• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

Sledeća stranica »

Promocija inovacije Solaris u Kraljevu

Odbor za nauku, kvalitet, stručno obrazovanje i menadžment RPK Kraljevo, u saradnji sa Odborom za tehnološke inovacije PKS i Savezom pronalazača Srbije, organizovali su u Kraljevu promociju sušnice za voće, povrće, lekovito i začinsko bilje i pečurke Solaris

Inovacija je zaštićena patentom u Srbiji, kao i na medjunarodnom nivou, potpuno je automatizovana i sposobna da obavi sve procese sušenja prema zadatim parametrima, sa mogućnošću kontrole na licu mesta, putem interneta ili GSM modula. Sušnica predstavlja vrhunsko svetsko tehnološko rešenje iz ove oblasti i već je u proizvodnji i primeni sa izvanrednim rezultatima. Kao inovativno rešenje, nagradjena je u 2011. godini od strane Privredne komore Srbije.

Posle uvodnog obraćanja predsednika RPK Kraljevo, Mladomira Novakovića, o znanju i stvaranju prozvoda dodatne vrednosti za unapredjenje konkurentnosti srpske privrede govorila je dr Danica Mićanović, sekretar Odbora za tehnološke inovacije PKS. Ističući značaj tržišne valorizacije za unapredjenje nivoa tehnološkog razvoja zemlje i podizanja konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu, ona je navela mere i programe podrške koje pruža Privredna komora Srbije. Danica Mićanović je istakla da PKS podržava i pospešuje istraživanja koja rešavaju konkretne razvojne probleme privrede i imaju komercijalnu primenu. PKS je u tom cilju organizovala i podržala u prošloj godini 12 izložbi inovacija i komercijalnih tehnologija. Sa “Lafarž grupom” iz Pariza promovisan je naš inovacioni potencijal, a tri tehnologije iz Srbije ušle su u finale, dok je jedna u svojoj kategoriji proglašena pobednikom. Sa pet inovacija i novih tehnologija učestvovali smo i u Remsu u Francuskoj, a u okviru Nacionalnog štanda Srbije na 75. Medjunarodnom sajmu u Solunu predstavljeno je deset inovacija, dok je pet pronalazaka izloženo i na Medjunarodnoj izložbi inovacija i inovacionih projekata u Moskvi. Danica Mićanović je naglasila da je inovativna tehnologija Solaris 1 potvrdjena patentnim rešenjima kod nas i u svetu. Solaris 1 koristi sunčevu energiju, pokretljiv je, potpuno automatizovan, nema neželjenih pojava, a sve rezultate koje nudi potkrepljeni su adekvatnom dokumentacijom.

O potencijalima poljoprivrede za implementaciju inovativne tehnologije i sušnice i unapredjenju izvoza govorio je Vojislav Stanković, savetnik predsednika PKS, dok je ovu inovativnu tehnologiju u Kraljevu detaljnije predstavio Nenad Veselinović, direktor inovacione firme NTIM.

Satelit “Čange II” objavio sliku celokupnog Meseca

Kineski državni zavod za nauku i tehnologiju narodne odbrane je danas objavio preciznu sliku celokupnog Meseca, koju je poslao satelit za sondiranje Meseca „Čang II”. Ovim je Kina opet postigla važno istraživačko dostignuće u oblasti sondiranja Meseca.

Trodimenzionalna kamera satelita „Čang II” je u 16 h i.59 minuta, 24. oktobra 2010. godine prvi put počela da šalje vizuelne podatke o površini Meseca.

 

Prvi odbranjeni doktorat na „matematici u tehnici“

Tibor Lukić, asistent na matematici prvi je stekao diplomu doktora nauka na novom studijskom programu  „matematika u tehnici“. Dr Lukić, je  doktorirao na temu „Regularizovani problemi u obradi signala“.

