• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

RSS izvor

• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

Sledeća stranica »

Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji veliki korak u unapređenju odnosa Srbije i SAD

Potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić razgovarao je danas sa delegacijom kongresmena Sjedinjenih Američkih Država (SAD), koju je predvodio kongresmen Vilijam Delahant iz Masačusetsa.

Đelić je tom prilikom kongresmenima predstavio aktuelnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji, kao i dosadašnji napredak u domenu evropskih integracija.

Prema njegovoj oceni, važan korak u unapređenju odnosa Srbije i SAD učinjen je u aprilu ove godine, kada je potpisan bilateralni sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji.

Potpredsednik Vlade je istakao da su u okviru tog sporazuma već učinjeni konkretni koraci, i napomenuo da je u planu velika srpsko-američka naučna konferencija naredne godine.

Đelić je od kongresmena zatražio podršku da se 10. jul, datum rođenja Nikole Tesle, proglasi svetskim danom nauke u Ujedinjenim nacijama.

Kongresmeni su se, između ostalog, interesovali i za zaštitu srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

Ovo je treća delegacija američkih zvaničnika koja boravi u našoj zemlji od prošlogodišnje posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena.

U delegaciji SAD bili su i kongresmeni Den Barton, Džef Flejk, Majk Tarner i Stiv Koen.

Dan rođenja Nikole Tesle proglašen za Dan nauke u Srbiji

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da je Vlada donela odluku o tome da se dan rođenja naučnika Nikole Tesle, 10. jul, proglasi Danom nauke u Srbiji.

Ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić podsetio je na to da je usvajanje ovog predloga iniciralo resorno ministarstvo, i najavio da će predlog da se taj datum proglasi i Danom nauke u svetu biti prosleđen Ujedinjenim nacijama i Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) koje odlučuju o tome.

Srbija se mora afirmisati u 21. veku kao država koja prepoznaje značaj ekonomije znanja i kao zemlja koja će u naredne četiri godine uložiti približno 800 miliona evra u naučne i tehnološke projekte, istakao je Đelić.

On je podsetio i na to da je predsednik Srbije Boris Tadić tokom nedavne posete predsednika Hrvatske našoj zemlji predložio da dve zemlje zajednički rade na tome da 10. jul postane Dan nauke i u celom svetu.

Tesla, američki naučnik srpskog porekla, najviše je doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije.

Po njemu je jedinica međunarodnog sistema jedinica dobila naziv – mera za magnetnu indukciju “tesla”.

On je konstruisao generator struja visoke frekvencije i napona, danas poznat pod različitim nazivima (Teslin transformator, transformator bez jezgra, Teslina zavojnica, ili Teslin kalem).

Tokom svoje karijere patentirao je približno 250 izuma u Americi i zemljama širom sveta.

Rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, školovao se u Austriji i, kasnije, Austrougarskoj monarhiji, navodi se u saopštenju.

Nova francuska raketna rampa na uzletištu Evropske svemirske agencije

Otkada je pre 30 godina lansirana prva raketa Arijen, sa uzletišta Evropske svemirske agencije u Francuskoj Gvajani lansirano je oko 200 raketa tog tipa, sa uspehom od 97 odsto. Države članice Evropske svemirske agencije sada učestvuju u izgradnji novih rampi koje bi trebalo da povećaju evropske kapacitete za lansiranje svemirskih letelica.

