Relax

U toku je prijavljivanje učesnika na Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji za 2012. Rok za prijavu na ovogodišnje takmičenje je 15. maj 2012. godine.

Takmičenje je namenjeno svim preduzetnicima (postojećim i potencijalnim), koji su spremni i sposobni da sopstvene ideje i invencije pretoče u tržišno valorizovane inovacije.

Za najbolje timove obezbeđeni su edukacija kroz seriju treninga kao i konsalting, medijska promocija (kako za vreme, tako i nakon takmičenja), kao i početni nagradni fond u iznosu od 5.5 miliona dinara.

Više informacija o takmičenju moguće je pronaći na portalu www.inovacija.org, ili putem mejla office@inovacija.org.
Organizatori takmičenja su i ove, kao i prethodnih sedam godina, Ministarstvo prosvete i nauke, Fakultet tehničkih nauka, Privredna komora Srbije i Zavod za intelektualnu svojinu.

Američki svemirski šatl „Enterprajz“ danas je stigao u Njujork na specijalno opremljenom Boingovom džambo džetu 747.
To je drugi prelet jednog svemirskog šatla iznad velikih američkih gradova u protekle dve nedelje, pošto je šatl „Diskaveri“ prethodno dopremljen u Vašington da bi zamenio „Enterprajz“.

Džambo džet koji je nosio „Enterprajz“ poleteo je jutros sa vašingtonskog aerodroma „Dales“ i, slično nedavom letu „Diskaverija“ iznad Vašingtona, nadleteo čuvene njujorške lokacije, uključujući Kip slobode.

„Enterprajz“ će uskoro biti trajno izložen kao eksponat u njujorškom „Intrepid“ Muzeju pomorstva, vazduhoplovstva i istraživanja svemira, dok je „Diskaveri“ izložen u Centru Udvar-Hazi Nacionalnog muzeja za aeronautiku i istraživanje svemira nadomak Vašingtona.

Naučnici sa Univerziteta iz Sankt Peterburga su kreirali prvi na svetu kompletan atlas Antarktiku, prenela je pres-služba univerziteta. Rad na atlasu je vođen oko 25 godina. Zahvaljujući novim metodama profesionalaca, u stanju je da pronađe i doline reka, napravljene od leda.

Pošto su radeći nad atlasom, naučnici otkrili prethodno nepoznate oblike ledene površine Antarktika, oni su im dali ruska imena. Tako su se pojavili univerzitetski, Sanktpeterburgski i Mendeljejevski prevoj.

Warner Bros. je objavio i kako će novi DLC za igru, pod nazivom Harley Quinn’s Revenge objaviti i za PC.
Ovaj DLC će u prodaji biti od 29. maja ali samo na konzolama, dok datum izlaska PC verzije nije poznat. PlayStation 3 i Xbox 360 verzije igre za Evropu stižu tek 7. septembra dok će PC verzija uslediti još kasnije. Game of the Year Edition u Americi će se pojavit više od 3 meseca ranije, odnosno 29. maja.

Blizzard je objavio podatak da su njihovi serveri “preživeli” otvoreni beta test i pored neverovatne navale igrača.
Otvorena beta bila je dostupna za vikend i bila je namenjena upravo da bi testirala servere, a može se reći da je plan ispunjen. “Mislim da smo imali oko 300.000 korisnika odjednom”, rekao je Blizzardvog komjuniti menadžer.

“Ukupan broj korisnika? Pojma nemam…mnogo.” Ipak, problema je bilo – dosta igrača žalilo se da ne može da uđe u igru, koja zahteva konstantan pristup internetu. Diablo III očekujemo 15. maja.

Rimejk igre Leisure Suit Larry in the Land of the Lounge Lizards po svemu sudeći postaće stvarnost, jer su igrači već prikupili više od pola miliona dolara.

Mogućnost uplaćivanja sredstava postoji do kraja ove nedelje, ali je razvojni studio Replay Games već objavio kako je cilj dostignut, pa su se zahvalili svima. Treba reći da je na razvoju igre angažovan kreator serijala Al Lowe, a osim savremene grafike očekujemo i moderan interfejs.

Međunarodni tim naučnika iz Australije, SAD i Južne Afrike, postigao je revolucionarni proboj u kompjuterskoj tehnologiji, stvarajući jonski kristal, koji je u stanju da funkcioniše kao super kvantni računar.