Tokom izrade doktorata imao je dva men-tora: prof. dr Natašu Sladoje Matić sa FTN-a i prof. dr Joakim Lindblada sa Univerziteta „Uppsala“ u Švedskoj, a na čelu komisije nalazila se prof. dr Silvija Gilezan

BASF i Philips prvi razvijaju korišćenje OLED osvetljenja kao providnog krova automobila

BASF i Philips napravili su prodor u razvoju OLED tehnologije (organske svetleće diode), što je omogućilo njenu primenu u izradi krovova automobila. Kada su isključene, OLED svetiljke su providne, što daje efekat staklenog krova, a kada su uključene osvetljavaju samo unutrašnjost vozila. Ovaj koncept OLED osvetljenja za krovove automobila rezultat je dugogodišnje saradnje između kompanija BASF i Philips u istraživanju i razvoju OLED modula.

OLED tehnologija pruža prednost visoke energetske efikasnosti, uz kreativnu fleksibilnost inove opcije za dizajnere. OLED izvori svetlosti su samo 1,8 milimetara tanki i mogu biti providni, a OLED svetiljke daju difuzno osvetljenje čitavom svojom površinom, što ih čini izvorom svetlosti koje proizvodi blaže senke u odnosu na one koji tačkasto usmereni.

Osim što nudi potpuno nove mogućnosti u dizajnu, providno OLED osvetljenje takođe omogućavanove pristupe u auto inženjeringu. Njegova sendvič struktura može se kombinovati sa jednako providnim solarnim ćelijama. “Ova kombinacija omogućava vozaču da tokom dana uživa u jedinstvenom osećaju otvorenog prostora dok se električna energija akumulira. Tokom noći visoko efikasno OLED osvetljenje ispunjava enterijer prijatnom toplom svetlošću”, rekao je dr Feliks Gert, šef odeljenja Organskih svetlećih dioda i Organskih fotonaponskih ćelija u kompaniji “BASF Future Business GmbH”.

Dr Ditrih Bertram, generalni direktor OLED osvetljenja u kompaniji Philips, dodao je: “Ovaj projekat pruža impresivne dokaze novih mogućnosti OLED osvetljenja i oslikava potencijal Lumiblade OLED tehnologije kompanije Philips u stvaranju inovativnog osvetljenja koje unapređuje živote ljudi”.

Kompanije BASF i Philips blisko sarađuju jos od 2006. godine u okviru OLED 2015 inicijative nemačkog Saveznog ministarstva za obrazovanje i istraživanje. Kompanija BASF razvija organsko-hemijske materijale, kao što su boje koje se koriste u razvoju i proizvodnji OLED osvetljenja u kompaniji Philips. Zajednički rad ova dva partnera rezultirao je primenom inovativne providne OLED tehnologije u krovovima automobila.

OLED 2015 inicijativa nemačkog Saveznog ministarstva za obrazovanje i istraživanje

Zajednički projekat “TOPAS 2012″ pokrenut je u januaru 2010. godine, čime je obeležena druga faza OLED 2015 inicijative nemačkog ministarstva. “TOPAS” je skraćenica od “thousand lumen organic phosphorescent devices for applications in lighting systems”, odnosno “organski fosforescentni uređaji od hiljadu lumena za primenu u sistemima osvetljenja”. Na ovom projektu, partneri u konzorcijumu (koji uključuju firme BASF i Philips) usredsrediće se na razvijanje inovativnih materijala i komponentih arhitektura, kao i na nove proizvodne mašine za rasvetna rešenja sa visoko efikasnim organskim svetlećim diodama.

Priča o solarno-geomagnetskoj buri

Ovih dana, tačnije od 20.januara 2012. godine, iz svetskih solarnih, Astronomskih, astrofizičkih i geofizičkih opservatorija, stigla je vest da će se u magnetskom polju Sunca dogoditi intenzivna solarna bura (oluja) sa aktivnim sunčevim pegama i sunčevim hromosferskim erupcijama (solarni flerovi).

U Republičkom Geodetskom zavodu, u Sektoru za geodetske radove, u Odeljenju za geomagnetizam i aeronomiju, već pedeset pet godina, magnetometri – instrumenti za registracije promena magnetskog polja Zemlje, na svaku sekundu registruju geomagnetske varijacije, geomagnetske poremećaje i geomagnetske bure.

U poslednja tri-četiri sunceva ciklusa (od 1985-2011. godine), na Geomagnetskoj opservatoriji Grocka (GCK) registrovane su tri intenzivne geomagnetske bure: martovska magnetska bura (14.marta 1989.g), oktobarska magnetska bura (29.0ktobar 2003.g.) i novembarska magnetska bura (7. novembar 2004.g).

