• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Prvi bežični sistem upravljanja signalizacijom u Nišu

Juče je na raskrsnici ”Palilulska rampa” pušten u rad bežični sistem signalizacije kojim se olakšava saobraćaj na jednoj od najprometnijih niških raskrsnica. Prvi ovakav sistem u Nišu rezultat je projekta „Raskrsnica Palilulska rampa“ koji su realizovali studenti Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu u okviru Programa „Partnerstvo za obrazovanje i razvoj zajednice“ (PECD program), koji podržava i finansira kompanija Philip Morris Operations a.d.

Kako bi se smanjila preopterećenost saobraćaja, a raskrsnica učinila bezbednom, prohodnom i ekološki čistijom za korisnike, tim studenata elektronike uz podršku mentora projektovao je i izradio jedinstven sistem bežičnog upravljanja signalizacijom. Izrađeni su displeji koji prikazuju vreme preostalo do paljenja crvenog i zelenog svetla na semaforima, displeji za prikaz vremena prolaska vozova kroz raskrsnicu, kao i govorni automati koji olakšavaju prelaz ulica slepim i slabovidim osobama.

Uređaji koje su izradili studenti u Laboratoriji na fakultetu postavljeni su na „Palilulskoj rampi“ i okolnim raskrsnicama. Na samoj rampi nalazi se šest LED displeja crveno-zelenih dioda, koji kada je rampa spuštena prikazuju vreme do prolaska voza, odnosno, kada je rampa podignuta, vreme trajanja crvenog i zelenog svetla na semaforu. Vozači se tako ohrabruju da ugase svoja vozila radi smanjenja izduvnih gasova. Na raskrsnicama koje okružuju rampu postavljeno je osam displeja belih dioda, koji vozačima pružaju informaciju o vremenu do prolaska voza, kako bi u skladu sa tim koristitili alternativne pravce. Zahvaljujući informacijama koje vozači dobijaju sa displeja, značajno će se smaljiti gužva na raskrsnici i povećati njena prohodnost za sve učesnike saobraćaja.

Projekat je realizovan uz podršku Gradske opštine „Palilula“, kao i u saradnji i uz potrebne dozvole „Uprave za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj“, „Direkcije za izgradnju Grada Niša“, JKP „Gorica“ – sektor „Signalizacija“ i GO „Medijana“. Nakon postavljanja, dalje upravljanje i tehničko održavanje sistema preuzima Direkcija za izgradnju grada.

Projekat „Raskrsnica Palilulska Rampa“ realizovan je u okviru Programa „Partnerstvo za obrazovanje i razvoj zajednice“ (PECD program) koji se sprovodi pod pokroviteljstvom kompanije Philip Morris Operations a.d.

Genijalci praznih džepova

Ako je novotarija zanimljiva na tržištu, prema iskustvu domaćih naučnika, može povećati prihode firmi i do 60%, prenosi magazin Ekonomist sa nedavno održanog semira o Evropskom patentu u Beogradu.

Od priznatih patenata, prema svetskim standardima, između sedam i deset odsto probije se i profitira na komercijalnom tržištu. “Čak i kad imaju zanimljive patente, većina individualnih pronalazača ne ume da ih unovči.

Malo ko se seti da bi rešenje moglo biti davanje licence nekoj drugoj firmi”, izjavila je Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu magazinu Ekonomist. Prema njenim rečima, kako se dalje navodi u Ekonomistu, najviše prijava patenata pristiže od pojedinaca i to iz različitih oblasti: medicine, građevine, čišćenja ventilacionih sistema, uređaja za sprečavanje erozije zemljišta, itd. Patent služi kompaniji ili pojedincu da isključi konkurenciju, koja može kopirati inovaciju i debelo zakinuti idejnog tvorca.

U Srbiji se veoma malo ulaže u inovacije, a osnovni problem je što se ne investira privatni kapital, već se vlasnici, izbegavajući rizike, pre okreću robi koja brzo donosi profit.

