• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

RSS izvor

• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

U maju konkurs za inovacione ideje

Zakon o izmena i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti nalazi se u skupštinskoj proceduri i očekuje se njegovo usvajanje po hitnom postupku

Prema obrazloženju, koje je predočeno na sednici Odbora za tehnološke inovacije Privredne komore Srbije, razlog za hitno usvajanje su obaveze koje proizilaze iz Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije od 2010. do 2015. godine, a koje nije moguće izvršiti bez obezbeđenja sistemskih uslova za stvaranje, razvoj i primenu inovacija.
-U maju će biti raspisan konkurs za novi ciklus finansiranja programa inovacione deltanosti, da bi se poboljšali uslovi za finansiranje i više pomoglo inovatorima i inovacionim centrima, pa je potrebno da se usvoje izmene i dopune – pojasnio je prof. dr Miloš Nedeljković, državni sekretar Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. – Nedonošenje ovog Zakona moglo bi da uzrokuje štetne posledice po rad Ministarstva ne samo kao koordinatora već i ovlašćenog da stvori osnovu za zakonito raspolaganje i kontrolu namenskog trošenja sredstava budžeta. Istovrmeno, Evropska investciona banka postavila je uslove za kredit koji treba da bude odobren za Projekat istraživanja i razvoj u javnom sektoru.
Izmenjeni Zakon, kao i kreditni aranžman, treba da poboljšaju situaciju u oblasti inovacija, odnosno da omoguće većem broju projekata, kako samih inovatora tako i pravnih lica koja se bave inovacionim delatnostima, dobijanje finansijske pomoći od Ministarstva kako bi uspešni projekti bili realizovani.
-Izmene i dopune Zakona o inovacionoj delatnosti svakako će poboljšati položaj inovatora u ovoj oblasti – kaže dr Danica Mićanović, sekretar Odbora za tehnološke inovacije PKS. – Kada bude usvojen omogućiće jednostavniju registraciju inovacionih centara u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj, zatim više će se voditi računa o intelektualnoj svojini, odnosno patentima i sličnim rešenjima. Takse su vrlo visoke za patentna rešenja, a najavljeno je da će nam Minsitarstvo pomoći i plaćati deo tih troškova. Uspostaviće se i novi Inovacioni fond kao fond rizičnog kapitala u kome će država učestvovati sa 50 odsto. To znači da će inovacije imati još jednu finansijsku podršku. Formira se i Centar za transfer tehnologija kao podrška inovacijama u privredi. Uz sve to, Privredna komora Srbije traži da ima svog predstavnika u Upravnom odboru Fonda jer je veliki broj naših aktivnosti usmeren ka Fondu.
Danica Mićanović naglašava da ona kao sekretar Odbora za tehnološke inovacije, u većini gradova Srbije ima prezentacije o novinama koje će novi Zakon doneti, dodajući kako nije važno što je usvajanje po hitnom postupku u toku jer iz Zakona proizilazi više podzakonskih akata.
-Za inovatore i novacije važnije su uredbe i druga podzakonska akta, pa ove prezentacije koje držimo omogući će nam da imamo mišljenja i primedbe velikog broja inovatara. I tražićemo da se u podzakonska rešenja ugrade zahtevi koji se čuju od naših članova – ističe Mićanović.
Prošle godine na konkursu za inovacione projekte pomoć od Ministarstva dobilo je 59 inovacionih firmi za svoje projekte i 20 inovatora. I ove godine će konkurencija biti velika, a visina novčane pomoći iznosi dva miliona dinara za firme i 400.000 za pojedince inovatore.
U Srbiji postoji veliki broj inovatora i inovacija, ali zbog skromnih novčanih sredstava s jedne i velikih troškova za patentne prijave i izvođenje samih projekata s druge strane, malo njih bude i realizovano. Inovatori stalno na to ukazuju, a na sednici Odbora za inovacije predložili su da drzava izdvoji veća sredstva za zaštitu u inostranstvu, ali i da recenzije, odnosno izbor recenzenata projekata bude transparentniji.
I ove godine, po šesti put biće izabrana najbolja tehnološka inovacija. Takmičenje traje do kraja godine, odnosno, proglašenje najboljih biće 23. decembra. Organizatori su Ministarstvo za tehnološki razvoj, Privredna komora Srbije i Radio televizija Srbije.

