• Hardware
• Software
• Internet
• Mobile
• IT sektor
• Tutorials
• Marketing
• Relax

RSS izvor

• Početak
• Impresum
• Marketing
• Arhiva
• PM na vašem sajtu
• Kontakt
• IT baza
• Blog

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Srbija primljena u preliminarno članstvo CERN-a

Ministarstvo prosvete i nauke Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da je Savet Centra za nuklearna istraživanja – CERN na 161. sastanku, koji je juče održan u Ženevi, anonimnim glasanjem primio Srbiju u preliminarno članstvo CERN-a.

U saopštenju se navodi da će ovaj status biti ozvaničen potpisivanjem ugovora između dve strane, kao i ratifikacijom u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ambasador Srbije pri Kancelariji UN i ostalim međunarodnim organizacijama u Ženevi Uglješa Zvekić rekao je tim povodom da je ovo najtoplija dobrodošlica povratku u CERN, kao srpskom naporu da doprinese ovoj vodećoj naučnoj multikulturalnoj instituciji.

Zvekić je ukazao na to da ovo predstavlja i poziv srpskoj naučnoj zajednici da još više ulaže u istraživanje i inovaciju, uz ocenu da će Srbija opravdati poverenje i iskoristiti ovu priliku.

Generalni direktor CERN-a Rolf Hojer poželeo je dobrodošlicu Srbiji u ovu organizaciju, pri čemu je ukazao na to da je članstvo Srbije dobro i za CERN i za Srbiju.

Prema njegovim rečima, ovo članstvo daje CERN-u pristup srpskoj naučnoj ekspertizi, dok će srpska nauka i industrija imati korist od ovog članstva ulaskom u jedan od svetskih vodećih centara nauke i inovacije.

Srpski naučnici su uključeni u CERN još od početka postojanja organizacije jer je SFR Jugoslavija bila članica osnivač CERN-a 1954. godine, pri čemu je ostala država članica do 1961. godine.

Osamdesetih i devedesetih godina, srpski fizičari su bili uključeni u DELPHI projekat, a odavno su aktivni u ISOLDE objektu, koji sprovodi niz istraživanja iz astrofizike i medicinske fizike.

Srbija se formalno ponovo pridružila porodici CERN u 2001. godini kroz sporazum o saradnji, čime je uključena u dva eksperimenta ATLAS i CMS.

Nakon perioda od pet godina Savet će odlučiti o prijemu Srbije kao punopravnog člana, objašnjava se u saopštenju.

Preminuo velikan sovjetske kosmičke epohe

Svega dva i po meseca nedostajalo je svetski čuvenom naučniku Borisu Čertku da proslavi svoj stoti rođendan. 14. decembra u Moskvi preminuo je legendrni istraživač, saradnik Sergeja Koroljova, koga s pravom nazivaju ponosom domaće kosmonautike, čovekom-legendom.

Zasluge Borisa Čertka pred sovjetskom, a to znači i svetskom kosmonautikom, verovatno je nemoguće prebrojati. On je postao simbol epohe velikih otkrića, proboja u kosmički prostor, okrenuvši novu stranicu u istoriji čovečanstva. Kao uporan i čak tvrdoglav naučnik on je dovodio do kraja sve čega se latio.

Još krajem Drugog svetskog rata u sastavu specijalne misije Čertok je stigao u Nemačku, gde se pozabavio proučavanjem prve balističke rakete FAU-2. Posle rata ona je postala prototip balističkih raketa koje su se pravile u SSSR, SAD i drugim zemljama. Upravo u to vreme Boris Čertok je počeo da radi u tesnom kontaktu sa Sergejom Koroljovom. Tokom narednih decenija čitava njegova delatnost bila je vezana za stvaranje novih sistema upravljanja raketama i kosmičkim uređajima.

Do poslednjeg trenutka Boris Čertok se nalazio u jeku događaja vezanih za kosmonautiku, istakla je naučni sekretar akademskih lekcija iz kosmonautike, poznatijih kao Koroljovski dani, Ala Medvedeva.

