Relax

Advokati koji predstavljaju Justina Biebera zapretili su tužbom izdavačima igre za mobilne telofone koja navodno ismeva mladu zvezdu.

U samoj igri pod nazivom Joustin’ Beaver vodite dabra koji ima Bieberovu frizuru i brani se od svinja-paparaca.  Tim Justina Biebera želi da šefovi kompanije uklone igru iz prodaje ali i da preuzmu sav novac koji su autori do sad zaradili.

U svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu će 29. marta biti održan seminar „Izvori informacija u biotehnologiji“. Pokrivene teme obuhvatiće baze sekvenci, alate za pretraživanje sekvenci, proteine, enzime, bioaktivna hemijska jedinjenja i pretrage u bazama patentne dokumentacije.

bio

Seminar zajednički organizuju Univerzitet u Beogradu, Zavod za intelektualnu svojinu i projekat SLING Evropske komisije. Učešće na seminaru je besplatno, a za više informacija o seminaru i načinu prijavljivanja molimo Vas da kliknete ovde.

Program seminara i obrazac za prijavljivanje su na engleskom jeziku i dostupni su na sledećim linkovima:

- Program seminara

- Prijavljivanje za seminar

Roskosmos namerava da se pridruži evropskom projektu EkzoMars – lanisranju dve istraživačke misije prema Crvenoj planeti 2016. i 2018. godine. Zvaničnu izjavu tim povodom resor će dati početkom marta posle pregovora sa Evropskom kosmičkom agencijom, kada će se u potpunosti projasniti i ruska uloga u misiji. EkzoMars je biti rusko-evropski projekat posle nedavnog izlaska Amerikanaca iz njega, zbog smanjenja budžeta NASE.

U okviru projekta EkzoMars planirano je da se u prvom lansiranju prema planeti pošalju dva uređaja odjednom: orbitalni i nepokretni za sletanje. A u drugom – polifunkcionalni marsohod. Oba lansiranja trebalo je da izvrše teške američke rakete Atlas-5. Prošle jeseni NASA je stavila do znanja da će 2016. sa raketom nastati problemi, i šef Evropske kosmičke agencije Žan-Žak Dorden pozvao je u EkzoMars Rusiju. Dorden je rekao da se pitanje ne svodi samo na pružanje rakete-nosača Proton. Ruska strana će postati treći ravnopravni učesnik projekta, vršiće sopstvene eksperimente i bitno obogatiti misiju, uverio je šef agencije.

Naučni sekretar Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka Aleksandar Zaharov rekao je u intervjuu za Glas Rusije da među ruskim uređajima koji se mogu postaviti na EkzoMarsu, mogu biti neutronski detektori za traženje vode. Ruski stručnjaci konstruisali su takav detektor za naučnu laboratoriju na Marsu – veliku samohodnu stanicu NASE, koja sada leti prema Marsu.

Naše učešće tamo može da bude i u stvaranju sistema za sletanje – evropljani još nikada nisu sletali – ni u naučnim eksperimentima, govori Aleksandar Zaharov. Bio je planiran njihov obritalni uređaj. Uređaj za sletanje je takođe njihov, ali uz učešće Naučno-proizvodnog udruženja Laovčkin. Uopšte EkzoMars je dvofazni. Oan koji startuje 2016. je svojevrsni „demonstrator“.

Orbitalni uređaj će sastaviti kartu tačaka gde iz dubine planete u atmosferu izlaze metan i drugi gasovi. Posebno intrigira naučnike poreklo metana: vulkanske aktivnosti na Marsu nema, tako da se sumnja na drugi izvor – hipotetične mikroorganizme. Pored jednog od takvih mesta će i sleteti marsohod. Njegov glavni zadatak je traganje za primitivnim životom. Uređaj će biti snabdeven dugačkom bušilicom za uzimanje uzoraka tla. U celini misija EkzoMars pomoći će da se bolje shvati evolucija planete, kao i da se ocene razmere rizika sa kojima će se suočiti pilotirane ekspedicije sredinom aktualnog veka.

