Telekomunikacije

Republička agencija za telekomunikacije (RATEL), od osnivanja 2005. godine, ostvarila je značajne rezultate u oblasti razvoja mobilnih i fiksnih mreža, stvaranju uslova za razvoj i korišćenje Interneta i kablovsko-distributivnih sistema, podizanje konkurentnosti tržišta telekomunikacionih usluga, kao i u oblasti uvođenja digitalne televizije.

„U oblasti mobilnih telekomunikacija, donošenje i primena regulative doveli su do otvaranja tog tržišta. Tri operatora mobilne telefonije obezbedili su nove, savremene usluge i servise korisnicima i pružaju i usluge prenosa podataka, odnosno Interneta, putem novoizgrađene UMTS mreže (3G). Konkurencija je dovela do povećanja kvaliteta usluga, kao i do pada njihovih cena. U cilju povećanja utakmice na ovom tržištu, doneli smo i Pravilnik koji reguliše prenosivost brojeva, a koji će omogućiti korisnicima mobilne telefonije da prilikom promene operatora zadrže dodeljeni broj“, naglasio je profesor Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora RATEL-a.

Odbor za saobraćaj i veze Narodne skupštine Republike Srbije jednoglasno je prihvatio Izveštaj o aktivnostima Republičke agencije za telekomunikacije za 2009. godinu, sa okvirnim planom rada za 2010.

„Ukupan prihod na tržištu telekomunikacija Republike Srbije je u 2009. godini iznosio 1.503 miliona evra. Učešće sektora telekomunikacija u bruto domaćem proizvodu je 4,8 odsto“, izjavio je dr Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a.

Ukupan broj pretplatnika fiksne telefonije je u 2009. godini dostigao 3.145.920, što predstavlja penetraciju od  41,96 odsto. Ukupan broj pretplatnika mobilne telefonije je u 2009. godini dostigao 9.912.340, što predstavlja penetraciju od 132,20 odsto. Broj pretplatnika KDS usluga je 1.002.780, a broj pretplatnika na Internet usluge je 1.705.720.

Izuzetno značajan rezultat rada RATEL-a u 2009. predstavlja donošenje podzakonskih akata kojima je omogućeno raspisivanje licence za jednog novog operatora koji će pružati usluge fiksne širokopojasne mreže sa nacionalnom pokrivenošću. Na taj način stvoreni su uslovi za nastavak liberalizacije telekomunikacionog tržišta.

Novi operator širokopojasne mreže je kompanija Telenor. Dva eminentna operatora moći će da pruže pakete objedinjenih usluga i servisa, onako kako je to predviđeno Strategijom razvoja širokopojasnog pristupa: protok od najmanje 4 Mb/s za fiksni, a 512 kb/s za mobilni pristup. Očekuje se da od naredne godine ponuda paketa usluga koje će nuditi ovi operatori, dovede do nižih cena za krajnje korisnike.

Usvajanjem podzakonskih propisa vezanih za pojedine segmente fiksnih telekomunikacionih sistema, stvoreni su uslovi za ravnopravno korišćenje svih tehnologija i ulazak novih operatora na tržište fiksne telefonije. Sredinom 2009. godine sproveden je postupak javnog nadmetanja i izdate su dve licence za javnu fiksnu bežičnu telekomunikacionu mrežu (Fixed Wireless Access – FWA) u frekvencijskom opsegu 411,875 – 418,125 / 421,875 – 428,125 MHz uz primenu tehnologije CDMA za pružanje govorne usluge i prenos podataka (Internet manjeg protoka). Radi se o nacionalnoj pokrivenosti, što će obezbediti pružanja ovih usluga i u manje razvijenim sredinama, ali i rešiti pitanje dvojnika. Licence su dobile kompanije Telekom Srbija i Media Works.

17. maj je Svetski dan telekomunikacija i informacionog društva. Međunarodna unija za telekomunikacije ga svake godine obeležava uz prigodnu temu. Ovogodišnja tema glasi „Bolji grad, bolji život uz informaciono-komunikacione tehnologije“, a proistekla je iz slogana Svetske izložbe 2010 (World Expo 2010) koja se održava u Šangaju, „Bolji grad, bolji život“, jer se očekuje da će IKT sektor imati ključnu ulogu u podizanju životnog standarda u budućim urbanim celinama.

