Kablovska I Sat. TV

Dokapitalizacijom u iznosu od 7,7 miliona evra Telekom Srbija stekao 51% vlasništva nad kompanijom HD WIN i sva četiri TV kanala Arena Sport koje ova kompanija uređuje i emituje. Ova investicija predstavlja najznačajnije ulaganje Telekoma Srbija posle kupovine većinskog paketa Telekoma Srpske i osnivanja operatora m:tel u Crnoj Gori.

Na ovaj način, Telekom Srbija je postao prvi telekomunikacioni operator u Srbiji koji će pored distribucije imati značajnu ulogu i u proizvodnji multimedijalnih sadržaja. Zahvaljujući ovoj činjenici Telekom Srbija će svojim korisnicima omogućiti gledanje televizijskog programa, ne samo Arena sport kanala, preko internet televizije (Web TV) i televizije putem mobilnih uređaja, telefona i tablet računara (Mobile TV).

Najgledaniji sportski kanal i vodeća telekomunikaciona kompanija u regionu već su pokrenuli i nove zajedničke projekte koji će uskoro biti ponuđeni na tržištima Srbije, BiH i Crne Gore.

Telekom Srbija će na ovaj način korisnicima ponuditi sopstvene sadržaje i tako proširiti već značajnu ponudu multimedijalnih servisa. Za razliku od klasične televizije, korisnici će putem interneta i mobilnog telefona uz Web i Mobile TV, pored TV programa, moći da prate i specijalne i ekskluzivne sadržaje kao što su prenosi utakmica, koncerata, filmova ili različitih zabavnih i informativnih emisija koje nisu na redovnom programu. Nove usluge Web i Mobile TV korisnicima Telekoma Srbija biće omogućena od 1. septembra. Televizijski program putem Interneta (Web TV) biće dostupan u okviru 3 paketa: Osnovnog (B92 info, SOS kanal, Studio B, Feelmax Yu, TV S, Travel, Outdoor, BBC world, DM SAT), Arena paketa (Arena 1, 2, 3, 4) i Paketa za odrasle (Dorcel). Dodatna pogodnost je i to što korisnik Web TV-a, kada mu je potrebno da na taj način ima pristup ovim TV programima, pakete može da aktivira i na samo 24 sata.

Putem mobilnog telefona (Mobile TV), korisnici će moći da prate sadržaj 14 TV kanala: B92 info, Studio B, SOS kanal, Metropolis, Arena Sport 1, 2, 3, 4, Feelmax, TV S, Bloomberg, BBC world, Deutsche Welle i Dorcel, takođe podeljenih na Osnovni (TV uživo), Arena i Paket za odrasle. Vrlo je jednostavno, korisnici na Mondo WAP portalu treba da izaberu opciju Video i uz pomenute TV programe na raspolaganju će imati i druge zanimljive multimedijalne sadržaje kao što su: Stanje na putevima, Filmovi i serije, Fudbal Liga Šampiona i Liga UEFA i sl.

U ambijentu Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolaković, u promociji nove usluge Telekoma Srbija, uz koktel i bend Show Time, mnogobrojne zvanice uživale su u prenosu utakmice UEFA Superkupa Barselona-Porto, učestvovale u sportskoj kladionici i kompjuterskoj igrici „Daj gol“. Među značajnim zvanicama, pored menadžmenta Telekoma Srbija i Arena Sporta, našli su se Veselin Simonović, Aleksandar Boričić, Đorđe Višacki, Andrej Maričić, Goga Grubješić i mnogi drugi.

Discovery najavljuje svoju novu jesenju programsku šemu, kao i osveženje izgleda svojih najavnih špica, pružajući na taj način gledaocima nove i uzbudljive programe, istovremeno obogaćujući njihovo iskustvo većom dinamikom prezentovanja sadržaja. Počevši od 1. septembra, nova sveža programska šema, kao i veliki broj premijera, više nego ikada do sada približiće ovaj kanal zahtevima i vrednostima kojima teži njegova primarna publika, muškarci uzrasta 25-39 godina, praveći jedinstveni balans zabavnih i naučnih sadržaja namenjenih i široj publici, odraslima uzrasta 15 godina i više.

Discovery dočekuje jesen sa ambicioznom programskom šemom i osveženim imidžom koji će se videti u svim grafičkim elementima i promotivnim emisijama na kanalu. Verujem da kanal Discoveriy, kao nikad do sad, pruža svojim gledaocima jedinstveni kombinaciju zabave i autentičnih, smelih i energičnih saznanja. Kanal je zabavniji i uzbudljiviji nego ranije, i pruža više tema o kojima ćete pričati sa svojim prijateljima, rekla je Alexandra Tiganas, direktorka kompanije Discovery Networks CEEMEA.