Xerox otvara istraživački institut u Indiji

Prvi istraživački institut u zemljama u razvoju Xerox India Innovation Hub (XIIH)

Korporacija Xerox otvorila je novi centar za istraživanje u Indiji po nazivu Xerox India Innovation Hub. Novi centar će objediniti ekspertizu Xerox istraživača i inženjera sa vodećim indijskim akademicima, istraživačkim laboratorijima i partnerima u industriji. Osnovani zadatak novog centra je da razvija rešenja za upravljane dokumentima koja su vezana za tržišta u razvoju i doprinosi unapređenjima u rešenjima i uslugama

“Xerox India Innovation Hub je primer našeg kontinuiranog angažmana u tržištima u razvoju”, izjavila je Sophie Vandebroek, direktorica Istraživanja i razvoju u Xeroxu i predsednica Xerox Innovation Group. “Otvaranje istraživačkog instituta u Indiji nam dozvoljava da  iskoristimo lokalna znanja i prenesemo ih na globalni nivo”.

Novi istraživački centa je lociran u gradu Chennai i omogućiće Xeroxu da nastavi sa širenjem već postojeće saradnje sa vodećim tehničkim i poslovnim školama u Indiji. “Povezivanja naših talenta iz Indija sa drugih 500 Xerox naučnika iz drugih centara u Sjedinjenim Američkim Državama (PARC i XRCW), Kanadi i Francuskoj (XRCE) će nam omogućiti da se objedinimo u globalnu istraživačku mrežu i našim korisnicima stvorimo jedinstvena rešenja”, izjavila je Meera Sampath, direktorica XIIH.

Neki od već postojećih istraživačkih projekata su:

• Multiscale Document Services - Xerox će u partnerstvu sa Indian Institute of Technology Madras (IIT Madras) koristiti on-demand cloud computing kako bi povećao efikasnost i pojeftinio usluge vezane za upravljanje dokumentima.

• Distributed Workflow Applications - u partnerstvu sa IIT Madras’s Rural Technology Business Incubator, će razviti rešenja za male tehnološke firme koje rade u ruralnim područjima Indije.

• Incentive Compatible Machine Learning for Services – u saradnji s Indian Institute of Science, razvija se projekat koji se fokusira na mašinko učenje i teoriju igara koji se koriste u unapređenju velikih Internet portala za prodaju usluga

NAJBOLJA TEHNOLOŠKA INOVACIJA 2010

Cilj takmičenja je promovisanje preduzetničke klime u Srbiji i pomoć potencijalnim i postojećim high-tech preduzetnicima, koji su spremni i sposobni da sopstvene ideje i invencije pretoče u tržišno valorizovane inovacije

Šestu godinu za redom organizuje se Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju. Organizator takmičenja je Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, a pomoć u organizaciji pruža Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, Privredna komora Srbije i Radio televizija Srbije. Od 2007. godine takmičenje se organizuje i na teritoriji Republike Srpske, u saradnji sa Ministarstvom nauke i tehnologije Republike Srpske. Zahvaljujući ovom projektu od 2005. godine otvoreno je preko 60 inovativnih preduzeća i 200 novih radnih mesta. Cilj takmičenja je promovisanje preduzetničke klime u Srbiji i pomoć potencijalnim i postojećim high-tech preduzetnicima, koji su spremni i sposobni da sopstvene ideje i invencije pretoče u tržišno valorizovane inovacije.
Nagradni fond iznosi 12.000.000 dinara. Rok za prijavu na takmičenje je 31. mart 2010. godine I vrši se isključivo preko portala www.inovacija.org.
Takmičenje se održava u tri kategorije: Realizovane inovacije, Inovativne idejei Potencijali. Završetak takmičenja je 23. decembra 2010. godine, kada će se u direktnom prenosu na RTS-u održati veliko finale.