Ove godine, 2012., u 24-om sunčevom ciklusu, Sunce je ušlo u fazu maksimalne sunčeve aktivnosti (faza aktivnog Sunca), a to znači da je potpuno redovna pojava intenzivnih solarnih bura u magnetskom polju Sunca. Najavljena intenzivna solarna bura je epizoda ili jedan “burniji“ energetski impuls iz života, kalendara Sunca ili bolje rečeno iz života magnetskog polja Sunca.

Najavljena “intenzivna” solarno-geomagnetska bura je počela da se formira, u magnetskom polju Zemlje 21. januara 2012.g., kada je registrovan karakteristični SSC impulsi, koji označavaju početak geomagnetske bure, sa amplitudama koje premašuju uobičajene vrednosti.

I narednih dana registrovani su slični poremećaji, što je ukazivalo da će doći do magnetske bure većeg intenziteta.

Solarno geomagnetski poremećaj će trajati još par dana, kada će formirani solarno-geofizički procesi “ući” u rekurentnu fazu, odnosno u fazu vraćanja solarno geomagnetske aktivnosti na nivo pre registrovanog poremećaja.

Bez obzira na brojne reakcije u medijima da će navedene sunčeve aktivnosti imati neke posledice, to se, naravno, nije dogodilo jer je i ova jedna u nizu koja se događala i kakvih će u budućnosti još biti.

Proširena stvarnost na Festivalu nauke

a nedavno završenom Festivalu nauke u Beogradu, u okviru mnogobrojnih raznovrsnih sadržaja svoje mesto našla je i prostorna instalacija koju je LiveViewStudio kreirao za MTS, u okviru šireg projekta VISION:AR.

Učestvovali smo kreiranjem vizuelnih elemenata korišćenih u sklopu interaktivne postavke koja je, tokom trodnevnog trajanja festivala, izazivala veliko interesovanje posetilaca.

Budućnost je tu, iza ugla…

Progres stigao na MSS

Ruska teretna kosmička letelica pristala je rano jutros uz Međunarodnu svemirsku stanicu .

Iz ruske Kontrole misije saopštili su sa je kosmički brod “Progres” lansiran iz svemirskog centra Bajkonur u Kazahstanu, u četvrtak rano ujutro po lokalnom vremenu.
Teretna letelica bez posade, isporučuje vodu, gorivo i naučnu opremu šestočlanoj ekipi orbitalne stanice, koju čine tri Rusa, dva Amerikanca i Holanđanin.

Zašto je pao Fobos-Grunt: zbog Sunca ili nedorađenosti?

Međuresorna komisija objavila je zaključke o uzrocima havarije ruske istraživačke stanice Fobos-Grunt. Po mišljenju njenih članova, jedinstveni uređaj upućen ka satelitu Marsa Fobosu mogla je da uništi eksplozija na Suncu. Ipak prirodna verzija uzroka neuspešnog lansiranja, uvereni su eksperti, nije ništa drugo do hipoteza.

U četvrtak komisija je predstavila svoj zaključak Roskosmosu. U njemu se govori da je havariju uređaja izazvala snažna eksplozija na Suncu 4. novembra, nekoliko dana pre lansiranja Fobos-Grunta sa kosmodroma Bajkonur. Deset dana posle toga sunčeva aktivnost je bila anomalna i mogla je da utiče na rad stanice.

Po mišljenju članova komisije, delovanje takozvanog ljudskog faktora – grešaka prilikom konstruisanja i tehničke pripreme Fobosa, čini se malo verovatnim. Da podsetimo, stanica nije uspela da izađe na proračunatu putanju leta ka satelitu Marska, veza sa njom je bila prekinuta, i 16. januara uređaj koji košta nešto manje od 200 miliona dolara bio je izgubljen.

Između ostalog neki eksperti sumnjaju u objektivnost zaključaka komisije, pozivajući se na to da je geomagnetna aktivnost u orbiti Zemlje u trenutku lansiranja bila u granicama norme. A eksplozija na Suncu, kao i plazma koju ona izaziva, nije bila odlučujući faktor. Zato je takva verzija povoljna po činovnike, odgovorne za projekat. Najverovatnije uzrok havarije je u neodgovarajućoj pripremi za let, i najlaške je u tom slučaju optužiti prirodu, smatra dopisni član Ruske akademije kosmonautike Ciolkovski Jurij Karaš.

