Relax

Četvrti Festival nauke se održava 12. i 13. maja 2012. godine na centralnom trgu univerzitetskog Kampusa i u prostorijama Fakulteta tehničkih nauka od 10 do 18 časova.

Festival je namenjen širokoj publici u cilju pružanja inspirativnog uvida u nauku. Na Festivalu su organizovane radionice i eksperimenti koji se izvode uživo, naučno-popularna predavanja, tribine, izložbe i drugi prateći sadržaji. Festival nauke organizuje se sa ciljem da na popularan način prikaže nauku najmlađima, budućim studentima i svim zainteresovanima koji imaju želju da se upoznaju sa novim naučnim dostignućima.

Fakultet tehničkih nauka učestvuje na Festivalu nauke sa sledećim sadržajima:

NAUČNE RADIONICE:

• U kakvoj sredini živimo?
• Pametni telefon i tv – nov način igranja
• Igraj pametno!
• Saobraćajna simulacija
• Kad porastem biću programer!
• Lična karta vašeg uređaja
• Pametna vaga
• Roboti se takmiče
• Govori da te mašine razumeju!
• Svet elektronike
• Katastrofa nailazi – jesmo li spremni?
• Ozelenimo pametnu kuću pametnim telefonom
• Svetlost u elektronici
• Oštro oko kamere

OTVORENI LAB:
Subota 12.05.2012.

• 12-13h – Katedra za mehatroniku, robotiku i automatizaciju i Katedra za telekomunikacije i obradu signala
• 13-14h – Laboratorija za proizvodnu metrologiju
• 13-14h – Laboratorija za virtuelnu proizvodnju
• 14-15h – Laboratorija za mehatroniku, automatizaciju i robotiku (Siemens)

Nedelja 13.05.2012.

• 11-12h – Laboratorija za obnovljive i distribuirane izvore električne energije
• 12-13h – Katedra za mehatroniku, robotiku i automatizaciju i Katedra za telekomunikacije i obradu signala

DAN SA NAUČNICIMA:

Subota, 11:00-15:30h

• Interdisciplinarni i istraživački centar za kastrofalne rizike
• GRID Laboratorija – Kako nastaje font?
• Tehnička mehanika
• Laboratorija za fleksibilnu elektroniku
• Laboratorija za biomedicinsku instrumentaciju i merenja

Više informacija i detaljan program Festivala nauke možete pogledati na sajtu: www.festivalnauke.uns.ac.rs

Naučnici misle da bi čestice silicijuma u obliku kuglica veličine do nekoliko stotina nanometara mogle postati sastavni deo „nevidljivog ogrtača“, naprave koja omogućava skrivanje različitih predmeta u vidljivom dijapazonu talasa.
Glavni deo „nevidljivog ogrtača“ su rezonatori.

Silicijumske čestice u obliku kuglica mogle bi obavljati tu funkciju, što je uspešno dokazano u nizu testiranja. U članku koji je objavljen na zvaničnom veb-sajtu univerziteta Kornel naučnici navode da, iz ekonomskog aspekta, takve sfere ne bi bile skupe za proizvodnju.

Izdavač najavljuje da će tokom 2012. godine izdati čak sedam proširenja za dugo očekivanu akcionu igru.
Sav sadržaj možete kupiti unapred izdvojivši za njega nešto više od 20 evra, ali samo ukoliko imate PS3 i Xbox 360. PC verzija još uvek nije spomenuta u planovima.

Prvi DLC stiže već sledećeg meseca, samo par nedelja nakon što se igra pojavi u Evropi 18. maja. Prvo proširenje nosi naziv Local Justice i sadrži Police Precinct multiplejer mapu, još dve neimenovane multiplejer mape, avatare i multiplejer izazove. Kako se čini, praktično svi dodaci biće okrenuti multiplejeru.

Remedy je objavio kako će se ovo izdanje pojaviti za PC i to već 22. maja, a već može da se kupi u pretprodaji.
Svi kupci koji već sad naruče igru dobiće 10% popusta, a još 15% ukoliko su prethodno kupili originalni Alan Wake.American Nightmare je za razliku od originalnog Alan Wakea daleko više orijentisan na akciju, pa je pomalo u drugi plan gurnuo horor atmosferu.

Festival nauke u Novom Sadu organizuje se već četvrti put sa ciljem da na popularan način prikaže nauku najmlađima, budućim studentima i svim zainteresovanima koji imaju želju da se upoznaju sa novim naučnim dostignućima. Ove godine, Festival nauke se održava 12. i 13. maja, na centralnom trgu univerzitetskog Kampusa i prostorima na Fakultetu tehničkih nauka, od 10.00 do 18.00 časova.

