• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Srbija u CERN-u

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće danas u Ženevi gde će posetiti Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja (CERN) i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Savet CERN-a je krajem prošle godine doneo odluku o preliminarnom članstvu Srbije u tom najznačajnijem evropskom centru za nuklearna istraživanja a dobijanje statusa pridruženog člana je važan korak ka ravnopravnom članstvu, koje bi trebalo da bude ostvareno u narednih pet godina.

CERN je 1954. godine osnovalo dvanaest zemalja, među kojima je bila i Jugoslavija, koja je iz političkih razloga istupila iz te organizacije 1961. godine, navedeno je u saopštenju PMF-a.

Naučnu zajednicu CERN-a, kao ravnopravne članice, danas čini 21 evropska zemlja, dok su SAD, Rusija, Japan, Indija, Izrael, Turska, Evropska komisija i Unesko posmatrači.

Srbija sa CERN-om već nekoliko godina ima potpisan samo ugovor o naučno-tehnološkoj saradnji.

Osnovne delatnosti te organizacije su fundamentalna istraživanja (fizika elementarnih čestica i nuklearna fizika), razvoj i usavršavanje novih tehnologija, međunarodna saradnja i obrazovanje (obuke naučnika i profesora fizike).

Kako je u nedavnom intervjuu Tanjugu rekao generalni direktor CERN-a Hojer, članstvo Srbije je važno za obe strane – za CERN jer će srpski naučnici biti bliže povezani sa laboratorijom i jer će biti moguća tešnja saradnja sa srpskim preduzećima, inženjerima i tehničarima, dok će za Srbiju to biti priznanje visokog rejtinga njenih istraživača.

Ovaj centar nalazi se nedaleko od Ženeve, na švajcarsko-francuskoj granici, danas ima 20 članica, oko 2.400 zaposlenih i oko 10.000 gostujućih naučnika koji predstavljaju više od 600 univerziteta širom sveta.

Prema pisanju srpskih medija, u CERN-u radi oko 30 srpskih naučnika i to u okviru eksperimenata ATLAS i CMS.
CERN je najveća svetska laboratorija za fiziku čestica, a glavna istraživanja se odvijaju u velikom hadronskom kolajderu ili sudarivaču čestica (LHC).

Eksperiment će uneti revoluciju u shvatanje univerzuma, razumevanje antimaterijei Higzovog bozona, tzv. Božje čestice.

Predsednik Srbije će tokom posete imati i odvojeni sastanak sa generalnim direktorom Kancelarije Ujedinjenih nacija u Ženevi i generalnim sekretarom Konferencije o razoružavanju Kasimom Tokajevim, saopštila je Pres služba predsednika.

Tadić će se susresti i izvršnim sekretarom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu Janom Kubišem, generalnim direktorom Svetske organizacije intelektualne svojine Fransisom Gurijem i generalnim direktorom Svetske trgovinske organizacije Paskalom Lamijem.

Ušteda energije u bolnicama

U okviru projekta Ministarstva zdravlja “Razvoj zdravstva Srbije – dodatno finansiranje“, u Beogradu je održana konferencija pod nazivom “Energetska efikasnost u zdravstvenom sistemu Republike Srbije”, na kojoj je zapaženo izlaganje imao Marko Nikolić, stručnjak za sisteme za automatizaciju i energetsku efikasnost Siemens-ovog Sektora Industrija.

Nikolić je na primeru Zdravstvenog centra Valjevo pokazao koje su prednosti uvođenja sistema kojim se štedi energija u bolnicama.

“Siemens je u Zdravstvenom centru Valjevo uveo integrisani sistem nadzora svih tehničkih podstanica, integrisan video nadzor kotlova, predviđena je mogućnost daljinskog upravljanja, a korisnici se obučavaju za samostalno upravljanje”, istakao je Nikolić. Pored nesumnjivih rezultata u zaštiti životne sredine, ovakav pristup, prema Nikolićevim rečima, troškove u potrošnji energije smanjuje za 30, a troškove servisa za 20 odsto.

Virtuelna kontrola granica u EU

Holandija je instalirala kamere na svoje granične prelaze. Te kamere snimaju sva vozila koja u tu državu ulaze iz Belgije i Nemačke. Ovaj postupak je sporan – kritičari u njemu vide čak i kršenje Šengenskog sporazuma.

