Telekomunikacije

Kompanija ”Telekom Srbija” saopštila je danas da postoji mogućnost kupovine 20 odsto akcija koje se nalaze u vlasništvu grčkog operatora OTE.

Kako je rečeno u sektoru za odnose za javnošću ”Telekoma Srbija”, javnost će o ovoj transakciji biti obaveštena na vreme i u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

U “Telekomu” takođe ukazuju da nisu tačni finansijski detalji ove transakcije, a koje su danas preneli pojedini mediji.

Agencija Blumberg je ranije danas prenela informaciju da je ”Telekom Srbija” zatražio od banaka kredit za realizaciju otkupa petine od ukupnog broja akcija, dok bi ostatak sredstava bio iskorišćen da se reprogramira kredit uzet ranije tokom godine.

Predstavnici kompanije OTE nisu danas želeli da komentarišu da li su u toku pregovori o prodaji 20 odsto akcija ”Telekoma Srbija” koje ovaj grčki operator ima u vlasništu, niti koliku sumu novca očekuju da će dobiti pri eventualnoj prodaji.

Kako je Tanjugu rečeno, direktor kompanije OTE Majkl Tsamaz je na telefonskoj konferenciji 10. novembra, na kojoj su razmatrani finansijski rezultati za treće tromesečje ove godine, ukazao da kompanija ima želju da proda svoje akcije u ”Telekomu Srbije”.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić je krajem juna ove godine izjavio da “Telekom Srbija” sigurno neće biti privatizovan za vreme mandata ove vlade, kao i da su u toku pripreme za transformaciju te kompanije u otvoreno akcionarsko društvo i besplatnu podelu akcija građanima, sadašnjim i bivšim zaposlenima u tom preduzeću.

Ćirić je tada obelodanio da postoji inicijativa da država poveća svoj udeo u kapitalu “Telekoma” sa sadašnjih 80 na 100 odsto i dodao da će se o tome pregovarati u narednom periodu, ali nije iznosio detalje sa kime će ti pregovori biti vođeni.

Kada se završi proces transformacije srpskog “Telekoma” u otvoreno akcionarsko društvo, počeće i trgovina hartijama od vrednosti te kompanije na Beogradskoj berzi, najavio je Ćirić.

Privatizacija “Telekoma” u proleće ove godine proglašena je neuspešnom, jer jedina zainteresovana kompanija “Telekom Austrija” nije ispunila finansijske uslove u okviru dostavljene ponude, koju je vlada propisala na 1, 4 milijarde evra i nije želela da proda 51 odsto kapitala “Telekoma” ispod te cene.

“Telekom Austrija” je ponudio 900 miliona evra za kapital i 500 miliona evra za investicije u tu srpsku kompaniju u naredne tri godine, što je Vlada Srbije na kraju odbila. (tanjug)

Potražnja za širokopojasnim servisima u mobilnoj komunikaciji neprekidno raste, a time i resursi koji se svakodnevno ulažu u telekomunikacione mreže. Pod resursima se podrazumevaju kapaciteti baznih stanica mobilne telefonije ili opreme za prenos signala na velike udaljenosti, kao i količina energije koja se utroši na izgradnju platformi za pružanje pomenutih servisa. Primera radi, bežične mreže čine više od 80% ukupnih troškova za energiju jednog telekomunikacionog operatora.

Radi daljeg smanjenja troškova omogućavanja pristupa širokopojasnoj mreži, svuda i u bilo koje vreme, a sami tim i utroška energije, kao i radi zadovoljavanja sve nepredvidivije tražnje korisnika za širokopojasnom platformom, Nokia Siemens Networks ponudila je potpuno novo, revolucionarno mrežno rešenje – Liquid Net koje omogućava maksimalno iskorišćenje mreže. Ovo jedinstveno rešenje omogućava da se neiskorišćeni kapacitet u jednom delu mreže (npr. ruralni ili manje opterećeni stambeni blokovi) preusmeri u deo mreže u kojem je je potrebniji, tj. u kojem postoji veći saobraćaj.

