• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Treća recenzija za najbolju tehnološku inovaciju

Od 120 tehnoloških inovacija prijavljenih na početku takmičenja do treće recenzije stiglo 46, a najbolja inovacija biće izabrana 23. decembra u posebnoj emisiji na RTS.

U Privrednoj komori Srbije održan je treći krug recenzije za najbolju tehnološku inovaciju 2010. u Srbiji, a svoje inovacije predstavilo je 46 timova od kojih je sedam iz Republike Srpske. Finale za najbolju tehnološku inovaciju održaće se 23. decembra, a stručni žiri će tada, u posebnoj emisiji na RT Srbije izabrati najbolju. Ove godine nagradni fond je 12 miliona dinara, a sem pobedniku, biće dodeljeno više nagrada. Na početku takmičenja bilo je prijavljeno 120 tehnoloških inovacija, ali je do treće recenzije stiglo 46.
Inače, ovo je šesta godina kako se bira najbolja tehnološka inovacija u Srbiji, a organizatori su Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, Privredna komora Srbije, Tehnički fakultet iz Novog Sada i Radio televizija Srbije, a redovno učešće imaju i inovatori iz Republike Srpske. Uslov da se inovacija pojavi u trećem krugu recenzije je da je njena proizvodnja i primena već počela. Svaki tim je prilikom predstavljanja svoje inovacije imao mogućnost da prikaže kratki video film, objasni njenu primenu i odgovara na pitanja žirija.
Učesnike je pozdravila dr Snežana Pajović, državna sekretarka Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, naglašavajući kako je primena nauke i tehnoloških dostignuća najbolji način da se poveća znanje, a samim tim i društveni prosperitet Srbije.
-Motivacija, upornost i znanje je u usponu u ovoj zemlji i to govori o našem evropskom putu, o našoj tradiciji da je naša zemlja uvek imala naučni potencijal i naučnu elitu – ocenila je dr Pajović, dodajući kako su naučnici iz Srbije uvek uspevali da očuvaju naučni potencijal bez obzira na vremena i okolnosti kroz koje su prolazili.
Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije, rekla je da najviše pozitivne energije ima na mestu gde se okupljaju naučni istraživači i da bi ta pozitivna energija trebalo da se prenese i na one koji je nemaju, pre svega mlade ljude. Izrazila je zadovoljstvo što je dugogodišnji član žirija i ocenila da se iz godine u godinu podiže kvalitet inovacija koje se takmiče za najbolju.
-Mi stvaramo brend inovativnih delatnosti u Srbiji – poručila je potpredsednica Džagić, dodajući kako PKS radi na tome da naša privreda bude mnogo više zasnovana na inovacijama umesto na efikasnosti što je sada slučaj. Invacioni Fond, kaže Džagić, pružiće dodatnu motivisanost ekonomskom razvoju koji će se zasnivati na znanju i inovacijama.
Gordan Vukelić, pomoćnik ministra nauke i tehnologije u Vladi Republike Srpske, rekao je da se progres društva zasniva na progresu inovacija i tehnologija, a u Republici Srpskoj sve je više aplikanata koji žele da se njihove inovacije nađu u ovom takmičenju.

Najbolja tehnološka inovacija

U okviru projekta Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u 2010. godini, izložba inovacija – treći krug recenziranja za kategoriju Realizovane inovacije je održana u ponedeljak, 11.10.2010. godine u Privrednoj komori Srbije.

Skup je otvorila Prof. dr Snežana Pajović, državni sekretar ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

Žirijem je predsedavala Vidosava Džagić, potpredsednik Privredne komore Srbije, dok su žiri činili dr Radosav Cerović, pomoćnik ministra za Nauku i Tehnološki razvoj Republike Srbije, Gordan Vukelić, pomoćnik Ministra Nauke i Tehnologije Republike Srpske, dr Ljiljana Kundaković, poseban savetnik ministra za Nauku i Tehnološki razvoj Republike Srbije i dr Danica Mićanović, sekretar odbora za tehnološke inovacije u Privrednoj komori Srbije.