Izašao je novi broj Siemens-ovog magazina o inovacijama hi!tech

Najnovije izdanje Siemens-ovog online časopisa o tehnološkim inovacijama dostupno je i na srpskom jeziku. Tema broja je Ecopolis, u okviru koje su prikazana konkretna rešenja za unapređenje života u velikim gradovima.

hi!tech, Siemens-ov časopis o tehnološkim inovacijama koji se izdaje na deset jezika, je stigao do izdanja 02/09 i dostupan je od početka marta i na srpskom jeziku, na lokaciji www.siemens.com/hitech Na 50 strana ove elektronske publikacije prikazane su najnovije tehnologije i najsavremenija rešenja u svim oblastima u kojima Siemens posluje, od industrijskih, infrastrukturnih i transportnih rešenja, preko proizvodnje, distribucije i potrošnje energije, do naprednih rešenja za zdravstvenu zaštitu.

Tema novog broja je Ecopolis, održivi koncept megalopolisa budućnosti. U okviru teme broja prikazani su konkretni projekti na unapređenju energetske efikasnosti, smanjenja emisije CO₂ i štetnih gasova, kao i sistema masovnog prevoza u velikim gradovima.

Tu ćete pronaći priču o brojnim infrastrukturnim i organizacionim unapređenjima u Londonu i Minhenu, uz pomoć kojih se predviđa umanjenje emisije CO₂ za 80 procenata u narednih 50 godina, kao i priču o unapređenjima sistema javnog prevoza u Beču i gradu Oradei u Rumuniji. Kao ilustracija futurističkih rešenja tu je i priča o Masdar-u, gradu-modelu čija se izgradnja planira na oko 30 kilometara od Abu Dhabi-ja i koji neće zahtevati fosilna goriva, već će se energijom snabdevati isključivo iz obnovljivih izvora, i neće emitovati ugljen-dioksid.

Od ostalih tema izdvajamo priču o prekookeanskoj krstarici AIDAluna i uštedi energije ostvarenoj na ovom luksuznom brodu, priču o električnim automobilima, ličnom prevoznom sredstvu budućnosti, kao i reportažu o dometima najnovijeg uređaja za magnentnu rezonancu 7-Tesla MRI.

hi!tech 02/09 na srpskom jeziku možete prelistati u naprednom eBook formatu na Web lokaciji www.siemens.at/ebook/hitech0209_sr ili preuzeti u PDF formatu sa iste lokacije.

Arhiva hi!tech izdanja na srpskom jeziku nalazi se na Web lokaciji
https://www.cee.siemens.com/web/at/en/corporate/cee_zines_en/hitech/Pages/Serbian.aspx

Neophodno povećati ulaganja u nauku

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić izjavio je u intervjuu za današnje izdanje dnevnog lista “Blic” da je cilj da ulaganja u nauku u Srbiji u 2015. godini dostignu jedan odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

Presonalmag prenosi delove ovog razgovora.

Planovi za investiranje u nauku i tehnološki razvoj:

– Prvi test naše ozbiljnosti u investiranju u naučni i tehnološki razvoj Srbije biće početak izgradnje Istraživačke stanice Petnica, kupovina opreme za predstojeći petogodišnji naučno-istraživački ciklus, ali i izgradnja stanova za naše naučnike u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Prelazimo na konkretne korake. Upravo smo dogovorili 200 miliona evra sa Evropskom investicionom bankom za nauku i tehnologiju, koji će biti duplirani iz drugih izvora. Deseti deo tog novca biće namenjen za povratak naše naučne dijaspore. Predstoje pozivi za konkretne projekte, koji će biti upućeni sredinom maja. Nameravamo da najpoželjnijim povratnicima rešimo stambeno pitanje, omogućimo slobodu u odabiru saradnika i opreme.