„Liquid Net je najefikasnije mrežno rešenje koje može da oslobodi i do 80% neiskorišćenog kapaciteta mreže koji dalje slobodno teče mrežom sa ciljem da u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu odgovori na sve zahteve korisnika koje je sve teže predvideti. Kao rezultat imamo manje glomazne, a efikasnije mreže.“, istakao je Rastko Blagojević, menadžer prodaje za mobilne širokopojasne tehnologije Nokia Siemens Networks d.o.o Srbija i dodao: “Za krajnjeg korisnika to znači da gde god se nalazio, na koncertu, sportskoj utakmici ili šoping centru, više neće imati problem da pošalje poruku, sliku, uspostavi vezu ili pretraži internet.„

Nepredvidljivost potreba korisnika zasniva se na nemogućnošću da se predvidi pojava novih aplikacija, novih uređaja, kao i velikih događaja koji mogu da izazovu ogromnu razmenu podataka za veoma kratak period. U prilog tome govori i podatak da je igrica „CityWille“ za samo tri nedelje privukla 70 miliona korisnika, kao i da tokom nekog koncerta ili u noći proslave Nove godine ne mogu da uspostave vezu, prime ili pošalju SMS poruku zbog nemogućnosti mreže da u datom trenutku odgovori na veliki broj zahteva.
Na potrebu za energetski efikasnim i ekonomičnim rešenjima ukazuje trend povećanja broja korisnika pametnih uređaja i širokopojasnog interneta, a samim tim i povećanja količine podataka koja se razmenjuje. Procene govore da će se broj korisnika širokopojasnog interneta sedmostruko uvećati do 2015. godine, kao i da će saobraćaj po korisniku biti i do 100 puta veći, tačnije da će razmena podataka putem pametnih uređaja dostići vrednost od 1GB dnevno. Slične su prognoze i za kretanje količine podataka koja se razmenjuje putem lap top i PC uređaja. Predviđa se da će se saobraćaj povećati na 17GB do 2015. godine. Prema podacima RATEL-a, u Srbiji je u 2010. godini u odnosu na 2009. godinu zabeležen rast broja korisnika ADSL pristupa od čak 53%, kao i rast od 31% kada je u pitanju broj pretplatnika mobilnog interneta.Stoga ne čudi podatak da se operatori širom sveta, pa tako i u Srbiji, suočavaju sa potrebom za sve većim kapacitetom postojećih mreža.

Radi daljeg usavršavanja energetske efikasnosti telekomunikacionih mreža, kompanija Nokia Siemens Networks je kreirala tehnologiju tzv. „zelenih“ baznih stanica, koje troše značajno manje energije i imaju mogućnost da proizvode potrebnu električnu energiju na licu mesta iz obnovljivih izvora energije – sunca i vetra, te da koriste energiju iz punjivih baterija kada obnovljivi izvori nisu dostupni. Time se ukupna količina CO2 koju emituje bazna stanica smanjuje i na nulu, a čak se može i vraćati višak proizvedene energije u elektroenergetsku mrežu, čime se pomaže njena samoodrživost.

A koliko je ovo rešenje značajno, govori podatak da informaciono-komunikacione tehnologije proizvode 2% globalne CO2 emisije, što je jednako zagađenju prouzrokovanom međunarodnim avionskim saobraćajem. Istovremeno, ICT tehnologije troše 10% energije na globalnom nivou, dok same mreže operatora mobilnih komunikacija koriste približno 60 biliona kWh za godinu dana. Upotrebom postojećih tehnologija u mrežama ukupna potrošnja energije u Srbiji na godišnjem nivou iznosi i do 144 miliona kWh energije, dok se istovremeno proizvede 87.271 tona ugljen dioksida. Procenjuje se da bi se sa zamenom polovine zastarelih baznih stanica ekološkim rešenjem Nokia Siemens Networks do 2016. godine uštedelo energije dovoljne za napajanjem i do 21.000 vozila ili 7.500 domaćinstava.

„„Zelena“ bazna stanica, osim što nudi mogućnost upotrebe obnovljivih izvora energije, bez mrežnog napajanja strujom, i smanjenja emisije ugljen dioksida, značajno smanjuje i mogućnost prekida u radu mreže. Ekološka bazna stanica kompanije Nokia Siemens Networks koristi najmanje energije od svih baznih stanica koje postoje na tržištu.“, napomenuo je Miodrag Radojević, generalni direktor Nokia Siemens Networks d.o.o. Srbija i dodao: „Nokia Siemens Networks kontinuirano ulaže i razvija ekološki efikasne tehnologije, a rešenja poput ekološke bazne stanice i Liquid Net odgovor su kompanije na potrebu da se u elektronskim komunikacijama koriste obnovljivi izvori energije, odnosno da se spreči prekomerno zagađenje okoline emitovanjem štetnih gasova.“

Američka kompanija “Sajtel” (Sitel), lider u oblasti uslužnih kol centara, počela je da radi u Srbiji, a predsednik Republike Boris Tadić poručio je danas da je dolazak nove američke investicije znak da je Srbija dobra destinacija za ulaganje, kao i da je politički i ekonomski stabilna zemlja.