U okviru izložbe 46 timova je predstavilo svoje inovacije iz kategorije Realizovane inovacije u okviru koje je žiri ocenjivao stepen realizovanosti njihovih inovacija.

Po završetku izlaganja-prezentacije, objavljeni su rezultati, prema kojima u 4. krug takmičenja prolazi 39 timova, 6 se nije plasiralo, pri čemu je jedan tim ranije odustao.

Bolden vodi NASA-u u novu eru

Prvi Afroamerikanac na položaju direktora američke svemirske agencije NASA, bivši astronaut Čarls Bolden, kaže da je predan uvođenju te agencije u novu eru. NASA ima više od 18 hiljada zaposlenih i budžet od nekoliko milijardi dolara.
Direktor NASA-e, Čarls Bolden obilazi škole u Vašingtonu, podstičući učenike da zavole matematiku i nauku i da posle univerziteta razmišljaju o karijeri u Nacionalnoj agenciji za aeronautiku i svemirska istraživanja.
“Čak ako vas interesuju samo administrativni poslovi. Mi imamo lekare, bolničare, advokate, administrativne stručnjake, hemičare…“, nabraja Bolden.

Bolden je 12. direktor NASA-e, a jedna od njegovih dužnosti je da posećuje škole kako bi motivisao učenike da vredno uče.
“Uvek govorim deci da su važne tri stvari. Jedna je da istinski vredno uče. Pitaju me: ‘Šta da studiram?’ Kažem im ‘Sve, ali se koncentrišite na nauku i matematiku, i nemojte da zanemarite istoriju i jezike’“, priča Bolden.
U sedištu NASA-e, Bolden je veoma zauzet razradom novog kursa svemirske agencije. U 16-godišnjoj karijeri napravio je čitav krug – od astronauta do direktora agencije sa budžetom od preko 18 milijardi dolara. Za taj uspeh zaslugu pripisuje svojim roditeljima.
“Mama i tata su uvek govorili bratu i meni da su jedina ograničenja naš um i naš stav, i da možemo da postignemo sve što želimo“, kaže Bolden.
Bolden dodaje da nikada nije sanjao da će postati astronaut u rasno podeljenom gradiću Kolumbija, u Južnoj Karolini. Ali kada je završio Pomorsku akademiju, postao je marinski pilot i sreo Rona Mek Nera, drugog crnog astronauta koji je obleteo zemlju. Mek Ner ga je podstakao da krene njegovim stopama.
“Čak i 80-tih godina bilo je džepova rasne netrpeljivosti, ali atmosfera u NASA-i bila je apsolutno neverovatna. Tu ste cenjeni po svom radu i svi smo bili prilično uspešni“, priseća se Bolden.
Bolden je prvi put poleteo u posadi šatla 1986. Medjutim, samo deset dana kasnije dogodila se tragedija kada su Mek Ner i još šestoro astronauta poginuli u eksploziji šalta Čelendžer pri poletanju. Duboko utučen, Bolden je postao vodeći funkcioner za bezbednost u NASA-i koji je nadgledao obnavljanje letova šatla.
“Pružila mi se prilika da pređem u sektor za bezbednost kako bih osigurao da ćemo biti u stanju da garantujemo američkoj javnosti da nikada više nećemo imati takvu nesreću.“
Bolden je 1990. pilotirao svemirskim šatlom Diskaveri, u misiji koja je ponela svemirski teleskop Habl u svemir. Taj teleskop je od tada poslao spektakularne fotografije najudaljenijih svemirskih objekata.
“Energično i maštovito istraživanje svemirskih dubina obuhvata i ljude i robote. Taj naučni i aeronautički program niko u svetu nije prevazišao“, zaključuje Bolden.
Bolden kaže da je njegov cilj da sada inspiriše mlade Amerikance da slede svoje snove, kao što je on svojevremeno učinio, i istražuju svemir kako bi videli veličanstvenost i spektakularnost planete zemlje. (voa)

Noć istraživača

Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji će u petak, 24. septembra, biti deo manifestacije “Noć istraživača“.