Totić je u svojoj izjavi Ekonomistu istakla da ne treba očekivati samo pomoć od države da pokrene projekte već bi trebalo da i investitori prepoznaju šansu u nekim izumima individualnih pronalazača. Kod nas se godišnje odobri oko 150 patenata. Kako se navodi u magazinu Ekonomist, problem naših pronalazača je što većina ima kompleks Nikole Tesle, u želji da pronađu nešto po čemu će biti upamćeni, pritom, ne vodeći računa da su najveće ekonomske koristi dobijene na patentima, izuzev farmacije, koji su predstavljali jednostavna tehnička rešenja i mala poboljšanja postojećeg.

Zanimljivost je da je pronalazač koji je krajem 19. veka izmislio spajalicu u Americi zaradio oko 900.000 dolara, dok je onaj koji je kasnije malo unapredio zaradio blizu 2 miliona dolara, navodi se u magazinu Ekonomist.

Svemirski program nakon šatla

Američka agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja – NASA – planira da kasnije ove godine okonča 30-godišnji program letova orbitalnih letelica, poznatih kao šatl. Prvi put otkada su počele da šalju ljudske posade u svemir, Sjedinjene Države nemaju letelicu koja će odmah nastaviti da prevozi američke astronaute do Međunarodne svemirske stanice. Nekolicina bivših astronauta izrazila je zbog toga zabrinutost za budućnost američkog programa za istraživanje svemira.
“Ta ogromna praznina zaustavlja dah i tek tada shvatate šta mi sve imamo na zemlji”.
Kada je Džim Louel 1968. godine u kapsuli Apolo 8 obleteo oko meseca ljudi na zemlji bili su zadivljeni. Amerikanci su bili sve bliži spuštanju na mesec, što su i postigli sledeće godine.
“Srećem ljude u 50-tim i 40-tim godinama koji su tada bili deca i koji mi kažu: ‘Vi ste me podstakli da postanem inženjer, ili naučnik’ i slično”, kaže Džim Louel.
Jedna od njih je Pamela Melroj, koja je postala astronaut i 2007. komandovala šatlom Diskaveri.
“Verujem da je Apolo nadahnjivao generacije učenika i da će isto biti sa šatlom”, rekla je Pamela Melroj.
Ali Louel kaže da bez šatla ili neke druge letelice nove generacije neće doživljavati entuzijazam koji je podsticao dosadašnji snažan program svemirskih istraživanja.
“Kritikujem način na koji se odvija taj program jer je bio važan deo mog života pa bih želeo da se on nastavi iako strahujem da neće”, kaže Louel.

Početak kraja programa šatla počeo je 2003. kada se šatl Kolumbija raspao prilikom povratka na zemlju. Pamela Melroj učestvovala je u istrazi o uzrocima te nesreće.
“Tragedija Kolumbije bila je veoma bolna za sve nas. Mnogi su poverovali da su orbiteri previše podložni kvarovima da bismo nastavili da letimo na njima. Nisam sigurna da se slažem sa tim. Smatram da je bilo vreme da odemo dalje od niske orbite oko zemlje, ali nas je ta nesreća podsetila da je to opasan posao”, kaže Pamela Melroj.
Drugi motiv bilo je sve skuplje finansiranje letova. NASA kaže da jedno lansiranje šatla košta 450 miliona dolara. Ali Louel ističe da se tim novcem plaćaju poslovi na zemlji i podstiče tehnološki razvoj.
“Ni cent se ne troši u svemiru, sve se troši na zemlji. Troši se na poslove koji donose nove tehnologije, a koji su rašireni po čitavoj Americi”, kaže Louel.
Prošle godine predsednik Obama je predstavio svoju viziju američkig svemirskog programa, uključujući razvoj tehnologije za spuštanje ljudi na Mars, ali ne i na mesec. Pamela Melroj kaže da bi o tome trebalo ponovo razmisliti.
“Teško je otići na šestomesečni let bez ikakve prakse, pa je mesec očigledan izbor. Neki asteroid bi takođe bio dobar. Mnogo štošta govori za i protiv, ali mislim da ćemo pre tog gigantskog skoka napred, ka Marsu, morati negde da ga uvežbamo”, kaže Pamela Melroj.
Vizija predsednika Obame obuhvata podsticanje privatnih kompanija da razvijaju sledeću generaciju svemirskih letelica. U međuvremenu, astronauti će morati da se oslone na ruske rakete tipa Sojuz za letove do i od Međunarodne svemirske stanice.
“To nas košta 60 miliona dolara po letu, ali je dugoročno gledano prilično jeftino u poređenju sa novcem koji ćemo davati privatnim kompanijama da rade isto”, kaže Louel.
NASA je nedavno pristala da plati 75 miliona dolara kompaniji Spejs iks da razvije letelicu koja će naslediti šatl. Kompanija kaže da će letelica nazvana Dragon, testirana u decembru, moći da ponese sedmoro astronauta u orbitu za svega 20 miliona dolara po osobi. Spejs iks planira da prvi takav let obavi 2014. godine, tri godine pošto poslednji šatl bude leteo oko zemlje.