Super kvantni računar

Računarski uređaj radi na osnovu kvantne mehanike, i potencijal za obradu prevazilazi kapacitet klasičnih računara od 10% do 80 %. Konvencionalna računar, koji je jednak snazi kvantnog računara, treba da bude veličine univerzuma.
Osnovna razlika između kvantnog računara je da će, teoretski, on moći da u jednom trenutku uradi oko milion izračunavanja, dok klasični može – samo jedno.

Centar za promociju nauke, u saradnji са Аgencijom za istraživanje javnog mnjenja MASMI i Filozofskim fakultetom u Beogradu, sprovodi istraživanje o stavovima javnosti ka nauci, tehnologiji i promociji nauke. Istraživanje je sprovedeno u martu 2012. na nacionalno reprezentativnom uzorku građana Srbije.

Deo istraživanja odnosi se na ispitivanje doživljaja matematike među građanima Srbije i odnosa prema korišćenju matematike u svakodnevnom životu. Istraživanjem su dobijeni sledeći rezultati:

• Za najveći broj građana prve asocijacije na matematiku vezane su za brojeve (22%), računanje (15%), sabiranje (5%) ili jednačine (4%). Pored toga, veliki broj građana, kada pomisle na matematiku, prvo pomisle na  školu, kontrolne zadatke, ocene, profesore (17%). Nekima pomisao na matematiku budi loše uspomene i asocira na nešto loše i mučno (8%).
• Matematika nije omiljena među građanima Srbije – nešto više od polovine građana saopštava da nisu voleli, odnosno, da ne vole matematiku (ispitanici koji još uvek idu u školu), a 28% da vole, ili su voleli, ovaj predmet u školi.
• Za izvestan broj građana (14%) matematika je bila, ili još uvek jeste, omiljeni školski predmet. Međutim, mnogo je više onih za koje je matematika predmet koji su najmanje voleli u školi (42%).
• Nešto više od jedne trećine građana se dobro služi svojim znanjem iz matematike – oko 33% građana ocenjuje svoje znanje kao dobro, dok oko 34% saopštava da je zadovoljno svojim znanjem iz matematike. Sličan je broj onih koji misle da im je znanje loše (33%) i nešto manje onih koji su nezadovoljni  svojim znanjem 25%.
• Većina građana Srbije je uverena da znanja iz matematike koristi svakodnevno do nekoliko puta mesečno (66%). Neki misle da znanje iz matematike koriste ređe od jednom mesečno (13%). Oko 20% građana veruje da nikad ili ređe od jednom godišnje koriste znanje iz matematike.

Američki naučnici su uvereni: nije daleko trenutak kada će mozak moći da se „provali“ kao kompjuter i da se upravlja čovekom. A kao virus će biti upotrebljeni specijalno kreirani mikroorganizmi – plod rada istraživača, koji se bave novim pravcem genetskog inžinjeringa – sintetičkom biologijom.

Ćelije su živi mini-kompjuteri, a DNK je jezik programiranja – takva je osnovna pretpostavka futurologa. Na današnji dan biokriminal je sličan kompjuterskom kriminalu s početka 80-ih godina. Tada on nije smatran ozbiljnim problemom, međutim on se uvećavao kao grudva snega, tvrde američki istraživači. Ipak ruski stručnjaci smatraju da za sada takva poređenja nisu ništa drugo do metafore.

Radi se o tome da nije sasvim korektno izvoditi direktne analogije između kompjutera i ljudskog mozga, govori Aleksandar Kaplan, šef laboratorije za neurofiziologiju i neurokompjuterski interfejs biološkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta. Programer detaljno može da zamisli sklop kompjutera, zna gde da pošalje virus kako bi oštetio određeni program. Ali ljudski mozak je mnogo komplikovaniji. I na šta može da računa istraživač koji je sintetisao virus i namerava da ga ugradi u organizam, na koje adrese će ga on poslati u mozak, pita se naučnik.