Koliko je visokoobrazovanih građana otišlo iz Srbije od 2000. godine:

– Prema proceni profesora Vladimira Grečića, devedesetih godina Srbiju je napustilo približno 17.000 diplomaca. Nakon 2000. godine emigracija je smanjena, otišlo ih je oko 2.000. Najveći broj je iz oblasti informacionih tehnologija i prirodnih nauka. Formiramo ozbiljnu bazu podataka na tu temu na sajtu Ministarstva nauke, gde se nalazi i Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije za period 2010–2015. godine, kao i elementi dogovora sa EIB-om. Naš cilj je 400 visokokvalitetnih povratnika u sledećih pet godina. Najbitnije je da vratimo ljude koji mogu da ojačaju celokupnu naučnu zajednicu, da dovedu evropske fondove i privuku svetske tehnološke firme.

Kako zadržati mlade istraživače koji se sad formiraju:

– Naš najvažniji problem i jeste kako da zadržimo i razvijemo postojeći potencijal. Ova strategija je pre svega za one koji su danas u Srbiji i koji mogu najviše da doprinesu. U poslednjih godinu dana uspeli smo da povećamo plate istraživačima za 30 odsto. Početna plata je nešto više od 40.000 dinara. Na većini fakulteta i instituta zarade postaju pristojne i iznose u proseku 800 evra i idu do 1.200 evra. Veći je problem novac za bavljenje naukom i manjak tehnoloških preduzeća koja mogu da uposle naše naučnike. Moje ključno zaduženje sledeće dve godine biće neposredni kontakt sa liderima 300 najvećih tehnoloških firmi u svetu, među kojima su “Simens”, “Erikson”, IBM, “Novartis”, HP, “Majkrosoft” da bismo ih kroz konkretne aranžmane ubedili da im se više isplati da imaju svoje ljude i ogranke u Srbiji, umesto da nam odvode najbolje ljude.

Čim Skupština usvoji zakone, krećemo sa izgradnjom Petnice i stanova treće lamele bloka 32A na Novom Beogradu namenjenih istraživačima. Konkurs je završen i 200 porodica čeka. U maju raspisujemo i konkurs za naučnu opremu u vrednosti od 50 miliona evra. On će biti striktno povezan sa konkursom za istraživačke projekte za period 2011–2015. Sledeće godine počinje izgradnja Centra za promociju nauke u Beogradu. Svi osnovci i srednjoškolci će prolaziti kroz tu instituciju i tako će se na vreme identifikovati talenti. Nemamo dovoljno dece da bismo izgubili ijednog budućeg naučnika, doktora nauka, inženjera. U centru ćemo naučno i tehnološki obrazovati i ministre, poslanike, direktore, novinare.

Ima li Srbija bazu naučnika:

– Ima. Približno 8.600 naučnika, što je dva puta manje nego što bi nam trebalo kao zemlji članici EU, s tim što bi onda bar trećina trebalo da radi u preduzećima.

Da li ima malo mladih istraživača:

– Da, demografska struktura je loša. Zbog toga ćemo u saradnji sa Ministarstvom prosvete za predstojeću školsku godinu odrediti podsticaje kroz finansiranje stipendija i doktorskih studija u tehničkim i prirodno-matematičkim branšama koje su nam potrebne za budućnost zemlje.

Stavljanje akcenta na prirodne i tehničke nauke:

– Akcenat je u ovom trenutku stavljen na prirodno-matematičke i tehničke nauke. Društvene nauke i humanistika su, međutim, podjednako važni, počev od arheologije, preko etnologije, borbe za srpski jezik. Neverovatno je da naši društveni naučnici rade, a da skoro niko iz ministarstava i preduzeća sa njima nema kontakte. Povezaćemo ih. Nacionalni identitet najbolje se brani kroz nauku i kulturu.

Kada se može očekivati da će Srbija imati naučnika među 5.000 najcitiranijih u svetu:

– U roku od pet godina. U februaru je agencija “Tompson Rojters”, koja meri citiranost naučnika u svim disciplinama, izdvojila Srbiju kao svetsku naučnu zvezdu u usponu. Krenulo je!