Rakete tipa Arijen 5 uzleću oko 10 puta godišnje, najčešće radi postavljanja geostacionarnih komunikacionih satelita u orbitu.
Ali, komercijalno odeljenje 13-očlane Evropske svemirske agencije ESA, Arijenspejs, želi da proširi svoje mogućnosti za lansiranje i drugih vrsta satelita. Ove godine, Arijenspejs se udružio sa konstruktorima ruskih raketa tipa Sojuz, koje se grade u Samari. Te rakete lansirane su više od 1700 puta, počevši od one 1957. godine, koja je ponela prvi satelit Sputnjik, ili one kojom se u svemir vinuo prvi kosmonaut, Jurij Gagarin.
Dve rakete Sojuz već su stigle u Gvajanu, a prva od njih poleteće pre kraja ove godine.
Lansiranje ruskih raketa iziskivalo je izgradnju nove rampe. Zbog drugačijih vremenskih uslova na Ekvatoru i drugačijih francuskih tehničkih propisa, nova rampa je morala da bude posebno projektovana.
“Imaćemo pokretno postolje kakvo ne postoji u Bajkonuru. To će integrisati ovaj visoki deo sa lansirnom rampom”, kaže Andre Kuensa, menadžer nove rampe za francusku svemirsku agenciju CNES.
Uzletište u Gvajani uskoro će dobiti i rampu tipa Vega, namenjenu lansiranju manjih satelita. Ta trostepena rampa italijanske proizvodnje većim delom je sagrađena od kompozitnih materijala i lakša je od mnogih drugih.
Direktor predstavništva ESE, Jorn Tjaden, objašnjava – “Lansiraćemo naučne i druge javne satelite do jedne i po tone u solarno sinhronu i nisku zemljinu orbitu. Želimo da imamo čitav niz tih lansera.”
Sa rampama Arijen, Vega i Sojuz uzletište u Gvajani znatno će proširiti svoje mogućnosti. Ali, postoji još jedna moguća dimenzija.
“Sa rampom za lansiranje raketa Sojuz, ako države članice ESE to odluče, mogli bismo da lansiramo i ljudske posade”, kaže Tjaden.
Posle povlačenja američkih orbitera tipa šatl iz upotrebe, samo rakete Sojuz, lansirane iz Bajkonura, moći će da zamenjuju ljudske posade na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Ali rakete tipa Arijen 5 takođe bi mogle da obavljaju taj posao.
Raketa tog tipa već je 2009. godine ponela jednu teretnu kapsulu bez posade do pomenute stanice. Sad se planira da slična kapsula svake godine doprema hranu i opremu na stanicu, a u povratku ponese otpad koji će sagoreti u atmosferi. Tjaden kaže da se predviđaju još neke promene.
“Možda ćemo imati kapsulu koja bi uzorke sa svemirske stanice vraćala bezbedno na zemlju, poput kapsule Apolo ali bez posade.”
Slanje astronauta raketom Arijen 5 je moguće, ali o tome treba da odluče političari iz zemalja članica Evropske svemirske agencije. (voa)

Podrška za domaće naučnike-istraživače i stručnjake u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija

MTID će finansirati učešće domaćih IKT naučnika-istraživača i stručnjaka na ključnim evropskim IKT događajima. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo poziva naučnike-istraživače i stručnjake u Srbiji specijalizovane za oblast informaciono-komunikacionih tehnologija da se aktivnije uključe u Sedmi okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj (FP7).

U okviru ovog programa, koji raspolaže sa ukupno50 milijardi evra, mogu se obezbediti novčana sredstva za različite naučne i istraživačke projekte, među kojima je najveći udeo, u vrednosti od 9,1 milijardievra, namenjenprojektimaiz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Za potrebe promocije programa FP7 i aktivnije učešće stručnjaka iz našeg regiona u ovom programu, Evropska Komisija je razvila poseban projekat WINSICT(Podrška zemljama Zapadnog Balkana u oblasti istraživanja IKT).

Ministarka Matić izjavila je: „Veoma je značajno da se naučnici-istraživači i stručnjaci iz Srbije, koji se bave informaciono-komunikacionim tehnologijama uključe u program FP7. Pozivam stručnjake i da iskoriste podršku i prednosti koje projekatWINSICTpruža. Do 31. avgusta mogu se prijaviti Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo za finansijsku pomoć i učestvovati na najznačajnijim evropskim skupovima posvećenim istraživanju i razvoju u informaciono-komunikacionim tehnologijama. Do kraja ove godine planirane sukonferencija Evropske komisije „Digitalno upravljanje“ koja će se održati u Briselu 27-29. septembra i eChallenges, naučni skup koji će se održati 27. – 29. oktobra u Varšavi.“

Sedmi javni poziv programa FP7 za finansiranje projekata će biti zvanično otvoren tokom septembra 2010. i trajaće do 18. januara 2011. godine. Kako bi pripremili kvalitetne prijave za ovaj javni poziv, stručnjaci i naučnici-istraživači 3. septembra 2010. godine mogu učestvovati u regionalnom seminaru, koji se u Zagrebu organizuje za sve zainteresovane za učešće u programu FP7.