Kamere o kojima je reč vise na metalnim konstrukcijama pored velikih saobraćajnih znakova. Pored njih, u upotrebi je i šest mobilnih kamera koje se nalaze u vozilima. Sistem ima naziv „Amigo boras“ a cilj mu je da – prema zvaničnom tumačenju holandskih vlasti – doprinese suzbijanju šverca ljudi. Zbog toga kamere snimaju prednji deo vozila, dakle, na snimcima se vide registarska tablica, vozač i suvozač. Snimci se porede sa određenim podacima. Tako će na primer, posebna pažnja biti obrađena na furgone sa Balkana: iskustvo je pokazalo da su takvim furgonima u Holandiju prevožene ilegalne prostitutke – samo u takvim slučajevima, policija će smeti i da zaustavi neki automobil radi kontrole.

Mnoge stvari nisu jasne

Mišljenja o novom sistemu kamera su – oprečna. Mnogi stanovnici pograničnog područja kao i putnici koji ulaze u Holandiju zastupaju mišljenje da onaj ko nema šta da krije – nema čega ni da se plaši. Ali, mnogi ovo vide kao još jedan od poteza kojim država zadire u privatnu sferu građana.

Posebno važno je pitanje: koliko dugo se čuvaju snimci koje načini „Amigo boras“? Kritičari ukazuju na to da Šengenski sporazum uopšte ne predviđa opšte granične kontrole. Holandska vlada odgovara da će ove kamere raditi samo povremeno, kako bi u konkretnim slučajevima pomogle graničnoj policiji. Holandska organizacija za zaštitu podataka o ličnosti „Privacy first“ smatra da „Amigo boras“ stvara generalne profile putnika koji dolaze u Holandiju.

„Izgleda kao vojni projekat“

Predsednik pomenute organizacije, Bas Filipini, smatra da novi sistem kamera ne može biti delotvoran: „Oni žele da uđu u trag švercerima ljudi, ali ako u automobilima te osobe sede na zadnjim sedištima, onda ih ionako ne možete videti… Tako ćemo doći do dana kada će snimati sva vozila. Mi želimo da se krećemo bez nadzora“ – kaže Filipini, i dodaje da mu čitava akcija izgleda kao neki vojni projekat. Ima i posmatrača koji smatraju da je cilj akcije nešto sasvim drugo, naime, da se ustanovi koliko vozila sa stranim tablicama uopšte ulazi u Holandiju, kako bi moglo da se proceni kakva bi bila korist od uvođenja putarine na tamošnjim auto-putevima.

Principi Šengena

Šengenski sporazum je još 1985. godine značio postupno smanjivanje graničnih kontrola između zemalja Beneluksa, Francuske i Nemačke. Danas se u „Šengenskoj zoni“ nalazi 25 zemalja između kojih nema kontrole unutrašnjih granica. Pored 22 od 27 zemalja Evropske unije (sve osim Velike Britanije, Irske, Kipra, Bugarske i Rumunije), tu su i Norveška, Island i Švajcarska. Kopnene granice šengenskih zemalja su dugačke oko 7.700 kilometara, a pomorske granice nešto manje od 42.000 kilometara. Na granicama između šengenskih država vrše se još samo probne kontrole, ili kontrole prilikom posebnih događaja.

Povreda ljudskih prava?

Prema članu 23 Šengenskog sporazuma, jedna država-članica sme ponovo da uvede kontrolu samo u izuzetnim slučajevima i na ograničeno vreme i to „u slučaju velike pretnje javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti“. Ta mera sme da traje najduže 30 dana ili onoliko dugo koliko traje „velika pretnja“. Šengenske države su se, na primer, pozivale na tu klauzulu uoči određenih velikih sportskih priredbi ili političkih samita. Kritičari novog holandskog sistema nadgledanja granica tvrde da je Holandija oko sebe sagradila „virtuelni zid“. I Komisija Evropske unije trenutno vrlo ozbiljno razmatra takve primedbe i pitanje radi li se o povredi prava na privatnost ili, još opštije gledano, o povredi ljudskih prava.

(izvor:dw/dpa/ddp/sb/jla)

Berač – najbolja tehnološka inovacija Srbije 2011. godine

Internacionalni žiri u čijem sastavu je bila i potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić medju šest najboljih, koji su se plasirali u finalno takmičenje, za najbolju tehnološku inovaciju Srbije 2011. godine, proglasila je inovaciju ,,Berač”. Ovu inovaciju je izumela novosadska tročlana ekipa koju su predstavljali Srbobran Petrović, Mirko Urošević i Milan Dojčinović.

