štrabag:

Opasnosti od sajber-života

Nezgodno je kada internet postane zamena za oca, majku ili porodicu. U Nemačkoj još uvek ima vrlo malo centara za bolest zavisnosti od interneta, a ta bolest evidentno postoji. Inge Raupe, iz takvog centra u Kelnu, pomaže mladima. „Nedavno smo imali slučaj mladića koji je toliko vremena provodio na internetu da je jeo samo brzu hranu sedeći pored računara i ugojio se 25 kilograma.“ (Saša Bojić, Dojče vele)

Američki predsednik Barack Obama u četvrtak naveče se na privatnoj večeri u San Franciscu susreo sa dvadesetak vlasnika i direktora najpoznatijih američkih IT kompanija. Među njima je bio i teško bolesni Steve Jobs, kojem lekari daju još šest nedelja života. Iako je Obama razgovarao sa vlasnicima i direktorima iz kompanija poput Googlea, Yahooa, Twittera i Cisco Systema, najduže se zadržao u razgovoru sa donedavnim šefom Apllea Steve Jobsom i osnivačen Facebooka Markom Zuckerbergom.

Večera je održana u privatnoj rezidenciji milionera Johna Dierra, ali medijima nije dostavljena ni jedna fotografija sa večere. Naime, novinari su zamoljeni da poštuju zdravstveno stanje Stevea Jobsa kome su lekari prognozirali još nekoliko nedelja života jer nema medicinskog rešenja za njegov karcinom gušterače, piše Večernji list.

Navodno se Obama nakon večere kratko u četiri oka sastao sa Jobsom, a izvori bliski Beloj kući naglašavaju da je Obama vrlo tužan zbog teškog zdravstvenog stanja njegova prijatelja sa kojim se želeo i privatno oprostiti. Predsednik SAD-a je zatražio od svog osiguranja i portparola da budu krajnje pažljivi, te ne dopuste paparacima da se približe rezidenciji domaćina večere kako bi snimili fotografiju teško bolesnog Jobsa. (SEEbiz / Večernji list)

Izvršni direktor Applea Steve Jobs već tri nedelje je na bolovanju, ali i dalje je uključen u rad kompanije i razvoj novih proizvoda, izvestio je Wall Street Journal. Jobs je upoznat sa svime što se događa u kompaniji, prati dnevne aktivnosti iz svoga doma, komunicira sa zaposlenima putem telefona, održava sastanke u svom domu, a čak je posećivao i Appleov kampus u Cupertinu u Kaliforniji.

Podsetimo, šef Applea je prošlog meseca najavio da odlazi na bolovanje, ali nije želeo da navodi razloge zbog čega. Takođe nije želeo da kaže ni kada planira povratak na posao. Steve Jobs je imao operaciju raka gušterače 2004. godine, a 2009. obavio je transplantaciju jetre. Nedugo nakon toga vratio se na posao. Međutim o njegovim trenutnim zdravstvenim problemima ne zna se ništa. Na čelu kompanije trenutno ga menja operativni direktor Tim Cook. (SEEbiz / WSJ / S)

U Briselu je predstavljen novi punjač za mobilne telefone koji će biti kompatibilan sa modelima najvećih proizvođača elektronske opreme. Narednih dana bi trebalo da se pojavi u prodaji širom Evrope. Zamislite da silne kablove koje imate po kući, ili još gore, koje pakujete u svoj kofer, kako bi na putovanju mogli na napunite svoje telefone, foto aparate, muzičke uređaje i laptopove, zamijenite za samo jedan, zajednički punjač. Promocija prvog evropskog jedinstvenog punjača za mobilne telefone može da predstavlja početak tehnološke revolucije u tom pravcu.

U Evropskoj komisiji u Briselu predstavljen je prvi primjerak punjača koji će biti kompatibilan sa modelima 14 proizvođača mobilnih telefona među kojima su Epl, Motorola, Samsung, Nokia, Soni Erikson, Nek, Alkatel i drugi.

Brižit Kosgrejv, generalna direktorka Digital Evrope naglasila je da je novi punjač proizvod nastao po ideji Evropske komisije, a zarad pojednostavljivanja života građana, ali i očuvanja prirodne sredine.

„Novi zajednički punjač za mobilne telefone je veliki korak u tehnološkom smislu. Punjač će za sada moći da koriste razni modeli mobilnih telefona i drugi uređaji kompatibilni sa Mikro USB standardima. Zahvaljujući ovoj višestrukoj upotrebi novog punjača, nadamo se da će se smanjiti ukupan broj punača na tržištu, što će imati pozitivan efekat na očuvanje prirodne sredine kroz smanjenje elektronskog otpada.“

Jedan za sve

Procjenjuje se da je u EU u ovom trenutku u upotrebi 500 miliona mobilnih telefona. Za različite brendove i modele do sada je postojalo oko 30 različitih punjača za telefone. U Evropskoj komisiji se nadaju da će novi, zajednički punjač, postati dominanatan do 2013. godine. Potpredsjednik EK, Atonijo Tajani, nada se da će se novi punjač brzo naći u prodaji širom EU, ali i da će se dalje razvijati.