Tokom ovog celodnevnog seminara aplikantima će se pružiti sve neophodne informacije o načinu učešća u konkretnom pozivu, uključivanju u konzorcijume i formiranju projektnih timova. Ministarstvo poziva sve naučnike koji već imaju partnerstva i projekte u planu da se prijave na predstojećem pozivu i iskoriste ovu priliku za dobijanje pomoći evropskih eksperata u formulisanju predloga projekata.

Ministarka Matić je dodala: „Moći će da testiraju svoje ideje idobiće preporuke kako da uobliče projektne predloge i osiguraju traženi kvalitet, čime uvećavaju šanse da prođu selekciju i dobiju sredstva za sprovođenje svojih projekata.“.

U Zagrebu će, u okviru seminara o Sedmom pozivu programa FP7, između ostalog biti reči i o podršci koja se pruža istraživačima sa područja Zapadnog Balkana. Više informacija o seminaru u Zagrebu možete pronaći na sajtu MTID: www.mtid.gov.rs.

Sledeći značajan događaj u okviru ovog regionalnog programa održaće se na jesen u Beogradu, kada će se na trećem po redu „Forumu za dijalog“ dodatno razmeniti iskustva istraživača na programu FP7 za IKT. Ovaj Forum biće od ključnog značaja za razvoj partnerstva i kreiranje konzorcijuma, što je neophodan preduslov za uspešno učešće i dobijanje sredstava.

O programu FP7

Srbija učestvuje u Programu FP7 od juna 2007. godine. Teme kojima se program bavi uključuju razvoj saradnje, izgradnju kapaciteta, razvoja ideja i ljudi u oblastima zdravlja, hrane, poljoprivrede i ribarstva, uključujući biotehnologiju, IKT, nanonauke, nanotehnologije, materijale i nove proizvodne procese, energiju, životnu sredinu (uključujući klimatske promene), transport, društveno-ekonomske nauke i svemirska istraživanja. Ukupna vrednost programa je 50 milijardi evra, od čega se 9,1 milijardi izdvaja za IKT.

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije pruža podršku za sve programske blokove i teme Sedmog okvirnog programa. U okviru Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj uspostavljena je Mreža nacionalnih kontakt osoba koja ima za cilj informisanje potencijalnih korisnika o mogućnostima i modalitetima saradnje i finansiranje u Sedmom okvirnom progaramu.

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo je prepoznalo značaj istraživanja i razvoja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i kroz niz aktivnosti pružaće podršku istraživačkim organizacijama i kompanijama iz Srbije da se uključe u Sedmi okvirni program, a za tematsku oblast IKT.

Više informacija o programu je dostupno na adresi http://www.wins-ict.eu/

Održan “TEDx Belgrade” – Srbija ima potencijal u kreativnoj industriji

Potpredsednik Vlade Republike Srbije za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić izjavio je danas da Srbija ima veliki potencijal u kreativnoj industriji, koja podrazumeva dizajn i primenu umetnosti i njeno povezivanje sa tehnologijom.

Đelić je na otvaranju konferencije „TEDx Belgrade“, po uzoru na čuvene TED konferencije, ocenio da će ovaj skup omogućiti da se talentovani i kreativni ljudi češće okupljaju, druže i razmenjuju ideje.

On je objasnio da je TED skraćenica od reči tehnolodži, entertejnment i dizajn, i dodao da je ta organizacija osnovana 1984. godine, pri čemu se godišnje održava više od 700 predavanja.

Na Novom Beogradu, u Bloku 39, kod Fakulteta dramskih umetnosti, kako je najavio, biće izgrađen kampus tehničkih fakulteta Srbije, u kojem će svoje mesto imati i organizacija TED.