Radili smo zajedno vrlo dugo, on je neverovatan čovek, pametan, prvi akademik. Radio je u raketno-kosmičkoj tehnici još zajedno sa Sergejom Koroljovom, a u poslednje vreme nalazio se na čelu komisije Akademije nauka za razradu naučnog nasleđa pionira osvajanja kosmičkog prostora. Naš glavni zadatak bio je da održavamo svake godine Koroljovske dane. I ove godine oni su praktično spremni. Šta više, njegova uvodna reč je planirana u programu dana.

U svojim intervjuima Boris Čertonok je govorio da je SSSR mogao da bude pionir u osvajanju Meseca. Ipak zbog otkazivanja prve faze rakete nosača, to se nije desilo. Znao je i druge malo poznate činjenice iz sovjetske komsonautike, između ostalog vezane za let Jurija Gagarina. Počeo je da govori o njima tek u poslednje vreme. Boris Čertok je bio praktičar, čovek dela, ali to mu nije smetalo da sačuva romantične crte. On je žalio što čoveku nije pošlo za rukom da nađe u vasioni braću po razumu.

Delatnost akademika je istaknuta mnogim državnim nagradama, između ostalog zvanjem Heroja socijalističkog rada, Lenjinskom nagradom i Državnom nagradom SSSR. U decembru 2010. godine u Kremlju bila mu je uručena Međunarodna nagrada Andreja Prvozvanog Za veru i vernost sa iscrpnom formulacijom: za istankuti doprinos stvaranju i razvoju ruske raketno-kosmičke nauke i industrije.

Boris Čertok je autor na stotine naučnih radova, koji su niz godina držani u tajnosti. Krajem 90-ih akademik je pripremio jedinstvenu istorijsku seriju monografija Rakete i ljudi. Ali ipak glavno životno delo bilo je formiranje naučne škole na osnovu koje Rusija do danas obavlja pilotirane letove u kosmos.

I srpski naučnici u CERN-u tragaju za Higsovim bozonom

Tim od 10 srpskih naučnika iz Instituta za fiziku Beogradskog univerziteta i Instituta Vinča deo je ekipe koja učestvuje u pronalaženju “Božje čestice” i u eksperimentima koji se vrše u laboratoriji Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u blizini Ženeve.

Naučnici iz CERN-a objavili su u sredu da su pronašli znake Higsovog bozona, popularno nazvanog “Božja čestica”, koja zasad postoji samo u teoriji, a za koju se veruje da može da objasni kako su objekti dobili masu i energiju nakon stvaranja univerzuma pre 13,7 milijardi godina.

Čestica predstavlja ključni deo standardnog modela koji se koristi u fizici da bi se opisao način na koji se grade čestice i atomi. Na tom eksperimentu radi više od 6.000 naučnika iz 37 zemalja sveta, a među njim je i 10 naučnika iz Srbije koji, iako naša zemlja nije član CERN-a, redovno učestvuju u njegovom radu.

Prema recima dr Dragana Popovića sa Instituta za fiziku, Vlada Srbije je aplicirala za članstvo u tom institutu, ali s obzirom da je to proces koji traje, srpskim naučnicima je odobreno da rade, pa su im tako dostupne labaratorije, kao i sva saznanja do kojih se tamo dolazi.

On je kazao da je učešće Srbije u tom eksperimentu od velikog značaja za srpsku nauku, posebno za fiziku, jer je stavlja u ravnopravan položaj sa većim zemljama.

Srpski naučnici, iz finansijskih razloga, ne borave stalno u institutu već povremeno odlaze na par nedelja i učestvuju u direktnom radu, rekao je Popović i dodao da se četiri puta godišnje organizuju velika okupljanja na kojima se analiziraju rezultati rada, na osnovu kojih se kasnije dolazi do određenih zaključaka.

Fizičari iz Srbije u CERN-u su angažovani na dva projekta, na projektu ATLAS – jednom od četiri detektora koji ima zadatak da obavlja merenja u trenutku sudara čestica i na projektu CMS, koji ima iste naučne ciljeve kao i ATLAS, ali ima drugaciji dizajn i tehnicka resenja za detektorske komponente.

“Ovo je jedan od najboljih primera takozvane kolaboracije, jer je to najveća kolaboracija koja je ikada rađena, s obzirom na to da u ovom projektu učestvuje nekoliko hiljada naučnika iz celog sveta”, naglasio je Popović.