Da primetimo da će ovakav projekat za Rusiju biti i dobra mogućnost da podrži pravac istraživanja Marsa posle neuspeha sa stanicom Fobos-grunt.

Ruski biolozi su „probudili“ biljku čije se semenje više od 30 hiljada godina nalazilo u permafrostu. Stručnjaci sa Instituta za fizičko-hemijske i biološke probleme pedologije u blizini Moskve uspeli su da uzgoje nekoliko žbunjića fosilne flore. Ovaj jedinstveni eksperiment nam pruža šansu za veštačku regeneraciju biljaka iz ledenog doba.

Prastaro semenje se nalazilo ispod trideset metara dubokog sloja permafrosta u akvatoriji reke Kolime u Sibiru. To područje je poznato po velikom broju zamrznutih relikata životinjskog i biljnog carstva. Ruski biolozi su semenje pronašli u jazbinama glodavaca koji su ih pre mnogo hiljada godina izolirali pomoću stabiljki biljaka i koji su sakupljali biljke za zimovanje. O toj jednstvenoj prirodnoj kriobanci ispričao nam je naučni saradnik Instituta za fizičko-hemijske i biološke probleme pedologije, doktor bioloških nauka Stanislav Gubin.

To su jazbine koje se nalaze na dubini od 30 metara. Velike su otprilike koliko jedna fudbalska lopta. U ovim jazbinama mrmoti su čuvali semenje. Unutra se po pravilu nalazi i dlaka bizona i mošusnih goveda koji su tamo živeli u to vreme. To je izolirana ćelija gde je mrmot hibernirao tokom zime i čuvao hranu. Tamo je pronađeno oko 600-800 hiljada semena. To je jako sitno semenje, kao kod maka, ponekad malo veće, kao pšenica (konec golosa).

Na žalost nije celokupno pronađeno semenje pogodno za eksperiment. Izabrana je biljka silene stenophylla, koja još uvek raste u Jakutiji i dobro je prilagođena hladnoj klimi. O tome kako su naučnici uspeli da uzgoje floru koja je hiljade godina provela bez vode i svetlosti ispričala je starija naučna saradnica Instituta za biofiziku Ruske akademije nauka Svetlana Jašina.

Kada biljka nije sazrela, kod semenja su očuvani funikuli koji ih povezuju sa tkivom iz kojeg plod dobija hranu, jednostavnije rečeno, sa posteljicom. Pošto smo videli da ovi funuli izgledaju kao da su živi i da kod njih počinje prva faza rasta tkiva, počeli smo da radimo sa njima (konec golosa).

Naučnici su ove fragmente semena silene stenophylla smestili u hranljivu sredinu. Posle nekog vremena pojavila se klica. Ona je stavljena na dobro osvetljeno mesto, pa je za dva dana postala zelena. Biljka je zatim smeštena u zemlju i ne samo da se dobro osećala nego je čak i procvetala. Naučnici kažu da se prastara silene stenophylla po svom spoljnom obliku ne razlikuje od današnje. Izuzetak su cvetovi: kod „potomaka“ latice su šire i „rasečene“. To je pravo čudo, kažu autori eksperimenta, da se udiše miris star 30 hiljada godina!

Zaključci naučnika, koji su skoro objavljeni u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“, izazvali su odjek u svetskoj naučnoj zajednici. Dobijeni rezultati su sami po sebi jedinstveni, ali takođe otvaraju velike mogućnosti za izrađivanje metoda za čuvanje retkih biljaka u uslovima niskih temperatura. Sada je dokazano da njihove vitalne ćelije mogu hiljadama godina da egzistiraju na temperaturama ispod nule. Osim toga postalo je jasno da se arktički predeo u međuvremenu jako malo promenio: u zoni permafrosta danas nalazimo iste vrste biljaka koje su tamo rasle u epohi mamuta.

