• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Naučnici vide budućnost energetike u kosmičkim solarnim centralama

Budućnost energetike je u orbitalnim kosmičkim solarnim centralama, smatra ruski profesor Vitalij Meljnikov. Pretpostavlja se da će solarna baterija u orbiti prenositi signal sa svoje antene na zemaljsku. Sada se oko 60% energije proizvodi prilikom sagorevanja nafte i gasa. Sa ovim gorivom centralne zagađuju životnu sredinu, a njegovi izvori su limitirani, tako da će kosmički analozi rešiti ekološki problem.

U poređenju sa nuklearnim one se odlikuju jednostavnošću, ne prete katastrofalnim posledicama prilikom havarija i ne zahtevaju utilizaciju posle završetka eksploatacije, podvukao je Meljnikov. Po njegovim rečima, osim Rusije planove za stvaranje kosmičkih solarnih centrala razrađuju SAD, EU, Kina i Japan.

Otkriveno još 26 novih planeta

Američka agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja, NASA, kaže da je potvrdila otkriće 26 dalekih planeta u 11 solarnih sistema, zahvaljujući osmatranjima uz pomoć svemirskog teleskopa Kepler.

NASA kaže da je time gotovo udvostručen broj potvrđenih otkrića egzoplaneta, van našeg sunčevog sistema, a gotovo utrostručen broj zvezda za koje se zna da imaju najmanje jednu planetu.

Uprkos velikom broju novopronađenih planeta po svemu sudeći ni jedna od njih nije nalik na zemlju, iako je takvo otkriće glavni cilj misije Kepler. Svih 26 planeta obleću veoma blizu svojih zvezda što znači da su verovatno previše vrele da bi na njima mogao da se razvije život.

Astronomi mogu da uoče egzoplanetu kada njen prolaz između zvezde i teleskopa izazove uočljivo opadanje sjaja zvezde.
Naučnici pomenute misije kažu da su dodatna merenja potvrdila postojanje između dve i pet planeta oko svake zvezde. Najmanje od njih su neznatno veće od zemlje, dok su najveće veće od Jupitera, najveće planete u našem sunčevom sistemu. Otkrivene planete obleću oko svojih zvezda različitim brzinama – od 6 do 143 dana. (voa)

Zimsko i letnje vreme – varljivi sat ili zašto nam se spava

Sada je u Rusiji tema koja se najviše razmatra posle parlamentarnih izbora i protesnih akcija opozicije – odustajanje od prelaza na zimsko i letnje vreme. Predsednik Rusije ukinuo je ovo prebacivanje kazaljki prošle jeseni. I sada mnogi ruski građani govore da jutarnji mrak, vezan sa ukidanjem zimskog vremena, negativno utiče na njihovo zdravlje. Pojavila se čak ideja da se vrati praksa sezonske promene vremena.

U martu prošle godine u Rusiji su poslednji put bili prebačeni satovi na sat unapred, a zimi nisu vraćeni. Slična situacija već je postojala u domaćoj istoriji 1930. godine, kada je zemlja odustala od sezonskog vremena, ostavši u večitom „letu“. 1981. godine na proleće i jesen ponovo su počeli da prelaze na letnje i zimsko vreme. To je izazvalo mnogobrojne žalbe ljudi na pogoršavanje zdravstvenog stanja prvih dana posle prebacivanja kazaljki.

Ovo je i bio jedan od razloga da predsednik RF Dmitrij Medvedev ukine sezonsko vreme. Tako sada ruski građani žive sa razlikom od dva sata u odnosu na astronomsko vreme. I oni su opet nezadovoljni. Po podacima anketiranja agencije HedHanter, 46% ruskih građana primećuju ove zime malaksalost, postanost, smanjenje radne sposobnosti.

Stvar je u tome što smo sada bitno odstupili od astronomskog vremena koje se određuje po Griniču. Zato se vreme kada smo budni nalazi u disonansi sa prirodnim satom, koji određuje normalno funkcionisanje našeg organizma, govori naučni saradnik Moskovskog psihološko-pedagoškog univerziteta Viktorija Aršinova.

Sve što je kod nas unutra, vezano je za astromonski sat i kolebanja u Solarnom sistemu. To je takozvano biloško vreme. A mi predlažemo biološkom vremenu da se smesti u socijalno vreme, koje je određeno ukazom.