Erbasov električni avion “eGenius” izveo prvi let

Erbasova podrška istraživanjima u cilju stvaranja zelenije avio-industrije bez štetnih emisija

Na aerodromu Mindelhajm u Nemačkoj prvi put juče je poleteo avion pod nazivom “eGenius”, letelica na električni pogon čiji razvoj sponzoriše Erbas. Cilj dvadesetominutnog leta bio je provera kvaliteta upravljanja i samog pogonskog sistema.

“eGenius” ima električni pogon koji dostiže nivo snage do 60kW. Na probnim letovima koji slede na proveri će biti performanse letelice i pouzdanost samog električnog pogona.

Osmišljen u Institutu za dizajn aviona Univerziteta u Štutgartu, projekat “eGenius” je podržan od strane Erbasa u sklopu kampanje za smanjenje emisije štetnih gasova i razvijanje zelenije avio-industrije. Erbas ispituje mogućnosti električne energije kao dugoročnog alternativnog izvora i podaci koji budu dobijeni pri praktičnim testovima i tokom probnih letova biće analizirani od strane Erbasovih timova za projekte budućnosti oformljenih za razvijanje novih tehnologija i mogućnosti.

Erbas blisko sarađuje sa mnogim univerzitetima i istraživačkim institutima i snažno podržava različita istraživanja u oblasti razvoja novih tehnoloških projekata. Pored praćenja razvoja tehnologije električnog pogona, Erbas takođe razvija tehnologiju gorivih ćelija kao alternativni izvor energije, kao i implementaciju tehnologije bio-goriva.

Karakteristike aviona „eGenius“:

• Wing span   16,86m
• MTOW    850 kg
• Wide fuselage for two pilots sitting side by side
• Range   400 km
• Cruise speed  up to 235 km/h
• Engine power  60kW
• Equivalent energy consumption per 100km and passenger: 0,6 l fuel

Tošiba povećava ulaganja u istraživanja

Japanski elektronski gigant “Tošiba” objavio je da će u 2011-2013. godini izdvojiti 1.450 milijardi jena (12,550 miliona evra) za ulaganje u istraživanje i razvoj, dok cifra za 2010-2012. godinu iznosi 1.300 milijardi jena, prenela je agencija Rojters.

“Tošiba” je saopštila i da namerava da poveća svoj godišnji operativni profit na 500 milijardi jena u poslovnoj 2013-2014. godini sa 240,3 milijarde jena u 2010-2011. godini.

Navedeno je međutim i da će ta kompanija možda biti prinuđena da odloži za nekoliko godina svoj cilj, a to je primanje do marta 2016. godine 39 porudžbina za nuklearne reaktore zbog poremećaja izazvanog nuklearnom katastrofom u Japanu.

Siemens ulaze 24 miliona evra u novi proizvodni program

Kompanija Siemens će u narednih 18 meseci zaposliti još 150 radnika u svojoj fabrici u Subotici i uložiti 24 miliona evra u proizvodnju novog tipa generatora, istakao je Tihormir Rajlić, generalni direktor ove kompanije prilikom susreta sa predstavnicima gradskih vlasti i Elektroprivrede Srbije u Siemens fabrici u ovom gradu.