Objašnjavajući saradnju sa istraživačkim centrom u CERN-u, on je podsetio da je Srbija učestvovala i u izgradnji ubrzivača čestica – Velikog hadronskog kolajdera (LHC), tako što je u saradnji sa domaćim firmama isporučila neke delove koji su neophodni za njegov rad.

Popović je istakao da je cilj eksperimenta koji je u toku, a za koji je izgrađen LHC smešten u podzemnom tunelu u blizini Ženeve, u obliku prstena obima 27 kilometara, na dubini između 75 i 150 metara, jeste da se pronađe čestica koja se zove Higs.

Zadatak LHC-a je, prema njegovim rečima, da sudari dva protona koji se kreću brzinom nešto manjom od brzine svetlosti i razreši dilemu o postojanju novih formi materije, novih sila u prirodi i novih dimenzija u prostoru.
“Računa se da ćemo narednih 15 godina imati mašinu koja će pokrivati energetske nivoe koji su nam potrebni, što znači da će za srpske naučnike biti posla na tom projektu”, zaključio je Popović. (tanjug)

Fizičari možda pronašli Higsov boson

Istraživači u Švajcarskoj kažu da su možda na trenutak ugledali neuhvatljivu subatomsku česticu Higsov boson, za koju mnogi veruju da je jedan od osnovnih sastojaka svemira. Ali oni su se uzdržali od tvrdnje da su ga otkrili, rekavši samo da su eksperimenti u Velikom hadronskom sudaraču, nedaleko od Ženeve, dali „uzbudljive“ ali nedovoljno ubedljive dokaze da ta častica zaista postoji.

Teoriju o postojanju te, takozvane „božije čestice“ razvili su britanski fizičar Piter Higs i drugi pre više od 40 godina. Njeno postojanje objasnilo bi zašto sve u svemiru ima masu i težinu. Ona je značajan nedostajući deo takozvanog „Standardnog modela“ u modernoj fizici, odnosno „knjige propisa“ o interakciji subatomskih čestica i sila koje vladaju u svemiru.

Pronalazak Higsovog bosona je jedan od najvažnijih zadataka Velikog hadronskog sudarača – ogromnog akceleratora subatomskih čestica koji je Evropska organizacija za nuklearna istraživanja – CERN – sagradila na granici između Švajcarske i Francuske, a čija izgranja je koštala 10 milijardi dolara. Naučnici u njemu sudaraju čestice ubrzane približno do brzine svetlosti, nadajući se da će izazvati pojavu misterioznog bosona.

Istraživači se sada nadaju da su blizu dokaza o njegovom postojanju. Ako bi se pokazalo da Higsov boson ne postoji, to bi do temelja uzdrmalo teorije na kojima počiva moderna fizika.

U CERN-u otkrili Božiju česticu?!

Tragovi misteriozne hipotetičke čestice Higsovog bozona koja prema postojećim teorijama drugim česticama daje masu otkriveni su u dva najvažnija eksperimenta Velikog hadronskog sudarača

Tragovi misteriozne hipotetičke čestice Higsovog bozona koja prema postojećim teorijama drugim česticama daje masu otkriveni su u dva najvažnija eksperimenta Velikog hadronskog sudarača, objavili su danas naučnici na konferenciji u CERN-u.

Među naučnicima vlada veliko uzbuđenje jer svi očekuju da su CMS i ATLAS, eksperimenti Velikog hadronskog sudarača, prikupili neke podatke koji bi trebali biti, ako ništa drugo, onda barem dobra indicija za neki konačan zaključak o postojanju ili nepostojanju bozona koji se očekuje 2012.

Prema prvim informacijama koje predstavlja Fabiola Đanoti,italijanska fizičarka, čestica zadužena za eksperiment ATLAS, potraga za Higsom isključila je njegovo postojanje na energijama od 114-115 i 135-136 GeV. Međutim, na energiji od 126 GeV otkriveni su neki rezultati koji obećavaju. Eksperiment ATLAS rekonstruira masu čestica na temelju energije i momenta čestica stvorenih u raspadu.