Prirodno-matematički fakultet se predstavlja sa 12 radionica i nekoliko interesantnih predavanja. Gosti Festivala će imati prilike da lično upoznaju čuvenog Mika Stora iz CERN-a ili Tristana Hibša sa Harvarda.

Predavanja

Subota, 13:00h – FTN, amfiteatar A1
HOW CERN IS CHANGING OUR LIVES – DR. MICHAEL (MICK) STORR – CERN

Subota, 14:00h – FTN, amfiteatar A1
BOŽJA ČESTICA: DELIĆ KOJI NEDOSTAJE, ILI KOST U GRLU? – TRISTAN HUBSCH FEAT. PROF.DR MIROSLAV VESKOVIĆ
Howard University, Washington DC, USA

Subota, 16:00h – FTN, amfiteatar A1
TAJNE KOCKANJA – PROF.DR ZORANA LUŽANIN- PMF NS

Nedelja, 13:00h – FTN, amfiteatar A1
FIZIKA – NIT KOJA POVEZUJE – PROF.DR DARKO KAPOR – PMF NS

Radionice

Energija za groš

Veliki izazov 2020: ENERGIJA

OBLAST: Hemija zaštite životne sredine (PMF)

Da li je moguće istovremeno voziti bicikl, praviti užinu i čitati novine? Jeste! A možemo li ugrejati prozore? Svakako! Postavka Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine će vas u to i uveriti! Proverite efikasnost utroška ljudske energije i svojih kulinarskih sposobnosti dok vozeći bicikl pravite svoj omiljeni voćni šejk. Potom naučite više o ulozi termalnih zavesa za izolaciju prostora učestvujući u radionici pravljenja termalnih zavesa. Kako uz pomoć njih da zarobite onih 60% računa za grejanje koji su vam do sada bežali kroz prozor?

Čik pogodi ko sam i gde živim

Veliki izazov 2020: KLIMA I OKOLINA

OBLAST: Ekologija životinja (PMF)

Koliko poznaješ životinje? Da li znaš gde one žive? Poseti nas i uz igru, zagonetke i zanimljive asocijacije upoznaj vrstu životinje i njeno prirodno stanište. A za naše najmlađe posetioce spremili smo posebnu igru „Lavirint –otkrij gde živim!”.

Ko je na meniju?

Veliki izazov 2020: KLIMA I OKOLINA

OBLAST: Ekologija životinja

Tigar jede zebru? Ili ipak ne?
Severna i Južna Amerika, Afrika i Australija biće etape na našem putovanju do odgovora na ovo i mnoga druga pitanja o lancima ishrane u životinjskom svetu. Na zanimljiv i poučan način, uz mapu Sveta i video prikaz, našu pomoć i, naravno, vaše vijuge, napravićete jelovnik tigra, lava i drugih veličanstvenih životinja.

I biljke imaju zube

Veliki izazov 2020: KLIMA I OKOLINA

OBLAST: Botanika

Životinje imaju ruke, zube i jezik kao i prostiji ili složeniji sistem organa za varenje. A za biljke znamo da se hrane fotosintezom. Međutim, svi znamo da postoje i takozvane „biljke-mesožderke“ – da li to znači da su to biljke koje imaju ruke, prste, zube… i ako nemaju… pa zasto ih onda zovemo biljke mesožderke?

Razmnožavanje biljaka

Veliki izazov 2020: KLIMA I OKOLINA

OBLAST: Botanika

Da bi se biljke razmnožavale najčešće im treba cvet. Ali šta je sa biljkama koje nemaju cvetove? Kako se one razmnožavaju? Gde se nalaze njihovi organi za razmnožavanje? Mahovine, prečice, rastavići, paprati, golosemenice i cvetnice, sve su to biljke s kojima ćemo vas upoznati u ovom biljkovitom druženju sa cvetnim nagradama!

Eko-domaćinstvo

Veliki izazov 2020: KLIMA I OKOLINA

OBLAST: Hemija zaštite životne sredine

Ako ste se ikada zapitali kako fleke od jaja na zidu mogu biti korisne, kako iscepane novine postaju romantične i šta biva sa smećem kada pobegne iz kante za otpatke, interaktivne radionice hemičara će vam pružiti odgovore na ova pitanja! Zamešajte ekološke boje od kulinarskih sastojaka;  naučite da novine pretvarate u novi papir, tetra pak u novčanik, upoznajte se sa reciklažom!