O motivaciji istraživača većim zaradama:

– Napokon smo napravili adekvatan sistem. Patenti će pripadati institucijama, ali će barem polovina prihoda od komercijalizacije pripasti pronalazačima. U ovom ciklusu ćemo platiti za patent svakome ko ima mogućnost da ga registruje u Srbiji i na evropskom nivou. Hoćemo da dokažemo da rad u tehnologiji može i te kako da se isplati.

Koliko će se izdvajati za nauku 2015. godine kada će svi delovi Strategije biti primenjeni:

– Srbija za nauku izdvaja približno 100 miliona evra, što je 0,3 odsto BDP-a. Po tome smo na samom dnu Evrope, koja je upravo sebi zadala cilj – tri odsto BDP izdvajanja do 2020. Ova godina bi trebalo da bude bolja, 0,4 do 0,5 odsto BDP-a ukoliko se krene sa primenom kredita Evropske investicione banke. Plan je da u 2015. dođemo do jedan odsto BDP-a, oko pola milijarde evra, od čega bi trećina trebalo da dođe iz privatnog sektora.

Konceptualno vozilo Honda 3R-C

Revolucionarno Hondino konceptualno vozilo 3R-C će ostvariti svoj svetski debi u Ženevi, zajedno sa konceptualnim vozilom EV-N, kome će ovo biti evropski debi.

Konceptualni model 3R-C sa tri točka, koji predstavlja jednosed sa nultom emisijom gasova staklene bašte, baš kao i gradsko konceptualno vozilo EV-N, koriste Hondino ogromno poznavanje vozila koja pokreću elektromotori.

3R-C

Ovo revolucionarno električno vozilo sa pogonom na akumulatorske baterije i tri točka pokazuje kako bi u budućnosti moglo da izgleda minimalno gradsko prevozno sredstvo za jednu osobu. Pogonska grupa sa napajanjem iz akumulatorske baterije je postavljena nisko u šasiji sa tri točka, što daje nisko težište, a samim tim i povećanu stabilnost.

Model 3R-C poseduje providnu kupolu koja pokriva vozačko sedište dok je vozilo parkirano i ne koristi se. Kada je 3R-C u pokretu, kupola postaje vetrobran koji šiti vozača od karoserija i vrata drugih vozila.

Visoke stranice ove sigurnosne školjke pružaju povećanu bezbednost vozača, smanjujući opasnost od bočnih udara i povećavajući zaštitu od atmosferskih uticaja. Ispred vozača se nalazi prtljažni prostor koji se može zaključati, što predsavlja značajan bezbedni prostor za prtljag i druge predmete. Konstruktori 3R-C su osmislili i fleksibilni pokrivač koji prekriva torzo kako bi se smanjila izloženost atmosferskim uticajima i povećala udobnost.

Studiju modela 3R-C su izradili evropski dizajneri u Hondinom Istraživačkom i dizajnerskom centru u Milanu.

EV-N

EV-N koji je prethodno prikazan samo na Tokijskom salonu automobila, ostvariće svoj evropski debi u Ženevi.

Model EV-N predstavlja studiju električnog vozila sa pogonom na akumulatorske baterije, koja oživljava duh gradskog modela N360 iz 1967. Hondini konstruktori su u krov ovog konceptualnog automobila ugradili solarne panele Hondine originalne konstrukcije, koji omogućava dopunjavanje akumulatora dok je parkiran.

Dva Hondina električna personalna transportera U3-X su ugrađena sa unutrašnje strane svakih vrata. Konceptualni model EV-N sa dvoja vrata je opremljen litujum jonskim baterijskim pakovanjem i malim elektromotorom čija je prevashodna namena gradska vožnja.

FCX Clarity

Dva konceptualna električna vozila će biti izložena pored Hondinog serijskog modela sa vodoničnim gorivnim ćelijama, FCX Clarity. Ovaj nosilac titule „Svetski zeleni automobil“ (The World Green Car) već je dostupan korisnicima lizinga u Japanu i SAD, koji imaju prilike da se uvere u domet, performanse i praktičnost ovog jedinstvenog vozila nulte emisije štetnih gasova. Dva primerka vozila sa pogonom na vodonik su stalno stacionirana u Evropi sa ciljem dugoročnih ispitivanja.