“Mislim da bi bilo veoma lepo od Higzovog bozona da bude tu”, rekla je Đanoti na seminaru na kojem su predstavljeni rezultati dosadašnje potrage za “božjom česticom”.

“Još uvek je prerano za donošenje definitivnih zaključaka”, istakla je ona, navodeći da je potrebno sprovesti još istraživanja i prikupiti još podataka.

“Sledećih nekoliko meseci će biti veoma uzbudljivo… Ne znam kakvi će biti rezultati”, dodala je naučnica.

Fabiola Đanoti ističe da će biti potrebno za neke zaključke sačekati i 2012. godinu. Naime, ATLAS je pronašao naznake Higsa na spomenutoj energiji, međutim, sa sigurnošću od 2,3 sigma što nije dovoljno da bi se oni proglasili otkrićem.

Nakon Đanoti na scenu je stupio Gvido Toneli, iz službe za odnose sa javnošću CMS-a. On ističe da je CMS istraživao raspad misteriozne čestice u dva tau leptona, odnosno u dva donja kvarka. Eksperiment je isključio postojanje Higsa na energijama između 270 i 440 GeV, odnosno na velikim masama. Nakon toga usledila je potraga na manjim masama. Na njima je otkriveno više događaja donjih kvarkova nego što se očekivalo – 13, dok je očekivano 9,5. Tragovi Higsa analizirani su i u raspadima čestice na dva fotona – čestice svetlosti. U CMS-u je zabeleženo povećanje broja događaja u području između 115 i 127 GeV, što je na granici rezultata koje je otkrio ATLAS.

Na temelju svega što je rečeno može se zaključiti da je ATLAS zabeležio vrlo zanimljive tragove u pojasu između 124 i 126 GeV koji bi mogli biti znak postojanja Higsa i da je CMS registrovao nešto slabije signale raširene po nešto većem pojasu. U svakom slučaju reč je o određenom obrtu jer se do pre nekoliko meseci govorilo da LHC još uvek nema nikakvih informacija o misterioznoj čestici i da postoji velika verovatnoća da je uopšte nema. Drugim rečima čini se da Higs ipak postoji, da je standardni model fizike čestica ipak tačan, ali za definitivnu potvrdu treba još rada i vremena.

ŠTA JE HIGS?

Otkriće Higgsa bilo bi važan korak u razumevanju prirode celog svemira. Naučnici bi mogli da odbace alternativne teorije i nastave da razvijaju tzv. standardni model fizike.

Higsov bozon je elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu. Teoriju o postojanju čestice postavio je još 1964. škotski fizičar Peter Ware Higgs sa Univerziteta u Edinburgu, međutim ona do danas nije eksperimentalno dokazana. Sudari čestica u LHC-u trebali bi da potvrde ili pobiju postojanje Higsovog bozona i time upotpuniti ili dovesti u pitanje standardni model fizike čestica u kojem je Higsov bozon poslednja karika koja nedostaje. Prema ideji škotskog fizičara, svemir je prožet Higsovim poljem, a čestica koja se kreće kroz njega stvara distorzije koje joj daju masu.

Kako tehnologija utiče na naš mozak?

Brojni gedžeti, koji su deo naše svakodnevice, menjaju ne samo naš život, već i način na koji razmišljamo i funkcionišemo.

Ako spadate u dvadesetak posto digitalnih emigranata – tj. grupu ljudi koji ne koriste SMS, Facebook i Google – svaka poruka napisana SMS žargonom, komanda na internetu i slično delovaće vam kao strani jezik neke nove generacije koji uopšte ne razumete. No, sudeći prema mišljenju vodećih eksperata za ljudski mozak, reč je o nečemu mnogo većem od generacijskog jaza.

Pitanje evolucije
U tehnološkoj eri mobilnih telefona, kompjutera i interneta (uključujući video igre), nalazimo se usred onoga što naučnici nazivaju “moždani jaz” – u kojem mlađa generacija ne samo što izgleda i zvuči drugačije, već se njihov mozak rapidno razvija do te mere da drugačije i funkcioniše. Zbog tehnološke revolucije, u kojoj se trenutno nalazimo, naš mozak evoluira brzinom koja nikada ranije nije zabeležena.