Pod zvezdanim nebom

Veliki izazov 2020: INOVACIJE

OBLAST: Astronomija

Iskusite nebo kao nikada pre! Posetite jedinstveni mobilni planetarijum i vidite nebo kakvo danas možete da vidite samo još na vrhovima udaljenih planina – čisto, jasno i zvezdano! Naši astronomi povešće vas na putovanje po sunčevom sistemu i otkriti vam neke od brojnih tajni svemira!

Sve tajne Sunca

Veliki izazov 2020: INOVACIJE

OBLAST: Astronomija

Sunce: naš najbolji prijatelj, ili skriveni neprijatelj? Zavirite kroz teleskop i pogledajte ga uživo!Saznajte šta su sunčeve pege i kakve se to eksplozije dešavaju na njemu. Kakvo je to UV zračenje koje nam Sunce šalje i zašto nam ono šteti? Napravite svoj mali spektroskop koji će vam dozvoliti da od svetla napravite dugu bilo kada! Naš veliki interaktivni model Sunca naučiće vas kako i zašto ono sija! Napravite sami svoj solarni brodić i iskoristite Sunce da ga pokrenete! Upoznajte Sunce kao nikada do sada – i spolja i iznutra!

Predstava Zvuk fizike

OBLAST: Fizika

LOKACIJA: Fakultet tehničkih nauka, amfiteatar A3

TERMINI: Subota: 11:30, 13:30, 15:30, 16:30

Nedelja: 11:30, 13:30, 14:30, 16:30

Šta je zvuk? Kako razlikujemo note? Šta bi bilo kad bismo mogli da čujemo Sunce? Koji se muzički instrumenti kriju u vašem domu? Posetite nas i oslušnite muziku fizike!

Od čestica do zračenja

Veliki izazov 2020: INOVACIJE

OBLAST: Fizika – nuklearna fizika

Dragi posetioče, ako te zanima kako istraživači u CERN-u detektuju čestice, da li ima zračenja oko nas, šta sve zrači i koliko je to opasno, dođi u kutak fizike da se družimo i saznaj odgovore na ova i još neka interesantna pitanja.

Geometrija oko nas

Veliki izazov 2020: INOVACIJE

OBLAST: Matematika

Otkrijte inspirativnost i lepotu matematike upoznajući se sa vrstama i osobinama geometrijskih oblika, njihovim prostornim relacijama i ulogom u svakodnevnom životu, ali i izrađujući geometrijska tela od raznovrsnih materijala i upotrebnih predmeta.

Igrajmo se geografije

Veliki izazov 2020: MULTIKULTURALIZAM

OBLAST: Geografija

Gde je Obala slonovače? Koji je glavni grad Brazila? Koja planina je najviša u Evropi? Kako rade vulkani? Zašto se tektonske ploče pomeraju? Poseti nas i kroz igru saznaj o udaljenim krajevima sveta, o zemljama koje te okružuju, o tome kako diše naša planeta! Saznaj i sam koliko geografija jeste zanimljiva!

Da ne poveruješ svojim očima 

Veliki izazov 2020: INOVACIJE

OBLAST: Fizika – optika-optometrija

Da li ste se nekad zapitali zašto je teniska loptica žute boje, zašto se dešava da opipavamo u mraku iako znamo raspored stvari u prostoriji? Možemo uzeti zdravo za gotovo sve što vidimo oko sebe, ali priča o vidu nije tako jednostavna. Posetite nas da zajedno otkrijemo misteriju vida.

Nije bilo davno kada je sama ideja o džepnom kompjuteru ili telefonu smatrana za gotovo nedostižnu. Danas, takvi uređaji imaju više mogućnosti nego njihove preteče koje su ispunjavale čitavu sobu. Robotičari smatraju da je sada na redu njihova revolucija i da će uskoro leteći roboti postati deo života, ako ne naših onda sigurno života najmlađe generacije

Na jednoj izložbi u Vašingtonu nekoliko malih lebdećih mašina funkcioniše kao orkestar, pritiskujući poluge pomoću kojih na električnom klaviru „sviraju“ temu iz filmova o agentu 007, Džejmsu Bondu.

Na događajima kao što je ovaj, u vašingtonskom Muzeju građevinarstva, deca svih uzrasta upoznaju se sa mašinama budućnosti.