Čovečanstvo je brod koji plovi u tami bez karata i kompasa, izjavili su svetski futurolozi u Moskvi na međunarodnom kongresu „Globalna budućnost 2045“. Predskazivači budućnosti skloni su da predvide apokaliptički scenario razvoja čovečanstva poredeći ga s „Titanikom“.

Čoveku iz budućnosti pamćenje nije potrebno – informacija će se čuvati u mozgu, koji bude ugrađen u mozak, kažu futurolozi. Druga senzacija glasi: osećanja ometaju progres. Ranije su pisci naučne fantastike takve ljude nazivali robotima. Sad su to „novi ljudi“ gigantskih mogućnosti. „Neočovek“ savladava bolesti, može da se klonira i da osvoji kosmos, predskazuje američki pronalazač Rejmont Kurcvejl. Njegove druge kolege slikaju još neordinarnije slike budućnosti, izazivajući zavist holivudskih režisera i pisaca naučne fantastike.

Ovi poslednji, ipak ne gube nadu – entuzijazam povodom „novih ljudi“ kao nosilaca napretka teško da je opravdan. Ljudski razum je danas tražen kao nikad pre i u budućnosti se ova tendencija neće menjati, pre će biti da će se svet podeliti na one koji rade glavom i na one kojima su ove sposobnosti tuđe, kaže pisac Leonid Kaganov.

Danas je tendencija takva da su kao prvo, vrlo tražene intelektualne oblasti, a kao drugo, broj stanovnika od kojeg se traži da nešto čini, da radi, – opada. Moguće je da će na Zemlji nastati situacija kad će se stanovništvo podeliti na ove dve kategorije.

Živimo u čudnom svetu, dostignuća iz prošlosti postoje zajedno s tehnologijama budućnosti, kaže futurolog Sergej Moskaljov. Čovek je dobio neograničen pristup informacijama: ono o čemu se pre 10 godina moglo samo maštati danas je realnost.

Danas čovek na svakom mestu gde postoji internet ima pristup celom svetskom znanju. Ranije se teško moglo zamisliti da će čovek koji živi u gradiću iza Polarnog kruga, moći da uđe u Biblioteku kongresa SAD ili na sajt Ruske državne biblioteke.

Teško je osporavati ovakvo tumačenje događaja, a nema ni razloga. Ali neke tvrdnje ljubitelja koji vole da bace pogled u sutrašnjicu izazivaju kod profesionalaca nedoumicu, pa čak i osmeh. Tako pasaž o raseljavanju „novih ljudi“ po galaktici izaziva velike sumnje kod kosmonauta Sergeja Kričevskog. Kosmos je danas još uvek slabo proučen, slaže se s njim akademik Instituta za fiziku „Lebedev“ Aleksandar Gurevič, osim toga, za potpunu ekspanziju očiledno nema dovoljno resursa.

Nećemo moći da se širimo po kosmosu. Postoje vrlo određena energetska ograničenja. Naša energetika nije jaka.

Mnoge ideje futurologa se lako mogu demantovati, neke same sebe opovrgavaju. Postoji masa pitanja koja se mogu uputiti na adresu eksperimentatora s tačke gledišta morala i etike. Kakav će biti čovek ako se u njegovoj glavi pojavi mikročip? Kakva će biti psihologija individue potčinjene programu? I što je glavno, da li treba pozivati u pomoć kompjuter ako se danas koristi samo nekoliko desetina procenata mogućnosti ljudskog mozga? Odgovor na sva ova pitanja može dati samo budućnost.

U najbliže vreme ruski naučnici će početi da izučavaju uzorke vode uzete iz antarktičkog jezera Vostok. Po rečima rukovodioca ruske antarktičke ekspedicije Valerija Lukina vrednost ove vode je kolosalna. Jezero je bilo izolovano od atmosfere milionima godina, i u njemu mogu da budu sačuvani unikatni mikroorganizmi, kojih nema više nigde u svetu.

Rezultati istraživanja će takođe pomoći da se shvati kakav je bio Antarktik pre nego ga je pokrio led. ”Čak i da ne pronađemo nikakve žive organizme u gornjim slojevima vode jezera Vostok, svejedno ćemo doći do velikih otkrića. Prvi put ćemo saznati o uslovima prirodne sredine u kojoj je život nemoguć”, – naglasio je Lukin.