Novi izgled Discovery kanala

Jedna od najznačajnijih premijera koje će obeležiti jesenji program, kao i novi identitet kanala Discovery je emisija CURIOSITY, vodeći televizijski serijal, delo osnivača kanala Discovery, Džona Hendriksa. Emisija predstavlja pokušaj otkrivanja istine skrivene iza najvećih životnih pitanja, kao što su “Možemo li živeti večno?”, “Da li postoje paralelni univerzumi?” ili “Koja je svrha orgazma?”. Emisija će imati 12 epizoda i svaku od njih će voditi jedna od najvećih svetski poznatih ličnosti, među kojima i Morgan Frimen, Robin Vilijams i Mišel Rodrigez.

Pored toga, kao deo nove programske šeme, Discovery Channel je pripremio nekoliko premijera sa najreprezentativnijim herojima kanala, i novim poznatim ličnostima, glumcima ili komičarima. Od prve sedmice septembra, obožavaoci će moći da prate sledeće emisije na kanalu Discovery:

• Čari putovanja – svakog petka, u 21.00 čas, počev od 2. septembra – ovo je najveća praktično realizovana šala u istoriji televizije koja se pretvorila u društveni eksperiment. Emisiju vode tri komičara, među kojima i tvorci komične emisije pod nazivom The Office.
• Obnova Njujorka – svake nedelje, u 21.55 časova, počev od 11. septembra- je hronika istorijske obnove Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, Nulti nivo (tyv. Ground Zero), koju je ekskluzivno za Discovery producirala legenda Holivuda Stiven Spilberg
• Preživljavanje (šesti seijal) – svakog utorka, u 18.15 časa, počev od 6. septembra
• Želeli ste da znate – svakog utorka, u 21.00 čas, počev od 27. septembra – ovo je jedinstvena televizijska emisija koja pruža odgovore na velika životna pitanja
• Obmana sa Kitom Berijem – svake subote u 21.00 čas, počev od 3. septembra – šou u kome svetski poznati metalac Kit Beri zalazi u tajne uma, otkrivajući kako obični ljudi mogu bolje iskoristiti svoje sposobnosti.

Novu programsku šemu osmislio je kreativni direktor kompanije Discovery Netvorks CEEMEA Stiven Roile. Koristio je energičniju paletu kombinovanu sa bržom grafikom, kao i nove ikonice za ekran, kao i tranzicije menija koji liče na promene ekrana na iPod ili iPhone uređajima.

Stephen Royal, kreativni director kompanije Discovery Netvorks CEEMEA je izjavio: Želeo sam da napravim energičniju i stilizovaniju paletu boja i nove ikone koji su potpuno usklađene sa identitetom brenda Discovery u Americi , što je bio veliki uspeh i veoma smo zadovoljni rezultatima.

Kompanija SBB nastavlja sa digitalizacijom kablovske mreže, idući korak ispred najavljene digitalizacije Srbije 2012. Korisnici, gotovo u svim gradovima u kojima postoji SBB-ova kablovska mreža, već uživaju u prednostima digitalne televizije, a od 1. septembra 2011., dostupnost D3 usluge proširiće se na Požarevac i Pirot, a uskoro i na Kostolac.

Digitalna televizija vam nudi mnogo bolju i kvalitetniju sliku i zvuk. Nema „snega”, već je slika kristalno jasna. Digitalna televizija, osim toga, u poređenju sa analognom nudi mnogo veći broj programa. Osim što omogućava bolji kvalitet slike, pruža i dodatne servise kao što su EPG (Electronic Program Guide), odnosno TV vodič do sedam dana unapred sa satnicom i opisima emisija, vremensku prognozu, dnevni horoskop i najnovije vesti, koji se dobijaju pritiskom na dugme. Uz to, imate i mogućnost pauziranja, premotavanja i snimanja živog programa, te korišćenje servisa „video na zahtev“…

Bez dodatnih troškova, moći ćete da unapredite kvalitet slike i tona na svojim televizijskim kanalima, a da nije neophodno da imate ni LCD, ni plazma TV prijemnike.

Kompanija SBB – Srpske kablovske mreže, najveći nacionalni operator digitalne i analogne kablovske televizije i interneta, koji posluje u 28 gradova u Srbiji i u pet zemalja regiona putem svoje satelitske Total TV platforme, saopštila je danas da su glasine o prestanku rada ove kompanije na teritoriji Šapca potpuna neistina.