Ministar za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije Jasna Matić ocenila je danas da je 4. april 2012. godine i dalje realan rok da se pređe na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa.

Matić je, gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS), istakla da jedini problem zasad predstavlja uspostavljanje nove upravljačke strukture emisione tehnike, i ukazala na neophodnost završetka tog procesa pre leta.

Ona je precizirala da bi cena digitalizacije mogla da iznosi između 20 i 70 miliona evra, i objasnila da je takva razlika u ceni moguća jer u video-tehnologiji cene brzo padaju i teško je predvideti kolika će ona biti za dve godine.

Matić je ukazala na to da u Srbiji ima više od 2,5 miliona domaćinstava, od kojih približno 1,5 miliona ima kablovsku televiziju, zbog čega bi građani morali da nabave adaptere za digitalni signal.

Prema njenim rečima, svim građanima koji primaju zemaljski signal, imaju svoju antenu ili antenu u zgradi, biće neophodno da kupe adapter, dok će za građane koji su već obuhvaćeni nekom vrstom socijalne podrške, a to se odnosi na više od 300.000 domaćinstava, država omogućiti nabavku adaptera.

Za ostale građane to neće biti veliki iznos i on će se kretati od 20 do 30 evra za osnovnu verziju, a za verzije adaptera koji u sebi imaju i funkcije DVD rekordera, na primer, cena će biti nešto veća, pri čemu uvođenje tih funkcija neće biti obavezno, ukazala je ona.

Tema kojom Međunarodna unija za telekomunikacije ove godine obeležava Svetski dan telekomunikacija i informacionog društva je Bolji grad, bolji život uz informaciono-komunikacione tehnologije (Better city, better lifewith ICTs). Proistekla je iz teme Svetske izložbe 2010 (World Expo 2010) koja se održava u Šangaju: Bolji grad, bolji život, jer se očekuje da će IKT sektor imati ključnu ulogu u podizanju životnog standarda u budućim urbanim celinama.

Sajt Međunarodne unije za telekomunikacije

Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković izjavio je da preduzeće za telekomunikacije “Telekom Srbija” neće biti prodato po svaku cenu i istakao da je važno da ponuda bude adekvatna po ceni i kvalitetu ponuđača.

Cvetković je u intervjuu za nedeljnik “NIN” naglasio da će “Telekom Srbija” biti prodat ukoliko ova dva uslova budu zadovoljena, i ocenio da ta kompanija nema mogućnost da ostane u državnim rukama, a da bude efikasna.

On je ukazao na to da su ovo poslednji trenuci kada mora da se promeni vlasnička struktura u toj kompaniji kako bi ona u vremenima koja dolaze mogla da se nosi sa konkurencijom.

Predsednik Vlade je podsetio na to da je norveška kompanija za telekomunikacije “Telenor” dobila licencu za fiksnu telefoniju, i ocenio da će ona za godinu do dve postati jaka konkurencija na tržištu.

Prema njegovim rečima, bilo bi pogrešno kada bi se čekalo da “Telekom Srbija” počne da gubi tržišnu poziciju i vrednost, pa da se tek onda donese odluka o prodaji.

Cvetković je naveo da će sredstva od prodaje “Telekoma Srbija” biti utrošena pre svega za izgradnju regionalnih puteva od strateškog značaja za Srbiju, i napomenuo da taj proces mora da bude transparentan.

Premijer je rekao da je optimista kada je reč o okončanju ekonomske krize u Srbiji, i izrazio očekivanje da će se situacija poboljšavati u narednim mesecima.

On je podsetio na to da je u martu prosečna plata povećana za približno 10 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, bruto domaći proizvod je počeo da raste, izvoz je takođe u porastu u 2010. godini, dok uvoz stagnira, što su parametri koji ukazuju na poboljšanje.

