Tržište

Konsing Group je postao Premier sertifikovani partner kompanije Cisco koja je poznati svetski brend i svetska kompanija broj jedan u mrežnim tehnologijama.

Ovo partnerstvo omogućava Konsingu da svojim korisnicima ponudi proizvode i usluge koji su najnapredniji na tržištu, tehničku podršku, online edukaciju i marketinške resurse i da se na taj način strateški pozicionira kao pružalac vrhunskih mrežnih usluga i rešenja.

Ova godina će biti druga najbolja godina kada je reč o rastu informacionog tržišta u Srbiji, a na rast svetska kriza nije ozbiljnije uticala

Popis stanovništva u Sloveniji trebalo bi da se obavi u 2011. godini, ali najverovatnije ga neće biti. Zahvaljujući snažnom razvoju IT tehnologije i servisa u Sloveniji, više od 99 odsto građana elektronski je registrovano, a njihovi podaci obrađeni, tako da nema potrebe za popisom stanovništva.

Ovo je samo jedan od brojnih detalja koji se mogao čuti u Privrednoj komori Srbije tokom razgovora i razmene iskustava naših i slovenačkih IT stručnjaka, a koje je organizovalo Udruženje za informatičku delatnost PKS. Slovenačko IT trište daleko je razvijenije od našeg, a prema posebnim merilima EU, nalazi se na drugom mestu u Evropi. Slovenci su gotovo celokupnu papirologiju pretvorili u elektronska dokumenta koja se lako dobijaju i prenose putem interneta. To je, kako kaže Stane Štefančič, vlasnik firme Genis d.o. gotovo sasvim iskorenilo korupciju u opštinskim, gradskim i republičkim nivoima vlasti jer građani nemaju nikakve potrebe da po potrebna dokumenta odlaze na neke šaltere. Sve se dobija na lični kompjuter.

-Dobra vest je što se u Srbiji vrlo brzo razvija IT sektor i sve su brojnije male i srednje kompanije koje se bave ovom delatnošcu. Bez obzira na krizu, IT tržište u Srbiji raste godišnje po stopi od 18 do 22 odsto, a ova 2009. godina biće druga najuspešnija godina za naše tržište. Imamo u ovom trenutku 1628 kompanija, a primećen je rast softverskih kompanija. Ukupno, u ovom sektoru zaposleno je 35.000, a ako se izuzmu veliki mobilni operateri, onda u sektoru radi 15.000 ljudi – objasnila je Jelena Jovanović, sekretar Udruženja informatičku delatnost PKS. – Sa elektronskim potpisom, koji Privredna komora besplatno počinje da deli svojim članicama i podzakonskim aktima za implementaciju Zakona o elektronskom dokumentu, očekujemo da se razvije niz novih elektronskih servisa u Privrednoj komori Srbije i drugim institucijama, koji će omogućiti da se putem interneta obavlja niz poslova na lak, jednostavan i brz način, a samim tim olakša komunikacija sa državom.

Ona je pomenula da Srbiji fale stručnjaci u ovoj oblasti. S druge strane, u Barseloni u Naučno istraživačkom centru koji je napravila Evropska unija i koji okuplja 200 najboljih stručnjaka iz ove oblasti, nalazi se čak 24 inženjera iz Srbije. To znači da nije u pitanju znanje i stručnost, nego infrastruktura i ulaganja u razvoj najsuptilnijih informatičkih tehnologija današnjice.
Susret naših i slovenačkih stručnjaka treba da stvori nove šanse za razvoj ovog sektora u Srbiji. Slovenci se nadaju novim poslovima, a naši stručnjaci njihovoj pomoći za brži razvoj i zajednička ulaganja.

Tim pre jer je u Srbiji stvoren zakonski okvir za razvoj IT sektora, a uz pomoć nadležnih ministarstava, naše kompanije očekuju veći novac iz IP fondova Evropske unije kada je ova delatnost u pitanju.

U trećem kvartalu 2009, kompanija Telenor d.o.o. ostvarila je prihod od 8,11 milijardi dinara (84,34 miliona evra), što je za 1,9 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

„Glavni uzrok za smanjenje prihoda treba tražiti u činjenici da se poslovanje odvija u uslovima višemesečne ekonomske krize, koja je direktno pogodila naše korisnike u Srbiji i odrazila se na njihovu kupovnu moć. Takođe, vladin porez na upotrebu mobilnog telefona, uveden maja ove godine, dodatno je opteretio i korisnike i telekomunikacionu industriju. Projekcija budućeg rasta kompanije neizvesna je dok god je ovaj porez na snazi“, kaže Gabor Kočiš, izvršni finansijski direktor Telenora.