“Podsećamo vas da SBB posluje legalno i u skladu sa svim domaćim i međunarodnim propisima. Imamo sve uslove i sve dozvole potrebne za rad u Šapcu, iako je opet pokrenuta kampanja protiv nas u tom gradu. Međutim, naša kompanija bori se kako najbolje zna – radom i kvalitetom. Ove godine SBB je i u Šapcu uveo digitalnu televiziju.” – izjavila je generalna direktorka SBB-a, Dragica Pilipović Chaffey (Šefi).

Ona je rekla da su sve neistine o prestanku rada rezultat  glasina i dodala da SBB svoju lidersku poziciju posmatra kao obavezu da nastavi sa razvojem i daljim investiranjem u infrastrukturu.

“Zabrinutim korisnicima poručujemo da ćemo nastaviti sa radom i ne samo to. U budućnosti spremamo veliki broj novih usluga za celu Srbiju, uključujući i Šabac. Briga o korisnicima nam je na prvom mestu.”, zaključila je Pilipovićeva i dodala da je Info centar SBB-a, na broju 011 330 52 52 na raspolaganju kako za korisnike, tako i za sve one koji imaju nejasnoća ili žele da dobiju dodatne informacije o SBB-u i naprednim servisima u oblasti televizije i interneta koje ova kompanija pruža u više od pola miliona domaćinstava.

Buduće promene u ponašanju gledalaca neizvesne su, tako da korisnici podataka o gledanosti – medijske kuće, oglašivači i marketinške agencije, traže nove načine primene i korišćenja podataka.

U mnogim scenarijima o budućnosti televizije, koji su predstavljeni na konferencijama (Week of Audience Measurement Conference Proceedings) ESOMAR (ESOMAR- međunarodna organizacija za globalno tržišno istraživanje) i ARF (ARF – Advertising Research Foundation asocijacija koja se sastoji od 400 istraživačkih agencija, agencija za oglašavanje, akademskih institucija i medijskih kompanija) do predviđanja koja su objavili BARB (BARB - Broadcasters Audience Research Board – Britanska kompanija za merenje auditorijuma) i EBU (EBU -Evropska radiodifuzna unija) jedino otvoreno pitanje je kada tačno ta budućnost počinje. S obzirom na istraživanje auditorijuma, mi već živimo u ”televizijsko” budućnosti. Fragmentacija publike još od početka satelitske televizije u Evropi, digitalizacija, promene u tehnološkoj infrastrukturi domaćinstava, odnosno, u opremljenosti uređajima i novim tehnologijama, su realnost.

Poruka je jednostavna: piplmetar sistem, koji se koristi u 75 zemalja, zastariće pre nego što primetimo. Buduće promene u ponašanju gledalaca neizvesne su, tako da korisnici podataka o gledanosti medijske kuće, oglašivači i marketinške agencije, traže nove načine primene i korišćenja podataka.

auditorijum 4.jpg

Prema izveštajima EBU-a, evolucija televizijskog okruženja u Evropi zahteva potpunu
reviziju sistema za merenje gledanosti. Za to postoji nekoliko razloga:

• fragmentacije auditorijuma kao posledica digitalizacije, ali i uspostavljanja evropskog analognog TV tržišta sa stotinama lokalnih stanica, kablovskih provajdera i međunarodnih TV kanala;
• potrebe sveobuhvatne analize auditorijuma prema sve većem broju kategorija;
• reprodukcije različitih platformi i načina emitovanja programa, što zahteva i specifične tehničke mogućnosti u merenju;
• razvoja interaktivnih servisa i alata koji omogućavaju odloženo i ”personalizovano” praćenje TV programa, čineći komplikovanijim postizanje statističke sinteze;
• saradnje ispitanika u piplmetar panelu koja je već sada na granici prihvatljivosti i u nekim zemljama je u konstantnom opadanju;
• nove vrste informacija, koje danas zahtevaju menadžeri medijskih kuća, stvaraoci programa i oglašivači u skladu sa njihovom ulogom na tržištu.

Piplmetar sistem suočava se sa velikim izazovima. Mnogi industrijski komiteti problematizovali su sledeće teme:

• ekspanzija uzorka,
• ponderacija,
• pitanje kvaliteta,
• merenje gledanosti izvan domaćinstava,
• testiranje i primena ličnog piplmetra,
• nove tehnologije za merenje gledanosti TV programa koji se prati preko interneta, mobilnog telefona i multimedija.

Procene o budućnosti merenja TV auditorijuma prikazane u publikacijama EBU-a bazirane su na tehnici ličnog intervjua sa predstavnicima industrijskih komiteta, provajdera podataka, predstavnicima medija, oglašivača i agencija za oglašavanje u dvadeset jednoj zemlji.