Po rečima stručnjaka, ljudima bi bilo jednostavnije da podnose polugodišnja pomeranja u jednu ili drugu stranu. Leti je svetlo i lakše je ustajati sat ranije. Osim toga, sunce nam daje dodatnu energiju. Ipak, ističe naučnik, prelazak na zimsko vreme je uvek radovao većinu ljudi. Čovek će se, naravno, prilagoditi letnjem vremenu zimi, ali za to je potrebno pet-šest godina.

A Geografski insitut RAN, gde se vodi monitoring poslednjeg ukidanja zimskog vremena, sasvim je drugačije raspoložen. Bez obzira na neudobnosti, ruski građani su u stvari dobili od 7 do 17% više svetlog dela dana, u zavisnosti od regiona, govori zamenik direktora instituta Arkadij Tiškov.

Faktički rešavala su se mnoga socijalna pitanja, na primer smanjenje broja udesa na putevima. Stanovništvu je bilo dovoljno da preživi međusezonu, mada je ona i u prethodnom formatu vremena takođe bila mračna. A sada već možete da osetite sve prednosti očuvanja letnjeg vremena: završavate posao ne kada već padne mrak, nego kada je još dan.

Tako da ispada da je ili ujutru loše, ili uveče dobro. Osim toga, još se ne zna kako će se ljudi poneti prema novom predlogu za prebacivanje kazaljki. Verovatno će se opet pojaviti nezadovoljni. Teško je svima ugoditi.

“Kroz vasionu i vekove” priča o Milutinu Milankoviću

Od 25. januara do 25. februara 2012. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i u sedištu Matice srpske (u zadužbinskom zdanju Marije Trandafil) održaće se izložba “KROZ VASIONU I VEKOVE – Priča o Milutinu Milankoviću”, koju priređuju Matica srpska i Udruženje „Milutin Milanković” iz Beograda, a u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu, Prirodno-matematičkim fakultetom u Novom Sadu i Zavodom za udžbenike.

Izložba je podeljena u dva tematska bloka. U holu Departmana za fiziku PMF-a će biti izloženi eksponati koji svedoče o školovanju i naučnom radu Milutina Milankovića, dok će u knjižari Matice srpske, u zadužbinskom zdanju Marije Trandafil, posetioci moći da vide drugi deo izložbe, posvećen Milankovićevom kalendaru i saradnji znamenitog naučnika sa Maticom srpskom, nastarijom književnom, kulturnom i naučnom institucijom srpskog naroda. Za organizovane posete studenata i učenika osnovnih i srednjih škola, u zgradi Matice srpske će biti obezbeđena projekcija dokumentarnog filma o Milutinu Milankoviću.

Svečano otvaranje izložbe je 25. januara u 12.00 časova u holu ispred Amfiteatra Mihajlo Pupin u zgradi Departmana za fiziku, Trg Dositeja Obradovića 4.

Prisutne će pozdraviti prof. dr Slobodan Ćurčić, potpredsednik Matice srpske i gospodin Slavko Maksimović, predsednik Udruženja „Milutin Milanković”. O Milutinu Milankoviću će govoriti prof. dr Miroslav Vesković, rektor Univerziteta u Novom Sadu, koji će ujedno i otvoriti izložbu.

Softeverska greška i kasnija dejstva kopnenih službi doveli do gubitka Fobos-Grunta

Softeverska greška i kasnija dejstva kopnenih službi koje su pokušale da uspostave vezu sa kosmičkim uređajem Fobos-Grunt doveli su do njegovog gubitka. Ovo je za Interfaks saopštio izvor u komisiji koja istražuje uzrok havarije ruske interplanetarne stanice.

Po njegovim rečima, probe opreme koje je izvela komisija u Naučno-proizvodnom udruženju Lavočkin pokazale su da je centralni kompjuter interplanetarne stanice posle izbacivanja u orbitu bio restartovan. To je dovelo do prekida rada i tražilo je restartovanje kompjutera, zbog čega interplanetarna stanica nije izvršila manevar prelaska na orbitu ka Marsu.

Američki radar oborio rusku Fobos-Grunt letelicu?