Investicija vredna 24 miliona evra biće uložena u proizvodnju novog tipa generatora, bez prenosnika i sa direktnim pogonom. Ovaj patent je nedavno razvio jedan od kompanijskih inženjera i centrala Siemensa je odlučila da proces proizvodnje realizuje baš u Siemens fabrici u Subotici.

Novi tip generatora će se proizvoditi isključivo u fabrici u Subotici i biće namenjen izvozu na svetsko tržište.

Siemens fabrika u Subotici, najznačajniji domaći proizvođač električnih masina i pretvarača koji se primenjuju u oblasti obnovljivih izvora energije, predstavlja reprezentativan primer ovog segmenta srpske privrede koji Srbiju postavlja na tehnološku mapu sveta, zaključeno je tokom susreta predstavnika Elektroprivrede Srbije, Grada Subotice i kompanije Siemens u ovoj fabrici.

„Naša fabrika je jedna od malobrojnih fabrika u svetu koja proizvodi generatore za vetroelektrane i ima jedinstven portfolio komponenti za vetro i solarne elektrane. Ponosni smo što je fabrika u Subotici ujedno i predvodnik primene koncepta energetski efikasne proizvodnje u Srbiji. Kao lider u tehnološkim inovacijama i veliki pobornik razvoja „zelenih tehnologija“, zalažemo se za što veću primenu čistih tehnologija u proizvodnji i verujemo da će i EPS, naš najznačajniji partner, biti u prilici da se okrene primeni ovog koncepta“, istakako je Tihomir Rajlić, generalni direktor kompanije Siemens, tokom posete fabrici Siemens.

Siemens fabrika u Subotici posluje u okviru kompanije Siemens od 2005. godine a u okviru lokalne kompanije Siemens od 1. januara 2010. godine. Od osnivanja 2003. godine do danas u njoj je proizvedeno više od 12.000 generatora. Ukupna instalisana snaga svih proizvedenih jedinica generatora u fabrici Siemensa u Subotici oko dva i po puta je veća od ukupne instalisane snage svih proizvodnih objekata u sastavu Elektroprivrede Srbije.

Zahvaljujući tako specifičnom proizvodnom portfoliju, izuzetno traženom na tržištima visokorazvijenih ekonomija, kao i u zemljama u razvoju koje vode računa o svojim energetskim bilansima, kompanija Siemens je stekla ugledno mesto među prvih pet izvoznika u Srbiji.

Kao i bilo koji drugi Siemensov proizvodni pogon u svetu, u fabrici u Subotici se strogo vodi računa o zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti. Zahvaljujući sistemima kontrole potrošnje vode i toplotne, električne energije i gasa energije, ukupni troškovi za energiju fabrike u Subotici su smanjeni od 15 do 20 odsto. Osim toga, reciklira se 75 odsto industrijskog otpada koji je uobičajen nusproizvod tokom procesa proizvodnje.

Ministarstvo prosvete i nauke stipendira 200 mladih istraživača

Ministar prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije Žarko Obradović uručio je danas mladim istraživačima – doktorantima stipendistima resornog ministarstva ugovore na osnovu kojih će tokom narednih godinu dana primati po 32.000 dinara mesečno.

Obradović je na skupu u svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu naveo da to ministarstvo stipendira 200 doktoranata sa ciljem da pomogne reformu i modernizaciju naučno-istraživačkog sistema koji treba da bude jedan od glavnih nosilaca privrednog i društvenog razvoja Srbije.

On je poručio mladim istraživačima da će država kroz nacionalne programe i projekte ubuduće obezbeđivati materijalna sredstva za razvoj nauke i znanja, pri čemu je podsetio na to da je Ministarstvo prosvete i nauke tokom protekle tri godine stipendiralo 500 studenata.

Glavni resurs Srbije su naučnici, istraživači i stručnjaci koji ostvaruju kvalitetne naučno-istraživačke rezultate, a da bi njihov rad bio još uspešniji neophodno je da država obezbedi povećana finansijska ulaganja u nauku i znanje, naglasio je ministar.