Rezime je sledeći:

1. Za održavanje panela važno je:

• povećati veličinu uzorka,
• povećati rotaciju,
• primeniti striktnu superviziju aktuelnog, prema ”idealnom” panelu.

2. Troškovi elektronskog merenja uvećaće se zbog:

• detaljne kontrole kvaliteta,
• povećanja uzorka,
• dodatnih instalacija zbog uvećanja i rotacije uzorka,
• novih učesnika
• provajdera digitalnih i specijalizovanih TV sadržaja.

3. Istraživačka rešenja su:

• primena matematičkih modela kada podaci nisu dovoljni,
• objedinjavanje podataka, posebno za male ciljne grupe,
• odvojeni paneli za merenje gledanosti digitalnih programa,
• nove tehnike merenja.

4. Ponderacija i kontrola podrazumevaju:

• geografske, demografske i socioekonomske promenljive vrednosti u kombinaciji sa raznovrsnim načinima praćenja TV programa
• promene u dizajnu uzorka, uključivanje psihografskih varijabli, povećanje varijabilnosti veličina

5. Uspostavljanje novih ispitivanja:

• multimedija (solidnije finansiranje) i
• uključivanje novih načina prijema.

Da bi se auditorijum verno predstavio, istraživačke metode moraju odgovoriti promenama ponašanja TV publike u novom okruženju. Mala ali lojalna publika pojedinih kanala, takođe je novi izazov u marketinškom planiranju i oglašavanju. Danas mnogi TV kanali s manjom gledanošću nisu na pravi način reprezentovani u strukturi gledalaca. Oglašivači i te TV kanale koriste za oglašavanje zbog niske cene vremena u etru i ipak, značajnog sedmičnog auditorijuma. Međutim, uz dovoljno veliki uzorak ili njegovu dopunu, ili čak poseban panel za TV kanale s digitalnim prijemom, otkriće se pravo ponašanje televizijske publike.

auditorijum.JPG

Bez obzira na to što je u poslednjih dvadeset godina evidentna fragmentacija, postoji, takođe i suprotna tendencija koncentracija auditorijuma. U većini evropskih zemalja najviše vremena i dalje se provodi uz nekoliko TV programa. Osim Velike Britanije i Nemačke, TV tržište je još veoma koncentrisano i zato se trenutno ne insistira na povećanju veličine uzorka.

Biće potrebno više vremena za usavršavanje piplmetar sistema, ali promene su na dnevnom redu, ne samo zbog fragmentacije publike i digitalizacije, već i zbog porasta gledanja televizije van kuće i uvođenja mobilne TV, a to su glavni pokretači promena u medijskoj budućnosti. U Velikoj Britaniji usavršavanje sistema je neodložno: preko 130 TV programa pokriveno je sistemom za merenje gledanosti, a samo prvih 10 ima sedmični rejting veći od 1 odsto, dok se skoro 60% ukupnog vremena provedenog uz televiziju potroši u gledanju zemaljskih TV programa.

Imajući u vidu da je TV scena u fazi promena, nužno je razvijati metode istraživanja i prilagođavati ih novom trendu. Odziv ispitanika koji pristaju da učestvuju u panelu je osrednji, a negde i opada. Čak i kada se struktura panela kontroliše, ne postoji apsolutna garancija da će ponašanje gledalaca biti dovoljno dobro prikazano. Druga opasnost je da su ”televizomani” (”heavy viewers”) zastupljeniji, bez obzira što se vodi računa o proporcionalnom učešću pojedinih grupa gledalaca u panelu. Da bi se ublažio ovaj problem neki američki istraživači predložili su da se iz svih dostupnih istraživačkih izvora, telefonskih anketa i anketa licem u lice, sazna ponašanje gledalaca na nivou publike u celini, računajući i one gledaoce koji nikada ne bi učestvovali u panelu i uključiti ih u panel. O ovoj ideji diskutovalo se na istraživačkim seminarima ARF-a još početkom i krajem 80-ih godinaprošlog veka, a tek je 2006. godine Nilsen Medija (Nielsen Media Research) uspostavio postupak (Council for Research Excellence) za utvrđivanje razlike u ponašanju gledalaca koji učestvuju u panelu i onih koji na to ne pristaju.

auditorijum 1.JPG

Druga mogućnost je prikupljanje podataka o gledanosti televizije iz svih domaćinstava, a ne samo iz onih koja učestvuju u panelu piplmetra. Ta zamisao aktuelizovana je mogućnostima koje pruža digitalni set-top-boks. Analiza ponašanja auditorijuma obuhvatila bi sva domaćinstva u okviru kablovskog sistema.