Rukovodstvo američke kompanije je na svečanosti povodom početka rada na našem tržistu poručilo da su se za Srbiju odlučili posle razmatranja brojnih drugih zemalja, jer ona pruža sve potrebne uslove za njihovo ulaganje, pre svega, političku i ekonomsku stabilnost.

Čeelni ljudi “Sajtela” istakli su i da su izabrali Srbiju za investiciju zbog obučene, obrazovane radne snage i dobre infrastrukture.

Po rečima predsednika Srbije, otvaranje tog centra nije samo dobar znak za saradnju Srbije i SAD, već znak da je Srbija dobra destinacija za investicije i da naša država omogućava veoma dobre i kvalitetne uslove investitorima.

On je istakao da su SAD strateški ekonomski partner Srbije, a da je učlanjenje Srbije u Evropsku uniju njen strateški cilj.

Prema Tadićevim rečima, Srbija je danas politički i ekonomski stabilna:

“Mir, stabilnost, ekonomski razvoj, socijalne reforme i regionalna saradnja, to je Srbija 21. veka”, istakao je predsednik Tadić.

“Srbija pozdravlja vašu investiciju i ponudiće vam prijateljsko okruženje i atmosferu”, rekao je Tadić na predstavljanju Sajtela, kojem je prisustvovala i ambasador SAD Meri Vorlik

Prema Tadićevim rečima, Srbija je dobra destinacija za ulaganje ne samo zbog podsticaja i poreske politike koju ima, već i zbog potencijala zapošljavanja domaćeg stanovništva – visoko edukovanih ljudi koji dobro govore strane jezike.

Dolazak “Sajtela” je uputstvo mladim generacijama – da stiču znanja, uče strane jezike, jer tako rastu šanse za dobro zaposlenje.

Generalni direktor ”Sajtela” Bert Kvintana istakao je da radna snaga u Srbiji ima visok radni moral i izuzetne tehničke veštine kao i poznavanje stranih jezika.

Beograd pruža odličan nivo infrastrukture posebno u oblasti informacionih tehnoligija i transporta i to su bili ključni faktori da se odlučimo da uložimo u vašu zemlju, rekao je Kvintana.

Prema njegovim rečima, u vreme svetske ekonomske krize sve kompanije preduzimaju korake da smanje troškove i unaprede kvalitet usluga u čemu im ”Sajtel” pruža pomoć.

Ambasadorka Vorlik ocenila je da ova investicija donosi srpskoj ekonomiji stotine novih radnih mesta i pokazuje da je Srbija izuzetna destinacija za strane direktne investicije.

Ona je izrazila nadu da će to postati jedan od najboljih primera saradnje američke i srpske ekonomije i najava brojnih novih investicija u mesecima i godinama koji dolaze.

Generalni direktor ”Sajtela” za severni region Tim Šu naglasio je da je otvaranje novog centra te kompanije u Beogradu značajan dan u istoriji ”Sajtela” kao kompanije koja već posluje u 26 zemalja i zapošljava oko 57.000 ljudi.

Predstavnici ”Sajtela” zahvalili su na podršci Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Agenciji za promociju izvoza i stranih ulaganja (SIEPA).

Prema ranijim najavama, kompanija Sajtel će u Srbiju uložiti 1,25 miliona evra i u početku uposliti 300 ljudi za šta je dobila bespovratna sredstva od 2.500 evra po radnom mestu.
Kompanija ”Sajtel”, sa više od 26 godina iskustva, pruža usluge kroz više od 135 domaćih i stranih centara u zemljama Severne i Južne Amerike, Evrope, Afrike i Azije.

Sajtelovih 57.000 zaposlenih pružaju klijentima prvoklasnu uslugu putem izgradnje poverenja, povećanja prodaje i unapređenja efikasnosti.