Potpredsednik Vlade je ukazao na neophodnost osamostaljivanja mladih naučnika koji su u Srbiji često uslovljeni da godinama rade na projektima njihovih pretpostavljenih kako bi u budućnosti eventualno bili nagrađeni zvanjem redovnog profesora.

On je istakao da to mora biti promenjeno, i ukazao na to da je resorno ministarstvo pokrenulo projekte i raspisalo konkurse za mlade naučnike sa ciljem da ih podstakne da se osamostale i oforme timove sa kojima će sprovoditi svoje ideje.

Đelić otvara konferenciju “TEDx Belgrade”

Potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić otvoriće konferenciju „TEDx Belgrade“ u subotu, 17. jula, u 10.15 časova, u prostorijama Ustanove kulture „Vuk Karadžić“, Bulevar Kralja Aleksandra 77a.

Po uzoru na čuvene TED konferencije, ovaj nezavisno organizovani događaj biće prilika za to da zainteresovani čuju nove i zanimljive ideje iz sveta nauke, tehnologija i umetnosti.

Više informacija o događaju može se saznati na internet stranicihttp://www.tedxbelgrade.com.

Avion na sunčevu energiju

Uspeh ovog leta predstavlja korak napred ka nastojanju da se obavi let oko Zemlje sa avionom koji kao pogonsko gorivo koristi sunčevu energiju. Avion koristi super efikasne solarne ćelije i baterije kako bi nastavio let i kada sunce zađe. Letelica je sletela u 0900 sati na aerodrom udaljen na oko 50km u glavnog grada Švajcarske, Berna. Tokom leta avion je dosegao visinu od 8.700 metara.

Reč je o najduljem letu sa avionom koji nao pogon koristi sunčevu energiju. Četveromotornim avionom pilotirao je Švajcarac Andre Boršberg, bivši pilot mlaznih aviona. Avion na krilima ima 12.000 sunčevih ćelija. Konstruktori aviona Solar Impulse, ekipa predvođena Andreom boršbergom i avijatičarem Betranom Pikarom, kažu da ovo dokazuje da je moguće da avion na ovakav pogon leti 24 časa dnevno.

“To je prvi put da je letelica na sunčevu energiju ostala u vazduhu tokom cele noći“, rekao je Pikar novinarima. U zoru avion je u baterijama imao još uvek dovoljno energije za tri sata leta.

Ekipa konstruktora sada namerava da izgradi još efikasniji model ovog aviona. Cilj je da se do 2013 obleti zemljina kugla. (BBC)

Medtronic predstavlja program “Global Heroes” 2010

Dvadeset pet trkača na duge staze koji su iskusili dobrobiti medicinske tehnologije odabrani su da učestvuju u programu Global Heroes 2010 u organizaciji neprofitnog udruženja Twin Cities In Motion, koje je odgovorno i za maraton Medtronic Twin Cities.

Učesnici dolaze iz Kanade, Čilea, Kine, Finske, Italije, Srbije, Južne Afrike, Švajcarske, Sjedinjenog kraljevstva i Sjedinjenih država. Svaki od učesnika trčaće na maratonu Medtronic Twin Cities ili u trci Medtronic TC na 10 milja (16,09 km), u subotu, 3. oktobra 2010. godine. Iz Srbije će učestvovati Ninoslav Raskove iz Pančeva, koji koristi insulinsku pumpicu za kontrolu dijabetesa.

Program Medtronic Global Heroes pokrenut je u čast učesnicima koji koriste medicinske uređaje kao pomoć pri lečenju bolesti srca, dijabetesa, kičme, hroničnih bolova ili neuroloških poremećaja, i čija strast prema trčanju služi kao inspiracija drugima. Program je pokrenut 2006. godine.