Švajcarski naučnici razrađuju program ”CleanSpace One” koji je namenjen odlaganju svemirskog otpada iz Zemljine orbite. Specijalisti američke agencije NASA u Zemljinoj orbini uočili su oko 16000 objekata svemirskog otpada većih od 10cm (delovi raketa, satelita i drugo) koji se kreću velikopm brzinom.

U orbiti se takođe nalazi stotinu hiljada objekata manjih od navedene veličine. U slučaju sudara sa satelitima, oni predstavljaju veliku opasnost čak iako se u obzir uzme mogućnost pomeranja satelita.
Švajcarci u budućnosti planiraju da prodaju svoj program.

Svrsishodno je produženje roka boravka posada na Međunarodnoj svemirskoj stanici sa trenutnih 6 meseci na godinu dana i više. U Roskosmosu smatraju da bi prelazak na duži boravak omogućio sticanje iskustva za sledeći korak čovečanstva na putu savladavanja vasione – izlazak van niske Zemljine orbite.

Po dogovoru partnera koji učestvuju u projektu MSS stanica će postojati najmanje do 2020. godine. Bilo bi logično da u preostalom roku bude prilagođena za modeliranje dužih interplanetarnih letova, što bi upotpunilo odgovarajuće eksperimente na Zemlji. Poslednji među njima, „Mars 500“, završen je 4. novembra 2011. Bila je to 520 dana duga izolacija 6 dobrovoljaca na moskovskom Institutu za medicinsko-biološke probleme Ruske akademije nauka (IMBP). U maketi svemirskog broda rekonstruisani su uslovi ekspedicije ka Crvenoj planeti, ali bez bestežinskog stanja. Ako bi se „Mars 500“ ponovio na MSS, ovo iskustvo bi postalo ozbiljnije. Rusija je tu ideju predložila stranim partnerima, kaže rukovodilac pilotiranih programa Roskosmosa Aleksej Krasnov.

Pregovaramo s kolegama na koji način da se eksperiment ponovi u uslovima svemira na MSS. Nije odlučeno koliko bi dugo trajao, ali postoje različite opcije. Možda nije ni potrebno da se posada izoluje na preko 500 dana kao što je to bio slučaj na Zemlji. Glavni cilj je da se modeluje autonomnost rada sistema, pre svega onih za održavanje života i prehranu.
U interplanetarnom prostoru deluje najpogubniji činilac otvorenog svemira, galaktičko zračenje. Naravno da ga nije bilo u maketi na IMBP-u, kao što nije bilo ni bestežinskog stanja. U isto vreme na MSS postoji slaba radijacija koja utiče na opšte stanje kosmonauta. Tako da je teško smisliti poligon koji bi više odgovarao za proučavanje posledica interplanetarnih letova. Između ostalog onih prema Mesecu, nastavlja Aleksej Krasnov.

Veoma je poželjno da se MSS u većoj meri koristi ne samo u tradicionalne naučne svrhe, već i za sticanje iskustva i znanja koji će biti od koristi za let ka Mesečevoj orbiti, pa onda ka Marsu.
Mogućnost premeštanja „Marsa 500“ na orbitu vezana je za mnoštvo detalja koji zavise od partnera. Recimo, pošto Amerikanci nisu učestvovali u ruskom eksperimentu, da li će hteti da mu se pridruže na stanici? To bi prouzrokovalo nove troškove, a NASA je zbog smanjenja troškova čak napustila naučni program „Egzomars“, koji joj je zajednički sa Evropom.
Ili jedno jednostavno pitanje: koliko ljudi da se ostavi za tekuće misije MSS ako se uzme u obzir činjenica da je stanica predviđena za samo 6 ljudi? Ako „Marsovci“ budu morali da im pomažu, kako da se garantuje čisto iskustvo?
Uzgred rečeno, mogućnost da se ljudi godinu dana nalaze u svemiru nije izazov. Na starim snimcima filmske hronike vidi se da prvi kosmonauti posle sletanja teško hodaju: bestežinsko stanje je kod njih izazvalo atrofiju mišića. Ali Rusi Vladimir Titiov i Musa Manarov nalazili su se u svemiru tačno godinu dana, a Valerij Poljakov je u svemiru neprekidno boravio 438 dana, što je skoro isti rok kao onaj kod „Marsa 500“. Problem je vremenom rešen pomoću namenskih fizičkih vežbi.