„Koristimo robotiku da decu zainteresujemo za nauku, tehnologiju, inžnjerstvo i matematiku“, kaže jedan je od organizatora izložbe, vlasnik firme Infamos robotiks, Entoni Nunez. „Pomoću robota i njihovih sastavnih delova podučavamo decu o gradnji robota i o tome šta to obuhvata. Dobro je kada se zabavne stvari povezuju sa obrazovanjem“, kaže on.

Kongresmen iz Virdžinije, Džim Moran, poznat kao pristalica tehnologije i tehničkih poslova, smatra da je samo pitanje kako iskoristiti taj potencijal i energiju kod dece.

„Ako zaista želimo da iskoristimo kreativni um i duh ljudi moramo to da radimo kada su mladi, kada im je mozak kao sunđer“, kaže Moran.
Postdiplomac na Univerzitetu države Pensilvanija, Kventin Lindzi, jedan od onih koji su programirali robote, kaže da bi želeo i više.
„Za taj veliki skok treba da počnemo da razmišljamo o veštačkoj inteligenciji, o tome kako da roboti počnu da uče na osnovu sopstvenog iskustva uz minimalnu podršku ljudi“, kaže Lindzi. A to znači da buduće generacije treba da se uključe u to već sada.

„Privući mlade ljude od početka, učiniti da to zavole u gimnaziji, na fakultetu… to nam je potrebno ovde u Americi“, kaže Lindzi.

Internet gigant Gugl intenzivno eksperimentiše sa automobilom u kome vozač, ako to hoće, može da bude samo pasivni posmatrač. Američka država Nevada prva je koja je odobrila njegovo korišćenje na putevima.

Automobili-roboti za korak su bliži legalnoj upotrebi u Americi pošto je država Nevada prva dozvolila njihov izlazak na ulice. Florida bi mogla da bude sledeća.

Tehnologija je slična onoj koja se već odavno koristi u avionima. U automobili, kao i u avionu, čovek može u svakom trenutku trenutno da preuzme kontrolu. A do tada, automobilom upravljaju laseri, senzori i sistem za satelitsku navigaciju.

„Koristi kamere za registrovanje semafora i prepreka, dok na krovu ima takozvani skenirajući laser“, objašnjava inženjer kompanije Gugl, Sebastijan Turn.

Za sada, propisi i dalje zahtevaju prisustvo vozača i suvozača, ali…
„Ako hoćete da vozite, odnosno da gubite vreme u saobraćaju, slobodno izvolite“, kaže inženjer Turn.
Na osnovu programa odobrenog u Nevadi Gugl sada traži od tamošnjih vlasti da vozače robotskih automobila oslobode zabrane slanja SMS poruka tokom vožnje.
Malo je teže zamisliti kako će vozači to objasniti policajcu ako ih zaustavi.

Na ovogodišnjem sajmu dizajna u Milanu Panasonic je predstavio posebnu instalaciju koja funkcioniše na principu fotosinteze

U procesu održivog razvoja Panasonic nastoji da život učini boljim i ujedno smanji naš negativan uticaj na okolinu. Instalacija Fotosinteza koju je Panasonic predstavio na sajmu Milano Salone del Mobile 2012. upravo je primer takvih Panasonic-ovih težnji. Instalacija predstavlja energetski krug koji generiše energiju pomoću solarnih ploča, a skladišti je pomoću baterija.

Ušteda energije kontroliše se upotrebom LED i organskih LED rasvetnih tela, dok je svaka faza kruga kontrolisana pomoću sistema za upravljanje energijom.

Na Suncu bi u skorije vreme mogla da se formiraju četiri magnetna pola. Ove prognoze je dala japanska Nacionalna opservatorija i Institut prirodnih nauka.

Na Suncu, magnetni polovi menjaju mesta obično na svakih 11 godina. Uglavnom se oni podudaraju sa geografskim polovima. Očekivano menjanje je trebalo da se desi u maju 2013. godine. Međutim, čini se da će, ovoga puta na severnom polu Sunca, smena minusa na plus da se desi ranije – već ovog maja. Nije isključeno, da južni pol takođe uskoro promeni svoj znak u suprotni. Neko vreme će oba geografska pola Sunca biti ”plus”. Kao rezultat toga, u regionu ekvatora će se obrazovati dva privremena negativna magnetna pola.

Takve promene na Suncu su se dešavale i ranije – na primer, u XVII-XVIII veku. Tada se to ispoljilo u vidu znatnog zahlađena na Zemlji. Trenutna pojava četiri magnetna plusa, takođe može da izazove zahlađenje na planeti.