Takođe, sama digitalna televizija, otežava primenu piplmetar sistema. Na primer, mozaički ekran može da stvori teškoće prilikom identifikacije TV kanala i zato bi se umesto sistema identifikacije baziranih na podudarnosti slike (picture matching), koristili sistemi podudarnosti zvuka (audio matching).

Jedan od budućih scenarija predstavio je i BARB, uzimajući u obzir nastupajuće nove tehnologije i mogućnost gledanja TV programa van kuće i posredstvom novih medija. Nije lako predviđati brzinu usvajanja novih tehnologija među gledaocima.

U nastojanju da svoju organizaciju i aparaturu istraživanja pripremi za blagovremene i adekvatne odgovore na promene, relevatne za objektivno merenje gledanosti, koje se mogu očekivati, a uveliko se i dešavaju u ponašanju gledalaca u uslovima novih tehnologija i tehnoloških izuma, BARB predstavlja analizu mogućih i verovatnih budućih kretanja, polazeći od sadašnje situacije i uočenih tendencija. Naravno, analiza se odnosi na britanske prilike, različite od drugih zemalja. No, tu je reč i o opštim tokovima, bez obzira na to kako se i gde praktično ispoljavali. Britanska tehnologija i televizija su istovremeno i paradigmatični za razumevanje i posmatranje savremene televizijske scene.

U ovoj analizi se, najpre, konstatuje da je sadašnji piplmetarski sistem merenja na panelu bio, sve do pojave video rikordera i visoke definicije, usmeren prema televizijskom prijemniku. Sve ostale novine u praćenju programa, koje će se držati veze s prijemnikom, bar načelno mogu biti, uz odgovarajuća unapređenja, merene sadašnjim metodom.

Međutim, sada gledaoci mogu da prate televizijski program nezavisno od samog prijemnika na primer, preko ličnog računara ili laptopa, nekog priručnog prijemnika ili mobilnog telefona. Do sada su ta sredstva korišćena u različitoj meri, ali za sva su neophodne nove tehnike merenja gledanosti.

Analitičari naglašavaju da među gledaocima nije lako predvideti ritam usvajanja novih tehnologija. Složena je lepeza mogućih budućih događanja, smatraju oni, ali i predočavaju jednu od tih mogućnosti, koja je, uostalom, zasnovana na sadašnjim tendencijama u prihvatanju i korišćenju novih tehnologija.

auditorijum 2.JPG

Najpre, porast personalnih video rikordera učinio je izbor vremena za gledanje mnogo pristupačnijim pojedincu, pa je došlo i do porasta gledanosti u neko drugo, pomereno vreme. Već sadašnji broj domaćistava s personalnim videorikorderima upućuje na znatan potencijal budućeg porasta. U tom smislu, pretpostavlja se da će povezivanje ideorikordera s digitalnim terestrijalnim tjunerima biti znatno veće, delom podstaknuto procesom prelaska na digitalnu televiziju.

No, uskoro se pojavljuje i druga mogućnost da se pomeri vreme gledanja, koju čini „Video na zahtev”. Veliki izbor nedavno prikazanih emisija dostupan je mnogima preko personalnih računara i laptopa na vebsajtu emitera programa, zahvaljujući činjenici da sve više korisnika ima širokopojasni internet. Dostupnost usluge „Videa na zahtev” preko televizije sada je veoma ograničena, ali će verovatno rasti sledećih godina.

Novi načini gledanja nezavisno od konvencionalnih televizijskih prijemnika, koji su najrašireniji do sada, jesu preko personalnih računara, laptopa i mobilnih TV servisa. Korišćenje drugih priručnih sredstava teško je predviđati, jer su za sada zastupljena kod malog broja stanovnika.

Važno je imati na umu da se različite tehnologije, u pojedinim segmentima populacije usvajaju različitom brzinom. Uopšteno, može se očekivati da će mlađa i srednja generacija, brže nego starije grupe, prihvatati nove usluge.