Moguće je da će stalni boravak ljudi u svemiru prestati posle 2020. Pilotirana kosmonautika će biti preorijentisana na dalje letove. Moramo da iskoristimo mogućnosti koje MSS pruža kao trenažer dok postoji.

U SAD se skupljaju dobroboljci za učestvovanje u eksperimentu leta na Mars HI-SEAS (Hawaii Space Exploration Analogue & Simulation). On će biti sproveden od početka 2013. godine i trajaće 120 dana. Maketa broda za šest učesnika biće montirana na Velikom ostrvu na Havajima. Ovakav poduhvat podseća na ruski «Mars-500» – izolaciju 6 dobrovoljaca u toku 520 dana u moskovskom Institutu za medicinsko-biološke probleme (IMBP) RAN. Eksperiment je završen prošle jeseni i ovih dana su u Roskosmosu izjavili da ga treba ponoviti, sad već u bestežinskom stanju u MKS.

Dok je ruski eksperiment bio višeplanski i u njemu su se proučavali svi momenti povezani s promenom psihološkog i fiziološkog stanja čoveka u izolaciji, Amerikance zanimaju samo problemi ishrane.
Obično kosmonauti sa sobom nose već pripremljenu hranu, koju treba podgrejati ili rastvoriti u vodi (instant foods). Na Zemlji se čini da je ona ukusna, ali u svemirskom brodu brzo dosadi. U kosmosu se smanjuje oštrina čula mirisa, gubi se ukus i apetit, što dovodi do ubrzanog gubitka koštano-mišićne mase koja se ionako smanjuje u bestežinskom stanju. Rezultat je smanjenje fizičkih mogućnosti posade i nepotpuno obavljanje misije.
Na Havajima će se ispitanici hraniti kako gotovom hranom, tako i onim što sami ispeku ili skuvaju u uslovima stroge štednje resursa, koristeći maštu. Predstoji im da odrede najprihvatljivije porcije za oba obroka i u kom pravcu će se ona menjati u toku 120 dana. Takođe, treba razjasniti kako hrana utiče na raspoloženje, kako se menjaju oštrina čula mirisa i koji ukusi imaju prednost. Recepti koji se budu svideli ispitanicima ući će u «kosmički» kulinarski katalog.
Pitanje čime hraniti kosmonaute je toliko važno da se još u SSSR njime bavio niz instituta. U svim eksperimentima s boravkom ljudi u izolaciji posebna pažnja se posvećuje hrani. Ipak, i na «Marsu-500» je moglo btiti iznenađenja, kaže šef odeljenja IMBP Jurij Bubajev.

Naišli smo na problem kad smo imali jednog učesnika iz Kine, i bile su mu potrebne vrlo specifične namirnice. On se za 500 dana nije navikao na evropsku kuhinju. Na «Marsu-500» su kombinovane gotove namirnice.
Naučnik smatra da će za 120 dana «zatočeništva» u havajskoj maketi broda u potpunosti može doći do nekih zaključaka.