Digitalni mozak
Razvoj mozga započinje u vrlo ranom životnom dobu. Svaki čovek se rađa sa istim neuronskim šemama u mozgu, uz određene genetske varijacije, ali studije pokazuju da i okruženje modeluje njegov oblik i funkciju – i to nepovratno. Zapravo, do adolescentskog doba, formira se 60 odsto moždanih sinapsi (konektorska mesta između neurona) u skladu sa stečenim iskustvom. Drugim rečima, za rođene u digitalnoj eri, koji su konstantno izloženi dejstvu tehnoloških dostignuća, stimulacija moždanih ćelija i oslobađanje neurotransmitera podstakla je evoluciju novih neuronskih putanja – kao i slabljenje starih.

Rezultat? Najjači uticaj, kako za digitalne emigrante, tako i za digitalno napredne, potiče od kontinuirane parcijalne pažnje, ili “držanja pritisnutih dugmadi na svemu, ali bez stvarnog fokusiranja na bilo šta”, kažu stručnjaci. No, ovo ne treba mešati sa istovremenim obavljanjem više zadataka. Tu se ne radi o pokušaju da se poboljša efikasnost dok se žonglira između telefonskih razgovora, pisanja poslovnog izveštaja i organizovanja čuvanja dece, koliko o konstantnom korišćenju mobilnog telefona, mejla i interneta, radi stvaranja veza sa drugima.

Izgubljeni u prevodu
Usled ovakvog načina života, izloženi smo sve većem stresu i više nemamo vremena da razmišljamo, analiziramo prošla iskustva, niti da donosimo svesne odluke. Umesto toga, većina nas živi u stanju iščekivanja novih kontakata ili uzbudljivih vesti i informacija. Kada se ljudi naviknu na takvo stanje, ono počinje da hrani njihov ego i osećaj lične vrednosti te lako stvara zavisnost od tehnologije. Nažalost, posledica svega toga je to da vremenom gubimo osnovne ljudske i društvene vrednosti. Britanski naučnici su ispitivali uticaj interneta na socijalizaciju i otkrili su da svaki sat koji provedemo za kompjuterom, skraćujemo tradicionalan oblik druženja licem u lice za pola sata. Slabljenjem mehanizma u mozgu za kontrolu ljudskog kontakta, naše društvene interakcije postaju atipične i skloni smo pogrešnom tumačenju, kao i propuštanju suptilnih, neverbalnih poruka. I pored lošeg uticaja tehnologije, postoji i jedan pozitivan segment evolucije mozga. Osim povećanja prosečnog IQ, možemo brže da naučimo da reagujemo na vizuelne stimulanse, kao i da poboljšamo brojne oblike pažnje, naročito sposobnost perifernog vida. Takođe, razvijamo i bolju sposobnost brzog primanja i razvrstavanja velikog broja informacija i odlučivanja šta je važno, a šta ne. Umesto da obolimo od “deficita digitalne pažnje”, mi zapravo razvijamo neuralni mehanizam savršeno adaptiran za rapidno prihvatanje i razvrstavanje informacija.

Pitali smo vas… Da li ste zavisni od gedžeta?

U današnje vreme, teško je ne zavisiti od mobilnog telefona, a ja prosto ne mogu da funkcionišem bez te spravice. Važno mi je i da imam dobar fotoaparat, jer – zahvaljujući fotografijama – imam uspomene sa brojnih putovanja. Ne mogu ni bez laptopa, koji mi je bitan za posao, ali i za komunikaciju sa prijateljima iz inostranstva.
Svetlana Aleksić, TV voditeljka

Bez mobilnog telefona ne bih mogla da obavljam poslovne obaveze. Osim toga, važan mi je jer obožavam da telefoniram, pišem poruke, surfujem internetom… Neko voli jogu, a meni – nakon stresnog dana – raspoloženje popravlja muzika sa plejera mog telefona. Rado koristim fotoaparat i digitalnu kameru, jer je to sjajan način da zabeležim sve faze odrastanja mog sina Vladimira.
Daca Brebanović-Filipović, poslovni sekretar specijalne ginekološke bolnice Genesis

