Relax

Novi nastavak serijala poslaće nas u Njujork 2047. godine koji je pretvoren u urbanu kišnu šumu.

Celo okruženje izdeljeno je na sedam oblasti, poznatih kao Sedam Čuda.

Glavni junak Prophet koristi “smrtonosni luk” , unapređenu verziju Nanosuita kao i vanzemaljsku tehnologiju. Crytek je najavio i Hunter ediciju igre koja će vam od starta dati pristup novom oružju i njegovim dodacima kao i Hunter Nanosuit modul za multiplejer.

Već nekoliko meseci astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici eksperimentišu sa robotom u ljudskom obliku. NASA kaže da bi takvi roboti jednoga dana mogli da umesto ljudi rade na rutinskim i opasnim poslovima.

Animacija pokazuje moguću budućnost svemirskih istraživanja – humanoidnog robota koji radi zajedno sa ljudima. Robonaut dva, skraćeno R2, prvi je humanoidni robot koji je još prošle godine stigao na svemirsku stanicu. Od tada, astronauti i inženjeri na zemlji detaljno proveravaju sve njegove senzore i sisteme, u okviru postepenog uvođenja u praktičnu primenu.

Postoje četiri ovakva robota, ali je samo jedan poslat u svemir. Drugi je prošle godine prikazan u Muzeju aeronautike i svemirskih istraživanja, ovde u Vašingtonu. Projekt menadžer u NASI, Ron Diftler, kaže da je R2 konstruisan za blisku interakciju sa ljudima.

„O, izvini. Važno je osigurati da interakcija sa njima bude meka, kao kada se ljudi slučajno sudare“, kaže Diftler.

Robonaut je sagrađen u saradnji sa Dženeral motorsom, a zadatke može da obavlja samostalno ili putem teleupravljanja, kaže inženjer Majk Goza.

„Za to je potrebna kaciga sa dva mala ekrana, tako da ja vidim isto ono što vidi robot“, kaže Goza.

Robonaut oponaša pokrete svog upravljača na osnovu signala iz senzora ugrađenih u kacigi i rukavicama.

„On tako postaje ogromna marioneta“, kaže Goza.

Robonaut je konstruisan sa rukama nalik na ljudske jer su sve alatke u stanici prilagođene ljudskim prstima. Goza kaže da bi robonauti mogli da skrate vreme koje ljudi provode van stanice.

„Želeli bismo da, dok astronauti spavaju, robonauti izlaze napolje i vrše sve pripreme kako bi astronauti, kada izađu, mogli za isto vreme više da urade“, kaže Goza.

Predviđa se da robonauti obavljaju i rutinske poslove i unutar stanice. Ali, ovo nisu prvi Nasini roboti u svemiru. Setimo se marsovskih rovera, kaže kustoskinja u Muzeju aeronautike i svemirskih istraživanja, Valeri Nil.

„Roboti su od početka istraživali planete, iako nisu ličili na ljude niti su se tako ponašali. Ovaj robot je interesantan zato što liči i ponaša se kao osoba, i to fizički snažna osoba“, kaže Valeri Nil.

NASA kaže da njeni stručnjaci intenzivno eksperimentišu sa robonautima i da će u budućnosti slični roboti raditi rame uz rame sa astronautima. Čovekolike robote grade i mnoge druge laboratorije u svetu pa se može očekivati da će u doglednoj budućnosti takvi roboti zaista pomagati ljudima u svakodnevnim poslovima. (voa)

Nuklearno energetsko postrojenje megavatske kategorije za kosmičke letove velikog dometa treba da bude proizvedeno za pet godina – do 2017. godine. Planirano je da prvi detalji budu montirani već sledeće godine. Po izjavama agencije „Rosatom“, konstruisanje i izgradnja nuklearnog uređaja za kosmičke aparate koštaće preko 247 miliona američkih dolara. Period rada je od godinu i po dana do tri godine.

Još u osvit kosmičke ere postalo je jasno da se uz pomoć tradicionalnih hemijskih motora ne može odleteti daleko od Zemlje. Radi se o tome što današnji motori na čvrsto i tečno gorivo imaju niske tehničko-ekonomske pokazatelje, kaže Aleksandar Železnjakov, akademik Ruske akademije za kosmonautiku „Ciolkovski“.