Ako se ovakve procene budućeg dešavanja povežu s procenama obima korišćenja, može se sagledati delovanje novih formi televizije na ukupnu podelu gledanosti, prema njenim različitim vrstama. To se jasno prikazuje u podacima kojima se vreme gledanja u Britaniji razvrstava u četiri grupe: 1. uživo kod kuće, 2. gledanje snimka emisije kod kuće u drugo vreme, 3. praćenje od strane gostiju u domaćinstvu i, najzad, 4. druge vrste gledanosti van kuće (domaćinstva) zajedno s novim načinima gledanja (personalni računar, laptop, pokretni prijemnici i sl.). Naime, u ovakvom razvrstavanju se bar teoretski prve tri vrste gledanosti mogu zahvatiti sadašnjim merenjem zasnovanim na fiksiranom metru (piplmetru). No, četvrta kategorija ne može.

auditorijum 3.JPG

Prema podacima iz 2000. godine, među stanovnicima Britanije gledanje uživo u kući procenjeno je na 85% ukupne gledanosti, gledanje u drugo vreme preko televizora na 4% i gledanost u gostima na 5 odsto; preostalih 6 procenata obuhvata druge načine gledanja izvan kuće ali i druge, nove načine. Iz toga se procenjuje da sadašnji metod merenja fiksiranim piplmetrom obezbeđuje pokrivenost 94 procenta ukupne gledanosti. Ali, s obzirom na uočene trendove, predviđa se da će u 2018. godini takvo strukturisanje biti promenjeno. Uživo gledanje u sopstvenom domu obuhvatilo bi samo 66% gledanosti, odloženo gledanje bi se povećalo do 14%, a gledanost u gostima ostaje na 5 odsto. Prema tome, merljivost fiksiranim metarskim sistemom bila bi, teoretski, primenjena na 85% gledanosti, dok čak 15% nije obuhvaćeno. Štaviše, među gledaocima od šesnaest do trideset četiri godine je prihvatanje novih načina gledanja znatno brže, tako da bi procenat merljive gledanosti pomoću fiksiranog piplmetra 2018. godine među njima mogao da se snizi i na 74%, što znači da bi nemerljivost porasla do čak 26 posto.

BARB je proveravao tehnike kojima se može unaprediti merenje gledanosti programa, koji se distribuiraju na nov način, fokusirajući se na to šta sve mogu da nam pruže i kakve su mogućnosti kombinovanja tih tehnika.

Ove godine Bi-Bi-Si je predstavio novi Lajv plus 7 metrik (Live Plus 7 metric) sistem za merenje gledanosti na svim platformama.

Postoji mogućnost da će se u narednom periodu početi s probnim emitovanjem digitalnog TV signala u određenom obimu i na određenoj teritoriji, pa se trenutno analizira i mogućnost pomeranja roka za potpuni prelazak na digitalno emitovanje. U tom smislu možda će doći do izmene strategije i datuma prelaska koji je usvojen strategijom, pri čemu će se svakako uzeti u obzir i datum izbora – rečeno je Danasu u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva.

Podsetimo, rok za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizije u Evropi je 2015, a nadležni u Srbiji postavili su sebi rok da digitalizacija bude završena do 4. aprila 2012. Donedavno prvobitni datum za završetak procesa digitalizacije nije se dovodio u pitanje, dok se danas u javnosti pominje da bi rok za prelazak na digitalno emitovanje signala mogao da se pomeri i za početak 2013.

Odgovorna urednica digitalnog programa RTS i koordinatorka Radne grupe za digitalizaciju RTS Tatjana Ćitić kaže za Danas da je najava odlaganja roka za gašenje svih analognih predajnika u Srbiji u jednom danu očekivana, jer je „mnogo planirano, a nažalost za sada nedovoljno urađeno”. Ona očekuje da će elektronskim medijima i javnosti u kratkom roku biti predstavljen revidiran, realan akcioni plan usklađen sa najavljenim odlaganjem roka za konačni prelazak na digitalno emitovanje programa. – Sigurna sam da je razlog za odlaganje kratak rok koji je u startu postavljen. Obezbeđivanje tehničkih uslova za digitalizaciju veoma je zahtevan proces koji usporavaju administrativne procedure. Za sticanje svih uslova za isključivanje analognih, a uključivanje digitalnih predajnika u Srbiji, potrebno je sigurno godinu i po dana intenzivnog rada – ističe Ćitićeva.
Član radne grupe koja je pisala strategiju prelska s analognog na digitalno emitovanje u Srbiji Slobodan Đorić kaže za naš list da u procesu digitalizacije postoji niz problema, kao i da bi realan rok za završetak ovog posla mogao biti najranije april 2013. Medijska strategija još nije završena u Srbiji, a ona bi trebalo da bude izvor svih zakonskih propisa o medijima, pa i o digitalizaciji. Međutim, u Nacrtu strategije posvećeno je veoma malo prostora ovoj oblasti – ističe Đorić.