Koristim Blackberry telefon koji mi savršeno odgovara, pre svega zbog toga što ima opciju za mejlove, a to mi je veoma važno za posao. Inače, moj telefon je pravi mali kompjuter – poseduje niz različitih funkcija, uključujući i mesindžer. Retko ga koristim za fotografisanje, jer na putovanja nosim fotoaparat. Sećam se kada su se pojavili telefoni visoke rezolucije, to je bio pravi hit! Mnogi su ih koristili i kao fotoaparate, ali čini mi se da ta euforija jenjava.
Minja Miletić, TV voditeljka

Zavisna sam od mobilnog telefona, ali bukvalno! Pored osnovne namene kojoj služi, u njemu moram da imam sve. Kada šetam ili vozim rolere, na telefonu slušam svoju omiljenu muziku. Obožavam da se fotografišem, pa mi je jedan od uslova prilikom kupovine poslednjeg modela bio da ima kameru visoke rezolucije. Naravno, mobilni telefon koristim i za čekiranje mejlova i praćenje dešavanja na Fejsu.
Marija Trivić, PR menadžer

520 dana u kosmičkom brodu simulatoru puta na Mars

Nakon što je proveo 520 dana u kosmičkom brodu simulatoru I mesec dana na dodatnim eksperimentima, jedini kineski volonter na programu Mars-500 vratio se u utorak u Peking. .

Izmedju 3. juna 2010. I 4. novembra 2011. godine, Vang Jue, tri Rusa I jedan Fracuz I Italian proveli su u izolovanom eksperimentalnom centru u Moskvi radi u kojem su izvršena testiranja kako ljudska bića reaguju na pritiske puta do Marsa I povratka na Zemlju.

Kada se Vang pojavio na pekinškom internacionalnom aerodromu u crnoj kožnoj jakni I farmerkama sa vunenim šalom oko vrata doživeo je ovacije od ljudi koji su ga čekali.

Stotine snimljenih časova u eksperimentalnom centru I ogroman broj uzoraka uzetih od njega pomoći će naučnicima koji su uključeni u kineski kosmički program sa ljudskom posadom da razumeju fizičke I psihofizičke napore tokom produženog putovanja u svemir.

Kako je saopšteno, Vang će ostatak meseca provesti obavljajući lekarske preglede uz treninge oporavka. Izmedju svega što mu predstoji tu je I kineska hrana koja mu je, kako je izjavio, veoma nedostajala tokom eksperimenata.

Budućnost je u inovacijama

Za Rusiju nema važnijeg zadatka od preporoda proizvodnje naprednih tehnologija na osnovu naučnih istraživanja i razrada. Ovakvu izjavu dao je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku Žores Alfjorov na prvoj konferenciji eksperata Skolkovo. On je takođe označio izvore obnove ruske nauke i ciljeve njenog razvoja.

Po rečima Žoresa Alfjorova, poslednjih nekoliko godina u Rusiji pojavila se dobra tendencija – naučnici, a što je najvažnije investitori, prestali su da se boje inovacionih projekata. Potražnja za njima je sve veća i veća. I ako se setimo priče 20. veka i povučemo paralele, može se dati prognoza da nije daleko novi uzlet ruske nauke, smatra Nobelovac.

Svojevremeno postojao je svojetski nuklearni projekat koji je bio odgovor na drugi vrlo uspešni inovacioni projekat – Menhetenski. Sa moje tačke gledišta u 20. veku oni su bili najuspešniji, pri čemu ovi projekti su poslužili ne samo za razvoj sistema naoružanja, već su postali osnova za ogroman broj novih tehnologija i naučnih istraživanja.
Danas je pokretač inovacija u Rusiji centar Skolkovo. Žores Alfjorov tamo je kopredsednik konsultativnog naučnog saveta. On se bavi odabirom projekata koji postaju rezidenti Skolkova i dobijaju specijalno finansiranje. U sastav saveta ulaze predstavnici kako ruskih, tako i zapadnih naučnih krugova. Svi oni jednako su pozitivno raspoloženi povodom razvoja nauke u Rusiji, govori Žores Alfjorov.
…
Četrdeset procenata članova naučnog saveta Skolkovo su naše strane kolege. Hteo bih da podvučem da su protekla zasedanja naučno-konsultativnog saveta pokazala da imamo sličnu tačku gledišta, sve zainteresovane za usavršavanje nauke u Rusiji. Ona treba da ima mnogo centara razvoja, jedan od njih treba da postane Skolkovo. I uvek podvlačim da Skolkovo nije teritorija, već određena ideologija podrške, razvoja i realizacije naučno-tehničkih inovacija.
Takođe Nobelovac je dodao da u situaciji kada broj inovacionih projekata brzo raste, važno je na vreme orijentisati se i izdvojiti osnovnu liniju razvoja nauke. U prvom redu treba finansirati najperspektivnija i najneophodnija istraživanja. Takve su danas razrade u oblsti fizike, medicine, informacionih tehnologija i naravno energetike.