Brod na solarni pogon “Planetsolar” privodi kraju put oko sveta, posle godinu i po dana plovidbe. To je prvi pokušaj da se svet oplovi pomoću solarne energije, a ova vrsta energije bi mogla da nađe i konkretnu primenu u pomorstvu, pre svega u oblasti turizma.

“Ideja je rođena 2004. godine kada sam prisustvovao potpunom otapanju glečera debljine 500 metara na Islandu. Shvatio sam da su klimatske promene realnost i da je potrebno preduzeti nešto”, rekao je za AFP Rafael Domžan (Domjan), 40-ogodišnji Švajcarac i vođa ekspedicije, dok je brod prolazio između ostrva Elba i Korzike.

Inspirisan delima Žila Verna (Jules Verne), ovaj inženjer elektrotehnike tragao je za sponzorima kako bi izgradio katamaran dug 31 metar, što je najveći brod na solarni pogon u svetu. Njegov san će postati java kada upozna 2008. nemačkog industrijalca Imoa Štrehera (Immo Stroeher).

“Planetsolar”, plod njihovog partnerstva, isplovio je iz Monaka u septembru 2010. a u tu luku trebalo da uplovi 4. maja posle plovidbe oko sveta koja je trajala gotovo 600 dana. Domžan je predvodio francusko-nemačko-švajcarsku ekipu, koju su pored njega činli kapetan, glanvi konstruktor i mehaničar. Pošto su preplovili Atlantik i prošli kroz Panamski kanal, plovili su Pacifikom, a zatim su se kroz Suecki kanal zaputili ponovo u Evropu.

Domžan je istakao da ovo putovanje pokazuje da ljudi dovoljno raspolažu znanjem, tehnologijama, sirovinama i obnvoljivim izvorima energije da bi obezbedili održiv razvoj i zaštitili planetu.

“Planetsolar” sa solarnim panelima ukupne površine 537 kvadratnih metara može da po lepom vremenu proizvede 500 do 600 kilovat-sati, i da zahvaljujući tome pređe najviše 300 kilometara kada je baterija poptuno napunjena. Brod razvija brzinu sličnu brzini jedrenjaka, pošto motor ima snagu skutera.

Na brodu sve funkcioniše pomoću sunčeve energije: od motora do kompjutera do zagrevanja vode.

“Nije bilo lako napraviti brod, iako smo to učinili u rekordnom roku od godinu i po dana. Bilo je potrebno, na primer, naći dobre solarne (fotonaponske) module”, rekao je Jens Langvaser (Langwasser) (28), glavni konstruktor.

Princip je bio da se isključivo koriste tehnologije koje su dostupne širokoj javnosti. Na kraju je izgradnja ovog prototipa koštala 15 miliona evra, nešto malo više nego izgradnja klasičnog broda dugog 30 metara.

Upravljanje “Planetsolarom” nije, međutim, lako. Pošto mu je potrebno mnogo sunčeve energije, brod je morao da plovi što bliže ekvatoru i da često menja pravac. “Dva puta dnevno smo dobijali meteorološke izveštaje sa prognozama o sunčanim periodima. Ponekad smo morali da usporima da bismo prošli ispod male grupe oblaka do osunčanog dela”, rekao je kapetan Ervan Le Ruzik (Erwann Le Rouzic) (40), iskusni pomorac.

Takav način upravljanja bio je povremeno uzrok nestrepljenja i nezadovoljstva, posebno kada bi brod bio blokiran, kao kada je kod obala Australije čekao tri dana zbog oluje.

Le Ruzik nije, međutim, ništa manje iznenađen što je upravljao brodom koji je isključivo pokretala solarna energija. “Naravno da to može da se primenjuje samo u osunčanim zonama i na nekim brodovima, i ne kažem da ćemo kroz 10 godina imati solarne teretne brodove, ali znamo da se ovako nešto može izvesti i primeniti na razmne načine”, rekao je on i naveo primer turističkih brodova u Crvenom moru.

Za Domžana, ova misija je uspela pošto je upravo želeo da pokaže industrijskim krugovima, preduzetnicima i političarima da nije zaluđenik ili sanjar u stilu Vernovog junaka Fileasa Foga (Phileas Fogg).

Domžan je odneo i prvu pobedu, pošto su nakon prolaska “Planetsolara” pored Galapagosa, ekvadorske vlasti zabranila pristup jednom od ostrva brodovima sa klasičnim motorima i dozvolila samo polovilima na elektro-solarni pogon.

Izvor: AFP
Foto: www.planetsolar.org