„Danas je početak nove faze, početak revolucije. Ovaj program bi trebalo da se proširi i da njime ne budu obuhvaćeni samo mobilni telefoni već i drugi električni uređaji koji zahtevaju punjenje. Vrlo je korisno za građane da mogu da se oslone na samo jedan punjač i taj projekat bi trebalo da se razvija.“

Evropa je zainteresovana kako za standardizaciju jednog punjača namijenjenog većem broju električnih uređaju, tako i na usvajanje internacionalnih normi za punjače. U Briselu kažu da za novi evropski punjač već postoji interesovanje širom svijeta.

Kompanijama koje proizvode mobilne telefone, koje su dobrovoljno usvojile primjenu zajedničkg punjača, ostavljeno je da odluče da li će ga prodavati samo pojedinačno ili u paketu sa telefonom. U Evropskoj komisiji kažu da će radni vijek novog punjača biti 10 godina, odnosno oko 10 000 punjenja. To bi moglo da dovede do smanjenja cijena telefona koji bi uskoro mogli da počnu da se prodaju bez punjača. Jedinstveni evropski punjač za mobilne telefone naći će se na tržištu u prvim mjesecima 2011. (DW)

Symbian se više ne nalazi na prvom mestu kao najpopularnija smartphone platforma. Njegovo mesto je u poslednjem kvartalu 2010. godine preuzeo Android. Kako prenosi Rojters, istraživačka firma Canalys objavila je podatke po kojima je u pomenutom periodu prodato 32,9 miliona uređaja na Androidu, dok se Symbian platforma nalazila na 31 milion prodatih uređaja.

Finska kompanija je nedavno objavila i da se smanjio njen udeo na tržištu, koji sada iznosi 31 posto, ali je zabeležila i pad neto profita. Nokia je za 2011. godinu najavila promene u svom poslovanju, ali i nekoliko nadogradnji Symbian platforme.

Sa druge strane, samo tokom prvog meseca ove godine predstavljeni su mnogi novi Android uređaji, pa su predviđanja da će Android zadržati svoje mesto i u prvom kvartalu 2011. godine.

Na trećem mestu našao se Apple, sa 16,2 miliona prodatih uređaja, na četvrtom RIM, a peto je zauzeo Microsoft. Kompletan izveštaj možete videti ovde. (B92)

Onlajn peticije niču kao pečurke posle kiše. „Spasite ženu osuđenu na kamenovanje“, „Spasite pčele od izumiranja“… Humanitarne organizacije smatraju da je to način da se oko pomoći aktiviraju i mladi ljudi…

Na kompjuterskom ekranu pojavljuje se virtuelno selo u Africi. Ako mišem pritisnete na školu ili bolnicu biće vam jasno kome je pomoć najpotrebnija. Sve liči na kompjutersku igricu, samo što ovoga puta nije u pitanju borba ili rat nego spasavanje jednog sela.

U Nemačkoj su ovakve kreativne ideje sve popularnije. Ana-Marija Vagner radi za onlajn agenciju „I-Gelb“ u Kelnu. „Ovim putem lako možete pokloniti novac u dobrotvorne svrhe. Takođe postoji mogućnost da vizuelno proverite delotvornost svoje donacije. I to se veoma često čini na duhovit način“, kaže Ana-Marija Vagner.

Saradnja sa društvenim mrežama poput „Tvitera“ ili „Fejsbuka“ sastavni je deo rada humanitarnih organizacija. Prednosti takvog rada su veoma vidljive. Klasičan način prikupljanja pomoći podrazumeva učestvovanje starijih osoba od 50 godina, a onlajn saradnjom humanitarne organizacije nalaze put do mlađih ciljnih grupa. „Glavni faktor u ovakvoj prezentaciji jeste činjenica da u su onlajn donacije u pravilu veće od drugih vrsta donacija“, kaže Ana-Marija Vagner.

Pomoći drugima i pri tom se zabavljati

Spasavanje sveta uz pomoć kompjuterskog miša. Još nikada se dobra dela nisu mogla činiti na lakši način. Uz moto: „činim dobro samo na ’Fejsbuku’“, pojedinci više ne vide smisao u tome da upotrebljavaju novčanik kako bi pomogli siromašnim i eksploatisanim osobama. Onlajn peticije niču kao pečurke posle kiše. „Spasite ženu koja je osuđena na kamenovanje“, „Spasite pčele od izumiranja“. Ti pozivi zvuče fantastično, ali i sumnjivo. U pojedinim slučajevima čak apsurdno. Čak 120.000 ljudi potpisalo je peticiju protiv zabrane lekovitog bilja, koja uopšte nije ni bila planirana.