„Još jednu godinu zaredom, inspirisani smo neverovatnom grupom učesnika programa i velikim brojem zemalja iz kojih dolaze” izjavio je Stephen Oesterle, viši potpredsednik medicine i tehnologije u kompaniji Medtronic, Inc. (NYSE: MDT). „Radujemo se dolasku učesnika ovogodišnjeg Twin Cities maratona na jesen koji će pokazati svetu način na koji dostignuća iz oblasti medicine omogućavaju ljudima da postignu lične ciljeve i vode bogatiji i aktivniji život.”

Pored plaćenih putnih troškova i učešća u maratonu, Medtronic Fondacija će u ime svakog od učesnika donirati 1.000 američkih dolara neprofitnom udruženju pacijenata čiji je cilj obrazovanje i pružanje podrške osobama koje boluju od jedne od bolesti sa Global Hero liste.

Učesnici programa Medtronic Global Heroes 2010 su:

Učesnici maratona:

Tina Bergstrom, Vora, Finska – koristi insulinsku pumpicu za kontrolu dijabetesa.

Jill Braswell, Vako, Teksas – ima ugrađen pejsmejker za lečenje aritmije.

Nicola Combs, Norvik, Ujedinjeno kraljevstvo – ima terapije za kičmu kako bi lečio skoliozu, krivljenje kičme.

Sean Erkonen, Siuks Fols, Južna Dakota – ima amplatz kateter za septalnu okluziju za lečenje abnormalnog razmaka između leve i desne srčane arterije.

Dan Hochberg, Šarlot, Severna Karolina – ima ugrađen pejsmejker za lečenje aritmije.

Robin Laird, Perisburg, Ohajo – ima implantabilni (ugradni) kardioverter defibrilator (ICD) za lečenje aritmije.

Gregory LaMothe, Kopel, Teksas – imao je operaciju srčanih zalizaka kako bi bio omogućen dotok krvi do srca.

Paul Langworthy, Fauntin Hils, Arizona – koristi insulinsku pumpicu za kontrolu dijabetesa.

Tanya Plonske, Rodžers, Minesota – ima ugrađen neurostimulator za kontrolu bešike.

Kathryn Poehling, Milvoki, Viskonsin – ima implantabilni (ugradni) kardioverter defibrilator (ICD) za lečenje aritmije.

Ninoslav Raskove, Pančevo, Srbija – koristi insulinsku pumpicu za kontrolu dijabetesa.

Francisco Manuel Rodriques, Kejp Taun, Južna Afrika – ima ugrađen pejsmejker za lečenje aritmije.

Fabio Valgonio, Kasto, Italija – koristi insulinsku pumpicu za kontrolu dijabetesa.

Učesnici trke na deset milja:

Kai Fischer, Geroldsvil, Švajcarska – ima ugrađen pejsmejker za lečenje aritmije.

Erin Howe, Denver, Kolorado – imao je operaciju srčanih zalizaka kako bi bio omogućen dotok krvi do srca.

Leslie Johnson, Preskot, Viskonsin – ima ugrađen neurostimulator za kontrolu bešike.

Pablo Maillet, Santiago, Čile – ima ugrađen pejsmejker za lečenje aritmije.

Maureen McCann, Ostin, Teksas – ima terapije za kičmu kako bi lečio skoliozu, krivljenje kičme.

Greg Prom, St. Antoni, Minesota – ima ugrađen pejsmejker za lečenje aritmije.

Kelly Robinson, Sietl, Vašington – ima implantabilni (ugradni) kardioverter defibrilator (ICD) za lečenje aritmije.

Jeff Sanborn, Glajndon, Merilend – ima ugrađen pejsmejker za lečenje aritmije.

Chloe Steepe, Toronto, Kanada – koristi insulinsku pumpicu za kontrolu dijabetesa.

Marcella Teran, San Diego, Kalifornija – ima terapije kičme za lečenje spondiloze, degeneracije međupršljenskog prostora.

Jeremy Woodward, Konkord, Nju Hampšir – imao je operaciju srčanih zalizaka kako bi bio omogućen dotok krvi do srca.

Le Ting Zhang, Peking, Kina – koristi insulinsku pumpicu za kontrolu dijabetesa.

Dodatne informacije o programu Medtronic Global Heroes možete pronaći na adresi www.medtronic.com/globalheroes.