Reč je o višefunkcijskoj mašini – kombajnu za branje bobičastog voća (malina, kupina, brusnica…), zatim za pročišćavanje voća i punjenje ambalaže. Kako ističe sekretar Odbora za tehnološke inovacije PKS dr Danica Mićanović, reč je o inovaciji koja rešava tehničke probleme branja sa visokim stepenom fizičkog očuvanja voća, sa efikasnom manipulacijom, i isplativim ukupnim procesom. Jer, do sada se bobičasto voće bralo uglavniom ručno. U svetu se mašinsko branje koristi pet do 10 odsto, na velikim plantažnim poljima. U Srbiji, primera radi, ima 15.000 hektara malina. Pojavom ove mašina počinje da se razmišlja o organizovanju usluga mašinskog branja i prave se prvi plantažni rasadi većih površina.

U takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji učestvovalo je više od 100 prijavljenih inovacija. Nakon Sajma inovacija održanog u PKS, od 35 inovacija izdvojeno je 12 koje su učestvovale u polufinalnom, a u finalnom takmičenju šest inovacija. Žiri predvodjen Ministrom prosvete i nauke Žarkom Obradovićem, u finalnom takmičenju u studiju RTS odlučio je da od šest inovacija najbolja bude ,,Berač”. Zatim slede ,,Feniks”, ,,Strawberry energy”, ,,Edumat”, ,,Tresači” i ,,Solaris”.

,,PKS pruža maksimalnu podršku implementaciji inovacija i tehnologija kroz izložbe inovacija na domaćem i medjunarodnom nivou. Ona je učestvovala u 2011. godini na 11 izložbi i predstavila inovacioni potencijal Srbije u Lionu, Remsu, Solunu i Moskvi, i pozicionirala se kao jedan od glavnih aktera u izgradnji inovacionog sistema”, kaže Danica Mićanović.

Kina osvaja svemir

Kina je objavila ambiciozan petogodišnji plan istraživanja svemira, koji obuhvata ranije najavljene ciljeve spuštanja prvog kineskog astronauta na mesec i izgradnje svemirske stanice.

Kineska Nacionalna svemirska administracija navodi da će lansirati svemirske laboratorije i letelice sa ljudskom posadom i da će sprovoditi pripreme za izgradnju svemirske stanice do kraja 2016. godine.

Takođe se kaže da će Kina nastaviti da istražuje mesec i da će započeti sa istraživanjem drugih planeta, asteroida i sunca. Planom se predviđa modernizacija raketa za lansiranje, kao i komunikacionih, televizijskih i meteoroloških satelita.

Kineski program za istraživanje svemira je u relativno kratkom vremenu ostvario značajna dostignuća, ali u svemirskoj tehnologiji još zaostaje za Sjedinjenim Državama i Rusijom.

Kinezi testiraju novi super-brzi voz koji dostiže 500km/h

Voz sa šest vagona i lokomotivom u obliku glave zmaja najnovije je dostignuće CRH serije, a njegova snaga je 22.800 kilovata. Poredjenja rad, superbrzi voz koji saobraća na redovnoj liniji Peking –Šangaj ima snagu od 9,600 kilovata i može da razvije brzinu od 300 km na sat.

Novi sivi voz dizajniran je i proizveden u kompaniji Sifang lokomotive i testiran je u blizini grada Qingdao u istočnoj provinciji Šandong.

Ding Sansan, vodeći inženjer kompanije, kaže da je izgled novog super brzog voza inspirisan kineskim drevnim mačem, a za njegovu konstrukciju korišćen je specijalni plastični materijal sa karbonskim vlaknima.

Shen Zhiuan, ekspert za lokomotive i član kineske Akademije za nauku i inženjering, kaže da ovaj voz, čija brzina dostiže 500 km na čas, otvara nove mogućnosti za sledeću generaciju super brzih vozova.

Kreiranje supervirusa – gde su granice nauke i etike?