„Danas je potencijal hemijskih raketnih motora praktično iscrpljen. I zato jako dugo letimo prema udaljenim planetama. Uopšteno govoreći, ovi letovi su, kao prvo, malobrojni. Kao drugo, prema okolini Sunčevog sistema uspevamo da usmerimo kosmičke aparate, recimo, manjih dimenzija i manje mase. Izrada nuklearnog raketnog motora omogućiće nam da bitno proširimo svoje mogućnosti za proučavanje Sunčevog sistema, a možda čak i za letove do zvezda.“

Na stvaranju nuklearnih raketnih motora (NRM) sovjetski, a sad već i ruski naučnici rade već više od pola veka. Slična istraživanja su vršena i u SAD. Postoje dva tipa NRM: impulsni (pokreće brod zahvaljujući sukcesivnim eksplozijama male količine nuklearnog goriva) i reaktivni. U toku ispitivanja impulsni nuklearni motori su proglašeni besperspektivnim. Prvi prototipovi reaktivnih NRM proizvedeni su sredinom 1960-ih godina. To su bili sovjetski RD-0410 i američki NERVA. Oba su radila na istom principu: u nuklearnom reaktoru se zagrevalo „radno telo“ (tečni vodonik), koji je prilikom izbacivanja stvarao vuču. Bez obzira na usavršavanja oni su ostali na Zemlji. Jedan od glavnih razloga predstavlja visok rizik eksplozije nuklearnog reaktora prilikom pregrevanja, kao i „izduvni gasovi“ krajnje visoke radiokativnosti. Sateliti s nuklearnim uređajima su više puta izazivali vanredne situacije, precizira šef odelenja Instituta za kosmička istraživanja RAN Jurij Zajcev.

„Imali smo dosta nesreća s ovim motorima. Bilo ih je i kod nas i kod Amerikanaca. Recimo, prilikom lansiranja američkog satelita „Tranzit“ koji je izgoreo iznad Indijskog okeana pri čemu je u atmosferu bilo emitovano skoro kilogram plutonijuma-238. Zatim, sovjetski „Kosmos-954“ je pao na teritoriju Kanade i zagađenje je iznosilo oko 60 hiljada kvadratnih kilometara.“

Novi projekat na kardinalni način rešava problem bezbednosti. Na brodu je planirano korišćenje jonskih elektroreaktivnih motora, u kojima se vuča stvara zahvaljujući kretanju jona i ubrzanom električnom polju. A nuklearni reaktor će postati elektrostanica na brodu koja napaja motor. Pritom on neće emitovati radijaciju u spoljašnju sredinu.

„Sad se naši kosmički aparati snabdevaju energijom zahvaljujući solarnim baterijama, – nastavlja Jurij Zajcev. – Ali oni mogu da rade samo u Zemljinoj orbiti i uopšte nisu dovoljan izvor energije za udaljene letove. Zato, naravno, nuklearni uređaj poseduje čitav niz prednosti i u pogledu kapaciteta i nezavisnosti.“

Planirano je da nuklearni energetski uređaju lansiraju bespilotne istraživačke sonde prema udaljenim planetama. U perspektivi brodovima s modulom na nuklearni pogon moći će da se šalju i kosmonauti.

Svemirski brod za letove sa ljudskom posadom Šendžou -9 otpremljen je, u ponedeljak, u Djiućuan satelitski lansirni centar na severozapadu Kine, saopštio je portparol ovog svemirskog programa.

Sklapanje Šendžou-a -9 i njegova prateća letelica je kompletirano, ali njegova noseća raketa Dugi Marš -2F se upravo testira.

Kina će lansirati ovaj svemirski brod sa ljudskom posadom izmedju juna i avgusta ove godine i teži susretanju astronauta u svemiru i misiji pristajanja sa svemirskim modulom Tiangog-1, koji kruži u orbiti.

Pripreme u Djiućian lansirnom centru se dobro odvijaju, kaže ovaj portparol,

dodajući da Tiangong-1( Svemirska palata-1) regularno kruži u orbiti i sposobna je za spajanje sa Šendžou-om 1.

Tiangong 1 je lansiran krajem septembra 2011. sa dugoročnom misijom spajanja sa brodovima Šendžou 9 i 10 sa ljudskom posadom, nakon što je kompletirana misija spajanja sa svemirskom letelicom bez ljudske posade, Šendžou 8, početkom novembra.