Prema njegovim rečima, ovi ugovori obavezuju Ministarstvo prosvete i nauke da u narednih godinu dana redovno, svakog meseca isplaćuje stipendije, dok su doktoranti dužni da u javnim nastupima, na skupovima ili u medijima navedu čiji su stipendisti.

Pomoćnik ministra prosvete Nada Dragović rekla je da novac od stipendije treba da im služi za naučno-istraživački rad, a Ministarstvo će im omogućiti i da jednom godišnje putuju na stručne skupove u inostranstvo i pruži im finansijsku pomoć da objavljuju radove u stručnim časopisima.

Dragović je najavila da postoji mogućnost da jednogodišnji ugovori o stipendiranju budu produženi na četiri godine i istakla da su stipendije dobili studenti koji su konkurisali sa projektima iz različitih oblasti, kao što su matematika, hemija, biologija, informacioni sistemi, građevinarstvo, istorija i jezici.

Kraj tevatronskog akceleratora

Posle 25 godina istraživanja subatomskih čestica, tevatronski akcelerator američkog Sekretarijata za energetiku, u laboratoriji Fermi nedaleko od Čikaga, biće uskoro povučen iz upotrebe. Traganje za takozvanom “božjom česticom” u potpunosti će preuzeti novi Veliki hadronski sudarač, u blizini Ženeve.

Više od 15 godina naučnik Robert Roser traga za neuhvatljivim Higsovim bosonom. “Higsov boson je čestica za koju verujemo da postoji i da može da reši jednačinu standardnog modela, koja na matematički način objašnjava postojanje svemira. Bez te čestice ne možemo da objasnimo postojanje mase”, kaže Roser. Otkriće Higsovog bosona, koga mnogi nazivaju “božjom česticom” dalo bi odgovor na jednu od najvećih tajni. “Tražimo odgovor na pitanje kako svemir funkcioniše i kako je nastao”, kaže Roser. Uz pomoć tevatronskog akceleratora naučnici su sudarali protone i antiprotone pokušavajući da registruju pojavu Higsovog bosona. Boson nisu našli, ali Roser kaže da su možda pronašli nešto drugo.

“Kada pogledamo brojne podatke skupljene tokom 10 godina – sada možemo da analiziramo šta smo sve saznali. Ovde su možda dokazi o postojanju neke nove čestice pa će narednih meseci biti interesantnih podataka”, kaže Robert Roser.
Otkriće neke za sada nepoznate čestice moglo bi da bude veliko dostignuće za tevatron. “Sve ima svoj kraj, a ovo je kraj tevatrona. Imao je sjajnu 25-godišnju karijeru, vrlo dugu među akceleratorima”. Direktor laboratorije Fermi, Pjer Odon, kaže da suma potrebna za nastavak potrage za Higsovim bosonom prevazilazi godišnji budžet njegove laboratorije od 400 miliona dolara.

“To je trećina budžeta laboratorije u Ženevi”, kaže Odon. Veliki hadronski sudarač, u Švajcarskoj, mnogo je veći i snažniji od tevatrona. Kada tevatron bude zatvoren svi važniji eksperimenti sa subatomskim česticama odvijaće se u tom, najvećem u svetu ubrzivaču. Ali američki naučnici nastaviće da učestvuju u istraživanjima u Švajcarskoj. “15 zemalja učestvovaće u tom eksperimentu. Oko 300 od 600 saradnika su van Sjedinjenih Država, što znači da je reč o veoma velikom multinacionalnom poduhvatu”, kaže Robert Roser.

Ali i tevatron će nastaviti da igra ulogu u laboratoriji Fermi. Naučnici nameravaju da ranije nepristupačne delove tunela otvore kako bi omogućili posete onima koje interesuju istraživanja o subatomskim česticama. (voa)

Programi podrške tehnološkom razvoju

RPK Sombor i Odbor za tehnološke inovacije PKS, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke i Zavodom za intelektualnu svojinu, organizovаli su Poslovni forum “Programi podrške aktivnostima na realizaciji Zakona o inovacionoj delatnosti i programi podrške tehnološkom razvoju”

Cilj ovog stručnog skupa je animiranje stvaralaca iz Sombora da realizuju svoje inovacije, istakla je Svetlana Bukvić, iz RPK Sombor na otvaranju Poslovnog foruma. Predsednica RPK Sombor, Tatjana Maglić, je istakla značaj vrednovanja inovacija, novih tehnologija i intelektualne svojine za unapređenje ekonomskog razvoja Sombora i okoline i privlačenje stranih direktnih investicija, posebno iz oblasti poljoprivrede, kao strateškim opredeljenjem ove komore i iznela. Ona je očekuje da će se saradnja u ovoj oblasti unapređivati sa svim relevantnim institucijama.