Pored istraživačkog rada, par automobila FCX Clarity je demonstrirano na klimatskom samitu COP 15 u Kopenhagenu, kao i na Berlinskoj konferenciji o klimi. Model FCX Clarity pokazuje Hondinu trajnu opredeljenost ka vozilima sa električnim gorivnim ćelijama kao tehnologiji prevoza nulte emisije štetnih gasova.

Volkswagen i C3World predstavili najnovije rezultate na CeBIT 2010.

Istraživači na Lajbnic univerzitetu u Hanoveru, Tehničkom univerzitetu u Braunšvajgu, Oldenburg institutu za kompjuterske nauke i Volkswagen grupa za istraživanje su kreirali “C3World” istraživačku jedinicu i zajednički rade na pronalaženju rešenja za informacionu i komunikacionu tehnologiju za vozila još od 2007. godine. Danas moderni sistemi asistencije vozaču pružaju daljinsku kontrolu, upozorenje za nemaran prelazak iz jedne trake u drugu i pružaju pomoć pri parkiranju. Ali sve što je van domašaja senzora za asistenciju vozaču se ne može uzeti u obzir. Ovo se u budućnosti mora promeniti, kako bi vozila međusobno, kao i sa okolinom, mogla da uspostave kontakt putem radio komunikacije. Tako će automobil budućnosti npr. biti obavešten kada npr. vozilo hitne pomoći prilazi određenoj raskrsnici tačno na lokaciji na kojoj se to vozilo nalazi.

Ali “C3World – povezana vozila u povezanom svetu” ne razvija samo rešenja za povećanje bezbednosti. Još jedan cilj je povećanje komfora u budućim generacijama vozila: moderni navigacioni sistemi pružaju upozorenja o saobraćajnim gužvama i informacije o lokaciji sledeće benzinske pumpe, restorana ili hotela. Grupa za istraživanje je razvila sistem koji vozaču automatski pruža čitav niz dodatnih informacija sa interneta, koristeći rutu ili destinaciju.

Drugi važan okvir istraživanja obuhvata aspekte koji nastaju iz kratkog veka trajanja proizvoda u industriji zabave. Jedan nakon drugog, nove generacije mobilnih telefona i MP3 plejera mogu biti integrisani u vozilo. Na žalost, oni veoma brzo postaju zastareli, nekorisni u odnosu na samo vozilo. Zato istraživači u “C3World” rade na konceptu dizajniranja infotainment sistema u vozilu na takav način da nove usluge i karakteristike budućih mobilnih uređaja mogu da se integrišu.

Potpisan sporazum o ulaganju 200 miliona evra u nauku

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Diana Dragutinović i potpredsednik Evropske investicione banke (EIB) Dario Skanapijeko potpisali su danas finansijski sporazum u vrednosti od 200 miliona evra za naučnu i tehnološku infrastrukturu.

Ovaj kredit od 200 miliona evra omogućiće investicije u naučnu i tehnološku infrastrukturu Srbije od ukupno 420 miliona evra u narednih pet godina.

Ostatak sredstava biće obezbeđen iz budžeta Srbije, pretpristupnih fondova EU, Evropske banke za obnovu i razvoj i Razvojne banke Saveta Evrope.

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić najavio je nakon potpisivanja sporazuma u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) da će u narednih nekoliko godina u razvoj naučne i tehnološke infrastrukture u Srbiji biti uloženo blizu pola milijarde evra.

Tadić je na ceremoniji naglasio da je ulaganje u naučno-tehnološki razvoj jedna od najvažnijih investicija u ekonomski razvoj Srbije, čiji je bitan element zaustavljanje “odliva mozgova”.

Prema njegovim rečima, obezbeđivanje investicije u iznosu od 200 miliona evra predstavlja izuzetan doprinos razvoju naše zemlje i govori o drugačijoj vrednosnoj orijentaciji države Srbije.

On je podsetio na to da je Vlada Srbije imala hrabrost da odluči da investira u dugoročni razvoj države ulaganjem u nauku u trenutku kada je čitav svet pogođen ekonomskim i finansijskim “cunamijem”.