U Osaki univerzitetu, na čelu sa profesorom Hiroši Išiguru napravljen je robot Geminoid F, koji liči na devojčicu, u stanju je da napravi tajanstveni izraz na svom licu, govori i peva. Lice Geminoid F opremljen je sa 12-motornih pogona koji rade pod pritiskom vazduha i dozvoljavaju joj da oponaša ljudske izraze lica od 65 izraza. Robot može ne samo da se smeje, pomera obrve, pokreće usta i peva, nego i da reprodukuje glasove drugih ljudi.

Poznati dizajner robota smatra, da nije daleko dan kada će roboti prestati da se razlikuju od nas. Išiguro veruje da će jednog dana ljudi shvatiti da su prevareni od strane robota.

Habl svemirski teleskop je prvi put od 1980 godine dobio slike Aurore na Uranu, rezultati studije objavljene su od strane naučnika u “Geophysical Research Letters“, koji će pomoći da bolje razumeju prirodu magnetosfere jedne od najčudnijih planeta Sunčevog sistema. Zbog neobične konfiguracije magnetosfere na Uran, aurora se može desiti samo u određenom položaju planete na sunce.

Prva aurora na Uranu zabeležena je 1986, u međuplanetarnom sondu Vojadžer-2. Od tada, pokušavaju da ponove ova posmatranja sa Zemlje.

Kina je uspostavila svoju prvu ključnu nacionalnu laboratoriju za fundamentalna i primenjena istraživanja u svemirskoj medicini.

Ideja je da se obezbedi istraživačka podrška zdravlju astronauta tokom svemirskih misija, saopštilo je Ministarstvo nauke i tehnologije.

Ministarstvo je u utorak odobrilo dozvolu za rad ovoj laboratoriji, čija gradnja je počela u septembru 2009.

Smeštena, u Kineskom Astronautskom Centru, u Pekinškom svemirskom gradu, laboratorija je prva koja je posvećena svemirskim medicinskim istraživanjima, rekao je Li Junghui, stariji istraživač Kineskog svemirskog inženjeringa za projekte sa ljudskom posadom

Prvi prototip privatnog mesečevog robota „Selenohod“ koji stvara ruska ekipa u konkursu Google Lunar X PRIZE, biće završen ovog leta.

Samohodni mesečevi robot se kreće na skijama. Pravila konkursa koji je raspisao fond X PRIZE uz podršku Google, traže da učesnici na račun privatnog kapitala naprave bespilotnu letelicu koja će do kraja 2015. godine sleteti na Mesec, proći najmanje 500 metara i preneti na Zemlju video snimke i fotografije.

Ruski astronauti u Međunarodnoj svemirskoj stanici, naredne godine dobiće odela nove generacije “Orlan-MKS”, kako bi radili u otvorenom svemiru.

Glavne inovacije u ovim odelima će biti uvođenje kontrole klime, a takođe i proizvodnja nekih delova odela iz poliuretana – više izdržljive i elastične gume. Na daljinskom operatoru biće postavljen novi ekran, čiji će kvalitet slike biti bolji nego na iPhone.

Vek korišćenja novih odela biće produžen za najmanje 5 godina, dok je staro odelo služilo na samo 4 godine. Prema broju mogućih otvorenih svemirskih šetnji, rok trajanja ”Orlan-MKS”, će se produžiti sa 15 na 20 godina.

Luvr 11. aprila počinje zamenu tradicionalnih audio vodiča, interaktivnim konzolama Nintendo 3DS. Zajednička saradnja Luvra i Nintendo na razvoju 3DS konzola, trajala je 5 godina. Cilj uvođenja ovakvih uređaja jeste da Luvr privuče mlađu publiku. Sam projekat je finansiran od strane Nintendo i korejske kompanije Air.

Sve u svemu, konzola Nintendo 3DS biće dostupna na više od 700 komentara ispod eksponata. Konzola će takođe moći da omogući individualnu turu ili tematsku ekskurziju. Na primer, tura ”Remek dela”, provešće vas kroz najpoznatije hale muzeja.

Proizvođači su takođe objavili, da Luvr vremenom planira da započne i koprodukciju video igara Nintendo.