Inicijativa za proglašenje 10. jula danom nauke u Srbiji i svetu

Potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić najavio je danas da će predložiti Vladi da 10. jul, dan rođenja Nikole Tesle, proglasi danom nauke u Srbiji.

Đelić je nakon posete Muzeju Nikole Tesle povodom 153-godišnjice rođenja ovog svetski priznatog naučnika rekao da će Ujedinjenim nacijama potom biti upućena inicijativa da se taj datum proglasi i danom nauke u svetu.

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj iznelo je predlog da se 10. jul proglasi za dan nauke u Srbiji i očekujem da se Vlada o tome izjasni do septembra, a potom ćemo tu inicijativu preneti na Ujedinjene nacije da se dan rođenja jednog od najvećih genija proglasi kao dan nauke u svetu, istakao je potpredsednik Vlade Srbije.

Srbija će se u 21. veku, kako je naveo, afirmisati kao država koja prepoznaje značaj ekonomije znanja, kao zemlja koja će u naredne četiri godine uložiti približno 800 miliona evra u naučne i tehnološke projekte i skoro 400 miliona evra za infrastrukturu u domenu nauke i tehnologije.

Takođe, Đelić je potvrdio da će o pitanju zaštite rodnog mesta Nikole Tesle u Hrvatskoj biti razgovarano tokom posete predsednika te zemlje Ive Josipovića Srbiji naredne nedelje. Činjenicu da i Hrvatska, ali i druge zemlje polažu neka prava na ono što je uradio Nikola Tesla mi ne vidimo kao nešto negativno, već kao pozitivno jer nešto što je jedan Srbin uradio želi da prisvoji toliko zemalja u svetu, poručio je on.

Prema njegovim rečima, i danas se posthumno otkrivaju izumi Nikole Tesle, a Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj će finansirati izradu istorije srpske nauke. Direktor Muzeja Nikola Tesla Vladimir Jelenković podsetio je na to da je inicijativa da se datum Teslinog rođenja proglasi danom nauke prvo u Srbiji, a potom i u svetu, pokrenuta 2006. godine, uz ocenu da će to biti najveće priznanje geniju koji je bio ispred svog vremena.

On je rekao da je za tu ustanovu svaka godina Teslina i naveo da je danas završeno renoviranje suterena – depoa za čuvanje originalne arhive poznatog naučnika, dok je u drugom delu tog adaptiranog prostora urađena konzervatorska labaratorija.

Jelenković je najavio da će uskoro izaći knjiga o Teslinim neostvarenim patentima, kao i da će taj muzej, u saradnji sa Ministarstvom za nauku, nastaviti sprovođenje projekata “Kompjuterske simulacije i tri d animacije Teslinih izuma“.

Nikola Tesla je najviše doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta, a tokom svoje karijere patentirao je približno 250 izuma u SAD i zemljama širom sveta.

Sojuz T-2: pouzdаnost decenijаmа unаpred

U leto 1980. u kosmos je poleteo prvi u svetu brod sа digitаlnim sitemom uprаvljаnjа – Sojuz T-2. Sve operаcije nа njemu kontrolisаo je kompjuter. Amerikаnci su primenili siličаn sistem uprаvljаnjа nа šаtlu Atlаntis tek godinu dаnа kаsnije.

Pre 30 godinа prvi put Sozujom T-2 u orbitu su se uputili ljudi. Od tаdа ovаj brod ostаje osnova svih kаsnijih modifikаcijа ruskih pilotirаnih uređаjа. Zаto su nа obeležаvаnje jubilejа čuvenog T-2 u Moskovski Muzej kosmonаutike došli progrаmeri, konstruktori i mnogi drugi stručnjаci koji su učestvovаli u tom legendаrnom letu. Posle zvаničnog delа svi su se premestili zа sto, gde su se setili drаmаtičnih i izuzetnih momenаtа ove ekspedicije.

Inženjer T-2 Blаdimir Aksjonov sećа se s kаkvim nepoverenjem su primili projektаnti prethodnih Sojuzа novine nа T-2.