Tajna mozga ostaje tajna. Niko ne zna danas kako da iščitava informacije iz mozga na takav način, zalazeći se unutar tog samog mozga. Tamo je sto milijardi nervnih ćelija, kojoj ćeliji da se obrati? Ovaj zadatak je sasvim neizvodiv za istraživače mozga kao takvog koji se bave ovim poslov u neurofiziološkim laboratorijama. Šta može da učini u toj situaciji mali virus koji je usmeren samo na to da se ugradi u genom neke ćelije i da se reprodukuje? Meni se čini da je to nerealni zadatak čak za daleku budućnost. Haking mozga uz pomoć virusa nerealni je zadatak!

Po rečima Aleksandra Kaplana, krajnje je složeno stvoriti veštački organizam sa sintetisanim genomom, koji liči na razumno biće i koji bi sam mogao da „misli“.

Od pojave prve žive ćelije na Zemlji do pojave prvih više ili manje razumnih organizama – hajde da smatramo crve više ili manje razumnim bićima – prošlo je možda oko milijardu godina. To se evolucija bavila toliko dugo stvaranjem crva. Skratiti ovaj period u laboratoriji, naravno, moguće je, to neće biti milijarda godina, ali to će biti vrlo dugo.

Drugi stručnjaci naprotiv smatraju da je hipotetički moguće upravljati ponašanjem čoveka uz pomoć specijalnog programiranih mikroorganizama. Direktog Agencije za napredne informacione tehnologije Vlaidmir Korovin smatra da mnogo od onoga o čemu je ranije moglo samo da se fantazira, postaje realnost. Gaje se veštački organi, razrađuju se printeri koji „štampaju“ organe. Tako da sa jedne strane ove bojazni su sasvim realne, ali to nije stvar skorije budućnosti, ističe programer.

Ma kakve perspektive da slikaju naučnici, uspesi sintetičke biologije su nesumnjivi. Već je napravljena prva bakterija sa potpuno veštačkim genomom, naučnici rade na mikroorganizmima koji će generisati lekovite supstance, hranu, plastiku i čak davati struju. (RUVR)

Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković razgovarao je danas sa vlasnikom „Kalearo grupe“ Masimom Kalearom, pri čemu je tom prilikom ovoj kompaniji, koja će investirati u izgradnju naučnotehnološkog parka u Nišu, poželeo dobrodošlicu u Srbiju.Nakon sastanka u Vladi Srbije, gradonačelnik Niša Miloš Simonović i vlasnik “Kalearo grupe” najavili su na konferenciji za novinare pomenutu investiciju, koja se ne odnosi samo na proizvodnju, već i na razvojno-istraživački rad.

Simonović je ocenio da dolazak te italijanske kompanije predstavlja novi početak razvoja elektronske industrije u Nišu, koji je nekad bio najveći centar u toj privrednoj grani u bivšoj Jugoslaviji.

On je naveo da je Grad Niš spreman da pruži potrebnu pomoć italijanskoj kompaniji na planu infrastrukturnog opremanja, i dodao da je kompleks bivše Elektronske industrije (EI) već komunalno opremljen i da za to neće biti potrebna dodatna finansijska sredstva.

Simonović je napomenuo da su prilikom prethodne posete predstavnici “Kalearo grupe” već izabrali zgradu bivšeg preduzeća “EI komponente”, koja će biti data u zakup.

Prema njegovim rečima, imajući u vidu činjenicu da se projekat sada širi i na istraživačko-razvojni centar, za tu namenu biće opredeljen i dodatni prostor.

Kalearo je saopštio da će ta kompanija tokom maja napraviti plan i program razvoja aktivnosti u Nišu, pri čemu će krajem tog meseca biti održan sledeći sastanak sa gradonačelnikom Niša na kojem će biti predstavljen precizniji plan daljih aktivnosti.

Danas, kako je objasnio, nije potpisan dokument o realizaciji ovog projekta zbog toga što je ranija ideja o proizvodnji u Nišu nadograđena proširenjem nivoa saradnje i na istraživačko- razvojne delatnosti.

„Kalearo grupa“ je visokotehnološka kompanija, koja je vlasnik brendova “Kalearo”, “Telefunken”, “Kvantum” i “Diesis”.

Ovaj koncern posluje u četiri fabrike u Italiji, Slovačkoj i Tunisu, ima veliki proizvodni program i integrator je velikog broja dobavljača.

Njihovi uređaji se ugrađuju u prestižne automobilske marke kao što su “bentli”, “maserati”, “ferari”, “lančija”, “pežo”, “jamaha”, “alfa romeo”, “reno” i “citroen”.