Dr Danica Mićanović, sekretar Odbora za tehnološke inovacije PKS, je govorila o nivou tehnološkog razvoja u Srbiji navodeći i programe podrške naučno – tehnološkom i inovacionom razvoju. Posebno je istakla ulogu Privredne komora Srbije i komorskog sistema na podizanju nivoa konkurentnosti nacionalnih kompanija i prilagođavanju evropskim standardima. Bez obzira za niska izdvajanja za istraživanje i razvoj od 0,35 odsto BDP, Srbija je na osnovu pokazatelja u nauci proglašena zvezdom u usponu. Potencijal mladih od 20 do 24 godine je natprosečan, a prihodi od patenata su 46 procenata proseka EU, tako da je osnovni uslov za unapređenje, povećano izdvajanje za ovu oblast, zakljucila je Mićanović.

O zakonskoj regulativi u oblasti inovacione delatnosti govorila je Marina Vukobratović Karan, samostalni savetnik u Ministarstvu prosvete i nauke, ističući ulogu države i nove mere podrške kroz Inovacioni fond i Centar za transfer znanja i tehnologija. O ulozi intelektualna svojine u podizanju konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, govorila je Daniela Zlatić Šutić, samostalni savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Predstavljajući neke nove aktivnosti Zavoda, kao što su dijagnosticiranje intelektualnog potencijala privrednih subjekata, istakla je posebno dobru saradnju sa komorskim sitemom na podizanju svesti o značaju untelektualne svojine za konkurentnost srpske privrede.

U okviru Foruma svečano je potpisan Memoranduma o razumevanju RPK Sombor i Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, u cilju unapređenje primene prava intelektualne svojine, kao privrednog, kulturnog, intelektualnog i uopšte društvenog resursa zemlje, koje je označeno kao jedan od prioriteta za ulazak Srbije u EU i izlazak srpske privrede na evropsko i svetsko tržište
Memorandum o razumevanju potpisan je između Privredne komore Srbije i Zavoda za intelektualnu svojunu 19. januara 2010. godine. Time je ozvaničeno učešće PKS i komorskog sistema u realizaciji projekta „Osnivanja centra za informisanje i edukaciju u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije“, koji finansiraju Evropska unija i Evropski patentni zavod.

Endevor pristao uz svemirsku stanicu

Posada šatla Endevor započela je svoju gotovo dvonedeljnu misiju na Međunarodnoj svemirskoj stanici, gde će između ostalog instalirati magnetni uređaj koji bi trebalo da pomogne u otkrivanju tajni nastanka svemira.

Endevor je danas pristao uz orbitalnu stanicu u okviru svog poslednjeg leta pred povlačenje iz upotrebe. Pošto je prolaz između dve letelice otvoren, šestočlanu posadu Endevora – petoro Amerikanaca i jednog Italijana – toplo je dočekala šestočlana posada stanice.

NASA je saopštila da je pristajanje proteklo bez problema. Posada Endevora, predvođena komandantom Markom Kelijem, sutra će započeti instaliranje Alfa magnetskog spektrometra, vrednog 2 milijarde dolara, pomoću koga će naučnici tragati za česticama antimaterije i takozvane tamne materije, u pokušaju da bolje razumeju kako je svemir nastao.
Astronauti Endevora takođe će preneti na stanicu rezervne delove i obaviti četiri izlaska u slobodan prostor, od kojih je prvo predviđeno za petak.

U ponedeljak, troje od šestoro astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici ukrcaće se u rusku kapsulu Sojuz radi povratka na zemlju posle petomesečnog boravka u svemiru. (VOA)

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in