Sećаm se, bili su tаkvi izrаzi: dа vidimo kаko će se oni tаmo koprcаti nа svojim digitаlnim uređаjimа, а mi ćemo još leteti nа svojim sistemimа. Dа, oni su svoj Sojuz nаprаvili zа to vreme solidno. To je bio prvi rаdni brod. Ali svemu postoji grаnicа. Novi brod imаo je još jednu osobenost osim sistemа uprаvljаnjа, on je postаo trosed. Minimаlnа dovoljnа posаdа ipаk čini tri čovekа. Dvа zа uprаvljаnje i jedаn zа rešаvnje primenjenih zаdаtаkа, nevezаnih neposredno sа kosmonаutikom.

Tаdа sа Aksjonovom i Mаliševom trećeg kosmonаutа još nije bilo, težinu kojа je nedostаjаlа dodаli su nа rаčun rezervnih pаdobrаnа. Zа vreme letа posаdа je izdržаlа mnoštvo iskušenjа. Prilikom zbližаvаnjа sа međuplаnetаrnom stаnicom Sаljut-6 otkаzаo je sistem zа nаvođenje i spаjаnje prvi put u istoriji morаlo je dа bude izvedeno u potpunosti u ručnom režimu. Goste je dočekаlа posаdа stаnice – Leonid Popov i Bаlerij Rjumin. Čudovišnu nаpetost posle mаnevrа svа trojicа su ublаžilа konjаkom, koji je tаjno bio pronet nа Sojuz u titаnovoj čutirici mаskirаnoj kаo knjigа sа nаtpisom Nаučni eksperimenti. Pred stаrt nа Баjkonuru glаvni inženjer je pri pogledu nа knjigu negodovаo: Zаšto jа ništа ne znаm o tim eksprimentimа? Incident je jedvа izglаđen.

Zа jubilаrnim stolom čulа se činjenicа kojа nikаdа nije predаtа jаvnosti. Aksjonov i Mаlišev su umаlo poginuli. Zbog kompjuterske greške аktivirаlа se komаndа zа kаtаpulitrаnje kаpsule zа spuštаnje od brodа koji je išаo punom brzinom. Tаko bi kаpsulа sа kosmonаutimа pаlа zа Zemlju dаnimа kаsnije, а posаdа bi se ugušilа, jer su rezerve kiseonikа ogrаničene. Do kаtаpultirаnjа je ostаlo 120 sekundi. Zа to vreme progrаmeri Centrа zа uprаvljаnje letovimа su uspeli dа zаustаve izvršenje komаnde. Posаdа je bilа spаsenа.

Sojuz T-2 je proveo u kosmosu skoro četiri dаnа. I posаdа, i brod su uspešno izаšli nа krаj sа svim složenim vаnrednim situаcijаmа. Novа konstrukcijа je potvrdilа svoje prаvo nа postojаnje. Sojuz T-2 je postаo prаroditelj svih brodovа koji sаdа vrše usluge trаnsportа kosmonаutа i аstronаutа nа MKS, kаže sаrаdnik pres-službe Roskosmosа Svetlаnа Gаvriš.

Jubilej T-2 je vrlo vаžаn kаko zа rusku kosmonаutiku, tаko i zа svetsku, zаto što će uskoro prestаti dа lete аmerički šаtlovi, jedini pilotirаni brodovi kod Amerikаcаnа. Posle togа ruski Sojuzi, sаdа već Sojuzi-TMA, ostаje jedini brodovi kojimа će moći dа se prаbаcuju kosmonаuti i аustronаuti nа MKS.

Nedаvno isprobаnа prvа komercijаlnа rаketа u SAD teško dа će biti konkurent Sojuzu. Dok ne bude sаkupljenа pozitivnа stаtistikа, dok ove rаkete ne dokаžu dа one zаistа mogu bezbedno dа prevoze ljude u orbitu i vrаćаju ih nаzаd, one neće moći dа se tаkmiče sа prаunucimа Sojuzа T-2. (Glas Rusije)

Sledeća stranica »

Postanite Friend!

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in