Više od 100 istraživača, uglavnom sa Univerziteta u Novom Sadu, uz dve novosadske osnovne škole, na 40 štandova će izvoditi eksperimente , organizovati brojne radionice i muzičke sadržaje. Pokrajina, preko Sekretarijata za nauku, ovaj projekat sufinansira sa 600 hiljada dinara, kako bi, prema rečima resornog sekretara Dragoslava Petrovića, dala snažan podsticaj onima koji doprinose afirmaciji naučnog kapaciteta naše zemlje.

Na ovaj način, kako je rekao, data je prilika onima, koji su pokazali odgovarajuće ambicije i rezultate u istraživaštvu, da prezentuju dosadašnji rad i zaintrigiraju javnost za svet inovacija i naučnog stvaralaštva.
Rektor novosadskog univerziteta Miroslav Vesković istakao je da se u poslednje vreme ta obrazovna ustanova u velikoj meri okreće evropskim i svetskim projektima. Kako je naveo, veliki broj naših naučnika teži da se uključi u najvažnija istraživanja, a sada je takva prilika prvi put data najmlađem delu studentske populacije.
Program će u Zapadnom holu SPENS-a u 16 sati otvoriti predstava “Frka kod Đure frizure”. Manifestacija “Noć istraživača” istovremeno će se organizovati u još 239 gradova iz više od 30 zemalja Evrope.

Đelić na zasedanju Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine

Potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić boraviće 21. i 22. septembra u dvodnevnoj radnoj poseti Švajcarskoj, gde će učestvovati na 48. zasedanju Skupštine Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine.

U saopštenju Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj navodi se da će se Đelić tokom boravka u Ženevi sastati i sa generalnim direktorom pomenute organizacije Frensisom Gerijem, čija je poseta Beogradu planirana za kraj oktobra ove godine.

Na sastanku će biti reči o napretku koji je Srbija postigla u proteklih godinu dana u domenu zakonske regulative, kao i o učlanjenju naše zemlje u Evropsku patentnu organizaciju.

Đelić će se na marginama pomenutog skupa sastati i sa ministrima evropskih zemalja koji su nadležni za intelektualnu svojinu.

On će tokom boravka u Ženevi razgovarati i sa generalnim direktorom Evropskog centra za nuklearna istraživanja (CERN) Rolf-Diterom Hojerom o učlanjenju Srbije u ovu prestižnu naučnu instituciju.

Takođe, potpredsednik Vlade Srbije će obići i Tehnički univerzitet u Lozani (EPFL) i sastati se sa predstavnicima srpske naučne dijaspore u Švajcarskoj, dodaje se u saopštenju.

Tehnologije budućnosti stižu u kuću

Ruska korporacija nanotehnologija obeležava 3. godišnjicu. U Rosnanu su analizirali rezultate i održali savetovanje, kojem je prisustvovao Vladimir Putin.  Ekspozicija, koju je posetio  premijer,  očito demonstrira dostignuća iz tog perioda.

Danas korporacija razrađuje skoro 100 projekata. Među njima su: supertanke sunčane baterije, ugljenička tkanina, specijalni dodatak  za televizor koji omogućuje da čovek iz  svoje kuće  plati račune, a čak i kontaktira s činovnicima. Na posebnom štandu su predstavljeni lekovi za podmlađivanje organizma. Premijeru su pokazali i sistem koji će se verovatno uskoro pojaviti u ruskim  samoposlugama. Specijalni mikročip će se koristiti umesto običnog štrih-koda. Takva razrada omogućuje da se odustane od usluga blagajnika. Sve to još jednom dokazuje da je osnovni cilj stvaranja korporacije postignut. Treba uraditi sve da bi nanoindustrija Rusije postala konkurentna i tražena, – istakao je premijer.

Prema planovima do 2015. godine ukupni obim proizvodnje nanotehnoloških proizvoda mora da iznosi 900 milijardi rubalja. Taj zadatak, bezuslovno, nije lak, ali postoje sve mogućnosti za njegovu realizaciju. Već danas nanoindustrija ima široku primenu u saobraćaju, građevinarstvu, metalurškoj industriji, u medicini, farmaciji. Pri tome je neophodno bitno povećati zainteresovanost potencijalnih kupaca za nanotehnološku robu.