Predsednik Vlade je istakao da problem predstavlja rast nezaposlenosti, i ocenio da će građani početi da osećaju poboljšanje kad počne da raste i broj radnih mesta.

Govoreći o eventualnom povećanju plata i penzija, Cvetković je naveo da je Vlada Srbije opredeljena za povećanje ako svi proračuni pokažu da za to ima kapaciteta.

Prema njegovoj oceni, u tom slučaju plate i penzije moći će da budu povećane u visini inflacije u ovoj godini, plus-minus jedan odsto.

Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama, kojim je predviđeno uvođenje inspekcije za telekomunikacije, biće razmatran za dve sedmice u Vladi Srbije, izjavila je ministarka za telekomunikacije Srbije, Jasna Matić.
Novim zakonom biti poboljšana zaštita korisnika i ponovo uvedene inspekcijske službe, kazala je Matić u intervjuu agenciji Beta.

Formiranjem Republičke agencija za telekomunikacije (Ratel), ukinuta je inspekcija, navela je Matić i dodala da Ratel ima tehničke kontrolore, ali ne i inspektore koji mogu da zatvore nelegalne operatere ili da oduzmu dozvolu. “U Srbiji zbog toga postoji relativni haos najviše u oblasti emitovanja televizijskog i radio programa, gde postoji veliki broj piratskih emitera sa kojima je teško izaći na kraj”, istakla je Matić.

“Ratel će imati tehničke kontrolore koji će vršiti merenja i utvrđivati da li postoje štetne smetnje, da li se operateri drže dozvola i licenci, a inspektori će na osnovu prijave o prekršaju moći da izriču kazne i sankcionišu nezakonsko ponašanje”, rekla je Matić. Inspekcijska služba biće pod nadležnošću Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo.

Novim zakonom će biti liberalizovan režim izgradnje nove infastrukture. Omogućiće se brža i jednostavnija izgradnja mreže optičkih kablova, na šta su se do sada svi opereteri žalili. To je veoma važno i za brži razvoj i kvalitetniji pristup internetu.

Pojednostavljeni su i uvoz i montiranja nove opreme u skladu sa novim Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode, kazala je Matić, dodajući da će to omogućiti brže pojavljivanje novih modela mobilnih telefona.

Zakon o elektronskim komunikacijama doneće i usklađivanje sa novom evropskom regulativom i jasno definisati nadležnosti regulatorne agencije i dati joj prava da arbitrira u većem broju pitanja.

Matić je istakla i da se novim zakonom značajno precizno i vrlo striktno štite prava potrošača i korisnika.

“Novim zakonskim rešenjem predviđeno je i da kablovski operateri ne mogu jednostrano da menjaju paket koji su ponudili korisniku”, kazala je Matić.

Kompanija “Telekom Srbija” a.d. je u 2009. godini ostvarila poslovni prihod od 89, 2 milijarde dinara što predstavlja rast od oko 5% u odnosu na 2008. godinu.

Ostvaren je najbolji rezultat u istoriji kompanije sa 15,5 milijardi dinara neto dobiti koja je porasla za čak 193% u odnosu na prethodnu godinu.

Operativna dobit takođe beleži rast, od oko 9% u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 19 milijardi dinara.

Istovremeno, ukupne obaveze kompanije su smanjene za 8%, a koeficijent zaduženosti je povoljniji u odnosu na prethodnu godinu. To je najvećim delom uslovljeno otplatom dela zajma dobijenog od Citibank N.A, London, kao i povećanjem kapitala zbog ostvarene neto dobiti u 2009. godini.

I u 2009. godini se pokazala opravdanost regionalnog širenja kompanije, s obzirom da je rast poslovnih prihoda ostvaren i na nivou Grupe, u čijem sastavu posluju kćerke kompanije Telekom Srpske u Republici Srpskoj i m:tel u Crnoj Gori. Ukupan konsolidovani prihod Grupe u 2009. godini je iznosio 113, 9 milijardi dinara.