Što se tiče zemalja okruženja, on navodi da će Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska završiti proces digitalizacije do kraja ove godine. Kako dodaje, u Hrvatskoj se to odvija postepeno po regionima, a „ne odjednom i preko noći kao što je zamišljeno kod nas”. Đorić, naime, smatra da bi najbolje rešenje bilo upravo etapno prelaženje na digitalno emitovanje signala, prema regionalnim lokacijama predviđenim za digitalno emitovanje. (Danas)

Francuski lider u distribuciji signala kablovskim sistemima, “Netgem” (Netgem), pokrenuo je novu aplikaciju na svojim mrežama, ‘N Cloud’. Operatori mogu sa ovim softverom da izađu u susret korisnicima i da im pruže posebne usluge, kao što su pristupi kompletnim materijalima određenih emisija ili servis video na zahtev (VOD – Video-on-Demand).

Poruka proizvođača softvera je jednostavna, upotrebom tablet računara korisnik može da prati TV ili da naručuje bilo koji sadržaj programa, a da ga koristi u bilo kom delu svog doma. Prosečni broj uređaja koji koriste signal sa kablovskog sistema u domovima širom Francuske je blizu šest, a to su: televizori, televizori ravnih ekrana, računari, “smart” telefoni, tableti. Računajući cene za sve ove uređaje, Netgem je našao efikasnije a ekonomičnije rešenje, adaptiranje svih servisa jednim softverom za tablet računare, čime smatraju da prebacuju težište sa skupih novih televizora na jeftinije a prenosive tablet računare.

Upotrebom ‘N Cloud’ softvera, obezbeđena su kvalitetna više-ekranska rešenja. Upotreba digitalnog prijemnika (Set-top box) zamenjena je softverom koji radi kao multimedijalni server video materijala koji su 24 časa dostupni, jer se čuvaju na internoj memoriji, a pruža punu kontrolu i pristup video sadržajima.

Kristofer Olnet, jedan od šefova Netgema obrazložio je za internet portal “Digital TV News” da je ‘N Cloud’ hibridni sistem kojim korisnici nemaju potrebu da traže materijale na internetu, već mogu da gledaju sa svog uređaja i ponavljaju koliko god im je volja. “Prednost softvera je u tome što korisnik ima punu kontrolu nad sadržajima koji žele da sačuvaju” dodao je Olnet.

Pored upotrebe softvera za VOD, korisnici koji imaju iPad, mogu da prime sve TV kanale sa kablovskog sistema. Dok rade ispred kuće ili dok se odmaraju u kući, mogu da na svom prenosivom uređaju prate bilo koji program koji je u ponudi na mreži.

“Ubeđeni smo u svetlu budućnost ‘N Cloud’ softvera, a upotreba na platformi za Eplove tablete to dokazuje, na takvom uređaju korisnici bukvalno preleću sa strane na stranu menjajući kanale velikom brzinom”, pojasnio je Olnet.

Operatori u Francuskoj vide priliku da faza posle umrežavanja televizija bude umrežavanje domova. Prva kablovska televizija koja je pustila u svom sistemu softver ‘N Cloud’, Netgemov partner, “Monaco télécom”, instalirala je softver brzom zamenom već postojećeg softvera, tako da nije bilo potrebe za kupovinom bilo kojeg novog uređaja. (RTS/Digital TV News)

SES ASTRA, deo kompanije SES (kotirane na berzama Euronext Paris i Luxembourg pod oznakom SESG), danas je objavila da je Zeonbud, ukrajinski digitalni terestrijalni operater, izabrao ASTRU da distribuira prvu ukrajinsku digitalnu terestrijalnu tv mrežu.

Zeonbud je dobio dozvolu koja mu omogućava da upravlja sa četiri multipleksa i to preko SES ASTRINE orbitalne pozicije 31.5 stepeni istočno kako bi mogao otpočeti sa digitalnim terestrijalnim tv emitovanjem u septembru 2011. godine. Kompanija će koristiti svoje kapacitete za distribuciju televizijskih signala svojoj mreži digitalnih terestrijalnih tornjeva omogućavajući im da pruže usluge digitalne televizije domaćinstvima širom Ukrajine.

Ferdinand Kajser, izvršni direktor prodaje i marketinga kompanije SES, izjavio je: „Veoma smo ponosni što smo u prilici da doprinesemo pokretanju digitalne terestrijalne televizije u Ukrajini. Predstavljanje nove mreže značajno će doprineti razvoju digitalizacije i potvrđuje ključnu ulogu SES ASTRE kao kompanije koja omogućuje i pruža najbolju digitalnu infrastrukturu za distribuciju televizije. Sa svojim jedinstvenim karakteristikama, uključujući veliki protok i domet, satelit predstavlja idealnu dopunu svih terestrijalnih infrastruktura.”