Svako investiranje u infrastrukturu jeste korisno za generacije koje dolaze jer infrastrukturu niko ne može odneti, i ona će uvek služiti. Kada zemlja preuzme obaveze da investira u infrastrukturu, onda je to u skladu sa socijalnim moralom, poručio je Tadić.

Takođe, on je ocenio da važan element investiranja u naučni razvoj jeste zaustavljanje “odliva mozgova”, odnosno stimulisanje darovitih mladih naučnika da ostanu u Srbiji.

Srbija se suočavala sa odlaskom najdarovitijih mladih ljudi tokom devedesetih godina i ovaj projekat nije samo projekat investiranja u naučnu infrastrukturu već podrazumeva da se obezbede materijalni uslovi za to da najdarovitiji studenti i učenici ostanu da rade u Srbiji, objasnio je Tadić.

On je istakao da je strategija investiranja u naučno-tehnološki razvoj dokaz da Srbija prvi put u novijoj istoriji ima jasno definisanu strategiju razvoja koja obuhvata čitavu deceniju.

Srbija investiranjem u nauku želi da ohrabri i druge države regiona i da podstakne regionalnu naučnu saradnju, ukazao je Tadić.

Potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić naveo je da je u okviru finansiranja naučne infrastrukture predviđena izgradnja Centra za promociju nauke u Beogradu, najvećeg regionalnog centra za biomedicinu u okviru beogradskog Kliničkog centra.

Prema njegovim rečima, planirana je i izgradnja istraživačkog centra za
matične ćelije u Kragujevcu, centra za razvoj informacionih tehnologija i elektronike u Nišu, kao i izgradnja 1.000 stanova za naučne radnike u Srbiji.

Uslov EIB-a bio je da se odobrenih 200 miliona evra za naučnu i tehnološku infrastrukturu udvostruči, što će i biti učinjeno izdvajanjem iz budžeta Srbije, pronalaskom parnera, državnih i privatnih preduzeća i međunarodnih tehnoloških kompanija zainterasovanih za investicije, ukazao je potpredsednik Vlade Srbije.

On je dodao da lista projekata koji će biti finansirani u narednih pet godina nije konačna, i najavio da će deo novca biti izdvojen za povratak srpskih naučnika iz inostranstva i za društvene nauke.

Đelić je izrazio očekivanje da će ugovor o kreditu biti ratifikovan u Skupštini Srbije tokom narednog zasedanja parlamenta u aprilu kako bi realizacija projekata mogla da počne što pre.

Dragutinović je precizirala da je kredit EIB-a odobren sa rokom otplate od 20 godina, uz period počeka od šest godina, pri čemu Srbija ima mogućnost da izabere varijabilnu ili fiksnu kamatu, koja trenutno iznosi približno 4,5 odsto godišnje.

Skanapijeko je naveo da očekuje da će u 2010. godini obaveze te finansijske institucije prema Srbiji dostići milijardu evra, i ukazao na to da su ta ulaganja namenjena razvoju infrastrukture i ublažavanju posledica ekonomske krize.

Ugovor o finansiranju razvoja nauke u Srbiji predstavlja veliku prekretnicu u saradnji Srbije i EIB-a jer je ta banka do sada finansirala uglavnom izgradnju objekata porušenih tokom bombardovanja, zaključio je Skanapijeko.

Novi polarni satelit meriće topljenje leda na polovima

Evropska svemirska agencija, ESA, uskoro će lansirati novi satelit nazvan Kriosat 2, koji će precizno meriti topljenje leda na polarnim kapama.

Svi već znamo da se led na polovima topi, ali niko n zna koliko brzo. Do sada, naučnici su uglavnom merili mesečne varijacije u količini leda.

Novi, evropski satelit, Kriosat 2, precizno će meriti promene na polovima, ali i na glečerima i velikim santama leda, koji zajedno pokrivaju 20 odsto planete.