Telekom Srbija Grupa je u 2009. godini ostvarila povećanje ukupnog broja korisnika u fiksnoj i mobilnoj telefoniji, kao i povećanje korisnika Internet i multimedijalnih usluga. Tako usluge kompanije danas u tri zemlje koristi 3,4 miliona korisnika fiksne telefonije i 7,7 miliona korisnika mobilne telefonije. Zabeležen je porast od 151 hiljadu korisnika ADSL-a, kojih je ukupno na kraju godine bilo 442 hiljade, dok je broj IPTV korisnika iznosio 23 hiljade.

Navedeni podaci deo su pojedinačnih i konsolidovanih finansijskih izveštaja Telekoma Srbija, koje je revidirao nezavisni eksterni revizor, a usvojila Skupština akcionara.

Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, tokom petodnevne posete Berlinu, sastao se sa njmačkim ministrom ekonomije. Razgovorali su o nemačkim ulaganjima u energetski sektor Srbije i privatizaciji Telekoma Srbije.

Krupni ekonomski projekti između Srbije i Nemačke već se polako realizuju. U Srbiji je aktivan nemački energetski gigant RWE, koji započinje gradnju više hidroelektrana u vrednosti od oko pet milijardi evra. Nije tajna ni da je nemačka telekomunikaciona kompanija ”Dojče Telekom” zainteresovana za kupovinu 40% kapitala u Telekomu Srbije koji se trenutno nalazi u procesu privatizacije, kaže potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Dojče Telekom indirektno posluje preko svoje grčke filijale ”Otea”, u kojoj imaju većinski udeo u kapitalu, objašnjava Đelić. ”Nijedna kompanija nije privilegovana! To će biti jedna međunarodna utakmica, a ukoliko nemački ”Dojče Telekom” uspe i postane većinski vlasnik Telekoma Srbije, to će biti dodatno jačanje ekonomskih veza Srbije sa vodećom ekonomskom silom Evrope, pa i sveta, Nemačkom”, rekao je Đelić.

”Mi smo zainteresovani, a srpski prijatelji neka odluče”

Interes Dojče Telekoma za kupovinu Telekoma Srbije, potvrdio je i nemački ministar ekonomije i tehnologije, Rajner Bruderle. ”Srbija će morati da donese odluku. Telekom će učestvovati na tenderu za prodaju, a naši srpski prijatelji će morati sami da odluče, kome će šta da daju. Mi spolja nemamo pravo da dajemo bilo kakve savete.”

Tokom današnjeg sastanka dogovoreno je i da u Srbiju uskoro doputuje ekipa nemačkih stručnjaka, saradnika Ministarstva ekonomije i tehnologije, koji će pregledati tehnološku opremljenost i stanje srpske privrede i poljoprivrede, te dati konkretne savete kako i na koji način je moguće podići tehnološki nivo srpske privrede, kaže potpredsednik Vlade Srbije.

”Znamo da je Nemačka među prva dva izvoznika u svetu, do skoro je bila prva, ali joj je Kina otela to mesto prošle godine. Nemačka je zemlja koja ima najkvalitetniji izvoz u domenu nauke i tehnologije, i nama je bitno to što će Nemačka biti saveznik u unapređenju tehnološkog stanja i nivoa naše privrede”, naglašava Đelić. Za kraj avgusta dogovoren je i planiran sastanak Međudržavne ekonomske komisije, čiji su članovi zadnji sastanak održali prije četiri godine. (izvor: DW)

Ericsson Nikola Tesla je na tržištu Ruske Federacije, Belorusije, Moldavije i Uzbekistana ugovorio nove izvozne poslove, kao i proširenja postojećih, u fiksnim i mobilnim mrežama. Reč je i o isporuci mikrotalasnih rešenja u širokopojasnoj mreži, kao i širokopojasnih pristupnih čvorova. Takođe je dogovorena isporuka IP orijentisanih rešenja za poslovne korisnike. Ukupna vrednost poslova iznosi preko 10 miliona dolara.