Otkrivene do sada najveće crne rupe

Astronomi u američkim opservatorijama otkrili su dve najveće do sada crne rupe, što bi moglo da pruži nova saznanja o postanku svemira.

Naučnici Univerziteta države Kalifornije, u Berkliju, kažu da svaka od dve supermasivne crne rupe ima masu deset milijardi puta veću od našeg sunca i gravitaciono polje koje obuhvata prostor pet puta veći od našeg solarnog sistema. Prethodno, najveća otkrivena supermasivna crna rupa imala je masu 6,3 milijarde puta veću od sunca.
Većina astronoma se slaže da crna rupa postoji u centru gotovo svake galaksije, uključujući uspavanog džina u centru naše galaksije Mlečni put.

Naučnici u Berkliju kažu da se svaka od dve novootkrivene crne rupe nalazi u centru ogromne elipsoidne galaksije, na više od 300 miliona svetlosnih godina od zemlje. Veruje se da su takve supergalaksije formirane posle sudara dve ili više spiralnih galaksija, pre oko 10 milijardi godina.

U tom ranom periodu formiranja svemira blješteće galaksije poznate kao kvazari bile su monogo češće nego danas. Astronomi kažu da su dve supermasivne crne rupe možda mračni ostaci takvih kvazara.

Toshiba završava novi sistem osvetljenja za piramidu ispred Luvra

Efikasna i ekonomična rešenja za osvetljenje su među glavnim prednostima Toshibe. Kao što je pomenuto u prethodnom članku, projekat renoviranja osvetljenja u čuvenom muzeju Luvr jedan je od najnovijih poduhvata kompanije Toshiba.

Toshiba je nedavno završila prvu fazu obnove spoljašnjeg osvetljenja Luvra i Piramida, tri piramidiona i paviljon Kolbert će biti obasjani nežnom svetlošću novog LED svetla 6. decembra.

Šta tačno podrazumeva LED rešenje? LED osvetljenje je struktura sa visokim lampama koje će ostljavati Piramidu, spoljašnje zidove i krorove muzeja.

Kako se konvencionalno spoljašnje osvetljenje Luvra bližilo kraju svog radnog veka, muzej je prepoznao važnost zamene starog ksenonskog osvetljenja velike potrošnje energetski efikasnim, ekološkim LED rešenjem. Muzej je izabrao Toshibu za partnera u ovom poduhvatu i Toshiba je obezbedila i instalirala svoje najnovije LED proizvode i opremu. Zahvaljujući tesnoj saradnji Toshibe i Luvra, muzej će dobiti osvetljenje koje će na najbolji način istaći njegovu originalnu lepotu. Oprema obuhvata visoke lampe koje će osvetljavati Piramidu i zidove palate.

Na osnovu ugovora o partnerstvu, Toshiba će obezbediti osvetljenje za piramide koje dočekuju posetioce ispred muzeja, Napoleonovo dvorište i glavni ulaz u muzej. Preostale fasade Napoleonovog dvorišta biše završene u aprilu 2012, a samo dvorište 2013. godine. Toshiba će obezbediti ukupno 3.200 LED sijalica koje će zameniti 4.500 ksenonskih sijalica, čime će se potrošnja struje za spoljašnje osvetljenje smanjiti za 73 odsto, sa 392.000 na 105.000 vata.

« Prethodna stranica Page — Sledeća stranica »

Copyright © 2007 Personal magazin · Autor Goran Aničić · Log in