Ostvarena EBITDA (profit pre odbijanja kamate, poreza na prihod i troškova deprecijacije i amortizacije) umanjena je za 11 odsto u lokalnoj valuti. Delimično zbog navedenih razloga kao i povećanja direktnih troškova poslovanja. Da bi se nadoknadilo smanjenje dobiti, kapitalna ulaganja su smanjena za 12 odsto.

Broj korisnika Telenorove mreže u Srbiji povećan je za 1,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal, i sada iznosi 2 862 000 po strožijem sistemu računanja, koji uzima u obzir samo korisnike koji su kontinuirano generisali prihod tokom tri meseca.

Na globalnom nivou, sa četiri miliona novih pretplatnika, Telenor ostaje sedmi po veličini mobilni operator na svetu, sa ukupno 172 miliona mobilnih korisnika. Prihod Telenora, u trećem kvartalu 2009. godine porastao je za četiri odsto, odnosno na 24,3 milijarde norveških kruna, u odnosu na isti period prošle godine. Operativna dobit povećana je za 14 odsto, i iznosi 4,5 milijardi norveških kruna.

Telenor je sedmi po veličini svetski mobilni operator na svetu sa 172 miliona korisnika, od čega 2,862 miliona u Srbiji. Ova kompanija uživa ugled inovatora u oblasti mobilne telefonije. Nakon investicije od 1,513 milijardi evra, koja je proglašena i najvećom pojedinačnom investicijom u jugoistočnoj Evropi, Telenor zvanično posluje u Srbiji od 1. septembra 2006. godine.

U organizaciji Udruženja informatičke delatnosti i Info centra Privredne Komore 21.10.2009. je održan sastanak sa kompanijama koje razvijaju i proizvode domaća ERP rešenja. Tema koja je okupila učesnike bila je “DA LI DOMAĆI ERP IMA BUDUĆNOST I KAKO POMOĆI KOMPANIJAMA KOJE RAZVIJAJU DOMAĆI ERP”, a našu pažnju je naročito privuklo izlaganje gospodina Aleksandra Matića, iz INFO centra Komore, koji je izneo pregled stanja ERP tržišta u Srbiji, sa osvrtom i predlogom kako dalje učestvovati u tržišnoj utakmici u ovom brzorastućem segmentu tržišta softvera u Srbiji.”

Za ovu priliku izdvojili smo samo dva slajda, objavljena i obrazložena na skupu. Smatramo da je svaki, sam za sebe, dovoljno rečit i zato ćemo ih ostaviti bez komentara:

Drugu godinu za redom Algotech dobija prestižno priznanje od kompanije Deloitte

Kompanija Algotech je, već drugu godinu, na listi 50 kompanija sa najvećim rastom u tehnološkom sektoru, na nivou centralne Evrope, po izboru konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte. Deloitte Technology Fast 50 Program je godišnja nagrada za kompanije koje ostvaruju najbrži rast u sektoru tehnologije, a kriterijum je procenat rasta prihoda tokom petogodišnjeg perioda.

Ova nagrada je jedna od najobjektivnijih u domenu tehnologije i telekomunikacija u centralnoj Evropi. Ustanovljena je da bi se odalo priznanje za dostignuća koja kompanije ovog regiona ostvaruju u domenu razvoja novih tehnologija, i obuhvata različite oblasti, kao što su: internet, kompjuterske nauke, biotehnologija, medicinsku tehnologija i druge oblasti. Pored Algotecha na listi se nalaze jos dve srpske kompanije Execom i MadNet.

„Rang lista kompanije Deloitte je formirana je sa ciljem da javnosti i potencijalnim investitorima ukaže na kompanije koje su najviše napredovale u prethodnom periodu. Ne samo što pozicija na ovoj listi pomaže kompanijama da povećaju poznatost i ojačaju svoj kredibilitet na tržištu, ona je preporuka poslovnim partnerima. Ovo je jedno od retkih priznanja koja se odnose na oblast naprednih tehnologija u centralnoj Evropi i to joj daje dodatnu vrednost“, rekla je gospođa Nada Suđić, partner u Deloitte-u na ceremoniji održanoj 22. oktobra u prostorijama kompanije Deloitte.

“Ovo priznanje, posebno značajno u ovoj godini krize, je još jedan dokaz da je Algotech ekspert za razvoj i implementaciju telekomunikacionih rešenja. Ponosni smo što smo deo odabrane grupe koja dobro poznaje i predviđa potrebe tržišta, i u skladu sa tim pruža visok nivo usluga, tj obezbeđuje proizvod koji je veoma kompetitivan na tržištu,” rekao je Aleksandar Bakoč, direktor kompanije Algotech Srbija.