Mr.sc. Gordana Kovačević prokomentarisala je nove ugovore: “Zaključenim ugovorima nastavljamo naše aktivnosti na području Zajednice Nezavisnih Država. Oni su rezultirali značajnim porastom volumena poslovanja naše kompanije na navedenom tržištu. Korisnicima će omogućiti brži pristup informacijama i veći kvalitet komuniciranja, a poslovnim subjektima efikasnije poslovanje”.

Telepresence rešenje umanjuje troškove putovanja, ubrzava rad i smanjuje emisije štetnih gasova za vodeći lifestyle brend. Vodeći lifestyle brend Tommy Hilfiger, jedan od najvećih dizajnerskih brendova globalno je potpisao petogodišnji ugovor sa BT-om. Po ugovoru, BT će pružiti videokonferencijsko rešenje koje uključuje prve “virtuelne sobe za odevanje” koje je kompanija zajednički razvila sa TANDBERG-om, koji je sada deo novoformirane kompanije Cisco TelePresence Technology Group.

Ove sobe omogućavaju instant globalnu komunikaciju i saradnju između dizajnera i odeljenja za proizvodnju. Rešenje povezuje kancelarije u Amsterdamu, Njujorku, Hong Kongu i Tokiju sa potencijalom za širenje na ostale lokacije.

Virtuelne sobe za odevanje, bazirane na BT-ovom Unified Communications Video rešenju, uparene sa Cisco Tandberg tehnologijom uključuju dodatke kao što su mobilne kamere i prostorije za snimanje koje omogućuju dizajnerskim timovima koji se nalaze u Amsterdamu i Njujorku da sarađuju brže i efikasnije sa timom iz fabrike u Hong Kongu. Timovi će imati mogućnost da diskutuju o razvijanju svakog dela kolekcije licem u lice bez potrebe za dugim letovima.

“Impresionirani smo znanjem i iskustvom BT-a u domenu videokonferencija. Zajedno sa kreativnim i inovativnim rešenjem iz BT-Cisco tima odluka je pala”, izjavio je Fred Gehring, CEO Tommy Hilfiger grupe . “Ovo rešenje nam pruža kvalitetno “virtuelno rešenje” i ujedno smanjuje troškove vremena koje je potrebno u donošenju odluka. Timovi će imati mogućnost interakcije i kolaboracije kao da su u istoj sobi, čineći nas bržim i konkurentnijim. Ovo pozitivno utiče i na mogućnost česće komunikacije sa našim timovima širom sveta”.

Bas Burger, CEO BT Beneluksa, dodaje: “Ovo rešenje takođe značajno smanjuje emisije karbonskih gasova i postavlja dobar primer gde očuvanje životne sredine i ušteda troškova idu ruku pod ruku. Da bi se održao posao, investicije moraju omogućiti povraćaj uloženog”.

“Tommy Hilfiger je oduvek postavljao trendove, kao što ilustruje i inovativni pristup virtuelnom dizajnu i saradnji”, izjavio je Fredrik Halvorsen, podpredsednik TelePresence Techonolgy Group, Cisco. “Kao mnoge druge vodeće kompanije, Tommy Hilfiger prepoznaje kako teleprezentacija visokog kvaliteta može ubrzati procese, učiniti ih efikasnijim, isporučujući značajnu prednost nad konkurencijom”.

Ugovor sadrži dva TANDBERG Telepresence T3 sistema (Amsterdam i Njujork), jedan Telepresence T1 sistem u Tokiju, tri posebno dizajnirane “virtuelne sobe za odevanje” (bazirane na Telepresence T1) u Amsterdamu, Njujorku i Hong Kongu, desktop sisteme, potrebnu infrastrukturu (kao što su odeljenja za snimanje) i softver.

Tommy Hilfiger će takođe dobiti BT-ov One Source za TANDBERG, komplet servisa koji uključuje 24/7 podršku, automatsko zakazivanje i startovanje poziva, održavanje na lokaciji, pro-aktivni sistem monitoring i udaljenu dijagnostiku. Ovaj pouzdani i jednostavan za korišćenje servis omogućava korisnicima i administratorima samo jedan kontakt za sve njihove potrebe.