Među projektima ima i takvih, koji će sigurno zainteresovati strane stručnjake. Naprimer, detektor eksploziva nema premca. Prenosni sistem je sposoban u toku 5 minuta da prepozna do 30 materija u ručnoj torbi, prtljagu ili u kolima. Ili, recimo, aparat koji može da čisti plazmu krvi u poljskim uslovima. Eksperti kažu da su takvi aparati neophodni pri katastrofama i vanrednim situacijama. Svakako, radi toga da bi ti radovi bili nastavljeni, potreban je novac. Na savetovanju je premijer potvrdio da će novac stići.

Mi smo razmatrali s rukovodstvom Rosnanotehnologije probleme finansiranja. Oni su nastali, kao i u mnogim kompanijama, u toku krize. Dogovorili smo se da će deo resursa, koji je bio Rosnanotehnologiji u nekoj etapi oduzet, biti vraćen, između ostalog i putem pružanja državnih garancija.

Putin je podsetio da će uskoro državna korporacija biti pretvorena u otvoreno deoničarsko društvo. To će mu omogućiti  da kupuje aktive kompanija sa stranim učešćem. odnosno, pojaviće se dopunski instrumenti razvoja nanotehnologija. (Glas Rusije)

Povećati ulaganja u naučni i tehnološki razvoj zemalja regiona

Potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić izjavio je danas na Bledu da zemlje regiona jugoistočne Evrope treba da podrže stvaranje zajedničkih preduzeća i više ulažu u naučna i tehnološka istraživanja.

Đelić je na Menadžment forumu jugoistočne Evrope “Bled – Kopaonik” poručio da ulaganje u naučne inovacije, istraživački rad i zaustavljanje “odliva mozgova” treba da bude prioritet vlada svih zemalja u regionu, kako bi se pospešio rast nacionalnih ekonomija.

On je podsetio na to da je Srbija u periodu do 2000. godine izgubila 67 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da će joj biti potrebno skoro 30 godina da dostigne nivo na kojem se sada nalazi Evropska unija (EU).

Srbija je putem kredita već obezbedila približno 400 miliona evra vanbudžetskih sredstava za ulaganje u nauku u naredne četiri godine, naveo je potpredsednik Vlade.

Već sada se pokazalo da ima 50 odsto više prijavljenih projekata od planiranih, tako da će za sledeću godinu Vlada Srbije morati da obezbedi dodatnih 50 miliona evra, ukazao je on.

Đelić je najavio da će “Dunavska inicijativa” biti predstavljena krajem ove, a usvojena naredne godine, za vreme predsedavanja Mađarske Evropskoj uniji (EU).

Tu inicijativu, podsetio je on, čini 14 zemalja članica od kojih neke nisu priobalne zemlje na toj reci, kao što je slučaj sa Slovenijom.

Cilj “Dunavske inicijative” jeste da EU pruži podršku razvoju zemalja oko te evropske reke, pri čemu je Srbija dobila zadatak da koordinira pitanja infrastrukture, s obzirom na to da naša zemlja sa 588 kilometara toka Dunava zahvata četvrtinu plovnog puta, objasnio je Đelić.

Prema njegovim rečima, Srbija planira da na Dunavu, na potezu od Novog Sada do Beograda, locira intermodalni punkt za rečni, železnički, avio i drumski saobraćaj, koji bi trebalo da postane jak logistički centar za jugoistočnu Evropu.

Potpredsednik Vlade podsetio je i na to da Srbija ima veoma staru populaciju, što je odlika i drugih zemalja u regionu, zbog čega se mora zaustaviti odliv mladih i obrazovanih kadrova.