Kompanija Canon Europe, svetski lider u rešenjima za digitalizaciju i reprodukciju slika, predstavila je rezultate sveevropskog istraživanja koje daje pozitivnu sliku većine organizacija odlučnih u tome da u skladu sa oporavkom ekonomije revidiraju interne procese, pre nego posegnu za merama smanjenja troškova otpuštanjem zaposlenih.

Ohrabrujuć je podatak da je od 1.800 ispitanih viših donosilaca odluka iz organizacija u javnom i privatnom sektoru, 59% njih izjavilo da je povećanje produktivnosti i efikasnosti zaposlenih trenutno glavni cilj; ovo je kontrast u odnosu na samo 30% njih koji planiraju da smanje troškove smanjenjem broja zaposlenih.

Pod pretpostavkom da ekonomija nastavi da pokazuje znake oporavka širom Evrope, glavni prioriteti organizacija će biti nastavak revidiranja procesa (42%), regrutovanje dodatnog osoblja (37%) i povećanje budžeta za edukaciju (30%).

Pročitaj ostatak

Kompanija Yahoo izvestila je da je u trećem kvartalu utrostručila dobit zahvaljujući agresivnom rezanju troškova koje je neutralisalo uticaj blagog pada prihoda

U trećem kvartalu Yahoo je ostvario 186 miliona dolara dobiti, u poređenju sa 54 miliona u istom tromesečju godinu dana ranije.

Prihodi su pali na 1,57 milijardi dolara, sa 1,79 milijardi dolara ostvarenih u prošlogodišnjem trećem kvartalu. Kako bi smanjila troškove, kompanija je u ovoj godini otpustila više od 2000 zaposlenih.

Takođe, u maju je potpisala sporazum o saradnji u pretraživanju i oglašavanju sa Microsoftom u sklopu zajedničkog nastojanja da se bolje pozicioniraju u odnosu na Googleovu dominantnu poziciju u sektoru pretraživanja interneta.

Kompanije Apple je pokazala da blizak kontakt samog proizvođača i krajnjih korisnika tih proizvoda može biti relativno lako ostvaren, što bi rezultiralo kroz višestuke koristi za obe strane.

Na ovaj način određena kompanija može saznati iz prve ruke šta korisnici misle o njihovim proizvodima, svim dobrim i lošim stranama – od tehničkih mogućnosti, preko ergonomije do krajnjeg važnog faktora – cene. Sa druge strane, korisnici se mogu lako upoznati sa celokupnim asortimanom kompanije, potražiti pomoć pri kupovini ili pri nekim konkretnim problemima.

Savršen primer ovog tipa poslovanja je  kompanija Apple , gde svi potencijalni kupci mogu otići u jednu od 280 zvaničnih prodavnica u SAD-u, uživati u dizajniranom enterijeru, konsultovati zaposlene o kupovini novih kompjutera i čuvenih iPod-ova, isprobati sve porizvode na licu mesta, i ukoliko se odluče za kupovinu, tu je mesto gde mogu prebaciti sve fajlove sa starog na novi kompjuter i izvršiti podešavanja koja će najbolje odgovarati njihovim potrebama. Kompanija kojoj je trebala hitna “popravka” imidža jeste Microsoft, koji je već načinio važan korak izdajući Windows 7 pre par dana, koji dobija najpozitivnije kritike do sada.

Dana kada je Windows 7 zvanično postao dostupan korisnicima širom sveta (22. Oktobra), Microsoft je otvorio svoju prvu prodanicu i to u Arizoni, u SAD-u. Kao i prodavnice svog glavnog konkurenta, Microsoftove maloprodajni objekti će takođe imati “zaštićen”dizajn koji će biti isti u svim prodavnicama u SAD-u. Što se tiče same organizacije, izgleda da je Microsoft usvojio i zadržao kompletnu organizaciju koju već godinama koristi Apple.

Svi potencijani korisnici od sada mogu da isprobaju najrazličitije modele desktop i notebook računara koji koriste novi Windows 7 Operativni Sistem, zatim da isprobaju Microsoft-ovu igraću konzolu “Xbox” i Microsoft digitalni plejer zvani “Zune”. Ono što je još interesantno jeste da će preko svojih maloprodajnih objekata Microsoft prvi put “pustiti” u javnost svoju “Surface” platformu koja radi na principu Multi-Touch unosa, ali koja još uvek nema prakatičnu primenu.

Microsoft Surface će davati individualnim korisnicima uputstva gde se nalazi određeni prozivodi unutar same prodavnice, kom tehničaru treba da se obrate u slučaju određenih problema i slično. Iako bi sve prodavnice trebale imati identičan dizajn, ono što će im davati malo osobnosti jesu delovi zidova sa velikim ekranima, kojima će upravljati “ Surface ” , a koji će uglavnom prikazivati prirodne lepote i karakteristike određenih američih saveznih država.