Holanđanini Ron Fučije sa roterdamskog univerziteta i Jošihiro Kavaoka sa univerziteta u Viskonsinu istraživali su odvojeno dve mutacije ptičjeg gripa – istraživanja su finansirale SAD. Naučnici su stvorili supervirus…

Oba istraživača su došla do zaključka da su mutacije virusa lako moguće, ali da je moguće i veštački razviti opasni supervirus. Fučije je zaista i napravio takav smrtonosni virus koji se lako širio na pokusnim tvorovima. Sada je američko Ministarstvo zdravlja tražilo, a naučnici su prihvatili, da delovi studije ostanu tajni. Smatra se da bi teroristi mogli da zloupotrebe podatke kako bi razvili virus i koristili ga kao oružje. Tome se protive naučnici širom sveta, govoreći da je u pitanju cenzura.

Šta je moralno?

Da li naučnici treba da skrivaju saznanja koja zli ljudi mogu da zloupotrebe? Na to pitanje ne postoji lak odgovor, kaže profesor Diter Šturma, direktor nemačkog Centra za etiku u biološkim naukama. Treba, smatra on, pomiriti dve osnovne vrednosti – slobodu istraživanja i pravo ljudi na zdravlje i bezbednost. „Sloboda istraživanja podrazumeva takođe slobodan pristup rezultatima tog istraživanja – jer rezultati mogu da se iskoriste za terapije, vakcine i slične stvari.“

Ipak, u slučaju mutacije ptičjeg gripa, istraživanje bi moglo da postigne upravo suprotan efekat – nauka bi mogla da posluži kao oružje lošim ljudima. Tu pitanjima nije kraj: ko će odlučiti koja tačno saznanja mogu biti objavljena, a koja treba da ostanu tajna? U nauci je do sada važio princip „samocenzure“. Nisu se svi naučnici toga pridržavali: „Drugi mehanizmi su bili politički – i nisu bili međunarodno obavezni. To bi značilo da je hitno neophodan nekakav međunarodni dogovor… ali mislim da je tehnički teško izvesti tako nešto“, kaže Šturma.

Međunarodna zajednica možda nekako može da kontroliše širenje atomskog naoružanja; slična stvar je međutim neizvodljiva kada su u pitanju rezultati istraživanja, kaže naučnik Bert Hajnriks: „Znanje može lakše da se prenese. A postavlja se i pitanje – da li znanje sme da se tretira na isti način kao i oružje? Ne bi imalo smisla ako bi nastale nekakve agencije nadležne za kontrolu nauke – to bi bila vrsta cenzure.“

Naučnik mora da ima na umu posledice

Problem dakle treba rešiti u okviru naučne zajednice. Već sada vodeći stručni časopisi pre objavljivanja rezultata proveravaju etičke dimenzije, recimo na primeru istraživanja matičnih ćelija: „I to funkcioniše dobro. Tu su i istraživanja na ljudima. Ili na životinjama, na primer primatima – takva istraživanja se ne sprovode u Evropi“, objašnjava Hajnriks.

Naučnik bi trebalo da ima na umu moguće posledice svog rada, smatra profesor Šturma, inače filozof: „Ne može se pod izgovorom naučnih sloboda objavljivati bilo kakvo naučno saznanje. Slobode nisu neograničene i ne treba ih zloupotrebljavati. Čini mi se da bi neki naučnici bili zahvalni ukoliko bi dobili smernice kako da se ponašaju prema nekim istraživanjima.“

Šturma pozdravlja odluku da se istraživanje o ptičjem gripu objavi samo u izvodima. A to što će šira stručna javnost ostati uskraćena za pun izveštaj ne znači da će baš svi ostali naučnici ostati u neznanju. „Detaljne rezultate istraživanja moraju dobiti makar naučnici koji procenjuju kvalitet studije.“

Bert Hajnriks podseća da se decenijama obavljaju vojna istraživanja o kojima javnost ionako ništa ne zna. To bi moglo da bude rešenje i za istraživanje supervirusa poput ovog razvijenog u Holandiji. „To više ne bi bila čista nauka koja širi znanje već ciljan naučni rad. Ali mi se čini da ima smisla razdvojiti te dve stvari.“ (DW)

U susret tehnološkom singularitetu: Fascinantni svet moderne nauke i tehnologije

Katedra za mehaniku fluida i hidropneumatske sisteme Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu obaveštava da će Miloš Stanić, doktorant Univerziteta Alabame u Hantsvilu, SAD, u utorak, 27.12.2011. godine u 12 časova u sali Zbornice (zgrada stari pravni, 1. sprat) održati predavanje pod naslovom: “U SUSRET TEHNOLOŠKOM SINGULARITETU: FASCINANTNI SVET MODERNE NAUKE I TEHNOLOGIJE”.