Andrij Šumilov, zamenik direktora kompanije Zeonbud, rekao je: „Satelit je oduvek bio jak pokretač digitalizacije u Ukrajini. Odabrali smo SES ASTRU zbog odlične tržišne i tehničke ekspertize. Zajedno sa kompanijom SES ASTRA ubrzaćemo proces digitalizacije u Ukrajini i cilj nam je da do kraja ove godine pokrijemo 95 odsto ukrajinskih tv domaćinstava sa uslugama digitalne televizije najvišeg kvaliteta.”

Digitalizacija SBB-ove kablovske mreže i dostupnost D3 usluge proširiće se po čitavoj Srbiji. SBB ide korak ispred najavljene digitalizacije Srbije, koja je predviđena za 2012. godinu. Dok ovo čitate, digitalni kablovski signal prate Beograd, Novi Sad, Niš i svi veći gradovi u Srbiji, pa su tako, jedno za drugim, sva područja u kojima postoji SBB-ova kablovska mreža, unapredila kvalitet slike i tona na svojim televizijskim kanalima, praktično bez dodatnih troškova za korisnike SBB-a.

Ipak, što je još važnije, svi korisnici koji to budu želeli moći će, zahvaljujući D3 usluzi, značajno da prošire izbor TV kanala, jer u ponudi digitalne televizije na raspolaganju je više od 140 televizijskih kanala. Sve što vam je potrebno da biste digitalizovali svoju SBB kablovsku televiziju je D3 prijemnik, mali uređaj koji se koristi za prijem digitalnog signala i koji omogućava da slika svih kanala bude kristalno jasna, a ton potpuno čist i da uz to, ako želite, gledate kanale u visokoj, HD, rezoluciji.

Ako imate LCD ili plazma televizor, D3 prijemnik je pravi partner za njega, jer će sve prednosti i kvaliteti takvog televizora tek uz D3 doći do izražaja. D3 prijemnik omogućava da se potpuno oslobodite pretraživanja netačnih i nepotpunih TV vodiča iz novina, jer D3 poseduje elektronski pregled programa (EPG).

Uz EPG, u svakom trenutku, na samom TV ekranu, možete videti šta će se prikazivati u narednih sedam dana. Možete videti i aktuelne dnevne vesti, vremensku prognozu ili pročitati dnevni horoskop. D3 vam donosi i SBB Video Zonu, servis „video na zahtev“, veliku zbirku najaktuelnijih filmova, serija, dokumentaraca i muzike kojoj ćete pristupiti jednim pritiskom na dugme i gledati ih kada želite.

Projekat razvijen u saradnji Ericssona i Instituta za društvo sa širokopojasnim pristupom sa Univerzitetu u Melbourneu nagrađen je svetskom nagradom za inovacije na događanju organizovanom povodom dodele globalnih poslovnih nagrada na području telekomunikacija u Londonu.

Nagrada je dodeljena za saradnju na razvoju Uni TV-a. Ovaj projekat istražuje korišćenje IPTV-a u obrazovanju u nizu područja poput medicine, hemije i inženjerstva. Isporuka 3D sadržaja koristi se kao pomoć studentima u razumevanju složenog gradiva. Globalne poslovne nagrade u području telekomunikacija dodeljuju se na godišnjem nivou za inovacije u telekomunikacijskoj industriji.

Sa obzirom da je IPTV ovde implementiran u novoj generaciji širokopojasnih mreža zasdnovanih na optici, moći će se koristiti i za mnoge druge namene osim same zabave. Cilj Uni TV projekta je demonstracija mogućnosti koje IPTV nudi u isporuci visokokvalitetnih video predavanja u domove studenata. Ovaj je projekat napravljen u stilu univerzitetskog obrazovanja, ali koncept može biti proširen na mnoge druge oblike obrazovanja i profesionalnih treninga.

IPTV omogućuje isporuku video sadržaja na TV uređaje u rezidencijalnim i poslovnim prostorima, putem vrlo brzih fiksnih širokopojasnih veza, što nudi daleko više od klasičnog prijema zemaljskih programa. U poređenju sa klasičnim pasivnim gledanjem TV programa IPTV omogućuje korisniku daleko više kontrole pa sam može odlučiti što, kada i kako želi gledati.

Ericssonovo liderstvo u IPTV-u potvrđeno je u martu 2011. kada je Ericssonovo rešenje za TV na različitim ekranima osvojilo nagradu na događanju IP&TV Industry Awards 2011. Ovo rešenje širi TV iskustvo na niz uređaja poput tableta, pametnih telefona i računara.