Iako zapravo nema mnogo inovativnosti u ovom poslovnom potezu, ipak moramo dati određene zasluge kompaniji Microsoft koja se zaista trudi da uspostavi najprisniji odnos sa svojim korisnicima i popravi svoj celokupan imidž narušen različitim IT problemima prethodnih godina.

Ono što bi još mogli reći jeste to da bi zaista voleli da vidimo niz ovakvih prodavnica po gradovima Srbije, što bi zaista uticalo na naše stanovništvo, prevashodno kroz novo shvatanje tehnologije, kompjutera i njihovo svakodnevno implemetiranje u sve naše aktivnosti.

Siemens AG je najavio da će preuzeti kompaniju Solel Solar Systems Ltd, globalnog lidera u projektovanju i proizvodnji ključnih komponenti za solarne termoelektrane.

„Nakon brzog i veoma uspešnog rasta našeg biznisa vezanog za energiju vetra, mi sada želimo da nastavimo ovu uspešnu priču i u domenu solarne energije. Sa akvizicijom kompanije Solel, Siemens će ojačati svoju tržišnu poziciju u biznisu solarnih termoelektrana, koji poseduje ogroman potencijal. Ovime dalje širimo i naš već veoma obimni portfolio proizvoda koji čuvaju životnu sredinu i, kao što smo već najavili, postajemo još „zelenija“ kompanija“, izjavio je Peter Löscher, predsednik Upravnog odbora i izvršni direktor Siemens-a. Dogovoreni iznos transakcije je oko 418 miliona USD (oko 284 miliona EUR), a celokupnu akviziciju očekuje i proces odobrenja relevantnih institucija, pa se očekuje da kompletan proces bude završen do kraja ove kalendarske godine.

Solel Solar Systems posluje već decenijama u oblasti solarne energije, i ima veliko iskustvo u razvoju i proizvodnji opreme za solarna polja, kao i planiranju i izgradnji solarnih polja. Kompanija ima preko 500 zaposlenih i jedan je od dva najveća svetska dobavljača solarnih prijemnika, ključne komponente u paraboličnim protočnim solarnim elektranama.

Pročitaj ostatak

Srpska kompanija “EXECOM” svrstala se na 10. mesto na “Deloitte Technology Fast 50” rang listi najbrže rastućih tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi. Novosadski EXECOM zabeležio je rast prihoda u iznosu od 1127% u poslednjih pet godina, što je bilo i više nego dovoljno da se nađe u društvu najrazvijenijih centralnoevropskih kompanija.

Listom dominiraju sofverske kompanije koje zauzimaju skoro polovinu mesta, a u budućnosti se očekuje i veći rast internet kompanija. Iako je globalna ekonomska kriza svakako imala uticaja i na tehnološki sektor u Centralnoj Evropi, u poslednjem kvartalu 2008. godine nije došlo do dramatičnog pada prosečne stope rasta na listi u odnosu na prethodnu godinu kada je prosečna stopa rasta bila 1271%.

U EXECOM-u smatraju ulazak na Deloitte-ovu listu Technology Fast50 izuzetnim uspehom, a odlično 10. mesto predstavlja dokaz kvaliteta i dugogodišnjeg napredovanja kompanije.

Petar Ulić, direktor kompanije komentariše: “Posle 14 godina rada i dugogodišnjeg prisustva na evropskim tržištima, EXECOM ovim plasmanom potvrđuje svoju poziciju jednog od najvećih izvoznika softverskih usluga u domaćem vlasništvu. Drago nam je da se taj kvalitet vrednuje i da kompanije poput EXECOM-a konačno privlače pažnju javnosti”.

Činioci koje EXECOM vidi kao ključne za razvoj domaćih Hi-Tech kompanija jesu visoko obučeni kadrovi, negovanje odnosa sa klijentima i stalno ulaganje u kvalitet. U skladu sa tim, u okviru kompanije se radi na konstantom obučavanju zaposlenih kroz učešće na međunarodnim stručnim skupovima i rad na najsavremenijim tehnološkim platformama.

Poslovna filozofija EXECOM-a od početka nameće dugoročno strategijsko partnerstvo sa klijentima pre ostalih kratkoročnih ciljeva, što je kompaniji omogućilo da razvije mrežu klijenata i proširi delokrug poslovanja po celoj Zapadnoj Evropi.

Svih pedeset kompanija sa liste za Centralnu Evropu automatski će biti nominovane na takmičenju za 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u EMEA regionu (Evropa/Bliski Istok/Afrika).