Predavanje je naučno-popularnog karaktera i pokušava da podstakne na razmišljanje o bliskoj i daljoj budućnosti, kao i da zainteresuje mlade za nauku. Današnje prirodne nauke su na pragu fundamentalnih otkrića koja mogu da potvrde ili opovrgnu mnoge dosadašnje teorije, kao i da izazovu značajne potrese u filozofiji i celokupnom poimanju naše civilizacije kao unikatne.

Uvodni deo predavanja pokriva kratku diskusiju na temu pojma tehnološkog singulariteta, dok se u drugom delu predavanja u kratkim crtama predstavljaju vrhunska dostignuća i zanimljive činjenice iz oblasti energetike, materijala, transporta, neurologije, veštačke inteligencije, kao i medicine, biologije, fizike i kosmologije.

Miloš Stanić je završio osnovne i master studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Departman za energetiku i procesnu tehniku, a od januara 2010. godine je na doktorskim studijama mašinstva na Univerzitetu Alabame u Hantsvilu, SAD. Oblasti interesovanja su mu opšta mehanika fluida, računarska dinamika fluida, aerodinamika, nuklearna fuzija, hipersonične letelice i napredna propulzija. Miloš ima optimističke poglede na svet kada su u pitanju ljudi u svemiru i primene najnovijih tehnoloških i naučnih dostignuća, što ga je spontano dovelo do projekta međuzvezdane sonde Ikar (www.icarusinterstellar.org.org).

Trenutno se bavi modeliranjem plazme i magnetno-inercione nuklearne fuzije, koristeći kod glatkih hidrodinamičkih čestica (smooth particle hydrodynamics). Ovo je treće predavanje po pozivu koje Miloš Stanić drži na Fakultetu tehničkih nauka.

Predavanje zajedno sa diskusijom trajaće 60 minuta.

Saradnja RGZ i Građevinskog fakulteta u Beogradu u oblasti geoinformatike

Delegacija Katedre za geodeziju i geoinformatiku Građevinskog fakulteta u Beogradu posetila Republički geodetski zavod 23.12.2011. godine. Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda sa svojim najbližim saradnicima bio je domaćin delegaciji Katedre za geodeziju i geoinformatiku Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Profesor Branko Božić, šef katedre za geodeziju i geoinformatiku sa svojim saradnicima i predstavnicima Udruženja studenata geodezije Građevinskog fakulteta prezentovao je trenutne aktivnosti Katedre za geodeziju i geoinformatiku i potencijalne oblasti za buduću saradnju.

Istaknuta su tri osnovna cilja kojima treba težiti u narednom periodu:

Bolja prilagođenost studenata strukovnih i akademskih studija zahtevima tržišta rada i trendovima razvoja geodetskog inženjerstva
Veća efikasnost i efektivnost studiranja
Stvaranje dugoročne osnove za razvoj naučno-istraživačkog kadra u oblasti geodezije u Srbiji

Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda istakao je da očekuje da veliki broj studenata ovog fakulteta po završetku studija se zapošljava u Republičkom geodetskom zavodu i da bi studijski programi morali da uzmu u obzir potrebe RGZ-a za stručnjacima različitih profila.

Saradnja ove dve institucije predstavlja bitan uslov za brži i kvalitetniji razvoj geodetske delatnosti u Srbiji.

Danas veliki broj nekadašnjih studenata Građevinskog fakulteta, odseka za geodeziju radi u Republičkom geodetskom zavodu.

Sastanak je pokazao veliku želju obe institucije da se saradnja unapredi na obostrano zadovoljstvo.

Sajam inovacija u PKS

Tokom jednodnevnog Sajma inovacija, velika sala PKS bila je pretvorena u sajamski izložbeni prostor na kome je 35 timova argumentovano obrazlagalo stručnom žiriju činjenice o kvalitetu projekata i prednostima svojih inovacija na tržištu.

Već sedam godina zaredom realizuje se Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju. Organizatori su Ministarstvo prosvete i nauke Srbije, Privredna komora Srbije, Zavod za intelektualnu svojinu Srbije, pod medijskim pokroviteljstvom RTS-a, a od 2007. godine ovo takmičenje organizuje se u saradnji s Ministarstvom nauke i tehnologije Republike Srpske. Cilj projekta je formiranje inovativnih preduzeća i primena inovacija i tehnologija u privredi.