On je kao primer naveo poznatog srpskog naučnika i vrhunskog stručnjaka za genetski inženjering i matične ćelije Miodraga Stojkovića, uz napomenu da se nakon njegovog povratka u Leskovac lično angažovao na tome da se u Kragujevcu oformi Katedra za molekularnu biologiju, kako bi mu se omogućili uslovi za normalan rad.

Država mora ponuditi dobre uslove za naučne radnike i inovatore, a ako oni rade u nekoj uspešnoj stranoj kompaniji, treba joj ponuditi da otvori svoje odeljenje u Srbiji, uz zadržavanje tih kadrova, istakao je Đelić.

To je svojevremeno, kako je podsetio, ponuđeno”Majkrosoftu”, pa je ta kompanija u Beogradu otvorila jedan od pet razvojnih centara u svetu i zaposlila domaće stručnjake.

Na dvodnevnom Menadžment forumu na Bledu koji se završava danas učestvovalo je približno 300 predstavnika iz oblasti privrede, akademskih krugova i vladinih i nevladinih organizacija zemalja jugoistočne Evrope, koji su pokušali da nađu zajednički odgovor na pitanja vezana za ekonomsku budućnost našeg regiona.

Među njima su i strategija razvoja regiona, kako izaći iz krize na održiv način, gde pronaći izvore rasta i napretka preduzeća iz regiona, koju bi ulogu trebalo da imaju kreatori politike u pobeđivanju krize, uloga banaka u tom procesu i slično.

Na forumu su učestvovali privrednici i ekonomisti iz Srbije, Hrvatske, Italije, Nemačke, Bosne i Hercegovine (BiH), Austrije, Slovenije, Mađarske, Makedonije i Crne Gore.

Forum o naučno–istraživačkom radu

PKS se maksimalno angažovala u animiranju inovacionih projekata i šire javnosti, u cilju donošenja mera za prevazilaženje velikih problema domaće privrede, istakla je dr Danica Mićanović

Privredna komora Srbije (PKS) se maksimalno angažovala u animiranju inovacionih projekata i šire javnosti, zatim na aktivnom učešću u radu foruma, i programima podrške inovacionoj delatnosti, u cilju donošenja mera za prevazilaženje velikih problema domaće privrede. PKS već duže vreme sprovodi ovakve akcije, koristeći mrežu komorskog sistema, u cilju povezivanja nauke i privrede u prevazilaženju jaza koji postoji između njih. Sve razvijene privrede u svetu primenjuju ovaj koncept rada u cilju unapređenja tehnološkog razvoja.

Ovo je između ostalog istakla sekretar Odbora za tehnološke inovacije PKS dr Danica Mićanović, govoreći na temu ‘’Programi podrške naučno – tehnološkog i inovacionog razvoja’’ na sednici Poslovnog foruma. Ovaj Poslovni forum, su organizovali PKS i Regionalna privredna komora Valjevo u saradnji sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj Srbije, a sednica je održana u Koncernu ‘’Farmakom MB’’ u Šapcu.

S obzirom na ulogu i značaj privrednih komora u pružanju doprinosa privrednom razvoju Srbije i svih njenih regiona pojedinačno i uspostavljanju aktivnog kontakta, ovakvi skupovi treba da doprinesu boljem upoznavanju sa novinama u ovoj oblasti. Kako je rečeno, od velikog značaja su novine koje su u novim zakonima o naučno-istraživačkoj i inovacionoj delatnosti uvedene najnovijim izmenama i dopunama, što ove zakone čini fleksibilnijim i povoljnijim za one koji se bave ovim delatnostima.
U radu foruma učestvovali su pomoćnik ministra u Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja dr Radosav Cerović koji je govorio na temu ‘’Aktivnosti na realizaciji Zakona o inovacionoj delatnosti i Zakona o naučno – istraživačkom radu i podrška projektima’’ dok je savetnik u SIEPI Dušan Kosić ukazao na ‘’Razvoj investicionih mogućnosti u inovativne projekte u Srbiji, a izlaganje Vladimira Nikića bilo je posvećeno temi ‘’Da li ste spremni za razgovor sa investitorima’’.