Potpredsednik vlade Dmitrij Rogozin ne isključuje da je do havarije na interplanetarnoj stanici Fobos-Grunt moglo da dođe krivicom američkog radara. Po njegovim rečima, ruski stručnjaci poseduju informaciju da se smetnje u radu domaćih kosmičkih uređaja dešavaju u onom delu Zemlje koji ne kontrolišu sredstva Roskosmosa.

Ako je to tako, Rusija će preduzeti sve neophodne mere, između ostalog organizacione i političke, kako referat Roskosmosa ne bi visio u vazduhu, rekao je Rogozin. Istovremeno on je istakao da postoji i druga verzija vezana za probleme u raketno-kosmičkoj industriji koji su započeli još 90-ih godina.

Softeverska greška dovela do gubitka Fobos-Grunta

Softeverska greška i kasnija dejstva kopnenih službi koje su pokušale da uspostave vezu sa kosmičkim uređajem Fobos-Grunt doveli su do njegovog gubitka. Ovo je za Interfaks saopštio izvor u komisiji koja istražuje uzrok havarije ruske interplanetarne stanice.

Po njegovim rečima, probe opreme koje je izvela komisija u Naučno-proizvodnom udruženju Lavočkin pokazale su da je centralni kompjuter interplanetarne stanice posle izbacivanja u orbitu bio restartovan. To je dovelo do prekida rada i tražilo je restartovanje kompjutera, zbog čega interplanetarna stanica nije izvršila manevar prelaska na orbitu ka Marsu.

Kina pravi najveći radio-teleskop na svetu

Australijska organizacija za nauku i industriju i Kineska državna opservatorija su danas u Pekingu potpisale sporazum o naučno tehničkoj saradnji u kineskom projektu izrade moćnog teleskopa tipa FAST, koji će biti najveći na svetu.

FAST je sferni radio-teleskop, prečnika 500 metara, koji se trenutno pravi u kineskoj provinciji Guidžou.

Uspešno lansiranje sateliteta Feng Jun II

Kina je danas uspešno lansirala meteorološki satelitet Feng Jun II u Sji Čangu.

Ovaj satelitet ima važan značaj za povećanje sposobnosti prognoziranja cunamija, pljusaka, magle i drugih vremenskih katastrofa.

Meteorološki satelitet Feng Jun II svrstan je na spisak globalnih sateliteta meteorološkog posmatranja i postao je važan deo svetskog sistema meteorološkog posmatranja. SAD, Evropa, Japan, Australija, kao i kineske specijalne administrativne regije Hongkong i Makau, koristiće materijale koji sakuplja satelitet Feng Jun II, što je podiglo status i uticaj ovog meteorološkog sateliteta.

Ruska sonda “Fobos-Grunt” pada na zemlju

Neispravna ruska marsovska sonda Fobos-Grunt gubi visinu i mogla bi već u nedelju da padne na zemlju.

Ta 13 tona teška svemirska letelica lansirana je u novembru sa zadatkom da ispituje Marsov mesec Fobos. Međutim, letelica nije uspela da izađe iz orbite oko zemlje jer su zbog kvara na kompjuteru otkazale potisne rakete.
Ruski svemirski stručnjaci kažu da će se letelica raspasti u 20 do 30 delova ali nisu sigurni gde bi oni mogli da padnu.

Otpaci bi mogli da sadrže izvesnu količinu radioaktivnog materijala, ali ruska svemirska agencija kaže kako ne očekuje da bi oni mogli da predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi.

Neuspeh letelice Fobos-Grunt jedan je od nekoliko koje je pretrpela ruska svemirska agencija. U jednom juče objavljenom intervjuu direktor ruskog svemirskog programa nagovestio je da iza neuspeha ruske letelice možda stoje strane snage.

Direktor Roskosmosa Vladimir Popovkin rekao je za ruski dnevnik Izvestja da moderna tehnologija izlaže svemirske letelice stranom uticaju. On je dodao da nije poznato zašto su neke ruske letelice otkazale dok su letele van domašaja ruskih uređaja za praćenje njihovog kretanja.
Pored gubitka marsovske sonde Fobos-Grunt jedna raketa bez ljudske posade doživela je katastrofu prilikom lansiranja u avgustu.

Rusija je trenutno jedina zemlja koja ima mogućnost transporta članova posade do Međunarodne svemirske stanice otkada su Sjedinjene Države u julu povukle iz upotrebe preostala tri šatla.

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in