Do sada je učestvovalo više od 5000 takmičara i formirano je 65 novih inovativnih preduzeća. Oko 200 timova prijavilo je svoje učešće u Takmičenju u 2011. godini u dve kategorije – Realizovane inovacije i Inovativne ideje. U kategoriji Realizovane inovacije, u drugo kolo takmičenja sa svojom inovacijom plasirao se 101 tim. Posle prijavljivanja i selekcije pristiglih prijava, takmičenje je nastavljeno održavanjem velikog broja treninga u PKS, gde su takmičari, kroz besplatne edukativne programe, za svoje ideje i inovacije stekli praktična znanja o tržištu. U okviru treninga, timovi su obučavani da spoznaju i prepoznaju šanse i mogućnosti iz okruženja za poslovanje, kao i eventualne opasnosti i pretnje, da se osposobe da samostalno sprovedu istraživanje tržišta i postave temelje za izradu marketing-plana, pisanje biznis-plana, i kreiranja tržišta za svoju inovaciju. dnostima svojih inovacija na tržištu.

Svaki tim na raspolaganju je imao mali izložbeni prostor na kojem je mogao da postavi svoju inovaciju ili video prikaz kojim se dokazuje rad i postojanje novog projekta. Suština sajma bila je da se utvrdi tehnološki nivo i funkcionalnost svake inovacije.

Dr Danica Mićanović, sekretar Odbora za tehnološke inovacije PKS, rekla je na početku takmi-čenja da Privredna komora Srbije podržava svaki vid inovativnosti i kreativnosti koji doprinosi unapre-đenju tehnološkog razvoja i podizanju nivoa konkurentnosti naših kompanija. Kreativnost je talenat koji treba prepoznati, podržavati i usmeravati. Ona je naglasila da je cilj da se što veći broj inovativnih ideja implementira u privredu, jer u Srbiji postoji veliki potencijal u akademskoj, naučnoj, poslovnoj i pronalazačkoj zajednici, koju bi trebalo bolje sistemski urediti, kako bi se doprinelo i bržem privrednom razvoju zemlje. PKS je ove godine podržala deset izložbi inovacija i tehnologija u Srbiji i dve u Francuskoj i Solunu, na nivou nacionalnih izložbi u okviru privrednih delegacija Srbije, a u planu je da se u decembru predstavi pet inovacionih firmi na Forumu inovacija u Moskvi.

Dr Snežana Pajević, pomoćnica ministra za prosvetu i nauku istakla je da je formiranje nacionalnog inovacionog sistema preduslov naše evropske integracije. Nauka ne predstavlja potrošnju, već je deo svakodnevice i svake oblasti društva i to je jedini pravi put koji istinski doprinosi održanju našeg naučnog i tehnološkog identiteta. Po broju objavljenih naučnoistra-živačkih radova nalazimo se na zavidnom mestu u Evropi i svetu, ali je naš problem kako na najadekvatniji način povezati nauku, visoko obrazovanje i industriju. U tom kontekstu, ona je podvukla afirmativni značaj i ulogu organizacionog tima Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju i aktivnost rukovodioca.

Gordan Vukelić, pomoćnik ministra nauke i tehnologije u Vladi Republike Srpske, izneo je slikovitu činjenicu da ukoliko se na inovaciji ne zaradi, onda to nije inovacija. „Ako se neki pronalazak ne nađe na tržištu sa svojom kompetentnom komercijalizacijom, postaće ili gubitak ili hobi za pasionirane zaljubljenike u pronalazaštvo”, zaključio je Vukelić.Prvih 12 timova iz Srbije i četiri iz Republike Srpske prošli su u polufinalna takmičenja. Prvo polufinale održava se u Novom Sadu 6. decembra, a drugo u Nišu 8. decembra. Finale je već tradicionalno „uživo” na RTS-u, 20. decembra, kada struč-ni žiri ocenjuje vrednost inovacija i tehnologija. Takmičenje je transparentno i veoma afirmativno, a pored organizatora i takmičara, zapaženo je i učešće naučne, akademske i poslovne zajednice u ovim događajima. Svi zajedno, bilo da su uključeni kao učesnici, takmičari, članovi žirija ili recenzenti, prepoznali su ulogu inovacija i inovativnih ideja zapokretanje i unapređenje privrednog razvoja, kao i veliki doprinos Privredne komore Srbije u kreiranju inovacione politike u Srbiji

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in