Vođa naučnog tima Kriosata, Dankan Vingam, kaže da će glavni fokus biti na Arktiku i Antarktiku, jer polarne kape igraju ključnu ulogu u regulaciji klime na zemlji.

“U suštini, nadamo se da će nam Kriosat dati sliku o tome kako se velike ledene površine menjaju. I antarktički i arktički led doprinose promeni nivoa mora, s tim što led na Arktiku posebno utiče na klimu u Evropi,” kaže Vingam.

Kriosat 2 je težak 700 kilograma, a opremljen je uređajima proverenim na prethodnim satelitima. Međutim, ovaj satelit poneće jedan specijalni senzor.

“Tu tehniku smo proverili na ranijim, posebno evropskim satelitima, ERS i Envisat. Ali ovoga puta imamo i senzor specijalno sagrađen da rešava probleme sa ledom. Kriosat će nam slati potpuno nove podatke, iz orbite koja je podešena za taj problem,” kaže Vingam.

Pune tri godine, Kriosat 2 će sa visine od 700 kilometara centimetarskom preciznošću meriti debljinu leda. Doktor Džoni Džohansen iz norveškog Ekološkog centra Nansen, u Bergenu, kaže da će to dovesti do punog razumevanja promena nivoa mora.

“Još ne znamo tačno zašto nivo mora negde raste, a drugde opada. Za to nam je potrebno da znamo koliko se brzo tope glečeri i ledeni pokrivači. Potrebno nam je da znamo kako se okeani zagrevaju. Ali neće biti lako sastaviti sve to u punu sliku i puno razumevanje zašto se nivo mora menja,” kaže doktor Džohansen.

Meteorolozi i okeanografi širom sveta nestrpljivo čekaju prve podatke sa Kriosata 2, koji bi trebalo da pruži do sada najveću količinu podataka o jednom od važnih činilaca klimatskih promena.

Japanski stručnjaci za energetsku efikasnost u poseti Holcimu

U sklopu izrade Studije kojom se u Srbiji ispituje mogućnost uvođenja sistema upravljanja energijom, članovi tima koji učestvuje u njenoj izradi, predstavnici Japanske agencije za međunarodnu saradnju (Japan International Cooperation Agency – JICA), kompanije Tokyo Electric Power Company (TEPCO) i Mašinskog fakulteta u Kragujevcu, kao regionalog centra za energetsku efikasnost, obišli su danas fabriku cementa Holcim, u selu Popovac nadomak Paraćina.

Imajući u vidu da je Holcim, zbog prirode cementne industrije, veliki potrošač energije, ali i kompanija koja vodi računa o njenoj potrošnji, brine o životnoj sredini i lokalnoj zajednici, tim koji učestvuje na izradi ove studije prepoznao je i izabrao Holcim kao reprezentativnu kompaniju za istraživanje mogućnosti uvođenja sistema energetskog menadžmenta u industriji Srbije.

„Veliko nam je zadovoljstvo što smo u mogućnosti da razmenimo znanje i iskustvo sa kolegama iz Japana i doprinesemo realizaciji jednog tako značajnog projekta za Srbiju. Pored toga što se unapređenjem energetske efikasnosti smanjuju proizvodni troškovi i povećava konkurentnost proizvodnje, ovaj projekat je od opšteg društvenog značaja, jer doprinosi očuvanju resursa kojima Srbija raspolaže.“, izjavila je ovom prilikom Jasminka Milošević, menadžer zaštite životne sredine u kompaniji Holcim (Srbija) d.o.o.

Energetska efikasnost i sa njom čvrsto povezana zaštita životne sredine spadaju među najvažnije oblasti koje Srbija u narednom periodu treba da prilagodi zahtevima Evropske Unije, kako u pogledu zakonske regulative tako i u pogledu primenjenih standarda, a pomenuta Studija predstavlja značajnu fazu tog procesa. Pored tima japanskih konsultanata, u njenoj izradi učestvuje Ministarstvo rudarstva i energetike, kao i Srpska agencija za energetsku efikasnost (SEEA) delujući kroz svoje regionalne centre.

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin – kompjuterski techno e-magazin · Autor Goran Aničić · Log in