Ta kompanija takođe pruža usluge nekim od najvećih i najpoznatijih brendova na svetu, a otvaranjem najsavremenijeg uslužnog centra u Beogradu, ”Sajtel” je spreman da usluži nove klijente i pruži im najkvalitetniju uslugu. (tanjug)

Telekomunikacijska kompanija “Nokija Simens netvorks” saopštila je da će ukinuti 17.000 radnih mesta u svojim fabrikama u celom svetu.

Zajedničko preduzeće finske “Nokije” i nemačkog “Simensa”, koja proizvodi uređaje za telekomunikacijske mreže planira da dovrši restrukturalizaciju do 2013. godine.

Zahvaljujući otpuštanju oko 22 odsto radnika od ukupnog broja od 75.000 zaposlenih u 150 zemalja sveta, trebalo bi godišnje da uštedi na operativnim i proizvodnim troškovima oko jedne milijarde evra.

“Nokia Simens” će se u budućnosti usredsrediti na mobilne širokopojasne mreže i usluga, a planira i da se oslobodi preduzeća koja se ne uklapaju u njene buduće planove. Firma mora da poveća konkurentnost da bi smanjila vođstvo koje ispred nje ima lider na tržištu Erikson, prenele su agencije. (tanjug)

Ministarstvo kulture informisanja i informacionog društva je usvojilo Pravilnik o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi („Službeni glasnik RS”, broj 67/11) 1. septembra 2011. godine a koji je stupio na snagu 22. septembra 2011. godine.

Ministarstvo je započelo proceduru obrazovanja Komisije za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, a u skladu sa Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) i Uredbom o načinu imenovanja i ovlašćivanja tela za ocenjivanje usaglašenosti („Službeni glasnik RS”, broj 98/09).

Pozivaju se zainteresovana lica da podnesu zahtev za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti i pripadajuću dokumentaciju koja dokazuje ispunjenost uslova za ta tela iz Pravilnika o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi na adresu:

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva – Uprava za digitalnu agendu, Pariska 7, 11000 Beograd.

Pravilnik o radio komunikacionoj i telekomunikacionoj terminalnoj opremi
Uredba o nacinu imenovanja i ovlascivanja TOU

Rüdiger Schulz, izvršni direktor Crnogorskog Telekoma i mr. sc. Gordana Kovačević, predsednica Ericssona Nikole Tesle u Podgorici 10. novembra potpisali su okvirni ugovor kojim se definirše saradnja na području radio pristupne mreže u sledećih 5 godina. Vrednost ugovora iznosi više od 8 miliona dolara, a za oko 40 posto ugovorenih poslova planirana je realizacija u narednih 12 meseci.

U sklopu ugovora Crnogorskom Telekomu će biti isporučeno Ericssonovo EVO RAN rešenje koji omogućuje višestandardni radio prenos koji će pokrivati drugu i treću generaciju mobilne telefonije te LTE tehnologiju. Ugovor uključuje i usluge implementacije nove opreme, merenja, „drive“ testove te kontinuirano praćenje ključnih pokazatelja mreže.

Dva najveće telekom kompanije u Kini su pod istragom zbog sumnje da su zloupotrebile monopolski položaj na domaćem tržištu. Ovo je prvi slučaj da se kompanije u državnom vlasništvu u Kini terete za monopolsko ponašanje.

Eksperti ocenjuju da će ovaj postupak otvoriti put da vlada šire razmotri antimonopolsku regulativu.

Nacionalna komisija za razvoj i reforme ispituje ‘‘China Telecom” i ”China Unicom” zbog sumnje da su zloupotrebile svoj dominantni položaj na tržištu širokopojasnog interneta, nelojalno se obračunavajući sa konkurencijom i vodeći nekorektnu politiku visokih cena.

Dva telekom giganta, koji kontrolišu dve trećine domaćeg tržišta širokopojasnog interneta, ukoliko se utvrdi njihova krivica, biće kažnjeni oduzimanjem 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda.

Smetnje na mobilnoj i fiksnoj telefoniji i internet mreži, koje su u popodnevnim satima zabeležene u centralnoj i južnoj Srbiji, otklonjene su oko 16 sati, saopštilo je preduzeće “Telekom Srbija”.

Otežan telekomunikacioni saobraćaj bio je prouzrokovan prekidom dva optička kabla kod Paraćina i Kraljeva.

Smetnje u internet i mobilnoj mreži zabeležene su na području južne i centralne Srbije, a u fiksnoj telefoniji na području Niša, Kragujevca i Beograda.

Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković najavio je da će podela besplatnih akcija ppreduzeća “Telekoma Srbija” početi najverovatnije za dva meseca.

“Spremni smo da počnemo sa podelom besplatnih akcija iz paketa ‘Telekoma Srbija’. Potrebno je samo da ova kompanija i njeni organi izvrše neophodne tehničke pripreme, utvrde procenu vrednosti kapitala i nominalnu vrednost akcija, da se redefiniše ugovor sa manjinskim vlasnikom ‘Telekoma’, grčkom firmom OTE, čime ‘Telekom’ postaje otvoreno akcionarsko društvo, kako bi se stekli uslovi da se deonice ove kompanije pojave na berzi”, rekao je on.

Cvetković je kazao i da ne postoji precizan rok do kada se podela besplatnih akcija mora izvršiti, ali da je bolje da podela besplatnih akcija “Telekoma Srbije” i njeno kotiranje na berzi budu što pre.

“Mislim da je realno da sadašnji i bivši radnici ove firme, kao i svi građani koji imaju pravo na besplatne akcije, deonice ‘Telekoma’ dobiju najdalje za dva meseca”, naveo je on.

Cvetković je kazao da interes države nije da ostane u vlasništvu deonica koje ima u firmama u Srbiji već da se “trudi da ih proda većinskom vlasniku ili na berzi što je moguće pre i povoljnije. Novac od te prodaje je namenjen građanima koji imaju pravo na besplatne akcije”.

Upitan da li će usvajanje zakona o restituciji stopirati dalju prodaju firmi koje imaju “stare” vlasnike, Cvetković je rekao da je Agencija, čim je Vlada Srbije usvojila predlog zakona kojim se rešava pitanje vraćanja imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata, čak i pre njegovog usvajanja u parlamentu, “stopirala dalju prodaju firmi koje u svom vlasništvu imaju imovinu koja se potražuje u postupku restitucije”.

Odredbama člana 37. Zakona o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS“, broj 44/10, u daljem tekstu: Zakon) propisani su opšti uslovi za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, a isti su bliže uređeni Pravilnikom o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja („Službeni glasnik RS“ broj 38/11, u daljem tekstu: Pravilnik).

U skladu sa odredbom člana 38. Zakona i čl. 4. i 5. Pravilnika operator je dužan da najmanje 15 dana pre otpočinjanja, promene ili okončanja delatnosti elektronskih komunikacija, obavesti o tome Republičku agenciju za elektronske komunikacije (u daljem tekstu: Agencija), u pisanom obliku.

Prema odredbama člana 41. Zakona operator je dužan da, na zahtev Agencije, dostavi sve potrebne podatke i informacije koji su neophodni radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije. Podaci i informacije koji su neophodni za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije su, između ostalog, i aktuelni identifikacioni podaci operatora (puno poslovno ime, naziv, sedište, kao i kontakt podaci odgovornih i ovlašćenih lica).

Ukoliko operator, u određenom roku, ne dostavi propisane podatke, Zakonom je propisana odgovornost za prekršaj. Naime, prema odredbama člana 138. stav 1. Zakona, novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, između ostalog, ako:
1. ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija u skladu sa odgovarajućim opštim uslovima propisanim od strane Agencije (član 37.);
2. ne obavesti Agenciju o otpočinjanju, promeni ili okončanju delatnosti (član 38. stav 1.).
Za navedeni prekršaj predviđena je sankcija i za odgovorno lice u pravnom licu, kao i za preduzetnika, odnosno fizičko lice, i to novčana kazna u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara, kao i odgovarajuća zaštitna mera.
Istovremeno sa izricanjem novčane kazne za utvrđeni prekršaj, pravnom licu, odnosno preduzetniku, može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu u pravnom licu zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.
Prema odredbama člana 139. stav 1. tačka 1) Zakona, novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 kazniće se za prekršaj pravno lice, ako ne dostavi Agenciji podatke i informacije neophodne radi obavljanja poslova iz njene nadležnosti (član 41.).
Takođe, za navedeni prekršaj kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara, kao i preduzetnik, odnosno fizičko lice novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
Napominjemo da će Agencija, u zakonskim rokovima, pokrenuti prekršajne postupke protiv svih lica koja ne postupaju u skladu sa Zakonom.