Ne treba biti Anštajn ili Landau da bi se znalo: plazma ne poseduje političke ili nacionalne karakteristike. I tim pre nije bilo primećeno da je ona rusofob, kako bi delovala ciljano upravo na ruske kosmičke uređaje i ostavila netaknute kosmičke uređaje drugih zemalja. Ako govorimo o bolaku plazme u toku eksplozije na Suncu, zaista, to su milioni tona usijanog gasa koji odlaze u kosmički prostor i periodično dospevaju na Zemlju, ne u celini, ali delimično. Ali tu treba vrlo dobro shvatati da dat oblak po svojim razmerama nekoliko puta premašuje Zemlju. I ako počinje da deluje na našu planetu, deluje na čitavu orbitu, gde radi na hiljade kosmičkih uređaja.

Prirodni faktor ne isključuje glavni urednik lista Novosti kosmonautike Igor Marinjin.

Solarna aktivnost utiče na kosmičke uređaje. Dešavalo se da su u SAD i Kanadi otkazivali čitavi sistemi satelitke veze zbog solarne aktivnosti. A povodom toga koliko je to uticalo na naš uređaj, time se bavila komisija. Njene materijale nisam video. Ali teorijski to je moguće.

Naučnici ne sumnjaju: projekat istraživanja Fobosa može i mora da bude nastavljen – previše je sredstava i napora u njega uloženo. Odgovarajuće pismo Roskosmosu uputila je Ruska akademija nauka. Po mišljenju njegovih autora, nova stanica može da se izgradi i lansira 2018. godine: tada će uslovi leta ka Marsu biti povoljni sa astronomske tačke gledišta, a za pripremu će biti dosta vremena.

Naučnici vide budućnost energetike u kosmičkim solarnim centralama

Budućnost energetike je u orbitalnim kosmičkim solarnim centralama, smatra ruski profesor Vitalij Meljnikov. Pretpostavlja se da će solarna baterija u orbiti prenositi signal sa svoje antene na zemaljsku. Sada se oko 60% energije proizvodi prilikom sagorevanja nafte i gasa. Sa ovim gorivom centralne zagađuju životnu sredinu, a njegovi izvori su limitirani, tako da će kosmički analozi rešiti ekološki problem.

U poređenju sa nuklearnim one se odlikuju jednostavnošću, ne prete katastrofalnim posledicama prilikom havarija i ne zahtevaju utilizaciju posle završetka eksploatacije, podvukao je Meljnikov. Po njegovim rečima, osim Rusije planove za stvaranje kosmičkih solarnih centrala razrađuju SAD, EU, Kina i Japan.

Otkriveno još 26 novih planeta

Američka agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja, NASA, kaže da je potvrdila otkriće 26 dalekih planeta u 11 solarnih sistema, zahvaljujući osmatranjima uz pomoć svemirskog teleskopa Kepler.

NASA kaže da je time gotovo udvostručen broj potvrđenih otkrića egzoplaneta, van našeg sunčevog sistema, a gotovo utrostručen broj zvezda za koje se zna da imaju najmanje jednu planetu.

Uprkos velikom broju novopronađenih planeta po svemu sudeći ni jedna od njih nije nalik na zemlju, iako je takvo otkriće glavni cilj misije Kepler. Svih 26 planeta obleću veoma blizu svojih zvezda što znači da su verovatno previše vrele da bi na njima mogao da se razvije život.

Astronomi mogu da uoče egzoplanetu kada njen prolaz između zvezde i teleskopa izazove uočljivo opadanje sjaja zvezde.
Naučnici pomenute misije kažu da su dodatna merenja potvrdila postojanje između dve i pet planeta oko svake zvezde. Najmanje od njih su neznatno veće od zemlje, dok su najveće veće od Jupitera, najveće planete u našem sunčevom sistemu. Otkrivene planete obleću oko svojih zvezda različitim brzinama – od 6 do 143 dana. (voa)

Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in