Pomoći drugima i pri tom se dobro zabavljati, ne zvuči loše. Prvenstveno male organizacije na internetu doniranje predstavljaju kao radostan događaj među prijateljima. Neprofitna organizacija „2aid“ (www.2aid.org) je prva nemačka humanitarna organizacija koja je u cilju ostvarenja svojih projekata upotrebila društvene mreže poput „Tvitera“ ili „Fejsbuka“. Ta organizacija svakog dana video porukom ili pisanim tekstom poziva na neku humanitarnu akciju. (DW)

Portal još nije dovršen, zbog čega se trenutno možda čini kao da nije vredan tolikog novca – tvrdi Bojan Đurić državni sekretar ministarstva životne sredine

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je sa firmom Logik internet iz Niša za izradu veb portala akcije „Očistimo Srbiju“ sklopilo ugovor u vrednosti od 25.000 evra, tvrdi nevladina organizacija Koalicija za nadzor javnih finansija. Prema faksimilu ugovora overenog 22. aprila prošle godine, dostavljenog sinoć „Politici”, ministarstvo se obavezalo da za ovu uslugu isplati 2.561.013 dinara, što je po tadašnjem kursu, navodi koalicija, iznosilo 25.000 evra. Koalicija u saopštenju poziva ministra Olivera Dulića da objasni zašto je za uslugu čija je tržišna vrednost, prema njihovim navodima, 1.000 evra, odobrio plaćanje 25 puta većeg iznosa.

U faksimilu ugovora, koji su potpisali Bojan Đurić, državni sekretar u pomenutom ministarstvu, i Nikola Savić, direktor Logik interneta, navodi se da je ponuda te firme izabrana kao najpovoljnija u postupku javne nabavke male vrednosti. Ponuda je upućena 30. marta a prihvaćena je 6. aprila. Naručilac, to jest ministarstvo, obavezalo se da deset dana po zaključenju ugovora kao avans isplati trećinu ugovorene sume, odnosno 768.340 dinara, a ostatak u roku od deset dana po ispostavljenoj fakturi i kvalitetno izvršenoj usluzi.

Portal je podignut na adresi www.ocistimosrbiju.rs i naoko deluje skromno. Kako je za „Politiku” objasnilo nekoliko programera, dizajn i postavljanje portala može da košta po nekoliko hiljada evra, ali nisu mogli da se sete kada su poslednji put čuli za skuplji od 5.000 evra, bar u Srbiji. Cena od 25.000 evra im je svima zvučala krajnje nerealno.

Bojan Đurić za „Politiku” kaže da je procedura poštovana i da su ostale ponude koje su dobili bile mnogo nepovoljnije a jedna je premašila i 40.000 evra. Prema njegovom objašnjenju, portal još nije dovršen, zbog čega se trenutno možda čini kao da nije vredan tolikog novca, a za nekoliko dana bi trebalo da bude potpuno opremljen. U njemu će se nalaziti dve baze podataka, jedna o svim deponijama u Srbiji, i legalnim i divljim, druga sa podacima javnih komunalnih preduzeća i privatnih firmi koje su dobile koncesije za upravljanje otpadom. Portal će biti interaktivan tako da će ta preduzeća moći da ga sama neprekidno dopunjuju svežim podacima.

– Portal je rađen u programu CMS, što je malo ozbiljniji kompjuterski jezik od onog koji se primenjuje za obične sajtove. Na njemu će građani moći da nađu mape i podatke o lokacijama deponija, dok će opštine imati dostupne informacije o kapacitetima ostalih lokalnih samouprava. To je važno zato što one imaju obavezu da se udruže i formiraju regionalne deponije i sisteme za upravljanje otpadom. Da bi znali s kim da se udruže od graničnih opština, moraju znati ko ima koliko smeća, koliko kamiona i kakvu opremu na njima, koliko zaposlenih i koja je njihova struktura, broj i vrste sudova i kontejnera za razne vrste smeća. Takve podatke oni do sada nisu uspevali da prikupe zbog loše uzajamne komunikacije. Kada portal bude završen nijedna od njih neće moći da kaže kako nije imala dovoljno podataka da bi mogla da zatvori sistem upravljanja otpadom. A to je nužno i zbog naših građana i zbog obaveza prema Evropskoj uniji. Zato je ovaj portal važan i vredi tih para – kaže Đurić, koji dodaje da, koliko se on seća mada sinoć nije mogao to da proveri, dogovorena cena je bila 21.500 evra.

Đurić sinoć nije mogao da nam odgovori da li je celokupna svota isplaćena niškoj firmi.V. Vukasović

Izvor Politika.rs

Google je na tržište izbacio aplikaciju koja korisnicima mobilnih telefona omogućuje da razgovaraju na stranim jezicima, za sada samo na engleskom i španskom, koji se gotovo istovremeno prevode.

Posle svake rečenice govornik mora da pritisne dugme kako bi se ona snimila i bila prosleđena na Googleov server koji je konvertuje u tekst, prevodi i u zvučnom obliku vraća natrag na telefon.

Generalni direktor Googlea Erik Šmit najavio je da će uskoro biti uvedeni i drugi jezici kao i da očekuje da će za oko godinu i po dana ovaj servis funkcionisati u realnom vremenu, piše Dejli telegraf.