To je minimalni rok za sticanje opšte predstave. Iako je naš eksperiment «Mars-500» bio duži i u ovom smislu očigledniji. Problemi su nastali upravo kasnije, kad su članovima posade dosadile namirnice koje su im se na početku sviđale.
U dugom letu kosmonaut se seća Zemlje, poznatih glasova, hrane. Pravilna ishrana predstavlja još i pitanje psihološkog komfora.
Može se samo nagađati u kojoj meri će domaća hrana nedostajati havajskim «zatvorenicima» za 120 dana i kako će se razviti njihove kulinarske sposobnosti. Iako je jasno da će morati da isprobaju kuhinje različitih naroda sveta: velika je verovatnoća da će u eksperimentu učestvovati ljudi različitih nacionalnosti iz zemalja u razvoju. Ima i onih koje će zainteresovati skroman honorar od 5 hiljada dolara plus putni troškovi. (Poređenja radi, učesnici «Marsa-500» su dobili po 100 hiljada dolara). A zahtevi su visoko: visoko obrazovanje, dobro poznavanje engleskog.
Kandidati će se birati u dva kruga. Leti ne seminaru u Kornelskom univerzitetu SAD (on je i organizator poduhvata) i krajem godine na praktičnim časovima. Rok za podnošenje molbi ističe 29. februara 2012. godine.

Davnašnji san pionira kosmosa uskoro će se ostvariti. Naučnici iz sibirskog grada Krasnojarska približavaju se stvaranju zatvorenog sistema za održavanje života. Bez autonomnih bioloških ciklusa neće moći da prođe izgradnja baza na drugim nebeskim telima, zato je bez njih nezamislivo dalje osvajanje kosmosa. Sada ovo pitanje zvuči još aktualnije: baza na Mesecu može da se pojavi uskoro, 20-ih godina 21. veka.

Slični sistem treba u potpunosti da osigura čoveku vazduh za disanje, kao i vodu i hranu, prerađujući produkte njegove životne delatnosti. Spolja stiže samo svetlost i električna energija. Kompleks treba da bude kompaktan, jer moraće da se šalje u kosmos.

U Rusiji na kompleksu BIOS se radi u Krasnojarsku. Sada njegovi naučnici stoje na pragu kvalitativnog proboja, govori za Glas Rusije naučnik Sibirskog instituta za biofiziku Andrej Degermendži.

Postigli smo takvo stanje da za godinu-dve nadamo se, postići ćemo stopostotni biološki zatvoreni ciklus. Prethodna generacija naučnika je imala 60-70%. Zatvoreni ciklus je potreban za stacionarne naseljene baze – na Mesecu, Marsu. I na Mesecu i na Marsu ima vode, može se nešto uzeti iz ruda, ali za ljudsko korišćenje to će najverovatnije biti zabranjeno.

Amerikanci imaju projekat slične namene pod nazivom Biosfera-2 – staklenike na skoro hektar i po sa malim životinjama, živinom, reptilima, vodenom akumulacijom i „pustinjom“. Ekspertimenti uz učešće 8 ljudi vršili su se na njemu do 1996. godine. Ruski projekat ne samo da je kompaktniji, već ima i bitne razlike, nastavlja Andrej Degermendži.

Američkom Biosferom-2 se upravljalo spolja, a ljudi su bili u njoj pasivni kao odojčad okružena brigom. To protivreči našim predstavama da sistem treba da bude potpuno autonoman – i po upravljanju i po zatvorenosti ciklusa.

Sada je tajnost sa radova krasnojaraca skinuta. Zahvaljujući publikacijama interesovanje stranih kolega za vojnu tajnu BIOSA samo raste. Po rečima Andreja Degermendžija, Kinezi su predložili da kupe čitavu laboratoriju i prevezu je kod sebe. A Evropska kosmička agencija već je uplatila sredstva da na njoj vrši eksperimente koji bi pokazali kako se menja stanje mikroorganizama u zatvorenim uslovima. Rezultate istraživanja nestrpljivo čekaju na MKS: posada stanice se umorila boreći se protiv mikroba u svim odsecima.

Posle postizanja potpune biološke izolacije BIOSA istraživanja neće biti završena. Predstoji odrađivanje takozvanih havarijskih režima – modelovati havarije na Mesečevim bazama u realnim uslovima. Scenarija ima toliko da će na njihovu proveru otići godine. Treb ažuriti, govori biofizičar: kompleks treba da bude u potpunosti dovršen do početka pilotiranih letova na Mesec.