Ruski parlamentarci usvajaju ustav novih tehnologija

Zakon o onovacionom centru Skolkovo, koji se sada razmatra u Državnoj dumi, mnogi nazivaju Ustavom nove ruske ekonomije – inovacione. Parlamentraci nameravaju da ga prihate već u septembru.

I tako, donji dom ruskog parlamenta obnovio je rad posle dugotrajnog odmora, i nacrt zakona o Skolskovu nalazi se među knjučnim na jesenjem zasedanju Državne dume. To je u mnogome novi i perspektivni tip biznisa za Rusiju. Ovaj biznis je primenjena nauka, orijentisana na tržišnu narudžbu. Pri tome naučne ideje i razrade će se predavati u vidu prava na tehnologije, objasnio je za Glas Rusije šef komiteta Državne dume za ekonomsku politiku i preduzimaštvo Jevgenij Fjodorov.

Prvi profit će biti dobijen već naredne godine, kada se pojave prvi narudžbine od velikih svetskih kompanija. A moguće čak ove godine, kada krene naručivanje tehnologija i ogledni uzorci, kao i drugi vidovi intelektualne svojine, koja se sad ne može zakazati u Rusiji.

Sada je najvažnije učiniti tako da ambiciozan ruski projekat Skolkovo bude koristan i povoljan kako za naučnike, tako i za biznismene, ističe parlamentarac. Teritorija centra dobija poseban status, a učesnici projekta odlične uslove za naučno stvaralaštvo i ozbiljne olakšice: poreske, carinske i druge, ali samo na deset godina, rekla je u intervjuu za Glas Rusije zamenik predsednika komiteta Državne dume za finansijska tržišta Liana Pepeljaeva.

Učesnici projekta se oslobađaju poreza na imovinu. Procenat poreza na dobit jednak je nuli. Što se tiče socijalnih doprinosa, oni će se uplaćivati samo u penzioni fond i iznisiće 14%. Postoje i olakšice za vođenje računovodstva. Pri tome glavni kriterijum odabira kompanija za učešće u projektu Skolkovo biće njegova masovnost. Obim prodaja novog proizvoda treba da dostigne otprilike 15 milijardi rubalja, što je oko 500 miliona dolara, do 2015. godine.

Posebni uslovi za istraživanje i razrade u inovacionom gradu stvaraju se u sledećim pravcima: kosmos, telekomunikacije, medicinska tehnika i farmaceutika, energetska efikasnost, informacione i nuklearne tehnologije. A pošto su svoju nameru da učestvuju u Skolkovu irazili američki giganti kao što su Cisco i Boing, Intel i Majkrosoft, kao i finska korporacija Nokia i holandska Filips, u suštini može se govoriti o ulaganjima od više milijardi. Važno je i drugo – Skolkovo neće ostati jedina oaza visokih tehnologija u Rusiji. Uskoro slični centri će se pojaviti u čitavoj zemlji. (Glas Rusije)

Javni konkursi za direktore naučno-istraživačkih institucija

Potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić razgovarao je danas sa predsednicima upravnih odbora naučno-istraživačkih organizacija o uslovima javnih konkursa za mesta direktora u tim institucijama.

Božidar Đelić je najavio da će u narednom periodu biti sprovedeni javni konkursi za direktore više od 40 naučno-istraživačkih institucija u zemlji, i poručio da se za ta mesta traže lideri u nauci, odnosno najambiciozniji, najstručniji i najtalentovaniji kandidati.

Posedovanje tih kvaliteta značajno je kako bi zemlja napredovala ka ekonomiji znanja, objasnio je on i ukazao na to da u sprovođenju konkursa neće biti politizacije, već će oni biti zasnovani na meritokratiji.

Prema njegovim rečima, procedura predviđa da upravni odbori po završenom postupku predlože kandidate ministru nauke i tehnološkog razvoja, koji će potom doneti odluku o izboru.

Sve informacije koje se odnose na uslove konkursa i rokove, kao i listu instituta, zainteresovani mogu pronaći na sajtu resornog ministarstva www.nauka.gov.rs, dodao je Đelić.

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in